Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (126)

Vučićeve kadije nisu više pod zaštitom komesara

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić uputio je svim organizacionim jedinicama Uprave depešu 21. februara, kojom zaposlene obaveštava o dopisu koji mu je uputila pomoćnik ministra - načelnik Sektora za ljudske resurse Katarina Tomašević (sestra voditeljke Beogradske hronike na TV Bastilji).

''...Od strane pomoćnika ministra dobili smo akt 08 broj 70/18 koji Vam prosleđujemo u celosti;

'...Obaveštavamo sve zaposlene da su apelacioni sudovi počeli da ukidaju presude osnovnih sudova i da odbacuju tužbe za smenski rad. U obrazloženju navedenih odluka, između ostalog, jasno je utvrđeno da prvostepeni sud nije nadležan za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da se tužioci nisu prethodno obratili tuženoj strani, radi odlučivanja o njihovom pravu'...''

U depeši se dalje zaposlenima savetuje da se prvo pismeno obrate nadležnom rukovodiocu, (mada je zakonom propisano da upravama rukovodi načelnik, a ne načelnici odeljenja, policijskih stanica i šefovi...), pa ako dobiju negativan odgovor onda se mogu žaliti drugostepenom organu, a potom Upravnom sudu Srbije!

Pravda po dogovoru

U depeši se dalje navodi:

''...Kada je reč o smenskom radu, podsećamo da je precizan dopis 08 broj 61/2018 od 8. januara 2018. godine, sa stavom Sektora za ljudske resurse, otišao na teren, te stim u vezi preporučujemo zaposlenima da se radi informisanja upoznaju sa istim i tako izbegnu eventualne manipulacije usled neobaveštenosti...''

Depeša Sektora za ljudske resurse od 8. januara ove godine izazvala je šok među zaposlenima koji su uvereni da je pomenuta presuda Apelacionog suda u Beogradu dogovorena između vrha Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i v. f. predsednika Apelacionog suda u Beogradu Dušana Milenkovića.

Naime, presuda na koju se poziva Sektor za ljudske resure MUP-a Srbije doneta je na sednici veća ovog suda tek 9. januara, iz suda je otpremljena 18. januara a u Prvi osnovni sud u Beogradu uručena je tek 23. januara, a potom strankama i MUP-u.

Kako je Sektor za ljudske resurse znao da će Apelacioni sud u Beogradu, suprotno dosadašnjoj praksi, zauzeti stav da odbija zahteve radnika sa naknadama za smenski rad.

Žalba MUP-a Srbije na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu kojim je usvojen tužbeni zahtev da radnice Uprave za saobraćaj PU Beograda imaju pravo na naknadu za smenski rad stigla je u Apelacioni sud u Beogradu 12. decembra prošle (2017) godine. Predmet je zadužila sudija Persida Jovanović, koja je zamenik predsednika suda!

Ona je predmet stavila na većanje 9. januara, dakle 27 dana nakon zavođenja predmeta u sudu!

Sudije Odeljenja za radne sporove Apelacionog suda u Beogradu opterećene su predmetima. U proseku se na odlučivanje po žalbi čeka 14 meseci. Neke sudije su i sporije u rešavanju predmeta. Sudiji Persidi Jovanović se žurilo! Kako je Sektor za ljudske resure mogao već 8. januara da uputi depešu u kojoj tvrdi da su ''apelacioni sudovi počeli da ukidaju presude osnovnih sudova...'', kada je ta odluka izvećana tek sutradan!

Već godinama apelacioni sudovi u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu potvrđivali su presude prvostepenih sudova. Gospođa Jovanović je rukovodila odeljenjem za radne sporove Apelacionog suda u Novom Sadu i potvrdila je najamnje tri presude kojima su osnovni sudovi usvajali tužbe zaposlenih u MUP-u

Smrad iza gospođe Jovanović podavio je mnoge građane koji očekuju pravdu. Magazina Tabloid raspolaže njenim obaveštenjima upućenim parničnim strankama da se na odluku po žalbu dugo čeka zbog preopterećenosti sudija brojem predmeta. Ali, kada se sa vlastima dogovori presuda, ona odlučuje po hitnom postupku.

Sudije Odeljenja za radn sporove, među kojima se ističe pomenuta Persida, Radomir Kokotović i Zorica Smirčić brutalno krše zakona i uvek presuđuju protiv zaposlenih. Čuvamo budžet, ponosno ističu oni!

I ako nije ovlašćena da odlučuje po zahtevima za izuzećem sudija, sudija Persida o tome donosi rešenja, mada nije ovlašćena od predsednika suda. kada je to jednom učinila i u predmetu u kojem je bio stranka urednik Magazina tabloid, on je podneo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koja je zavedena kao KT predmet. Nakon razgovora sa predsednikom suda, urednik je povukao krivičnu prijavu, a u slučajevima u kojima smo stranke sada ta rešenja potpisuje v.f. predsednika suda, odnosno ona ga potpisuje, a i dalje o tome odlučuje.

Gospođa Jovanović prima stranke koji se pritužuju na rad sudija, na neažurnost, na korupciju. Čuva je sudska straža, stražar ispred kabineta, a dvojica stražara su u hodniku, mada stranke na ulazu u sud prolaze kroz KD proveru! Sudija Jovanović je iz Pančeva. Ume da se sa vlašću dogovori. Da je Srbija pravna država, sigurno bi je razrešili sudijske dužnosti i zabranili dalji rad u pravosuđu, a izvesno vreme bi provela i u ženskom zatvoru u Požarevcu.

Profesori iz Bujanovca su tužili školu u kojoj rade, zbog plata. Osnovni sud u Bujanovcu je usvojio njihove tužbe. Ali, isto veće Apelacionog suda u Nišu je jednu presudu potvrdilo, a drugu preinačilo, po istom pravnom osnovu! Da li sud primenjuje zakon, ili slobodno može da ga tumači? Sve smo bliže praksi da sudije neće ni tumačiti zakon, već će odlučivati po ''savesti i svojoj slobodnoj volji'', bez citiranja zakonskih odredbi.

Da li sa ovakvim pravosuđem možemo u Evropsku uniju?

Više nije reč o korupciji, nego svesti sudija da treba da donose odluke koju vlasti od njih traže. Takve sudije je nemoguće naterati da dosledno primenjuju zakonitost kao osnovno načelo svakog pravnog sistema. I kada se promeni vlast, ovi skotovi će nastaviti da sude na isti način. Bez njihovog odstranjivanja iz pravosuđa, nema nam spasa.

A da je nasilje nad građanima poprimilo zastrašujuće razmere svedoči delovanje sudija Osnovnog suda u Novom Sadu. Više advokata se žalili pismeno redakciji Magazina Tabloid da sudije ovog suda vrše strašan pritisak na okrivljene da priznaju krivicu i nagode se sa tužiocem. Oni koji su u pritvoru u očaju to prihvataju. Advokati tu ništa ne mogu. A sudije za branioce ovim siromašnim ljudima određuju svoje advokate, koji takođe u poseti u zatvoru nagovaraju pritvorene da priznaju krivicu i odmah dobiju kaznu.

Tako je Osnovni sud u Novom Sadu, na čijem je čelu promiskuitetna sudija Anđelka Stanojević proglašen za najbolji osnovni sud u zemlji.

Istraživač Magazina Tabloid je preko sajta pet dana listao tok sudskih predmeta novosadskog Osnovnog suda. U prošloj godini više od 1250 predmeta rešeno je na prvom ročištu, dakle nagodbom. Osuđeni su uglavnom Romi, siromašni i oni koji nisu imali novca da plate. Polovina njih je dovedena iz pritvora, naterana da prizna krivicu.

Kako je moguće da ovakvo nasilje nije zasmetalo predsedniku Višeg suda u Novom Sadu, Visokom savetu sudstva? Na presude osnovnog suda u Novom Sadu, od kojih je 97 odsto osuđujućih, samo 15 odsto su izjavljene žalbe okrivljenih, ili Osnovnog javnog tužilaštva u Nov om Sadu. Da li je ovaj pogodbeni način suđenja lični hir bolesne predsednice Osnovnog suda u Novom Sadu Anđelke Stanojević, koja je, inače parnični sudija, došla iz pravne službe jednog državnog organa.

Novinar Magazina Tabloid je razgovarao sa nekoliko sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, koji tvrde da im je predsednica dala takve instrukcije, da je ona to udesila sa osnovnim javnim tužiocem. Troje krivičnih sudija je potvrdilo da su nagodbe uglavnom na štetu okrivljenih, da bi tokom postupka moglo da se utvrdi da li su krivi, da se sagledaju i olakšavajuće okolnosti. Oni tvrde da advokati koje okrivljenima postavlja predsednica suda su njeni prijatelji, koji ne prave problem. Koopertivni su, oni u pritvoru zastraše pritvorene, koji pristaju na nagodbu.

Krivična istraga koju bi moralo sprovesti Javno tužilaštvo Srbije, zaplenom svih predmeta koji su pravnosnažni, da uvidom u sudske spise utvrdi da li su sudije uticale na okrivljene da se nagode. Inače, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je sasvim privatni servis javnog tužioca.

Očekujemo da Javni tužilac Srbije proveri rad Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu, kao i okolnosti o ispitivanju osumnjičenih, predlozima za određivanjem pritvora, zatim ucenama da priznaju krivicu i da budu teže ili blaže osuđeni.

Počnite da se hapsite!

Pred zaključenje ovog broja Magazina Tabloid, stigla je vest iz Grupe za borbu protiv korupcije (GREKO) - zvaničnog tela Saveta Evrope, da očekuje da će do oktobra Srbija biti potpuno usklađena s preporukama tog tela. To telo Saveta Evrope je saopštilo da Srbija nije primenila nijednu preporuku za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima i da Srbija nije na zadovoljavajući način primenila nijednu od 13 preporuka tog tela iz 2015. godine.

Telo Saveta Evrope zaključuje u izveštaju da je veoma nizak nivo ispunjenja preporuka "ukupno gledano nezadovoljavajući", i poziva šefa srpske delegacije da dostavi izveštaj o napretku u primeni svih neispunjenih preporuka što pre, a najkasnije do 31. oktobra.

GREKO je 2015. godine preporučio Srbiji preduzimanje mera za dalje poboljšanje transparentnosti parlamentarnog procesa, koje uključuju utvrđivanje preciznih rokova za podnošenje amandmana i korišćenje hitnog postupka kao izuzetka, a ne kao pravila.

Istaknuta je potreba uvođenja pravila o transparentnosti kontakata poslanika s lobistima i trećim stranama, zbog visokog rizika od nedozvoljenog uticaja.

A 1. Svi čisti, a "oprano" milion i po evra!

Uvoznik polovnih automobila iz Beograda, Vladimir Čičarević, doživeo je da nakon dužeg boravka van zemlje, bude žrtva dvoje prevaranata, koji su falsifikovanim potpisima koristili račun njegovog privrednog društva otvoren u "Rajfajzen banci". Naime, tokom njegovog višemesečnog odsustva iz zemlje, P. S., kurir koji je opsluživao nekoliko preduzeća koja su poslovala kod istog knjigovođe, protivpravno je prisvojio pečat Čičarevićevog preduzeća, koji je uzeo iz fioke knjigovođe, koja je uspaničeno nedelju dana nakon toga ustanovila da nedostaju tri pečata.

Slavić, koji je protivpravno prisvojio pečat je u saradnji sa M. M. njegovom prijateljicom i službenicom "Rajfajzen banke", po svemu sudeći napravio je lažni depo karton ili ovlašćenje, koje je mu je omogućilo da u periodu odnosno u kontinuitetu od četiri do šest meseci nesmetano uplaćuje i podiže novac sa računa privrednog preduzeća čiji je vlasnik bio van zemlje i sve to stavi u promet čak sedamnaest preduzeća raznih delatnosti, čije poslovanje i vlasnike Čičarević uopšte nije ni poznavao!

Nakon dolaska u Srbiju, Vladimir Čičarević, ne znajući o čemu se radi, bio je priveden od strane poreske policije. Po njegovom dovođenju u prostorije poreske policije u ulici Save Maškovića u beogradskom naselju Banjica, predočeno mu je bilo o kolikim transferima se radi. Na njegovo zaprepašćenje, Poreska policija je proverom dokumenata ustanovila da je porez na podignutu sumu izračunat na preko dvanaest milion dinara, gde je po službenoj dužnosti podignuta krivična prijava u Prvom i Trećem osnovnom sudu. Zaprećena kazna za ovo delo je i do deset godina zatvora.

U postupku je nevino optuženi Čičarević iznosio dokaze da nema veze sa tim i da se radi o zloupotrebi službenog položaja radnice banke koja je falisifikovanjem isprava omogućila podizanje novca. U tom periodu, pomenuti kurir P. S., javio se i pretio Čičareviću da ako ne bude pred poreskom policijom i tužilaštvom priznao poslovanje da će mu se desiti svašta i da će dobiti papir na kome će pisati sve transakcije, imena firmi i fizički opis vlasnika. Nakon nekoliko dana, papir pisan rukom mu je i dostavljen sa svim podacima koji je na kraju dostavljen tužilaštvu kao dokazni materijal.

Čičarević je sa svojim advokatima podneo krivičnu prijavu protiv P.S. i njegove prijateljice iz "Rajfajzen banke" M.M. Uprkos nepobitnim dokazima da su ovo dvoje radili na pranju oko milion i po evra, zamenik javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva, Vojkan Adžić, odbacio je Čičarevićevu krivičnu prijavu navodno "...imajući u vidu da ne postoje osnovane sumnje da su prijavljeni izvršili navedena krivična dela".

A 2. Uvek protiv građana

Logično je za sudije u Petrovcu na Mlavi samo to da je kriv svaki optuženi koji nema para da im plati "otkupninu", samim tim što je protiv njega podignuta optužnica, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. To jasno proizilazi iz obrazloženja presude VIII14.Pr.br. 1315/17 koju je 17. jula 2017. doneo prekršajni sudija Branko Jeremić.

Ceo slučaj je nastao tako što su policajci Tomislav Stevanović i Jovica Savić 22. januara 2017. u Petrovcu na Mlavi, na jedinoj raskrsnici u ovom mestašcetu koja ima semafor zaustavili taksistu Dragišu Perića, jer je, po njihovim rečima, prošao na crveno svetlo. Okrivljeni je to negirao, tvrdeći kako je u raskrsnicu ušao dok je još bilo žuto svetlo, a da je zatim u raskrsnici morao da sačeka da prođe drugo vozilo koje mu je dolazilo u susret, budući da je planirao da skrene u levo.

Policajci sastavljaju zapisnik, a komandir Policijske ispostave Petrovac Dragan Nikolić, odnosno lice koje ga menja 25. januara 2017. Prekršajnom sudu u Požarevcu, odeljenje u Petrovcu podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Perić kao svedoke odbrane predlaže putnike koje je tog dana vozio, Čedomira Jovanovića i Darinku Janošević koji potvrđuju da je taksista u raskrsnicu ušao kada je bilo zeleno svetlo, ali da je morao da sačeka da prođe drugo vozilo, zbog čega je, moguće, došlo do promene svetla na semaforu pre nastavka vožnje.

Njihovo svedočenje sudija Jeremić odbacuje uz obrazloženje da je nelogično?!? Nelogično je, tvrdi sudija, da putnici u vozilu posmatraju put kojim prolaze, da primete koje je svetlo na semaforu ili ko im dolazi u susret i da to pamte četiri meseca, koliko je proteklo od događaja, pa do njihovog saslušanja.

Sa druge strane, za sudiju Jeremića je ne samo logično, već i ubedljivo da se jedan od dva policajaca ničega ne seća, osim da je Perić prošao na crveno svetlo. Jovica Savić na svom saslušanju kaže kako je zbog protoka vremena (manje od pola godine?!?) zaboravio detalje, ali da zna da je Perić kriv, jer da nije ne bi mu ni pisali prijavu. Na ovaj način je dementni policajac rekao da je i celokupni dokazni postupak u ovom sudskom slučaju nepotreban, jer su rimski papa i policajci iz Petrovca nepogrešivi, a građani su obavezno u zabludi kada god tvrde da su nevini.

Umesto da ga opomene zbog uvrede suda, sudija Jeremić ne samo da prihvata ovo svedočenje kao "ubedljivo", već prihvata još jednu Savićevu sugestiju. Naime, policajac koji pati od demencije prilikom suočavanja sa Perićem negira da je kroz raskrsnicu prošlo još jedno vozilo i traži da optuženi navede broj registracije tog vozila, kao dokaz da ga je zaista i video!?!

Sudija Jeremić prihvata svedočenje zaboravnog Savića koji se skoro ničega ne seća, osim da je Perić kriv, kao i drugog policajca i odbacuje izjavu kako okrivljenog, tako isto i svedoka odbrane o tome da je do promene svetla došlo dok su čekali da prođe vozilo sa pravom prvenstva uz obrazloženje, kako tome ne može da se pokloni vera, jer se oni ne sećaju registarskog broja tog vozila. Dakle, ako idete u Petrovac, obavezno zapisujte registarske tablice svih vozila koja vam dolaze u susret, za slučaj da vam sudi sudija Jeremić.

Konačno, Prekršajni apelacioni sud u Beogradu u veću sastavljenom presudom od 10. oktobra 2017. odbacuje žalbu Perića i potvrđuje prvostepenu presudu kojom je taksista osuđen na kaznu od 15.000 dinara, šest kaznenih poena i zabranu upravljanja putničkim vozilom u trajanju od tri meseca.