Sudski spor advokata i predsednika Ustavnog suda Srbije

 

Sudije se plaše da presude?

 

Nebojša Anđelković jedini je advokat u zemlji kojeg je Dragiša Slijepčević, predsednik Ustavnog suda Srbije, tužio za klevetu. Anđelkoviće je pre imenovanja Slijepčevića na funkciju predsednika Ustavnog suda Srbije 2006. godine javno izneo razloge zbog kojih on nije pogodan za tu funkciju. Ceo slučaj već sedam i po godina, koliko traje, privlači veliku medijsku pažnju, jer je svojevrsni presedan u domaćem pravosuđu.

 

Radmila Briza

 

Anđelković u intervju za Tabloid kaže da ne zna da li se ikada sličan spor vodio u Srbiji, ali je uveren da i ako jeste, sigurno nije trajao toliko godina.

-U mom predmetu dosad se promenilo pet sudija. Verovatno nijedan nije smeo, niti imao hrabrosti da presudi onako kako bi po pravdi i pravu trebalo. Da je suprotno i da su te sudije verovale da je u pravu Dragiša Slijepčević, predsednik Ustavnog suda Srbije, oni bi davno presudili. Svi argumenti i činjenice, međutim, su na mojoj strani i zato je veoma delikatno i teško da postupajuće sudije donesu odluku. Jer morale bi da odbijaju tužbu Dragiše Slijepčevića.

Ja jesam u javnosti komentarisao njegov izbor za predsednika USS. Njega je predložio tadašnji predsednik države Boris Tadić. A to sam uradio jer su me novinari pitali za komentar kao nekoga ko je prisutan u pravosuđu. Imajući saznanja o pravnim postupcima koji su vođeni u predmetima koje je radila moja kancelarija, kao i u drugim pravnim slučajevima građana koji su verovali da su oštećeni postupanjem sudije Slijepčevića, izneo sam sve to novinaru i priložio dokaze nakon čega je tekst i bio objavljen u oktobru 2006. godine. Posle toga usledila su dve tužbe Dragiše Slijepčevića protiv mene - krivična za klevetu i građanska za nadoknadu štete zbog klevete. Krivični postupak je završen zbog nedostatka dokaza da je učinjena kleveta.

 

Da li hoćete da kažete da sudije dosad nisu smele da presude u vašem slučajevu jer su se plašile za svoje položaje?

 

-Dragiša Slijepčević bio je sudija Vrhovnog suda u Veću za privredne sporove, a bio je i predsednik tog Veća. Ranije tokom svog mandata, bio je član Visokog saveta pravosuđa, a kasnije je postao predsednik Ustavnog suda Srbije. Pre ove poslednje funkcije, odlučivao je o izboru sudija i njihovom razrešenju. Visokim autoritetom funkcije koju je obavljao imao je veliku ulogu u pravosudnom svetu. Zbog toga sam siguran da jedan broj sudija, koji su u ovom predmetu postupali, nisu imale hrabrosti da se suprotstave Slijepčeviću.

Funkcija predsednika USS je u određenom zakonskom ovlašćenju veća od predsednika Srbije. Predsednik USS ima pravo da pokrene inicijativu za ocenu ustavnosti odluka koje je doneo predsednik republike kao i da pokrene postupak za njegovo razrešenje. U zapodneovropskim zemljama i Americi predsednik Ustavnog suda ima za jedan dolar ili evro veću platu da bi se znala njegova uloga. Upravo to je bio razlog da, na upit novinara, iznesem činjenice i podatke koje sam znao o sudiji Slijepčeviću jer za tako visoku funkciju moraju da postoje moralni, etički i profesionalni kriterijumi.

 

U kojoj je fazi sudski spor koji protiv vas vodi sudija Slijepčević?

 

 -Nalazimo se u fazi iznošenja dokaza. Trebalo bi da budem saslušan na ročištu zakazanom za 11. oktobar. Imam nameru da iznesem sva moja saznanja i viđenja u vezi sa tim predmetom, kao i razloge i motive zbog kojih sam dao izjavu u medijima. Uz to rećiću zašto sam argumentovano, činjenično i sa dokazima istakao da je Slijepčević u svojoj karijeri imao slučajeve u kojima su se građani pojavljivali kao svedoci, a najverovatnije će biti i moji na suđenju, da ih je on direktno oštetio. Ostali su bez stana, posla, zdravlja. Jedan broj njih podneo i krivične prijave protiv Dragiše Slijepčevića.

 

Izjavili ste da je sudija Slijepčević dva puta prekršio zakon u predmetima u kojima ste vi bili zastupnik.

 

-Tekst u kojem sam to izneo objavljen je u Kuriru i to mesec dana pre onoga u Blicu zbog čega me je Slijepčević tužio za klevetu. U mojoj kancelariji bio je predmet koji se odnosio na sudski spor u kojem sam kao punomoćnik učestvovao i mogao da imam uvid u rad i oluke koje je donosio Dragiša Slijepčević. Izjavio sam da je svojim odlučivanjem prekršio zakon i međunarodno pravo. Da bi bilo jasnije, prvo moram da objasnim da postoji princip kada se u jednom postupku stranke i sud upuste u odlučivanje, posle toga nije moguće da se taj sud proglasi nenadležnim. To je Dragiša Slijepčević učinio mom klijentu nakon deset godina vođenja spora. Kada je prvi put odlučivao u tom predmetu, tada nije sud proglasio nenadležnim već je predmet ukinuo i vratio ga na ponovni postupak, čime je potvrdio nadležnost suda u Srbiji. Deset godina kasnije doneo je odluku kojom je poništio sve prethodne rečenicom da sud nije nadležan. Time je, u stvari, učinio grubu povredu zakona na štetu mog klijenta i doveo ga u situacija da ne može više da se obrati nijednom sudu na svetu zbog zastarelosti slučaja. Rekao sam u tom tekstu da bi sudije koje oštete stranke svojim odlučivanjem trebalo da odgovaraju i da nadoknade štetu, a da bi određena stručna tela i nadležne institucije trebalo da preispitaju da li bi Dragiša Slijepčević zbog takvog postupanja mogao da bude sudija bilo kog suda, a da ne govorimo da o funkciji predsednika USS.

 

Sa druge strane, vaše tvrdnje sudija Dragiša Slijepčević komentarisao je da ga napadate kako biste opravdali svoje profesionalne propuste pred poslodavcem.

 

 -Radi se o ozbiljnoj zameni teza. Jer da je to tačno onda bi u svom prvom odlučivanju o reviziji postupka napisao da nije nadležan sud u Srbiji. Međutim, on je ukinuo taj predmet i vratio ga na ponovno odlučivanje Privrednom sudu u Beogradu čime je potvrdio nadležnost suda u Srbiji. Zato je takav njegov komentar dat iz malicioznih razloga kako bi opravdao sebe i svoju odluku.

 

Sudiju Dragišu Slijepčevića tužile su vaše kolege da nije postupao po zakonu, kao i neki građani. Da li znate kako su ti sporovi prošli?

 

 -Više mojih kolega podnelo je krivične prijave protiv sudije Slijepčevića zbog povrede zakona, kao i neki građani. Među njima je i gospodin Mihajlo Mihajlović iz „Putogradnje inženjeringa". On je podneo krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvi za organizovani kriminal. Ono je ju je primilo ali do danas nije dostavilo nikakvo obaveštenje o tome. Očigledno da se predmet nalazi u nekoj fioci i čeka bolje dane. Sa druge strane, gospodin Mihajlović je zbog te velike borbe i patnje dobio zdravstvene probleme i, na žalost, pre godinu dana premiunuo. Pričao je da ga je predmet zdravstveno uništio jer se mnogo sekirao.

A obratio se meni pošto je pročitao moju izjavu u novinama. Nije on jedini, njegov primer sledili su i drugi ljudi koji su tvrdili da su oštećeni postupanjem sudije Slijepčevića. U tekstu u Blicu pričao sam o tome.

A osim tog slučaja, poznat je i onaj porodice Dikić, o kojoj su mediji pisali. Odlukom VSS, koju je potpisao Dragiša Slijepčević, oni su iseljeni bespravno na ulicu posle 40 godina boravka i sticanja svih prava da budu u tom stanu. Posebno, što je ta porodica posvetila život čuvanju, brizi i starateljstvu nad osobom koja je bila radno nesposobna. Porodica Dikić se odrekla prava da stekne status stanarskog prava nad nekim drugim stanom jer su radili u društvenim i državnim preduzećima u kojima su imali pravo na dobijanje stana.

 

Zašto su advokati tužili sudiju Slepčevića?

 

-U pitanju je slučaj firme „Beograd sigurnost". Imam kopiju dokumentacije. Odluke koje su donete bile su na štetu te firme.

 

Sudija Dragiša Slijepčević već je sedam godina predsednik USS. Da li i dalje smatrate da ne zaslužuje tu funkciju?

 

- Činjenica je da pozicija predsednika USS podrazumeva poštovanje osnovnih ljudskih prava jer taj sud ih brani i štiti. Moje osnovno pravo je ugroženo, jer kao građanin i advokat ne mogu i ne smem da komentarišem rad Ustavnog suda, što je pokazalo podnošenje krivične prijave protiv mene i pravni progon koji traje sedam godina. Baš zbog toga smatram da sudija Dragiša Slijepčević nije zreo da bude predsednik USS jer čini suprotno od onoga što sud treba da radi. Ja ne smem da gazim tuđa ljudska prava, ali isto tako ne sme ni meni da bude uskraćeno pravo da iznesem svoje mišljenje. Meni je Dragiša Slijepčević tužbom uskratio pravo da pričam u sredstvima javnog informisanja. Ako samo to uzmemo kao parametar za određivanje kompetentnosti predsednika USS, on ne može da obavlja tu funkciju jer je pogazio pravo advokata da iznese mišljenje, činjenice i dokaze, a indirektno poslao poruku da ne pričam ono što znam.

 

Novinari ućutkani

 

Nedavno mediji objavili da se na vašem prethodnom ročištu desio presedan - nije im dozvoljeno izveštavanje iz sudnice.

 

-Na suđenje, koje je bilo zakazano prošlog meseca, došli su i novinari, jer prate slučaj godinama. Sudija nije odredila da je suđenje zatvorenog tipa, proglasila je javnu raspravu. To znači da je mogao u sudnici da bude ko god je hteo. Sudija je, međutim, prekinula suđenje i naložila svima da napuste sudnicu. Posle 20 minuta pauze pozvala nas je da ponovo uđemo i saopštila da će doći izvesna osoba iz uprave suda da nam saopšti naša prava. Ona je došla i rekla novinarima ne smeju da iznose u javnost šta se desilo u sudnici. Time je prekršen princip slobode javnog informisanja. Jer u javnim postupcima novinari imaju pravo da prenesu šta se događalo na suđenju. Sud i sudija su tako napravili presedan.