Bazeni mulja

APEL: Zaustaviti gradnju rudnika litijuma sa najprljavijom tehnologijom u dolini Jadra

Srbe čeka samo jad od Jadarita

Brnabićka predstavlja najozbiljniju pretnju nacionalnoj bezbednosti Srbije, jer nerazumno protežira Rio Tinto. Umesto Vučićeve tvrdnje „da će ceo taj kraj (Jadar i Rađevina) Srbije procvetati” uslediće ekološka katastrofa: sve će uvenuti, ugasiti se i umreti! Izgradnja rudnika bi bila jedna od najvećih opasnosti po život i zdravlje građana Srbije posle bombardovanja osiromašenim uranijumom 1999. godine. Iz Rio Tinta već 16 godina, nisu saopštili javnosti ni jedan ubedljiv dokaz o tome da oni mogu da u budućem rudniku proizvode litijum bez katastrofalnih ekoloških posledica: zagađenja vode, tla i ispuštanja otrovnih gasova u vazduh. Zato što Rio Tinto nema tehnologiju, ni modernu, ni savremenu, ni novu ni bilo kakvu staru da spreči, neutrališe najsnažnije otrove i kiseline kojom će obrađivati rudu. U slučaju izgradnje rudnika u dolini Jadra hiljade tona sumporne kiseline biće upotrebljeno za preradu stena sa litijumom i borom, i milioni tona otpada, otrovne jalovine i mulja biće proizvedeno, a da niko neće znati gde sa tim otrovom.

Piše: Jovo Vukelić

Riotintova odlagališta otrovnih materija

Rudnik bi se nalazo na čak 1.235 hektara najplodnije zemlje u okolini Loznice i Rađevini. Kompanija „Rio Tinto” ne zna da radi, nema iskustva, nema odgovarajuću tehnologiju. A kamoli neku modernu, savremenu tehnologiju koju stalno pominju njihovi kvazi stručnjaci. Posledica rada rudnika: oko oko 1 milion i 125.000 tona otrovnog otpada godišnje! Rio Tinto iz Drine hoće da uzima 1.000 tona vode dnevno iz Drine! U toku prozvodnje nastaju ogromne količine otrovnog mulja i jalovine koje ukupno iznose 2.687.500 tona/godišnje ili 7.646 tona na dan. U toku 12 godina prozvodnje nastaju ogromne količine jalovine koje ukupno iznose 18,78 miliona tona.

Namera multinacionalne rudarske kompanije Rio Tinto na zlu glasu u celom svetu po zagađivanju životne sredine i uništavanju svog živog sveta, da u Srbiji, u doline reke Jadar kod Loznice i u blizini reke Drine, počne gradnju rudnika litijuma sa najprljavijom mogućom tehnologijom je jedna od najvećih opasnosti po život i zdravlje građana Srbije posle bombardovanja osiromašenim uranijumom 1999. godine.

To dokazuje praksa u svetu gde je Rio Tinto eksploatisao rude i ostavljao za sobom potpuno uništenje prirode i živog sveta. A to kažu i naši stručnjaci, hemičari koje ova kompanija nije potkupila.

Rio Tinto jedna je od najozloglašenijih međunarodnih korporacija i prate je skandali širom sveta, od Madagaskara i Indonezije do Papue Nove Gvineje, Kanade i Španije.

Ekološka katastrofa kad je brana sa bazenima otrovnog mulja pukla 1998. godine, koju je izgradio Rio Tinto. To bi se moglo lako dogoditi i u Srbiji

Najprljaviji mogući tehnološki projekat vađenja rude.

Naravno, za Anu Brnabić i Aleksandra Vučića je ovakav kancerogeni projekat, najotrovnije i najprljavije tehnologije neupitan!?! Premijerka govori „da je projekat rudnika neupitan?!?” Kako je i zašto za predsednika države i premijerku ovaj krajnje problematični projekat dobar, a za sve ostale poguban?!

Da li zato što će zaposliti 600-700 srpskih rudara-robova u tom paklenom rudniku sa platama ispod svakog proseka? Da li zato što će se raseliti i zauvek ugasiti 54 domaćinstva iz 30-tak sela sa stotinama stanovnika? Da bi bili zaštićeni od zagađenja i otrova moraće da se sele čak 40-50 kilometara daleko od rudnika!

Država od tog rudnika neće u svojoj kasi od 4-5 odsto rudne rente imati nikakva značajna sredstva, jer je rudna renta mizerna, pa će sav profit da zgrće Rio Tinto i njegovi vlasnici ….A vlasnici i finansijeri, investitori ovog britansko-australijskog čudovišta su bili i španski diktator Franko, ali i Rotšildi, koji imaju udeo u ovom preduzeću. I engleska kraljica Elizabeta Druga je vlasnik i investitor u Rio Tintu, a sa njima je povezan i osvedočeni „prijatelj” Srba Toni Bler, kao savetnik. Rio Tinto je za vreme Drugog svetskog rata sarađivao čak i sa nacistima.

Brnabićka čak drsko i bezobrazno odgovara na sva pitanja o štetnosti za zdravlje građana Srbije i negira opasnosti zbog ovog suludog projekta. Kao da su Rio Tinto ili neki nezavisni stručnjaci objavili bilo kakve valjane dokaze, studije, projekte, argumente o bezbednoj eksploataciji rude jadarit za proizvodnju litijuma. Kad su joj na sastanku u vladi srpski stručnjaci iznosili stručne ocene o štetnosti prljave tehnologije Rio Tinta onda je sagovornicu prekinula: „ne želim da slušam ta stručna mišljenja?!?” A koji dokazi vrede za Brnabićku? Verovatno nestručni nalazi, spin parole i fraze, s kojima inače svakodnevno barata, ili su joj još ubedljiviji milioni evra provizije?

Brnabić na sastanku sa predstavnicima Rio Tinta: ima li ikakvih dokaza, argumenata o ekološkoj bezbednosti ovog projekta da bi on bio toliko “neupitan” za osornu premijerku

Brnabićka ovakvim ponašanjem predstavlja najozbiljniju pretnju nacionalnoj bezbednosti Srbije.

A Vučić se čak smeje svim onim građanima koji osporavaju bilo kakvu korist od ovog projekta?! Ima li Vučić čime da garantuje građanima da neće biti pogubnih zagađenja, trovanja reka, vode, vazduha i zemlje? Nema, naravno da nema, jer još nije pronađena takva tehnoligija nigde u svetu da neutrališe ovakve najubitačnije otrove koji postoje. Nesporno je da će šteta biti tri puta veća od ikakve moguće koristi i za državu i za građane od ovakvog projekta.

„ Mi nemamo prirodna bogatstva koja će nam doneti milijarde, imamo jadarit odnosno litijum i zato umirem od smeha kad gledam demonstracije koje stanovnici organizuju, to je nešto najsmešnije. Demonstriraju u zapadnoj Srbiji - Krupanj, Loznica, Ljubovija, Mali Zvornik…stalno demonstriraju, kažu zbog Rio Tinta, tamo će da nastane katastrofa. Neće nikakva katastrofa da nastane”, konstatovao je Vučić 12. januara ove godine.

Na žalost i građana i države Srbije, ako se izgradi rudnik litijuma, nastaće velika ekološka katastrofa, to tvrde svi meritorni stručnjaci.

Čekaju nas bazeni otrovnih materija i mulja iz rudnika Jadar, kao što su ova odlagališta jalovine Rio Tinta u Španiji. Da li će ovaj otrov Britanci posle da nose kući u PVC folijama?

Odlaganje opasnog otpada i otrovnog jalovišta

Treba računati sa tim da će jalovišta za odlaganje ostataka od rudarenja biti izuzetno velika, te da će taj deo biti poseban izazov za stručnjake na projektu. Naime, jalovišta će morati biti posebno obezbeđena kako ne bi bilo “curenja” materijala u prirodu, a litijum je izuzetno reaktivan, a teren u dolini Jadra je dodatno podložan plavljenju.

Kako se Drina uliva u Dunav, objavljivanje nekog eventualnog ugovora Srbije sa “Rio Tintom” postaje još važnije jer javnost mora da zna ko bi bio dužan da plaća obeštećenje i čišćenje sliva u slučaju havarije, akcidenta i curenja iz jalovišta u međudržavnu reku Drinu. Ili pucanja brane? Ko će da uklanja otrove i zagađenja? Rio Tinto to nikad i nigde nije radio! Baš ih briga!

Zašto je onda srpski režim na strani stranog ulagača bez ikakvog ugleda?

Vrh srpskog režima ne podržava svoje građane, ne traži za njih zaštitu od pljačkaške kompanije, ne štiti njihove interese, već brani interese tuđinske kompanije.

Iz Rio Tinta, iako je u Srbiji ova kompanija angažovana na bušotinama već 16 godina, nisu saopštili javnosti do dan danas ni jedan ubedljiv dokaz o tome da oni mogu da u budućem rudniku proizvode litijum bez katastrofalnih ekoloških posledica: zagađenje vode, tla i ispuštanje otrvnih gasova u vazduh. Kako je to moguće?

Zašto to Rio Tinto nije do sada uradio? Zato što nema tehnologiju, ni modernu, ni savremenu, ni novu ni bilo kakvu staru da spreči, neutrališe najsnažnije otrove i kiseline kojom će obrađivati rudu.

Podsećamo vađenje litijuma je sto puta otrovnije od korišćenja uljnih škriljaca, čija eksploatacija je u Srbiji zaustavljena upravo zbog ogromnih protesta građana pre nekoliko godina zbog opasnosti uništavanja životne sredine.

U slučaju izgradnje rudnika u dolini Jadra hiljade tona sumporne kiseline biće upotrebljeno za topljenje stena sa litijumom i borom, i milioni tona otpada, otrovne jalovine biće proizvedeno, a da niko neće znati gde sa tim otrovom.

Da li će svi ovi predeli biti izorani kao mesečeva površina: Dolina između Stupnice i Dvorske je predmet istraživanja rude Jadarit

U Rio Tintu navode i da će im samo za izgradnju rudnika biti potrebno 250 hektara zemljišta da bi rudnik normalno radio. Sa ostalim prostorom za eksploataciju, deponije, odlagališta iskorišće-

ne jalovine rude planirano je da se rudnik sa priručnim zgradama nalazi na čak 1.235 hektara najplodnije zemlje u okolini Loznice i Rađevini.

Evo šta Brnabićka neće da čuje, sluša.

Dragana Đorđević, dr hemije, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu govori otvoreno o opasnostima koje ovakav projekat izaziva:

„Ruda koja bi se vadila, nakon usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. To kompanija „Rio Tinto” ne zna da radi, nema iskustva, nema odgovarajuću tehnologiju. A kamoli neku modernu, savremenu tehnologiju koju stalno pominju.

Oni će, ako počnu da vade rudu Jadarit morati da troše 851 tonu koncentrovane sumporne kiseline dnevno. Samo da bi razdrobili, razgradili stene. To će imati za posledicu da će nastajati oko 1 milion 562.500tona ukupne jalovine (mulja) sa oko 28% vlage, odnosno 4.464 tona na dan otrovnog otpada godišnje! Gde će s njim”?

Fakti koje iznose dva vrsna srpska hemičara Dragana Đorđević i Mirjana Anđelković Lukić o štetnosti izgradnje rudnika za životnu sredinu teško se mogu pobijati

Ona dalje navodi:

„Ukoliko se (da bi se spustila temperatura procesa) bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum tetra fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Znači isparavaće tone otrova!

U Kvebeku u Kanadi ovako izgledaju dimnjaci Rio Tinta koji ispuštaju otrovne gasove u vazduh

Ova ruda sadrži izrazito toksične elemente kao što su: arsen, živa, olovo… Nema odgovora koje će se hemikalije koristiti u procesu uklanjanja tih otrova. Koliko vode će se dopremati iz Drine? Neki stručni izvori navode da je reč o 1.000 tona vode dnevno pa i više. Da li Srbija Rio Tintu daje, dozvoljava da koristi toliko količinu zdrave vode? Zašto bi im to dozvolila?

Otvaranjem rudnika stradaće sva poljoprivreda u njegovoj okolini i duž reke Jadar i srednjeg toka reke Drine.

Da li će biti uzaludni protesti meštana sela Brezjak, koje će nestati sa mape Srbije i sveta

Naš istaknuti stručnjak ekolog, doktor hemije, Mirjana Anđelković Lukić nastavlja sa iznošenjem dramatičnih stručnih podataka:

„Jamska slana voda će se koristiti u količini 942.000m3 po godini ili 2.812 m3 na dan. Vodu iz podzemnih slanih izvora skladištiće u iskopanim rezervoarima obloženim PVC nepropusnom folijom, a jedan rezervoar će sadržati do 400.000 metara kubnih vode!

Od sirovina za preradu rude se koristi koncentrovana sumporna kiselina koncentracije od 94% do 98%, hlorovodonična kiselina, takođe koncentrovana, i jaka alkalija, natrijum hidroksid. Koristi se i slana voda iz rudnika, 942,000 t/godinu, ili 2.800 t/na dan, procesna slatka voda iz bunara na obali Drine, 6.000 m3 na dan, ili godišnje: 2.160.000 m3 vode! Takođe, otvaranjem rudnika stradaće sva poljoprivreda u njegovoj okolini i duž reka Jadar i Drina.

. U slučaju izgradnje rudnika došlo bi do potpune degradacije zemljišta.U Srbiji ekstrakcija litijuma je planirana na plodnom zemljištu koje će se tom prilikom potpuno degradirati.

. Opasnost od zagađenja vode, zemljišta i vazduha različitim hemijskim materijama koje se koriste u procesu prerade rude je ogromna i za sada nerešiva.

. Preusmeravanje velike količine vode iz prirodnih izvora do postrojenja za preradu rude biće enormna. Neretko zbog ovoga čitava naselja u blizini rudnika ostaju bez vode.

. Doći će do unošenje štetnih hemijskih jedinjenja u lanac ishrane.

Da li će Lozničani moći ubuduće da koriste svoje plaže zbog zagađene vode

. Ugrožavanje zdravlja stanovništva - određene hemijske materije tokom procesa prerade isparavaju i vetrom se mogu preneti na velike udaljenosti, jedna od njih je i litijum koji, ukoliko se u krvi nađe u većim koncentracijama, može biti izutetno toksičan.

. Nepropisno odlaganje i uništavanje otpada koji je nastao procesom ekstrakcije dodatno može zagaditi okolinu. Praksa je u Srbiji da sav otpad, pa i proizvodi koji sadrže litijum i različite teške metale i druge štetne materije se odlažu po principu „gde ko stigne”, a to je veliki ekološki i zdravstveni problem.

. Ceo proces proizvodnje imaće značajne negativne efekte na različite ekosistemske nivoe, kao i na zdravstveno stanje stanovništva.

. Ukoliko svemu tome dodamo činjenicu da su rude ograničen resurs koji se eksploatiše dok ima koristi, jedino što će na kraju ostati su potpuno devastirani prostori i brda jalovine. Za takve strašne posledice Rio Tinto do sada nikada nije reagovao ni brinuo.

Rio Tinto hoće milione tona čiste vode iz Drine

Od sirovina za preradu rude se koristi koncentrovana sumporna kiselina koncentracije od 94% do 98%, hlorovodonična kiselina, takođe koncentrovana, i jaka alkalija, natrijum hidroksid. Koristi se i slana voda iz rudnika, 942,000 t/godinu, ili 2.800 t/na dan, procesna slatka voda iz bunara na obali Drine, 6.000 m3 na dan ili na godinu: 2.160.000 m3 vode!

Navođenju pogubnih podataka nema kraja, ali evo još nekoliko glavnih opasnosti ovog kancerogenog projekta. Iako je svakom razumnom čoveku već dosta i jasno o kakvoj se pošasti radi.

Stručnjaci kažu da će zagađenja stizati Drinom i do Malog Zvornika i dalje duž Drine do Save i Dunava.

Mirjana Anđelković Lukić navodi: „Negašeni kreč 158 tona na dan će se koristiti, ili 53.000 tona na godinu, za neutralizaciju kiselog rastvora iz proizvodnje.

Transport sumporne kiseline se vrši sa 20 do 30 vagona cisterni svakog dana, zapremine 50 tona kiseline. Svakodnevno, 300 dana u godini Srbijom će voziti kompozicija sa 20 železničkih cisterni od 50 tona koncentrovane kiseline. (Iz Bora ili Pirdopa iz Bugarske) i presecaće Srbiju od istoka ka zapadu sa velikim rizikom od prevrtanja ili iskakanja vagona sa kiselinom iz šina! Verovatnoća udesa u transportu ili pri pražnjenju sumporne kiseline je značajna, što znači dugogodišnji rizik za Srbiju. Postoji velika izvesnost da može doći do iskakanja vagona sa šina i isticanje pušljive kiseline u okolinu. To bi izazvalo nesagledive posledice po okolinu, jer je sumporna kiselina veoma korozivna i sve nagriza.

Sve studije o posledicama zagađenja su za sada tajna

Rio Tinto je naručio studije od naučnih institucija u Srbiji o posledicama zagađenja životne sredine, biljnog i životinjskog sveta u području Jadra i Rađevine u slučaju izgranje rudnika litijuma i bora.

Loznici uistinu, bez ikakvog preuveličavanja, preti prava ekološka katastrofa ako Rio Tinto izgradi rudnik

Ono što se zna jeste da je Biološki fakultet kao jedna od naučnih institucija, koja je učestvovala u izradi Studije, o proceni uticaja na životnu sredinu planiranog rudnika litijuma - završila svoj posao.

Projekat je završen, rezulati su za sada tajna, jer samo naručilac posla Rio Tinto ima pravo da saopšti te rezultate.

Transport jalovine na udaljenost 14 kilometara na deponiju Štavinci, se takođe obavlja sa teškim kamionima, oko 30 kamiona na dan putem Loznica- Valjevo, koji će se vrlo brzo ruinirati. Deponija industrijskog otpada je predstavljena u vidu 4 zarubljene piramide dužine 2 kilometra i širine pola kilometra sa visinom 40 metara. Kosina je 15%. Ovo se negativno može odraziti na klizište za vreme velikih kiša. Zapremina jedne piramide je 18,78 miliona m3, za 12 god rada rudnika. U toku prozvodnje nastaju ogromne količine jalovine koje ukupno iznose 2.687.500 tona/godišnje ili 7.646 t/dan.

U procesu prerade rude koristi se sumporna kiselina u dnevnoj količini od 851 tona sumporne koncentrovane kiseline na dan! Godišnji utrošak koncentrovane, pušljive kiseline (94-98%) je 299.700 tona. Iz procesa sa sumpornom kiselinom, emitovaće se sumpor vodonik (H2S), gas koji je otrovan i izuzetno neprijatnog mirisa, a nije predviđena njegova degradacija.”

Protesi stanovništva i mladih i u Loznici protiv izgradnje rudnika

Zašto ćuti bivši ministar energetike Antić?

Da li je raniji ministar energetike Aleksandar Antić upoznat sa ovim dramatičnim podacima? Trebalo bi da jeste, godinama je bio na važnoj funkciji, a ako jeste zašto on ćuti, ne iznosi u javnost nikakve podatke o opasnostima po život ljudi u Lozničkom kraju. (A. Antić je u ime Vlade 2017. potpisao Memorandum o razumevanju sa Rio Tintom.) Što taj dokument ne objave? Da li je i on fikus kao i Brnabićka, dekorativna sfinga koju su ućutkali i sada sedi mirno, sa blagim osmehom Mona Lize. Hoće li mu nekad proraditi savest?

Jedan od planova „Rio Tinta” je i da se kod Gornjih Brezovica u blizini Krupnja, napravi deponija jalovine biblijskih razmera, a rudarski bazen kod Loznice bio bi na površini između 36 i 40 kvadratnih kilometara! Biće ekološki ugroženi (zagađeni) svi gradovi u blizini rudnika, neće biti pošteđeni ni Loznica ni Krupanj, ni Jadranska Lešnica,Ljubovija, a i Šabac će biti takođe veoma ugrožen. Planirano je, za sada, da glavna deponija kod Krupnja bude na 450 metara nadmorske visine, pa će vetar širiti otpad do Valjeva i dalje, čak do Beograda.

Neverovatno: ministar koji nema šta da kaže srpskom narodu o opasnostima izgradnje rudnika

Nema nigde ni reči o obavezama Rio Tinta u uklanjanju otrova, oni su tu nemoćni, jer ne znaju. Još se ne znaju obaveze „Rio Tinta” u sanaciji devastiranih prostora. Ali, prema dosadašnjim iskustvima zemalja u kojima je poslovao „RioTinto” nikad nisu sanirali devastirane prostore. Ostajala je pustoš.

Sadašnja ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ističe „da je projekat „Jadar” strateški važan i da nema uništavanja životne sredine”.

Projekat može biti strateški važan, ako od njega država i građani imaju neke vajde. To se sada ne vidi, čak se i ne naslućuje. Naprotiv, naslućuje se ekološka katastrofa.

Drugo, tvrdnja Mihajlovićke da nema uništavanja životne sredine je potpuna obmana, nestina, jer u ovom tehnološkom procesu baš ima prljave tehnologije i uništavanja životne sredine. Zato o tome i pišemo.

I Ljubovija će biti ugrožena zagađenjima u slučaju izgradnje monstruoznog rudnika u dolini Jadra

Obmane predstavnika Rio Tinta u Srbiji

Tako Vesna Prodanović, generalna direktorka kompanije „Rio Sava eksplorejšn” (ćerka kompanije „Rio Tinto” grupe), tvrdi bez ikakvih argumenata da „Rudnik neće nauditi ni vodi ni zemlji!” Ona ističe: „U preradi će biti primenjena jedinstvena tehnologija koja je testirana u pilot fabrici u Australiji. Višak vode iz postrojenja nakon prečišćavanja biće ispuštan u nekoliko faza, kako bi se postigao isti ili bolji kvalitet od klase vodotokova u koje se voda na kraju procesa prerade ispušta”.

Kad nešto ovako čovek čuje dođe mu da se smeje od muke, ili da besni što od nas iz Rio Tinta hoće da napravi glupake, koji će poverovati da će posle proizvodnje rude iz rudnika ispuštati kvalitetniju vodu?!?

Uz ovakve stupidnosti predstavnici Rio Tinta uporno iznose i brutalne laži u javnosti o nekavih njihovim ulaganjima u dosadašnje radove koje oni mere stotinama miliona evra?!? Neka to dokažu, neka navedu konkretno gde su i u šta uložili novac do sada, sem u njihove bušotine. I u potkupljivanje nekih seljaka i nadležnih ustanova i organa. A o njihovoj brizi za očuvanje životne sredine nema ni reči!

Prodanović bi da obmane Srbe: Kvalitet upotrebljene vode (višak vode) biće isti ili i bolji od vodotokova u koji se ispušta!?!

I Margareta Milosavljević, savetnik za životnu sredinu u Rio Tintu drsko obmanjuje javnost o navodnoj brizi kompanije za zaštitu životne sredine i zdravlja građana, bez ijednog primera, argumenta. Gde su, neka navedu, uložili iz Rio Tinta i jedan evro u zaštitu područja Jadra od ekološke katastrofe?

Odmah da konstatujemo: gde je bio Rio Tinto, ili je sada, tu više ništa ne raste, ni jedna travka! A ovde planiraju da rudnik u Loznici radi čak čitavih 50 godina. Možda, ali Srba za pola veka od tih otrova uglavnom neće biti.

Kalmar: Rio Tinto krije tačne podatke i ćuti

Zvezdan Kalmar, iz Koalicije za održivo rudarstvo.naglašava: „Nikada od „Rio Tinta”, nismo dobili studiju iz koje se vidi koliko struje, koliko sumporne kiseline, koliko flourovodonične kiseline, cementa i kreča će biti potrebno, iako oni to sve tačno znaju? A da ne govorimo o tome koliko će zagađene vode biti ispuštano u vodotokove i gde će da budu odlagališta jalovine od prerađene rude”.

Iskusni i lukavi Britanci, sem što obilaze seljake po selima u Jadru i potkupljuju one koje mogu, ovde u prestonici godinama obilaze i pridobijaju razne naučne ustanove i istraživačke institucije za svoj projekat. Ne idu samo u nadležna Ministarstva, već i na fakultete, zalaze među profesore, proveravaju gde je pogodan teren za pridobijanje i podršku. Takvih su našli nekoliko i ti ljudi su sada njihovi vatreni zastupnici, lobisti u Srbiji.

Bilo je do sada više delegacija Rio Tinta i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. I u SANU je Rio Tinto tražio uporište za svoj projekat. I to više puta pokušavaju da dobiju! Neki od akademika su njihovi saradnici, kao akademik Vladica Cvetković, lobista Rio Tinta, geolog. U SANU će uskoro, u maju, biti održan i skup o Rio Tintu…

Steže se oko vrata srpskog naroda jaka čelična rudarska omča da bi se započela eksploatacija rude Jadarita za koju godinu.

Kako pronicljivo reče jedan oštroumni seljak iz Jadra: „Nas Srbe čeka samo jad od Jadarita”!

Vučić na kraju poentira: „Hoću da istaknem, imaćemo najveću fabriku baterija za električna vozila, ceo taj kraj Srbije će procvetati”!

Ne Vučiću! Sve će uvenuti, ugasiti se i umreti, ako uspe tvoja namera!!!

Nadamo se da neće!