Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Ko je nova - stara ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid. Glamočanin se vraća u sedlo, posle višemesečnog lečenja, tekstom koji piše iz svog stana
Milan Glamočanin
Američka vladina organizacija USAID dolaskom DOS-a na vlast, stigla je u Srbiju, da reformiše pravosuđe, podrži slobodu medija, nevladinih organizacija, kulturnih ustanova...
Nažalost, po već unapred razrađenom programu, većina novca, iz moćnog fonda USAID-a, čiji direktor i službenici su sedeli u američkim ambasadama, nisu odgovarali za svoj rad ambasadoru, nisu bili pod njegovom ingerencijom. Utrošak novca se nije kontrolisao.
Budžet USAID-a u banana državama, kakvom je smatrana i Srbija i sve zemlje na Balkanu, prelivao se u budžet Fonda ''Otvoreno društvo'' Džordža Soroša, koji je stvarao po svetu svoju Duboku državu. On je lokalnim nevladinim organizacijama za njihove projekte delio novac i kapom i šakom, stvarao ''lidere u regionu'', čija bi se uloga mogla opisati kao uloga Juda prema svojim državama i sunarodnicima.
Uglavnom su novac dobijali oni koji su ružili svoj narod, spremni da mu recikliraju istoriju, veru, kulturu, da ih nauče pameti i ''zapadnim vrednostima''.
U Srbiji je gospodin Soroš kao svoj značajan projekat imao i program reforme srpskog pravosuđa, sudova i tužilaca. Organizovao je seminare, kurseve, otvarao svoje projekte u kojima su učestvovali probrani, uglavnom oni koji su bii pripadnici gornje strukture partije na vlasti.
Kada su potrošili skoro milijardu dolara na ''reforme'', počev od promene Ustava, u kojem je promenjen položaj sudske vlasti, izbora tužilaca i sudije, američki ''reformatori'' iz ekipe gospodina Džordža Soroša pokupili su se i otišli. Otišli su ni zbogom nisu rekli. Videli su da su stvorili ono što je njihov gazda hteo. Sudove i tužilaštva koja su servis za zaštitu tiranije i despotije.
Po Srbiji je špartao, bilo mu je lepo, jer su u njoj na vlasti njegova topla braća, a Aleksandru Sorošu je lepo među svojom braćom, pa je umolio svoga oca da 20 miliona, u kešu, pošalje njegovom imenjaku, da potplati Mladena Nenadića, čačanskog advokata kome je isticao mandat, da ponovo konkuriše za tužioca za organizovani kriminal i zaštiti Vučićevu porodicu i kartel, od progona.
Iza USAID-a je ostala pustoš. Vučić je uspeo da potpuno porobi tužilaštva i pravosuđe. Postavio je svoje ljude i pravosudni teror je nesnošljiv. Njegov kartel je izvan očiju policijskih istražitelja, tužilaca, sudija.
U Srbiji Vučićev kartel sustiže aferu aferom. Vučić pokušava da se odrekne svoje partijske vojske, kojom je razbijao demonstracije, maltretirao građane, stvarao afere da neko hoće da ga ubije...
Na nesreću Vučićevog kartela, Evropska unija je ustrojila Evropsko tužilaštvo, na čelu sa gospođom Laurom Koveši, koje procesuira svakog ko je uzeo novac iz fondova EU. Nadležna je i za države koje nisu članice, ako su trošile novac iz predpristupnih fondova, prateći tokove utroška novca i korupcionaške afere. U Hrvatskoj je već osuđena desetina onih koju su pokušali da nameste tendere koji su finansirani parama iz fondova EU. Samo Srbija ne priznaje nadležnost za vođenje postupka, jer to prvo mora da odobri Vučić, lično!
U međuvremenu se i EUROPOL, sa sedištem u Hagu, i profesionalno i stručno osposobio za borbu protiv organizovanog kriminala. Francuska policija je okosnica Europola, jer zakonska rešenja u Francuskoj daju istražiteljima šira ovlašćenja, te oni mogu da na svojim dokazima izvedu optužene na sud i osude ih na legalan način.
Osim Francuske i nemačka kriminalistička policija, španska, italijanska, austrijska i švajcarska, u saradnji sa moćnom britanskom policijom, mogu vrlo efikasno da razvlaste i balkansku mafiju.
Nedavna zaplena 30 tona kokaina i Dubaiju, izvedena je u akciji Europola. Perfektna akcija, koja je zadala težak finansijski udar narko mafiji iz Evrope! Uhapšeno je 49 članova mafije, najveći deo su iz Evrope, a dvojica ključnih bosova imaju francusko državljanstvo.
Čak je i američka DEA pohvalila uspeh svojih kolega iz Evrope!
Da li je balkanska narko mafija i karteli, kao čedo američke spoljne politike, puštena da se oporavi od strane američke Obaveštajne zajednice. Po nalogu američke administracije. Velike zaplene u Evropi vrši Europol!
Eoropol je uhapsio narko bosa Edina Gačanina zvanog Tito, koji je poreklom iz Sarajeva. To je jasno saopšteno.
U Sjedinjenim Državama je 8. novembra uhapšen Goran Gogić zvani Tito, Vučićev prijatelj. Zanimljivo je da je nakon njegovog hapšenja usledilo saopštenje, kojim se, počev od državnog, federalnog, pa do istražitelja iz njujorške policije, ministarstva pravde, finansija FBI-a, kao da pravdaju da su učinili trogodišnji napor da privedu pravdi jednog od najvećih narko dilera na svetu, posle El Čapa. Ko to moćan stoji u SAD-u iza odluke da Obaveštajna zajednica čuva balkansku mafiju i kartele, kao saveznike američke administracije. Ko čuva stotine milijardi dolara koje su oni opljačkali? U čijem su džepu i ko je na taj novac bacio oko? Kongresmeni će u narednom periodu tražiti od predsednika da pojasni gde je taj novac, kakva je uloga njegovog sina Hantera i najbližih saradnika koji drmaju temelje američkih institucija.
Srpska policija već godinu dana nema direktora policije. Ni v.d direktora, ni njegovog zamenika!
BIA skoro dva meseca nema ni direktora ni zamenika direktora Bezbednosno informativne agencije? I neće biti postavljeni do kraja ove godine, po nalogu Aleksandra Vučića, koji nema nadležnosti da ih postavlja, već je to ovlašćenje Vlade Srbije.
Ko se to sprda sa bezbednošću Republike Srbije, sprečavajući da bezbednosne službe funkcionišu?
U ovom periodu Aleksandar Vučić pokušava da preda JP EPS, da proda zemljište za desetinu rudnika za kopanje litijuma, da Kinezima preda deo teritorija zbog kredita koje je uzeo i koji su završili u džepovima njegove porodice i kartela.
U Evropi policija je za petama svima koji su na vlasti i omastili su prste naplaćujući funkciju koju obavljaju. Policija traga za ubicama, tokovima novca, trgovini migrantima...
Vučić lično, sa kartelom, radi suprotno. Prošvercovao je tajnim tunelima ispod granice sa Mađarskom nekoliko desetina hiljada migranata, naplaćujući po 3.000 evra od svakog od njih. Palestinac, koji je to organizovao donosio je novac Vučiću u zgradu Predsedništva. Kada su austrijski i mađarski kancelar i predsednik Vlade pokazali Vučiću dokumenta, on se, kao začudio. Ispostavilo se da je na podzemni prelazak kod Horgoša čekalo 1.000 migranata, naoružanih do zuba, koji su unapred dali Vučiću novac!
Državna tužiteljka se tim povodom nije oglasila. Nije izdala obavezujući nalog Tužilaštvu za organizovani kriminal da sprovede odmah akciju utvrđivanja okolnosti ko je doveo migrante do Horgoša, da se utvrde svi podzemni tuneli i optuži predsednik Vučić i njegovi saučesnici.
Šta još Vučić treba da uradi da bi bio proglašen remetilačkim faktorom i opasan po bezbednost u Evropi.
U strogo tajnom dopisu francuske i nemačke obaveštajne službe navodi se da je Vučić jedan od najopasnijih kriminalnih vođa u Evropi, koji svim svojim bićem radi protiv bezbednosti Evrope. Ističe se da Srbija nema institucionalne snage da ga privede zakonu, jer njegov kartel raspolaže ogromnom količinom novca kojim podmićuje evropske političare. Dodaje se da je sve manje onih koji žele njegov prljav novac, i navode se imena američkih državljana koji ga uzimaju!
Koje ljude treba ukloniti s položaja iz srpskog pravosuđa, da bi se stekle pretpostavke za hapšenje Vučićevog kartela. Javna tužiteljka Zagorka Dolovac je rak rana, specijalni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić i predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović prvi bi morali biti uklonjeni. Na ovaj ili onaj način.
Pred očima evropskih političara Vučić pljačka, rasprodaje državu, likvidira građane, hapsi, zatvara, proganja policiju koja zakonito obavlja svoju dužnost... On hapsi, sudi oslobađa.
Mediji su stavljeni u logor. Ispostavilo se da i Velika propaganda laži, surovo eksploatiše one koji veličaju Vođu i SNS! Niko ne zna ko je vlasnik PINK-a, PRVE, B 92, Politike, Večernjih Novosti, Srpskog Telegrafa.
Poslanička grupa Narodne stranke postavila je u Narodnoj skupštini pitanje kojim je tražila od Vlade Srbije da odgovori ko pomaže Vučićevom kumu Nikoli Petroviću, koji je za deset godina bavljenja politikom, kao direktor Elektromreže i potom vlasnik mini hidroelektrana, zaradio milijarde, a samo protiv Magazina Tabloid je podneo preko 170 tužbi.
Ovih dana izvršitelj Mirjana Dimitrijević je nasilno, bez zakonskog osnova, naplatila sa računa izdavača Magazina Tabloid 170 hiljada dinara po nalogu Nikole Petrovića. A sve to uz podmuklu podršku predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, koji je na ovom mestu koliko i Vučić na vlasti.
Protiv izvršiteljki Sanje Spasić i Mirjane Dimitrijević podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, jer su nezakonito oteli novac izdavaču Magazina Tabloid. Ne očekujemo podršku tužilaštva. Ali...
Evropska istražna komisija je podnela informaciju Evropskom parlamentu, ali u Srbiji je moguće i javno vešati građane, a da se na to ćuti.
Ako se Vučićev kum zakoprca, proglasiće nas varvarima!
Moraćemo da prihvatimo rizik.
U Srbiji svi milijarderi su bogatstvo mogli steći trgovinom narkoticima, rasprodajom državne imovine i pljačkom budžeta. I još su pod zaštitom!
1
Nepodnošljiva lakoća zataškavanja
Koza nostra
Krivična prijava protiv načelnika PU Niš Jovice Stojmenović zbog učinjenih krivičnih dela; pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz čl.333 s.l t.; zloupotreba službenog položaja iz čl.359 i Trgovina uticajem iz čl.366 t.3 Krivičnog zakomnika Srbije i Dejana Kolića zbog učinjenih krivičnih dela; zloupotreba službenog položaja iz čl.359 KZ RS i Navođenje na overavanje neistinitog sadržaja ukazuje da je u polciji Srbije sve moguće zataškati, podmtnuti.
...
Dana 20.10.2022. godine oko 22,30 časova u Nišu ul. Josifa Pančića br. 8 izvršeno je krivično delo Ubistvo u pokušaju iz čl.113 KZ R Srbije na štetu radnika BIA u Nišu. Krivično delo je izvršeno od strane Stefana Stamenkovića rođ. 1988. godine iz Niša, koji živi u zgradi na navedenoj adresi, takođe radnik BIA u Nišu, na mestu načelnik sektora centra BIA u Nišu.
Krivično delo je izvršeno na taj način što je Stefan iz svog službenog pištolja, a nakon kraće rasprave, ispalio hitac u pravcu svog kolege koga je pogodio u stomak. Odmah nakon događaja pozvao je načelnika BIA, koji su odmah reagovali tako što su obavestili načelnika PU Niš Jovicu Stojmenović, a on načelnika OKP Dejana Kolića.
Uviđaj lica mesta izvršen od strane Višeg javnog tužilaštva u Nišu i policijskih službenika. Kako bi se zataškao ceo događaj i zaštitio sam Stefan, načelnik PU Niš, Jovica Stojmenović je naredio načelniku OKP Dejanu Koliću da se u sistem MUP-a, dnevnik događaja, zvanično unese verzija događaja koja u najmanju ruku ne pije vodu, čak ni kod policajaca pripravnika, sve sa svrhom da prikrije izvršenje krivičnog dela i samog izvršioca.
Dejan Kolić, navodno obaveštava dežurnu službu PU Niš da su radnici BIA u postupanju-pratnji, koji su primetili kako lice pod nadimkom „Niklica" ulazi u zgradu na gore navedenoj adresi (baš gde živi Stefan), a koji je pod „obradom" i ima oznaku „HO" (hapsiti oprezno), nakon čega u zgradu ulaze Stefan i ranjeni kolega, svetlo se gasi, dolazi interventna jedinica policije, svi naoružani pištoljima sa metkom u cevi, ispred Stefana izlazi lice obučeno u crno sa pištoljem u ruci, Stefan puca četiri puta iz svog pištolja. I tu je stavljena tačka.
Da je ovo scenario za naučno fantastični film, to nigde ne bi prošlo i nikada, ali ovde očigledno da pokušavaju to.
Lice pod nadimkom „Niklica" je žandarm u penziji, koga BIA ima stvarno na „merama", koji se bavi svim i svačim, ali je lice koje se nesmetano kreće svuda po gradu, i dostupno je uvek i svuda svakom. Mera „HO" mu je stavljena naknadno, ali i sama oznaka ne znači bukvalno ništa, jer se stavlja bukvalno svim licima iz predostrožnosti.
Takođe, nikada „načelnik BIA" nije bio u pratnji sa pištoljem u ruci, niti je to moguće. Pratnju za BIA radi posebna jedinica, posebno obučeni ljudi, a ne neki načelnik, koji pritom vadi pištolj prilikom pratnje, što je nečuveno i neshvatljivo, tj. nemoguće, a zatim puca na lice obučeno u crno sa navodnim pištoljem u ruci, i ako nisu ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja. Sve u svemu jadno i nedovoljno stručno smišljena priča (mada nisu ni sposobni za to) da pokuša da se sve zataška.
Epilog svega, da je Jovica Stojmenović svesno i sa umišljajem izdao naređenje Dejanu Koliću, koji je takođe sa umišljajem naveo policijske službenike da u sistem MUP-a unesu neistinite podatke o događaju, a zatim i prikriju ceo događaj, veštačenjima čaura i vršenjem naknadnih pretresa kod lica, čime je Stojmenović izvršio gore navedena krivična dela.
Ovo je presedan u Srpskoj policiji čime smo dotakli samo dno dna.
(Pismo je poslato iz Višeg tužilaštva u Nišu)
2
Poternica
Srpski zakonik o krivičnom postupku, kao nijedan drugi u svetu, prlja optužene, bez obzira na krivicu. Tako, makar i u postupku pokrenutom privatnom tužbom zbog uvrede, sudije prinudno zahtevaju od optuženih da prilikom saslušanja, odgovaraju na sva pitanja, da se razgolite do gole kože i sve podatke o sebi učine javnim.
Saslušanje okrivljenog
Pretpostavke za saslušanje okrivljenog
Član 85
Kad se okrivljeni prvi put saslušava, pitaće se za ime i prezime, jedinstveni matični broj građana ili broj ličnog dokumenta, nadimak, ime i prezime roditelja, devojačko porodično ime majke, gde je rođen, gde stanuje, dan, mesec i godinu rođenja, državljanstvo, zanimanje, porodične prilike, da li je pismen, kakve je škole završio, šta on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva poseduju od imovine, da li je, kad i zašto osuđivan, da li je i kad izrečena krivična sankcija izvršena i da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivično delo..
Ako pred sudom ne objasni da je ženjen, da li živi u vanbračnoj, ili bračnoj zajednici. Da li je i kada mogao, ili nije mogao, pa se zbog toga morao razvesti, da li je ženu, ili ona njega uhvatila u preljubi, kolika mu je plata, ili koliko ima u šteku, u fondovima za crne dane, onda sud može te sve podatke da utvrđuje po službenoj dužnosti, da ih pribavi iz nekakvog centralnog registra i javno, na sudu, pred strankama i prisutnim građanima pročita i unese u zapisnik.
Na ova pitanja, u drugim državama je nepristojno pitati - kolika vam je plata, da li ste oženjeni, koliko imate dece, bračne, usvojene ili vanbračne...
Srpski sudovi vam, tradicionalno, uzimaju socijalnu anamnezu, da utvrde kojoj socijalnoj grupi pripadate, da li neko iza vas možda stoji, da se ne zalete...
Uzimanje ličnih podataka od strane javnog tužioca ili sudije je ritualno. Osumnjičenom ili okrivljenom se preti određivanjem pritvora, dok mu se ne uzme socijalna anamneza, a prekršajni sudija može, zbog prelaska van pešačkog prelaza da vas kazni i do 150 hiljada dinara, mada kao glavnu kaznu može vam izreći zbog prekršaja najviše 10 hiljada! I ako iz lične karte, pasoša, ili vozačke dozvole može utvrditi identitet osumnjičenog, ili okrivljenog, sud naročito zanima devojačko prezime majke (šta ako je reč o usvojenom licu, kome roditelji nisu poznati), kolika mu je plata, gde je zaposlen, koju školu je završio...
Ni kada raspisuje poternicu za onim koji je ''nedostupan sudu" upisuju se samo njegovi podaci iz ličnog dokumenta.