Stav

TELEKOM

Branko Dragaš

Finansijska analiza, koja je pred vama, rađena je zajedno sa Draganom Radovićem. Volim da radim timski. Uprkos tome, što mnogi, koji me ne poznaju, misle da sam solo igrač, moja poslovna karijera od četiri decenije jasno dokazuje da znam da radim u timu. Mnogi to mogu da potvrde, koji su radili sa mnom.

Uslov za uspešan zajednički rad, mora da bude stručan tim ljudi i mora da se postavi dobra organizacija rada. Pokazalo se i ovoga puta, da je mnogo lakše raditi u timu sa stručnim čovekom, jer mnogo brže i bolje rešavamo probleme. Verujem da spas Srbije mora da dođe od moralnih i stručnih ljudi, koji imaju znanja, veštine, iskustva, koji su vredni i koji imaju moralnu vertikalu.

Nakon EPS-a, odlučili smo da obradimo Telekom. Odnosno, preciznije rečeno, Dragan Radović je taj koji mi je predložio, izvadio sva potrebna finansijska dokumenta, dostavio mi i onda, kada sam pregledao pacijenta, zajedno sa mnom seo da napravimo ovu finansijsku analizu.

Namera nam je da pokažemo zavedenoj srpskoj javnosti kakvo je pravo stanje u Telekomu.

Prošla analiza EPS-a je bila jako dobro prihvaćena od strane javnosti, preneli su je mnogih rodoljubivi portrali, dok neoliberalni satrapi, autošovinisti, nemaju nikakve argumente da se suprostave objavljenoj analizi, pa zato ćute i pomažu šizofrenom Uzurpatoru da nastavi svoj zlikovački poduhvat uništavanja države i naroda.

Ponavljam i ovoga puta, to moram u svakom tekstu, ovakvog tipa finansijske analize, da istaknem, da su svi podaci, koje budete ovde pročitali, zvanični i da se nalaze u bilansima stanja i uspeha kompanije Telekom. Dragan Radović se opredelio da napravimo finansijsku analizu od 2018-2021.g., kako bismo mogli da pratimo tendencije u poslovanju Telekoma. Složio sam se sa njegovim predlogom. Evo,dakle, šta smo sve saznali o Telekomu. Naravno, iznosimo naše stručno mišljenje o finansijskom položaju kompanije i njenoj daljoj budućnosti. Napominjem, da smo uradili finansijsku analizu Konsolidovanog bilansa kompanije Telekom Grup, koja u sebi objedinjuje 10 članica, zapošljava 12.280 radnika, ima 11 miliona korisnika i posluje na tržištima Evrope, Amerike i Australije.

Tako piše u Godišnjem konsolidovanom izveštaju o poslovanju Telekom Srbije u 2021.g. od marta 2022.g., koga je potpisao generalni direktor. I još nešto, vrlo važno. Mi nismo imali nikoga od insajdera iz Telekoma da nam suflira ili pomaže. Držali smo se samo zvanične dokumentacije.

Pođimo prvo od Bilansa stanja za period 2018-2021.g. U Aktivi kompanije došlo je do značajnog rasta na poziciji Stalna imovina sa 2018.g. - 248,8 milijardi dinara na 2021.g -416,0 mld.din, što je impresivni rast za tri godine od 67,74% ili 22,58% godišnje. To je, zaista, neverovatan rast i moramo da vidimo šta stoji iza toga velikog rasta. Najveći rast se beleži na poziciji Nematerijalna imovina 2018- 94,7 mld din na 2019 - 153,2 mld.din ili rast za jednu godinu -61,77%.

Samo u jednoj godini došlo je do takvog skoka od 61,77%. Neverovatno! Šta je dovelo do toga naglog rasta? Najviši rast je bio na poziciji Ostala nematerijalna imovina sa 5,1 milijarda din na 32,1 mld.din ili rast od - 529,41%, dok je rast na poziciji - Gudvil bio sa 61,8 milijardi din na -83,5 mld.din ili rast 35,11%. Šta je nematerijalna imovina?

Nematerijalna imovina su žigovi, patenti, autorska prava, intelektualna svojina, računarski softveri i drugi oblici imovine bez materijalne supstance. Šta je - gudvil? Gudvil je računovodstvena razlika između tržišne i knjigovodstvene vrednosti kompanije. Odnosno, gudvil je brend kompanije, kadrovski kapacitet, vrednost tržišnog udela i vrednost budućeg potencijala kompanije.

Nije sporno da primenom novih tehnologija kompanije iz tehnološkog sektore pružanja usluga, kome pripada i Telekom, imaju veliku vrednost nematerijalne imovine i gudvila, ali je sporno da se to desi u jednoj godini, dok se već u sledeće dve godine rast zaustavlja na 2020 -6,53% i 2021 -9,81%. Šta se to dogodilo u 2019.godini da je rast bio tako veliki? Da li je neka nova tehnologija primenjena, neki revolucionarni softver, veštačka inteligencija? Nešto što će značajno zadovoljiti usluge 11 miliona korisnika? Nažalost, nije ništa od toga.

Objašnjenje dolazi iz zaduživanja. Radi boljeg objašnjenja ovog fenomena, pogledajmo, za trenutak, rast ukupnih obaveza kompanije. U 2018.g. kompanija je imala ukupne obaveze - 150,5 milijardi din, dok su obaveze narasle u 2019.g. na - 257,7 milijardi din. ili rast od 71,21%.Rast zaduživanja u jednoj godini je bio 71,21%, dok je rast nematerijalne imovine u istoj toj godini bio -61,77%. Više nego je očigledno da se toliko zaduživanje u pasivi, moralo da pokrije negde u aktivi. Najlakše je u ovakvim kompanijama da se to uradi upravo na poziciji nematerijalne imovine.

Na toj poziciji možete da se igrate, navodno, bez ograničenja. Ali, to je samo finansijski privid. Opasna finansijska gimnastika, koja je dovela do propasti mnogih tehnoloških kompanija u svetu. Imao sam prilike na svetskom tržištu da se uverim u nepromišljenost poslovnih ljudi iz tehnološkog sektora, koji su se zaigrali, preigrali i doživeli bankrot, uništili sebe i svoje porodice, jer nisu mogli da nose veliki teret brze zarade i velikog novca, koga su uzeli od investitora.

Poludeli su od špekulacija i obesti, da bi potpuno uništili projekat, koji je imao velike tržišne mogućnosti. O ovoj pohlepi IT stručnjaka mogao bih podebelu knjigu da napišem. Voleo bih da, recimo, zajedno sa Draganom Radovićem, pregledam poslovne knjige svih kompanija Ilona Maska. Mislim da bismo brzo probušili taj berzanski mehur od sapunice, iza koga stoji Familija i FED.

Kako proceniti nematerijalnu imovinu, ostaje veliki znak pitanja za oprezne, konzervativne računovođe, ali i veliko polje za hokus-pokus opite pohlepnih menadžera, koji jure svoje lične bonuse. Dokaz za ovo nenormalno zaduživanje u jednoj godini je i nagli rast na poziciji građevinski objekti, koji su bili 2018 -62,74 milijarde din, da bi 2019.g narasli na -103,77 mld din. ili rast od -65,4%. To je rast u jednoj godini od - 41,03 milijarde dinara ili 349,2 miliona evra.

Kakve građevinske objekte je Telekom kupio ili izgradio za 349,2 miliona evra? Ako za izgradnju dobrog stana po kvadratu treba 1.200 evra, onda se može da izgradi 290.992 kvm ili 4.477 stanova od 65 kvm. Gde su ti stanovi? Gde su ti građevinski objekti koji su izgrađeni za godinu dana? Razumem da je oprema porasla sa 2018- 53,98 mld din. na 2021 - 73,01 mld din, jer se radi o tehnološkoj kompaniji, koja mora da ima savremenu opremu i da prati konkurenciju. Ali, moram da priznam, nije mi jasno da je broj vozila porastao za godinu dana sa 2020- 1.848 na 2021- 2.462. Da li je povećanje od 614 vozila u jednoj godini ili 33,22% bilo racionalno?

Na poziciji Obrtne imovine nije bilo nenormalnih skokova, pa je ona 2018 iznosila - 68,38 mld din, da bi 2021.g. narasla na -73,38 mld.din ili rast za tri godine -7,31%.Ukupna Aktiva je narasla sa 2018g. - 323,09 milijardi dinara na 2021.g - 490,96 ili rast za tri godine -51,7% , što je godišnje - 17,23%. To je izuzetno velika stopa godišnjeg rasta aktive Bilansa stanja. Na pozicijama Pasive, vidimo da je Kapital porastao sa 2018 - 171,18 milijardi dinara na 2021 - 185, 58 mld.din ili rast od - 8,19%. Osnovni kapital je ostao nepromenjen u posmatranom vremenu - 100,01 milijardi dinara, kompanija je otkupila sopstvene akcije u vrednosti od 16,5 milijardi din i neraspoređena dobit je narasla na 50,75 milijardi dinara.

Vlasnička struktura kompanije izgleda ovako : Republika Srbija -58,11%, Telekom Srbija ad -20,00% i vlasništvo fizičkih lica 21,88 %. Najzanimljiviji deo su Obaveze, koje najbolje pokazuju šta se zaista u kompaniji dešava. Ukupne obaveze su porasle sa 2018g.- 150,49 milijardi dinara na 2021g.- 303,5 mld.din ili rast od - 100,2%. Znači, kompanija se zadužila za 153,01 milijardu dinara ili -1,302 milijarde evra. Kako je kapital kompanije 185,58 milijardi dinara, dok su ukupne obaveze narasle na 303,5 milijardi dinara, to praktično znači da je kompanija pojela samu sebe.

Odnosno, Telekom nema kapitala da pokrije narasle obaveze. Dugoročne obaveze su porasle sa 2018.g. - 78,12 mld dina na 2021.g - 161,28mld. din ili 106,41%, dok su kratkoročne obaveze porasle sa 2018.g - 72,335 mld. din na 2021.g - 142,22 mld din ili 97,22%.

Narkomansko zaduživanje je jako opasno za kompaniju. Pogotovo je opasno što se kompanija sve više zadužuje iz inostranstva, dok opada zaduživanje u zemlji. Tako se dugoročne obaveze iz inostranstva uvećavaju sa 2018.g - 30,04 milijarde din. na 2021.g - 58,47 mld sdin ili 93,33%, dok se finansijske obaveze iz inostranstva uvećavaju sa 2018.g.- 0,95 milijardi din. na 2021.g.- 34,45 milijardi dinara ili rast od - 3626,31%. Dobro ste pročitali. Zašto se sve više kompanija zadužuje u inostranstvu? Da li je na delu početak neprijateljskog preuzimanje kompanije?

Vreme će vrlo brzo da pokaže. Sve maske u našem društvu su odavno pale. Čeka se samo reakcija opljačkanih i poniženih građana.Veleizdajnička vlast je dobila zadatak da sve u Srbiji uništi i da sve proda strancima.Ovakvim ludačkim zaduživanjem Telekoma, ostvaruje se, nažalost, ta strategija. U Bilansu uspeha vidimo da su Poslovni prihodi 2018.g. bili - 120,07 milijardi dinara, dok je 2021.g. narasli na - 144,7 milijardi dinara ili rast od 20%. Poslovni rashodi su 2018.,g. bili - 107,76 mld.din, dok je 2021.g narasli na - 130,33 mld.din ili 21,49%.

Ali, neverovatno je da su troškovi za amortizaciju 2018.g bili - 26,722 mld din, dok su sledeće godine 2019.g. narasli na - 41,49 mld. din ili rast -57,69%. Gde je otišlo to povećanje amortizacije od - 14,768 mld din ili 125,68 miliona evra? Kako je moguće da se amortizacija za jednu godinu uveća za 125,68 miliona evra? Iskreno rečeno, na osnovu mog praktičnog iskustva, pozicija amortizacije dobro treba da se ispita, jer ona može da služi za mnoge manipulacije u kompanijama.

Gde se ta amortizacija akumulira, gde se nalazi i kako se troši? Mada su poslovni prihodi porasli u 2019.g. za 4,17%, plate zaposlenih su pale za 7,2% u toj godini. Isto se dogodilo i 2020.g, kada su poslovni prihodi porasli u odnosu na 2018.g. za 9,6%, ali su plate pale za - 2,01%. Poslovni prihodi rastu, ali plate padaju. Kako to? Zar nije logično da rastu i plate i da prate rast prihoda? Nije logično. Pa, šta onda rade ti sindikati? To treba da ih pitaju zaposleni u kompaniji.

Na poziciji poslovni dobitak 2018.g. ostvareno je -12,31 milijardi dinara, ali je 2019.g. ostvareno samo - 8,31 mld dinara, što je veliki pad od 32,5%, mada su prihodi u 2019.godini porasli za 4,17%. Znači, prihodi rastu, ali dobitak se smanjuje. Isto se ponovilo u 2020.godini, kada je poslovni dobitak bio 8,65 milijardi dinara i bio je značajno manji nego 2018.godine. Tek u 2021.g. poslovni prihod raste na 14,37 milijardi dinara i prelazi prihod iz 2018.g. za -16,83%. Sve ovo pokazuje nelogičnosti u poslovanju kompanije i loše rukovođenje.

Na poziciji finansijski rashodi, najinteresantnija je stavka Kamate, koje kompanija plaća na uzete kredite. Tako su kamate 2018.g. iznosile 1,13 milijarde dinara, da bi 2021.g. narasle na - 4,945 mld din ili rast kamata od - 337,61%. Velike narasle obaveze traže sve veće izdvajanje za kamate. To zaduživanje i plaćanje kamata je dovelo do gubitka u finansiranju kompanije, koji je 2018.g.iznosio - 0,13 milijarde dinara, da bi 2021.g. narastao na 4,84 milijardi dinara ili 2723,07%. Takvi gubici u finansiranju su drastično smanjili Neto dobit, koja je 2018.g. iznoslila -10,862 milijardi dinara na ostvarenom poslovnom prihodu od 120, 07 milijardi dinara, dok je 2021.g. iznosila -6,71 milijardi din. na poslovnim prihodima od -144,7 milijardi dinara.

Znači, kamate su pojele neto dobit i ona je pala od 2018.godine za - 39,24%. Napisao sam već da je Telekom pojeo čitav svoj kapital i da nema finansijskih sredstava da pokrije narasle obaveze. Sada ću to da dokažem kroz nekoliko primera finansijskih racio parametara. Šta je to? Najlakše je da objasnim, svima onima koji nisu ekonomisti i kojima ekonomija nije bliska, kroz medicinska parmetre analize krvi. Kada nas lekar pošalje da odemo u labaratoriju i izvadimo krv, onda dobijemo sve tražene parametre i možemo da pročitamo u kojim zonama je dozvoljeno njihovo kretanje, dok svako probijanje iznad ili ispod tih zona nagoveštava da organizam ima probleme.

Što su analize pacijenta udaljenije od dozvoljenih parametara, to je teže stanje pacijenta. Isto je tako u finansijskoj analizi kompanije. Moramo da pregledamo, tako da napišem, krvnu sliku kompanije u 2021.godini. Racio opšte likvidnosti pokazuje odnos između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza. Kod Telekoma je iznos 0,52, dok je norma 2,0, što je skoro četiri puta mnje. Rigorozni racio je 0,44, dok je normalna vrednost -1,0. Indikator NOS - neto obrtna sredstva, pokazuje da kompaniji nedostaje 68,277 milijardi dinara da pokrije kratkoročne obaveze malom obrtnom imovinom. Racio zaduženosti je 0,64, dok je normalna vrednost 1,0. Marža sigurnosti je 0,55, dok je normalna 1,0.

Na kraju ove finansijske analize, primenio sam Altmanov Z model iz 1968.godine, ovo Z je danas postalo izuzetno popularno u političkoj praksi, finansijski model koga sam redovno primenjivao u praksi analize kompanija po svetu i koji se pokazao tačnim, jer može da matematički prognozira dve godine unapred da li će neka kompanija da bankrotira. Altmanov Z model kombinuje 5 finansijskih koeficijenata da bi se predvidela verovatnoća da će kompanija postati nesolventna i da će da upadne u velike finansijske probleme, koje je mogu da odvedu u bankrot. Formula izgleda ovako Z = 1,2 A + 1,4 B + 3,3 C + 0,6 D+ 1,0 E. A, B, C, D i E su koeficijenti odnosa iz bilansa. Ako Z ima vrednost iznad 3,0 do 4,0, onda se kompanija nalazi u sigurnoj zoni dobrog poslovanja.

Ako je Z u rasponu od 1,8 do 3,0, onda se kompanija nalazi u sivoj zoni, mora hitno nešto da menja, jer postoji ozbiljna opasnost da vremenom, ipak, upadne u velike finansijske probleme. Ako Z ima vrednost od 0,0 do 1,8, onda se nalazi u crnoj zoni i kompanija će za dve godine sigurno da bankrotira. Kako u Altmanovoj analizi stoji Telekom? Vrlo loše. Z = 0,89284. To je na polovini puta do 1,8. Znači, Telekom se nalazi u izuzetno teškoj finansisjkoj situaciji i mali su izgledi , ako ništa ne preduzme, da izbegne bankrot.

Evo, iznosimo još nekoliko intersantnih zapažanja. Kompanija koja je u ovakvom teškom finansijskom stanju troši na reklame i propagandu 2021.g. -3,149 milijardi dinara ili 26,8 miliona evra. Troškovi revizije i konsultanskih usluga su 2020.g. bili 233, 32 miliona dinara , dok su 2021.g. porasli na -726,54 miliona dinara ili 6,183 miliona evra, što je rast u jednoj godini za 211,59%. Revizori i konsultanti su plaćeni 6,183 miliona evra. Zar revizori i konsultanti nisu videli u kakvom finansijskom stanju se nalazi kompanija? Zašto su plaćeni? Koja je njihova odgovornost?

Na kraju, postavljate pitanje - koja su rešenja? Kompanija ne može da se spasi u ovakvom političkom sistemu. To je surova istina. Politika je uništila kompaniju. Jedino rušenjem totalitarnog političkog sitema možemo da spasimo državu, narod i kompaniju. Mi stručnjaci smo spremni da učestvujemo u borbi za spas Srbije. Ali, građani moraju da odluče. Čekamo buđenje prevarenih građana. Nadam se da će i to uskoro da se dogodi.