Pogled iz Moskve

Oligarsi iznose iz Rusije kapital i odriču se državljanstva RF

Nije li vreme da im se „oduzme imovina"?

Ruski milijarder, osnivač „Tinjkof banke" Oleg Tinjkov demonstrativno se odrekao ruskog državljanstva. A da niko ne bi u to posumnjao, relevantnu potvrdu od 26. oktobra, sam je objavio na svom Instagramu.

Piše: Andrej Sokolov

„Odlučio sam da se odreknem ruskog državljanstva", objavio je Tinjkov na društvenoj mreži. Ali, on se odavno sprema da pljune na Rusiju. Holding „Interros" je još krajem aprila objavio da je kupio 35% akcija „Tinjkofa" (TCS Group). On je prodao i svu drugu svoju rusku imovinu, a kapital izneo iz zemlje.

Engleski Telegraf je 29. oktobra objavio da se ruskog državljanstva odrekao drugi ruski biznismen, Nikolaj Storonski, osnivač kompanije Revolout. U ovoj kompaniji su rekli da je Storonski već državljanin Velike Britanije. U oktobru je Ukrajina uvela personalne sankcije protiv oca Storonskog, generalnog direktora „Gazprom Promgaza" Nikolaja Storonskog starijeg.

U Kremlju su odluke Storonskog i Tinjkova da se odreknu ruskog državljanstva snishodljivo prkomentarisali: „Njihov posao ovde praktično ne postoji, ako dobro razmem, odnosno, faktički oni danas nisu učesnici u privrednom životu naše zemlje", rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Zaista, oni danas nisu učesnici, ali svoj kapital je ova gospoda zaradila vrednim radom u Rusiji, a izneli su ga u inostranstvo, zbog čega bi u nekom trenutku pravosudni organi mogli da se zainteresuju. Mogla bi da se pojave veoma interesantna pitanja o njihovom poslovanju u domovini i o tome kako su ovde zaradili milijarde. Ali, iz nekog razloga, nisu ih to pitali i sada njihove milijarde, iznete iz Rusije, pune državne blagajne SAD, Italije i drugih zemalja.

Ali, odakle su se oni pojavili? Oleg Tinjkov, na primer, rodom je iz sela Polisajevo koje se nalazi u Kemerovskoj oblasti i u mladosti nije pokazivao nikakve posebne talente. Došavši u Lenjingrad, upisao je Rudarski fakultet, ali ga nije završio, odustao je. U SSSR-u je postao ulični trgovac, o čemu je kasnije s neskrivenim ponosom pričao novinarima.

„Pošto je u mom i u drugim studentskim domovima našeg Rudarskog fakulteta u Ulici naličnaja, kao i u drugim studentskim domovima Univerziteta na Vasiljevskom ostrvu studiralo i živelo mnogo stranaca, to mi je dalo priliku da se bavim biznisom", sećao se Tinjkov. „Kako je to bilo? Ti crnci i drugi stranci donosili su svakojake parfeme, farmerke i slične stvari i, u suštini, menjali ih za rublje od kojih su živeli, išli po diskotekama, muvali glupe ruske devojke... Uzimao sam od njih te parfeme i druge kozmetičke proizvode na jedan dan, izlazio na ulicu i preprodavao ih mnogo skuplje! Od te razlike u ceni (marže) sam lepo živeo kao student: lumpovao, kupovao šampanjac, i generalno, sve devojke iz studenjaka bile su moje. Naravno, spekulisao sam i votkom, danju sam je kupovao u prodavnici za 10 rubalja i prodavao je noću za 20 rubalja!"

Ali, onda je došlo do perestrojke, raspao se Sovjetski Savez i nekadašnji šverceri, dileri i prevaranti u tren oka su se pretvorili u biznismene.

Tinjkov je počeo da trguje elektronikom, otvorio je prodavnicu „Tehnošok", zatim je prodavao peljmene (tradicionalno rusko jelo od testa), a onda - pivo. Na kraju je brzo shvatio da je najprofitabilniji bankarski biznis. Tako je i nastala njegova, danas respektabilna banka „Tinjkof" koja do danas zarađuje na obveznicama u Rusiji.

Međutim, sadašnji građanin SAD i Kipra, Oleg Tinjkov, Rusiju odavno nije smatrao svojom domovinom, već kao dobro mesto za zaradu. Uspešno se oženivši bogatom Estonkom, Oleg Jurjevič je već od početka 1990-ih mnogo vremena provodio u inostranstvu, posebno u SAD i Milanu, gde je i počeo da plaća poreze.

„U SAD i Italiji je super, ali novac treba zarađivati u Rusiji", priznao je jednom Tinjkov. „Ja sam biznismen i mene interesuje samo novac. A na Zapadu je veoma teško zaraditi ga."

Ne samo da je teško zaraditi novac, nego vam ga tamo mogu i uzeti. U šta se Tinjkov uverio na sopstvenom primeru. Tek što je počeo biznis u inostranstvu, u SAD su ga optužili za poreske prekršaje. Da ne bi otišao u zatvor, bio je prinuđen da Poreskoj upravi SAD plati 448,96 miliona dolara zbog poreskih prekršaja. Tokom saslušanja, bivši švercer je priznao krivicu, odnosno da je prekršio zakon o porezima, što je bio obavezni deo sporazuma sa Ministarstovm pravde SAD. Prema njihovim podacima, Tinjkov je prikazao svoje prihode mnogo manjim nego što su bili, prijavljujući samo sumu od 206.000 dolara.

Takvih kao što su Tinjkov ili Storonski u Rusiji ima još. Prema podacima „Ravenstvo medija", od 100 ruskih milijardera, 40 ima strano državljanstvo, 57 uglavnom živi u inostranstvu, a 68 je u inostranstvo preselilo članove svoje porodice. I svi oni imaju dvojno ili čak trojno državljanstvo.

Ukupno bogatstvo tih oligarha procenjuje se na 393 milijarde dolara. Toliko ima 113 miliona naših građana ili 77% ruskih domaćinstava. Državljanstvo Kipra i Izraela je najpopularnije među milijarderima. Slede Engleska, Emirati i Kanada. Po pravilu, najbogatiji sa svojim porodicama žive u SAD, Švajcarskoj i na Britanskim ostrvima. Proteklih godina tamo su rekordnom brzinom kupovali nekretnine i aktivno prebacivali kapital iz Rusije.

Oligarsi koji se odriču ruskog državljanstva i nastupaju protiv Rusije, moraju biti kažnjeni. Tako smatra poznati ruski ekonomista, deputat u Državnoj dumi Mihail Deljagin. Prema njegovim rečima, „potrebno je konfiskovati svu njihovu imovinu - oštro, brzo i jasno".

Deljagin je uveren da se većina naših oligarha obogatila tokom turbulentnih 1990-ih: „Ruska država, takav je moj osećaj, stvarana je 1990-ih kao instrument za pljačku sovjetskog nasleđa i uništavanje ove teritorije u interesu ličnog bogaćenja. Zadatak se ispunjava prilično uspešno, uprkos svim naporima. Bogataši koji su svoje milijarde „zaradili" u Rusiji, jednostavno zato što su se našli u pravo vreme naprvom mestu, sada kategorički ne priznaju rusku jurisdikciju."

Svima je poznato da su današnji oligarsi - jučerašnji zvaničnici i privrednici iz 1990-ih, koji su uspeli da se dokopaju narodnog dobra koje su „pri(h)vatizovali". „Uzmite bilo kojeg oligarha koji ima više od 10 miliona dolara - voleo bih da vidim na kakvom se poslu može tako zaraditi. Da li su dobili na trkama", čudi se Jurij Savelov, biznismen, član moskovskog odeljenja sveruske ogranizacije za mala i srednja preduzeća „Podrška Rusije".

Ali tako se ne ponašaju samo oligarsi-milijarderi, već i top-menadžeri državnih kompanija, ugojeni na visokoplaćenim poslovima. Najizrazitiji primer je Anatolij Čubajs, bivši prvi čovek „Rosnano", koji je zauzimao visoke državne položaje i koji je takođe pobegao u inostranstvo.

Među njima je i bivši zemnik generalnog direktora Aeroflota Andrej Panov, koji je otišao iz Rusije i napisao klevetnički članak u Fajnenšel tajmsu, u kome je pozvao ruske biznismene da sabotiraju specijalnu vojnu operaciju, da ignorišu poslove i ugovore koji na bilo koji način mogu da pomognu Rusiji. A bivši potpredsednik Gazprom banke Igor Volobujev je u intervjuu za ukrajinske medije cinično izjavio da je „želeo da se opere od svoje ruske prošlosti".

Oni su, negoduje na sajtu agencije Carigrad Jurij Pronjko, godinama „testerisali" zemlju na veliko i na malo, a sada su je napustili, jer je njihova imovina uvek bila na Zapadu. „Ipak, imam jedno pitanje: Zašto im je ruska država, znajući njihovu trulu prirodu, to dozvolila? Zašto ih nisu zaustavili kada su iznosili kapital u inostranstvo i selili tamo svoje porodice? Odakle takvo „slepilo" u državnoj mašini? Ravnodušnost, kretenizam ili izdaja pomnožena mitom? Od odgovora na ova pitanja, bukvalno, zavisi budućnost naše otadžbine", negoduje on.

Ipak, među ruskim biznismenima ima i mnogo onih koji su ogorčeni zbog postupka Tinjkova. Tako se biznismen Andrej Kovaljov obratio Tinjkovu sledećim rečima: „Oleg Tinjkov, Olježa! Pozvao si sve „časne biznismene" da odu iz Rusije sa porodicama i da pokušaju da u inostranstvu pokrenu svoj biznis. Nazvao si Sergeja Galickog kukavicom i uvredio si ga. A ja smatram Sergeja Galickog za jednog od najboljih biznismena u Rusiji! Ti si, Olježa, u inostranstvu kupio ledolomce, jahte od 100 metara, dvorce. A Sergej Galicki je izgradio park za ljude. A ja za ljude obnavljam imanje Grebnjeva. I ti kažeš da smo mi kukavice? Ti si kukavica! Izabrao si sladak život. Kakva hrabrost je za to potrebna? A mi smo ostali u Rusiji, i sprovodićemo moćne ekonomske reforme, stvaraćemo uslove za poslovanje. Mi ćemo podići Rusiju. Zato si ti, Olježa, otišao", iz srca uzvikuje Kovaljov.

onome što se desilo ne bi trebalo samo jednom govoriti u ruskom društvu, sa prezirom prema tim oligarsima-izdajnicima koji podlo napuštaju zemlju, iznoseći svoj kapital i odričući se ruskog državljanstva, u isto vreme kada Rusija vodi težak rat protiv SAD i NATO na teritorji Ukrajine. To je izdaja. A izdaju treba kazniti.

Ali Temida (boginja pravde) je, kao što vidimo, nespretna kada smo mi u pitanju. Zato bi, pre svega, bilo lepo oporezovati sve one koji su se basnoslovno obogatili u Rusiji tokom 1990-ih, drugačijim porezima. Milioneri u mnogim zemljama plaćaju državi mnogo više nego u Rusiji.

Tako, na primer, u SAD je poreska stopa 37%, u Velikoj Britaniji - 45%, u Japanu - 55%, a u Švedskoj - 57%. Zašto i mi ne iskoristimo to, u svakom slučaju korisno, zapadno iskustvo? Ako ih je teško krivično goniti i kazniti, onda neka bar sada više plaćaju državi!

2

Za devet meseci ove godine iz zemlje je u inostranstvo izneto rekordnih 63,1 milijarda dolara

Koga bogati Rusija?

Izneti novac je, naravno, ogroman. Ali ako se prevede u rublje, izgledaće astronomski iznos od 3 809 883 602 400 rubalja (tri triliona osamsto devet milijardi osamsto osamdeset tri miliona šeststo dve hiljade četiristo rubalja). Pošto govorimo o novcu, koji, kao što znate, voli račun, onda se ne može bez „aritmetike". Tim pre što je sve u poređenju.

Piše: Valerij Panov

Ove godine, budžetski prihodi Moskve mogu iznositi 3,26 triliona rubalja. To je, kao što se vidi, manje nego što je „otplovilo" u inostranstvo. Između ostalog, građani su počeli aktivno da iznose novac u inostranstvo nakon početka specijalne operacije u Ukrajini. I već u februaru je iz Rusije preneto 4,3 milijarde dolara, što je bila rekordna suma od 2018. godine (Centralna banka objavljuje iznose u dolarima.) A za obnavljanje „infrastrukture DNR i LNR potrebno je oko 1,5 triliona rubalja za tri godine", rekao je prvi zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za budžet i finansije Sergej Rjabuhin. Pritom su, samo u septembru, Rusi preneli na račune u stranim bankama 6,7 milijardi dolara.

Proletos, zbog toga što je Centralna banka (CB) uvela limite na iznos sredstava u inostranstvo, razmere ovih operacija bile su manje: u martu je izneto 1,7 milijardi, u aprilu 1,4 milijarde, u maju opet 1,7 milijardi dolara. Sredinom maja CB je ublažila ograničenja za transfere u inostranstvo, što je za rezultat imalo da se obim poslovanja Rusa u korist stranih banaka utrostruči - na 5,2 milijarde dolara. Koje zemlje su se obogatile na ruski račun?

Pre svega, Jermenija, u čije se finansijske organizacije, na primer u junu, slilo više od 450 miliona dolara, u vidu privatnih transfera iz Rusije, što je iznosilo 75% sredstava koja su banke dobile od fizičkih lica tokom tog meseca. To je apsolutni rekord. Do tada, maksimalni obim novčanih transfera iz RF iznosio je oko 200 miliona dolara sredinom leta 2013. godine.

Tu je, zatim, Kazahstan - obim transfera u ovu zemlju premašio je 140 miliona dolara (73% svih prihoda). Poređenja radi, u leto 2021. Rusi su u Kazahstan prenosili u proseku 12 miliona dolara svakog meseca. Ove godine došlo je do značajnog povećanja ovog pokazatelja. U junu 2022. porastao je obim transfera i u Kirgiziju - 300 miliona dolara. Mesec dana ranije, ovaj obim je iznosio 245 miliona. Prema podacima Centralne banke Uzbekistana, na računima ruskih građana u finansijskim institucijama ove zemlje, prema stanju na dan 1. 7. 2022. nalazilo se 115 miliona dolara. U drugom kvartalu nerezidenti su otvorili oko 90.000 računa, kako bi dobili devizne kartice Mastercard i Visa.

Pritom, kako je priznao ministar finansija RF Anton Siluanov, za specijalnu operaciju su potrebni „ogromni finansijski resursi". Koliki tačno - nije rekao. Istina, primetio je da je „ukupan iznos tzv. fiskalnih stimulansa koje smo lansirali u privredu - osam triliona rubalja".

Jasno je da se nisu obični građani masovno oslobađali rubalja, prevodili milijarde u devize i iznosili taj novac u inostranstvo. To su radili bogati ljudi. Zato uopšte nije iznenađujuće što se odliv velikog novca iz zemlje poklopio sa popustljivošću Centralne banke, koja je od 1. jula dozvolila fizičkim licima - rezidentima RF, da prenose na račune u stranim bankama do 1 milion dolara mesečno.

To je trend koji CB nije mogla da predvidi. Pa, nije joj dato, ni u situaciji u kojoj je 300 milijardi dolara raspoređeno u inostranstvu, a koje sada Zapad ima nameru da „ekspropriše" u Rusiji. A bilo je još slučajeva... Ali to je druga tema, vratimo se našoj „zlatnoj teladi".

Očigledno je da oni koji su izneli svoja novčana sredstva preko granice, plašeći se da ih ostave u domovini - ne veruju u Rusiju. Uzimajući u obzir količinu novca koja se šalje u inostranstvo, moramo da konstatujemo da je situacija neobična. Bivši prvi čovek „Roskosmosa" Dmitrij Rogozin, koji sada predvodi grupu eksperata u zoni specijalne vojne operacije, oštro je govorio o ovome: „Može li neko da mi objasni kako je to uopšte bilo moguće? I da li će iko ikada odgovarati za ovo? Pre sam mislio da su kod nas jedni za domovinu, drugi za novac. Ispostavilo se da imamo i treće, koji su za neprijatelja." Sudeći po iznetim sumama, tih „trećih" ima mnogo.

Kako je primetila agencija za društvena istraživanja Russian Field, rezultati ankete koje je objavila RBK grupa (ruska medijska kompanija), 55% Rusa je izjavilo da ne bi otkazivali specijalnu operaciju RF u Ukrajini, 29% je bilo za njeno otkazivanje. Među onima koji podržavaju specijalnu operaciju najviše ima pripadnika tzv. „ministarstava sile" (vojska, policija, služba bezbednosti, tužilaštvo), penzionera (63%), državnih službenika (62%), radnika koji se bave stambeno-komunalnim uslugama (54%). Istovremeno, protiv vojne operacije se izjasnila većina naučnika (85%), više od polovine radnika u sferi marketinga i medija (54%), 40% radnika u kulturi, i otprilike isto toliko studenata i nezaposlenih. Poslednje dve grupe ispitanika odmah odbacujemo, za ostale može biti pitanja.

Kako je saopštio Russian Field, već početkom avgusta, o želji da učestvuju u specijalnoj operaciji izjasnilo se 29% anketiranih, i to najčešće ljudi starosti od 45 do 59 godina (37%). Među muškarcima u dobi od 18 do 29 godina takvih je samo 23%.

Interesantno je, takođe, da nema mnogo onih koji bi materijalno želeli da pomognu našim vojnicima. Njih 67% uopšte nisu spremni da doniraju sopstvena sredstva za podršku specijalnoj operaciji, i samo 12% je spremno da potroši na specijalnu operaciju, ali ne više od hiljadu rubalja mesečno.

U vezi s tim želeo bih da podsetim na poznatu Napoleonovu izjavu (njemu se, bar, pripisuje ova rečenica): „Narod koji ne želi da hrani svoju vojsku, uskoro će biti prinuđen da hrani tuđu." A šta mi želimo, kakav rezultat u zemlji u kojoj gotovo tri decenije vladaju liberali u čijem grbu može da bude samo beli orao sa jednom glavom, okrenutom na stranu Zapada? Ne dvoglavi orao - vizantijski, kojeg je izabrala većina Rusa. Većina, ali avaj, ne mnogo bogata. Ipak - verna Rusiji.

Dmitrij Stešin, vojni novinar koji dobro poznaje situaciju u zoni specijalne vojne operacije, na radiju Komsomolskaja pravda je nedavno izjavio da 300.000 mobilisanih vojnika samo stabilizuju front. On je ubeđen da rat treba da postane opštenarodni, da podršku frontu treba da pruža većina Rusa, minimum 80% njih. „Dovoljno je 20% Moskovljana da obezbeđuju front, neprekidno, onim što je potrebno." Tada bismo „možda, imali drugačije rezultate u devetom mesecu", rekao je vojni novinar.

Član komiteta Državne dume za rad, socijalnu politiku i boračka pitanja Svetlana Besarab, u razgovoru sa agencijom URA.RU objasnila je kako će biti pokriveni troškovi za specijalnu vojnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine. Prema njenim rečima, sredstva za vođenje specijalne operacije prikupljaće se internim zaduživanjem. „Sredstava za vođenje specijalne vojne operacije ima sasvim dovoljno... Fond za nacionalno blagostanje za sada neće biti aktiviran. Neće biti štednje na teret građana", izjavila je ona.

Nedavno se u medijima pojavio ovaj broj: na vojnika koji učestvuje u specijalnoj vojnoj operaciji potrebno je svakog dana potrošiti do 200 dolara. To je cena za opremu, gorivo za tehniku, oružje, municiju i hranu. Ne možete biti sigurni koliko je ovaj iznos tačan, ali je negde u realnom opsegu. Generalno, rat zahteva velike troškove. Ali nekome je naš rat zaista kao rođena majka.

Prema prognozi MMF-a, rast BDP-a Gruzije u 2022. godini iznosiće neverovatnih 10%. Još u oktobru je MMF prognozirao rast na nivou od 8,8%, a do početka ratnih dejstava u Ukrajini, bio je na nivou od 5,9%. Prema izveštaju organizacije Transparency International Georgia (rusko odeljenje ove organizacije uključeno je u spisak stranih agenata) od 8. novembra, samo u periodu januar-septembar od transfera novca, turizma i izvoza robe u Rusiju, Gruzija je dobila oko 2,2 milijarde dolara. Ove stavke prihoda su 2022. iznosile 12,6% gruzijske privrede. U poređenju sa istim periodom 2021. godine, ovaj broj je bio 6,3%, a 2019 - 10,4%.

Prema podacima gruzijske nevladine organizacije Institute for Development of Freedom of Information (IDFI), od februara do avgusta račune je u ovoj zemlji otvorilo više od 45.000 Rusa. Obim njihovih ulaganja se približio cifri od 700 miliona dolara, što je za 430 miliona više nego do februara 2022. godine. Sada je u zemlji registrovano 17.000 ruskih kompanija. Uzgred, ruski turisti su u Gruziji potrošili rekordnih 467,9 miliona dolara.

Priliv ruskih državljana u Jermeniju posle početka mobilizacije 21. septembra takođe je doveo do rasta ekonomije ove zemlje. Dolazak u zemlju visokokvalifikovanih IT stručnjaka može da doprinese rastu BDP-a Jermenije za 7% do kraja 2022. godine, prenosi RBK izjavu jermenskog premijera Nikole Pašinjana. Od početka godine do oktobra u Jermeniju se preselilo više od 786.000 Rusa; vratilo se njih 744.000. To znači da je u zemlji ostalo više od 30.000 Rusa, što je gotovo duplo više nego za celu prošlu godinu (više od 16.000 Rusa), istakli su iz Migracione službe Jermenije. Rast BDP-a ove godine iznosiće 13% zbog priliva građana iz Rusije, rekao je predsednik Centralne banke Jermenije Martin Galstjan.

Početkom oktobra pojavili su se podaci prema kojima je posle proglašenja delimične mobilizacije iz Rusije u Kazahstan prešlo više od 200.000 Rusa. Broj preduzeća sa ruskim kapitalom premašio je 13.000. Istovremeno, broj preduzeća sa uzbekistanskim kapitalom povećao se samo za 205, sa beloruskim za 120. Priliv direktnih stranih investicija u Kazahstan na kraju prvog polugodišta 2022. iznosio je 14,5 milijardi dolara. „Kapi" zlatne kiše iz Rusije dotakle su čak i egzotične zemlje.

Turisti koji odlaze iz Rusije u Dominikansku Republiku, doprinose razvoju nacionalne privrede. Tako je izjavio ambasador ove zemlje u Moskvi Hans Danenberg.

Generalno, Rusi obogaćuju ne samo susede. Kako nazvati ove „dobrotvore"? Oni nisu učinili ništa, ni dobro, ni loše. Takvih ljudi uvek je bilo i biće. Oni su zaista „treći", i neka idu na sve četiri strane sveta.

Ali veliki deo njih se i vratio u Rusiju, ostavivši u inostranstvu novac zarađen u Rusiji. Što bi se reklo, pokajanje koje nije za pokajanje. Kako je u sličnim slučajevima govorio jedan od junaka i danas popularne sovjetske komedije, žao mi je zbog ptice: „treći" su takođe Rusija.

Podsećamo da je nedavno premijer Mihail Mišustin govorio da će ruski budžet za 2023. biti u deficitu - on prognozira na nivou od 2% BDP-a ili 3 triliona rubalja. Mišustin je izjavio da vlada planira da zatvori ovaj novčani jaz uglavnom kroz zaduživanje. I ovde, kako kažu, postoje opcije.

Stručnjaci ne isključuju mogućnost da bi, pri deficitarnom budžetu, sami Rusi mogli da finansiraju aktivnosti u vezi sa specijalnom vojnom operacijom, na primer, kroz emisiju vojnih obveznica sa obaveznim otkupom putem plata građana.

Prvi je o ovoj opciji učešća u potrebama finansiranja specijalne vojne operacije govorio biznismen, milioner Igor Ribakov. Prema njegovoj oceni, dodatni troškovi za nove proizvodne kapacitete u sferi odbrambeno-industrijskog kompleksa, kao i za delimičnu mobilizaciju, procenjuju se na nekoliko triliona rubalja.

Sličnom scenariju su skloni i autori Telegram kanala Spydell_Finance. U Rusiji su vojne obveznice emitovane u period 1914-1916, u vreme vladavine cara Nikolaja II. Zatim su stanovnici Sovjetskog Saveza preko obveznica ulagali u finansiranje vojske u vreme Velikog otadžbinskog rata. Zašto i danas ne krenuti tim putem? Praktično to znači da država garantuje ne samo tajnost depozita, već i njihovu sigurnost. U suštini, to je investicija u sebe. I nema potrebe nigde, ni u kakvo inostranstvo, iznositi novac. Čini se da je to upravo slučaj kada možete i pojesti ribu i ostaviti komad zlata sa strane. I to bez ikakve prinude. Novac „treće" Rusije danas bi bio od velike pomoći.

3

Nemačka se ponovo sprema za rat protiv Rusije

Novi plan Barbarosa?

Nemački Špigl je objavio tajni izveštaj Ministarstva odbrane Nemačke u kojem je predstavljen koncept „strateške preorijentacije" Bundesvera u vezi sa mogućim direktnim vojnim sukobom sa Rusijom.

Ovaj dokument na 68 strana pod nazivom „Operativna instrukcija za oružane snage", potpisuje general Eberhard Zorn, generalni inspektor oružanih snaga Nemačke.

Piše: Andrej Sokolov

U njemu Zorn kaže da Nemačka treba da sprovede reogranizaciju svoje armije, da se naoruža i pripremi za rat protiv Rusije. „Pošto je direktan konflikt na istočnom krilu NATO ponovo postao verovatniji", Nemačka mora da igra pionirsku ulogu u Evropi i da jača svoje oružane snage.

Odnosno, u rečima o „pionirskoj ulozi" nalazi se jasna aluzija na zlokobnu ulogu koju je Nemačka imala kada je 1941. godine, predvođena do zuba naoružanom vojskom, u koju je ušlo stotine hiljada vojnika iz drugih zemalja Evrope, napala Sovjetski Savez. Objašnjavajući tada tu agresiju istim konceptom „obuzdavanja" koji danas izlaže nemački general Zorn u svom nacrtu, faktički planu „Barbarosa 2", ali u okvirima nove realnosti i pod drugim imenom.

„Osnovu tog sredstva za obuzdavanje predstavljaju raspoređene, orijentisane na ovaj scenario i obučene snage visokog intenziteta", piše u dokumentu. Više nije dovoljno slati manje specijalizovane jedinice u inostrane misije. Umesto toga, divizije koje se nalaze u stanju borbene gotovosti treba da budu stalno spremne za delovanje", citira Špigl osnovnu koncepciju dokumenta.

Faktički to znači potpuno odustajanje od ranije odbrambene koncepcije oružanih snaga Nemačke. Mada, takva preorijentacija odbrambene koncepcije zemlje iz čisto odbrambene u ofanzivnu, odavno je počela.

Ako je ranije, shodno Ustavu, zadatak Bundesvera (Oružane snage Nemačke) bio ograničen na odbranu zemlje, onda je sada to promenjeno u - zaštitu nacionalnih interesa Nemačke. Novi zadaci Bundesvera mogli su da se uoče u Direktivi odbrambene politike Nemačke još 1992. godine. Jedan od zadataka Bundesvera bio je formulisan kao „sprečavanje, suzbijanje i okončanje kriza i konflikata koji mogu da nanesu štetu celovitosti i stabilnosti Nemačke". Od 1995. godine u Nemačkoj je već počela reorganizacija oružanih snaga.

Imajući u vidu stalne tenzije u odnosima Zapada i Rusije, 2016. godine je nemačko ministarstvo odbrane objavilo da je zadatak odbrana teritorije zemlje i Severnoatlantske alijanse, ponovo aktuelan za Bundesver. Pomenuti Eberhard Zorn je 2018. godine potpisao tzv. profil mogućnosti. Prema tom dokumentu, u periodu do 2031. godine u sastavu Bundesvera biće formirano 12 kombinovanih sistemskih jedinica koje će garantovati ispunjavanje celog spektra osnovnih zadataka. Takođe, bila je doneta odluka o stvaranju, u nemačkoj armiji, tri divizije koje će biti u stalnoj borbenoj pripravnosti - jedna je trebalo da se formira 2027, a dve do kraja 2031. godine.

Ove godine rokovi su pomereni i prva divizija bi trebalo da bude spremna već 2025. godine. Kopnene snage treba da dobiju nova oklopna vozila, PVO sisteme i artiljeriju - do 2027. godine u Bundesveru planiraju da formiraju dodatnih pet artiljerijskih divizija. Prioritetni zadatak takođe postaje stvaranje zaštićenih sistema veze, uključujući i satelitsku, i za to će u sledećih nekoliko godina biti potrošeno oko 20 milijardi evra iz specijalnog fonda namenjenog dodatnom naoružavanju Bundesvera, koji je proletos odobrila nemačka vlada. A u sadašnjoj „instrukciji" generala Zorna već je faktički formulisana njegova orijentacija na agresivne ofanzivne akcije, za šta je potrebno, prema njegovim rečima, da Nemačka počne da se naoružava.

U aprilu ove godine, tokom svog govora u Berlinu, komandant kopnenih snaga Nemačke general Alfons Mais je rekao da je ranije iskustvo vojnih dejstava na nivou vodova i četa, stečeno tokom operacija u inostranstvu, neprimereno za nove zadatke Bundesvera. Prema njegovim rečima, nemačka armija se spremala za ove nove zadatke od 2014. godine, ali nije ostvarila naročiti uspeh, zato proces treba ubrzati. „Borbena dejstva vodova i četa koja smo videli u Avganistanu, biće zamenjeni operacijama na nivou brigada i divizija sa hiljadama muškaraca i žena pod jedinstvenom komandom", rekao je Mais. Glavni zadatak tih brigada i divizija, kako je primetio general, biće „dobijanje na vremenu", neophodnom za dopremanje pojačanja u Evropu iz SAD. Pritom je Mais ukazao na to da u nemačkoj armiji pažljivo prate borbena dejstva u Ukrajini i uče lekcije za budućnost.

Agresivna suština Zornovih „instrukcija" maskirana je lažnom pretpostavkom o navodnoj nameri da se suprotstave „agresivnim dejstvima" Rusije u Evropi. „Napadi na Nemačku potencijalno mogu da se dese bez upozorenja i sa ogromnom, moguće čak i egzistencijalnom štetom", upozorava Zorn.

A zatim, izjavljuje on u dokumentu objavljenom u Špiglu, odbrambena sposobnost Bundesvera i njegova operativna spremnost „neophodni su za preživljavanje" cele zemlje.

Kao što je poznato, upravo tako je svojevremeno govorio Hitler, izjavljujući da su Nemačkoj za njen „opstanak" potrebne nove zemlje na Istoku, tj. u Rusiji. Zorn, naravno, kao i sadašnji nemački kancelar Šolc, očigledno nisu dorasli ulozi novih firera.

Ipak, u današnjoj Nemačkoj, kao što možemo da vidimo, već se formuliše, i to ne na nivou nekakvih jastrebova ili generala u penziji, već na nivou visokih vojnih stratega, faktički isti cilj - pohod na Istok, pod maskom „obuzdavanja Rusije".

nameri da stvore najveću armiju u Evropi među NATO članicama, govorio je u maju ove godine i sam kancelar Olaf Šolc u intervjuu za nemačke medije. „Na taj način, značajno će biti ojačana bezbednost Nemačke i njenih saveznika", precizirao je on.

S tim u vezi, u nemački budžet za 2022. godinu biće jednokratno uključen iznos od 100 milijardi dolara za „neophodne investicije i odbrambene projekte", rekao je ranije Šolc u svom govoru u Bundestagu, ističući: „Od ovog trenutka mi ćemo, godinu za godinom, investirati u našu odbranu više od 2% BDP-a."

Sada rang-listu država članica NATO po broju redovnih oružanih snaga predvode SAD (1,35 miliona), Turska (439.000) i Francuska (207.000). Nemačka se za sada nalazi na četvrtom mestu (185.000). Ali, kako kažu, početak nevolje je - početak. Kada je Hitler počeo da gradi svoju armiju, njen broj je bio još manji.

Nije slučajno grčki portal za političke i vojne vesti Pronews, predstavljajući Zornov izveštaj, direktno tako i napisao: „U Evropi se ponovo rađa vreme 1941. godine i operacije Barbarosa."

„Berlin se sprema za rat protiv Rusije", otvoreno upozorava portal NATO članice Grčke.

Današnja Nemačka, naravno, nije Hitlerov rajh koji je pretendovao na vladavinu svetom, ipak činjenica da se njeni agresivni planovi danas kuju u savezu sa NATO-om, ne čine ih manje opasnim.