Stav

BASARIN ISPRDAK

Branko Dragaš

Pročitao sam nagrađenu knjigu, ako se taj prljavi pamflet može da nazove knjigom, Svetislava Basare „Kontraendorfin", koga su autošovinisti, malograđaneri i naši vekovni neprijatelji dočekali sa oduševljenjem, proglašavajuću ovu perverznu splačinu remek delom.

Napisao sam esej Basarin isprdak, gde sam detaljno analizirao zlikovačku nameru autora da napiše najpoganije optužbe na račun Srba, gadosti koje su u ravni svega onoga što čitav jedan vek, da ne idemo dalje, kolonijalni osvajači pišu o nepokornim i divlljim Srbima. Savetujem vam da pročitate knjigu pokojnog Zorana Petrovića Piroćanca „ Hoćeš li i dalje da budeš Srbin?" u podnaslovu „ Antologija antisrpstva" iz 2014.godine, pa ćete da vidite kako propagandna mašinerija Imperije u rastrojstvu na kraju XX veka bljuje po pobunjenim Srbima, koji neće da budu roblje šizofrene Familije i zombirani konzumenti Novog svetskog poretka, koji su remetilački faktor na Balkanu i večiti problem svih kolonijalnih satrapa.

Nakon dve decenije XXI veka, koji je počeo lošim holivudskim spektaklom rušenja bliznakinja STC u Njujorku, toliko je sve diletantski i amaterski urađeno da je prosečan građanin, koji ne gleda debilne režimske medije, koji misli svojom glavom, mogao da zaključi da je sve velika prevara i nameštaljka; napisao sam, gledajući taj teroristički spektakl, da je XX vek počeo potonućem Titanika u aprilu 1912.godine, vek u kome smo dobili nasilni fašizam, nacizam i boljševizam, dok će XXI vek, nakon tog izrežiranog terorističkog spektakla, sigurno dobiti politički totalitarni sistem koji će pokušati čitavu planetu i čovečanstvo da lobotomira, zombira, vakciniše, čipuje...

Dok će sve neposlušne da stave u američke FEMA koncentracione logore. To vreme je danas stiglo. Bankrotirani i prezduženi neoliberalni kapitalizam nema rešenje za budućnost. Zapadna civilizacija je, nakon 2.500 godina pogrešnog smera kretanja, napokon, na umoru.

Familija želi da zadrži totalitarno ustrojstvo društva i zato smo ušli u multinacionalni korporativni fašizam. Nudi se nova prevara zvana Veliki Reset.

U prošlom broju sam raskrinkao svetskog prevaranta, omiljenog pisca zlikovca Bila Gejsta, onduliranog zagovornika prosperiteta i napredka, medijskog proroka, banalnog ,infatilnog i neinteligentnog Stivena Pinkera, kome se naši autošovinisti i malograđani, podaničke i provincijalne svesti, otvorenih usta dive.

Nalazimo se na civilizacijskoj prekretnici. U toku je velika borba Dobra i Zla. Svaki čovek na planeti mora da se izjasni na kojoj je strani. Nema kompromisa. Nema nesvrstavanja. Ovo je civilizacijska borba čovečanstva za opstanak. Ko to ne razume je politički idiot ili plaćeni, zombirani malograđaner.

Lakej korporativnog fašizma, koji je u funkciji uništavanja suverenih država, nacija i nacionalnog identiteta. Sve mora biti sravnjeno sa zemljom. Mora da se otvori prostor za vladavinu korporacija.

Veliki Inkzvizitor daje zadatke ko šta mora da uradi. On kontroliše sve.Na prvom mestu se napada nacionalni identitet. Kada uništiš nacionalnu kulturu, uništio si samu naciju. Basara je lakej korporativnog fašizma.

Ljigavi mekušac koji je prodao veru za večeru. Sve što javno radi je dodvoravanje Velikom Inkvizitoru.Kada napiše „ bilo je maltene svejedno da li si streljao, bivao streljan ili si streljanja posmatrao" / str.14/ i „zločin je...smrtonosniji za zločinca nego za žrtvu" je najbolje objašnjenje zašto je napao našu veliku pesnikinju Desanku Maksimović, koja je napisala „Krvavu bajku" o streljanju nevine dece u Kragujevcu od strane krstaša.

Ono što je napisao o ostareloj dami, ono što ljudi prvo navode, ne čitajući dalje knjigu, smatram najperverznijim, podmuklim udarom, radi odbrane filozofije -svejedno, odnosno zločina okupatora.Zamislite da je neki rodoljubivi pisac, kroz svog književnog junaka, napisao za starije gospođe iz nevladinog sektora, koje brane NATO, Šiptare, Srebrenicu i EU, koje lažno optužuju Srbe za genocid, isto ono što je Basara napisao za Desanku Maksimović. Šta bi se dogodilo?

Razčerečili bi režimski, okupatorski mediji tog bolesnog manijaka i pozvali bi zlikovačke NATO snage da nas ponovo bombarduju. Napad na Ivu Andrića je iz ljubomore i zavisti, jer ne može,nesretnik, nikad da dosegne umetničko delo ingenioznog Andrića. Nema Andrićev talenat. Pretpostavimo da je pisac Andrić baš takav, kakav je predstavljen u ovoj vulgarnoj paskvili, ali kakve to veze ima sa njegovim umetničkim delom?

Kada ocenjujemo neko umetničko delo, onda vrednujemo njegov umetnički izraz, ne zanima nas lične osobine autora.Mediokritet Basara je dvorski pisac neoliberalne ideologije, netaletovan poput Salijerija, koji je za života slavljen, ali njegove kompozicije nisu opstale u vremenu prolaznosti, nego je ostao besmrtni talenat Mocarta.

To što je genijalni Mocart bačen, u zakrpljenoj vreći, zajedno sa sirotinjom i beskućnicima, u zajedničku bečku grobnicu, potpuno je beznačajno za njegovo umetničko delo, koje i danas slušamo.

Pisati da je Andrić,dok je prikazivao okrutno nabijanje Srba na kolac, pokazao „ snažne seksualne agitacije,napaljenosti"/str.66/ , može samo poremećeni um. Andrić je „ hodajuća septička jama", govori „ kroz Stojkovićevo dupe", „natrći se i govori kroz čmar"/str 44/ i on na smrtnoj postelji „drhtavom rukom štipa bolničarke i čistačice za dupeta."/str 83/ Čitanje Andrića je opasno, jer on budi porive da se počini genocid, huška na krvoproliće, podstiče velokosrpski imperijalizam i hegemonizam.

Srbi treba da budu zahvalni Osmanlijama što su ih nabijali na kolac, koji je krst bez prečage, jer su Osmanlije tim činom nabijanja na kolac činili Srbima uslugu da budu verni hrišćani i velikomučenici, dok nezahvalni Srbi tu uslugu nisu poštovali, nisu cenili duhovno dobročinstvo Osmanlija od XVI do XIX veka, nego su na to dobročinstvo odgovorili genocidom u XX veku. / str.104-105/.

Od svih naroda Jugositočne Evrope, Srbi su najgori i njihova žlezda luči najjači kontraendorfin,hormon nesreće i slutnje,/69/, što je dovelo da Srbija bude zemlja urođenog zla /101/ i nemoguće je biti bilo na kom mestu u Srbiji, koje nije mesto masovnog zločina /102/.

U Srbiji je i filharmonija paravojna formacija / 102/. Srbi se nisu vinuli do samosvesti koliko su zli i na šta su sve spremni /103/.

Major Damjanić je naumio da ostvari onaj opit sa pacovima, da pobije sve Srbe i , na kraju, da ubije sebe, jer nijedan Srbin ne zaslužuje da živi na kugli zemaljskoj.

Drugi junak smatra da ta zamisao i nije loša./ str 107/. Kada čuju trube sa Kosova počnu da luče zlo. / 109/. Zakolji jednog Srbina, istog trenutka se svi ostali smatraju zaklanim. „Mufljuzi i klovnovi u šajkačama zapišavaju teritorije srpskim grobovima gde god bi im se pripišalo."/ 118/. „ Načertanije za pokolj" /120/ „ Mi, Srbi, nismo narod epskih junaka nego narod drkadžija, voajera i kuropaćenika." / 141/ „ Srbija je zemlja kolektivne amnezije." / 171/ O srpskoj slaoumnosti, urođenoj srpskoj krvoločnosti, srpskim lažnim mitovima, ubilačkim mitomanijama koje proishode iz vekovne srpske tupoumnosti, hitre na grabež, brze na zlo./ 223/ Srbi su polno nemoćni.

Mlitavost erekcije nadoknađuju teritorijalnom ekspanzijom. „ To su glavni uzroci periodičnih ratova koji su za Srbe sjajna prilika da sramotu polne nemoći speru tuđom krvlju ili da izvrše samoubistvo polaganjem života za otadžbinu." / 273/. Zar su ove pogane bljuvotine remek delo srpske književnosti? Zar se u Beogradu nagrađuje knjiga koja ovako prljavo piše o Srbima?

Razbija se lažni mit o čednosti srpskih devojčica. Ako niste znali, gopodo drugovi, srpske devojčice jedva čekaju da ih pedofili namame jeftinim bombonama u šipražje nekog parka. Zaključak je jasan „potiskivanje dečije seksualnosti neminovno završava u periodičnim klanjima i streljanjima, krajnje je vreme da se pedofilija legalizuje." / 144- 145/

Autor ovih idiotizama je u suprotnosti sa stavom da Srbi imaju ugrađenu žlezdu za zlo i krvoločnost. Ako se legalizuje pedofilija i ako će se tako rešiti i zaustaviti velikosrpska hegemonija i ekspanzija, čemu onda priča o urođenoj žlezdi za krvoločnost i genocid?

I još jedno pitanje, šta srpske majke kažu na ove teške optužbe da njihove čedne devojčice jedva čekaju da ih pedofili namame, jeftinim bombonama, u šipražje? Mogu li one da se izjasne? Zašto se ne izjasne? Silovanje nije silovanje, nego obeščašćivanje.Naravno, dobrovoljno.

U Slavoniji je retkost devica od deset godina. Dobra ishrana je uzrok da menstruaciju dobijaju sa 10-11 godina i da, većinom dobrovoljno, devojčice pristaju da budu silovane. Njima to nije teško padalo. / 257/ I ponovo filozofija -svejedno.

Svejedno je da li silujete, da li ste silovani ili gledate silovanje. „Svejedno je Bog ili Satana, Rusija ili Nemačka" / 90/. Junakinja priznaje da je silovana od četrnaeste godine, „ bila sam silovana najmanje 35 puta, od toga trećina analno.

Nisu mi ta silovanja ostala u lošoj uspomeni." Šta kažu majke devojčica iz Slavonije? Šta kažu silovane devojčice? Da li se mogu da slože sa izjavom da im silovanje nije ostalo u lošoj uspomeni? Kakvo je mišljenje psihijatara?

Voleo bih da autor ovih redova svoje naučne opservacije o silovanju saopšti devojčicama, devojkama i ženama koje su napastvovane. Neka im to saopšti uživo. Basarina opsednutost dupetom i čitavim rektalnim delom je fascinantna.Gotovo da nema stranice gde se ovaj analni organ nepominje.

Na nekim stranicama po nekoliko puta.Tolika opsesija mora da ima neki razlog. Znam za Frojdove i Fromove stavove o analnom karakteru ličnosti, ali moje životno iskustvo sa takvim likovima je da svi uvlakači imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj

.Postoji Fama o biciklistima, poltronu koji se uvlači svima koji su moćniji od njega, Dobrici Ćosiću, Koštunici, Đinđiću, Tadiću i Vučiću, dok sadistički gazi i iživljava se nad narodom koji je ispod njega. Stalni boravak u rektalnom delu moćnih i kolonijalnih namesnika, uticali su da njegova javna mišljenje i škrabanje postane trula i da smrde na sve strane.

To se najbolje vidi na licu. Nekrofilne osobe, pisao je Erih From o Hitleru, u delu „Anatomija ljudske destruktivnosti" imaju izraz lica kao da im stalno ispod nosa nešto smrdi.Pogledajte lice poltrona Basare? Na šta vam liče njegove stisnute usne? Da li je moguće da je njemu sve dozvoljeno? On može da piše najveće laži i podlosti o Srbima i srpskim umetnicima. Dobija nagrade i malograđani ga veličaju kao velikog posaca. Najdalje je otišao hrvatski pisac Miljenko Jergović, koji je u svom tekstu „ Blago onome ko ima Basaru", napisao „ Basara jedan je od najvećih što su ga naši jezici i narodi imali nakon velikog klanja u Drugome svjetskom ratu." Jedan od najvećih?

Kako mogu ove naškrabane perverzije da se mere sa umetničkim delima Krleže, Crnjanskog, Andrića, Selimovića, Pekića ili Kiša? Da li Jergović može da napiše o Hrvatima i Hrvatskoj ovo što je Basara napisao o Srbima i Srbiji? Zašto ne napiše?

Hrvatska javnost bi ga razčerečila.Šta rade povodljivi i naivni Srbi? Ma, pusti budalu! Tako mi kažu Srbi. Srpski književni kritičari ništa ne kažu. Oni se boje režimskog pisca. Pusti ovu budalu, pusti onu budalu.Pusti ovog ludaka, pusti onog ludaka.Tako budale i ludaci zavladaše Srbijom.

Udruženi su i dobro povezani. Deluju kao dobro organizovana sekta.Njima teledirigovano upravlja Veliki Inkvizitor. Cilj njihov je uništavanje Srba.To će da urade kada zauzmu sve nacionalne institucije. Taj proces se danas odvija. Za sada im veleizdaja odlično ide. Samo zato što su im Srbi to dozvolili.

Arčibald Rajs je napisao: „Srbi i jesu tragičan narod upravo zato što su,valjda, neshvatljivo dugo radili u korist svojih neprijatelja. Srbi bez prestanka rađaju sopstvene izdajnike i dozvoljavaju im da se kao takvi ostvare." Šta treba da radimo? Moraju Srbi da se udruže i da ne dozvole ovakvim protuvama da se ostvare.

Nema čekanja. Zlo će da pobedi, ako se Dobro ne udruži i pobuni. Ustani, narode!

Beograd, 10.03.2021