Ko je bio Dragiša Brašovan i koje mu je najznačajnije delo. Koji se jubilej slavi ove godine. Kako je primenjena amnezija da bi se treća obnova fasade proglasila prvom. Ko je autor Elaborata obnove palate Banovine i kakvi su uslovi izdati za taj posao. Pod čijim nadzorom je započet posao. Kako je stručni nadzor protivzakonito bez saglasnosti projektanta menjao projekat. Ko je i zbog čega dozvolio bušenje mermernih fasada. Kako se nakon prve sanacije fasade jogurtom u trećoj za restauraciju mermera koriste vodene bojice i šlajferica. Šta će na kraju ostati od fasade
Stanislav Živkov
Stara poslovica Quod non fecerunt barbari, fecerunt Barberini („Šta ne učiniše barbari, učiniše Barberini"), odnosi se na vreme 16. i 17. veka, kada je u Rimu namerno srušen čitav niz antičkih zgrada, samo kako bi porodica Barberini tim materijalom gradila svoje brojne palate i crkve.
Upravo tako nešto upravo se dešava na remek delu arhitekte Dragiše Brašovana (Vršac, 1887. - Beograd, 1965.), koji je uz Nikolu Dobrovića najveće ime srpske međuratne arhitekture.
Rođen je u Vršcu gde je stekao osnovno i srednje obrazovanje. Studije arhitekture pohađao je na Tehničkom fakultetu u Budimpešti gde je posle diplomiranja 1912. započeo projektantsku praksu koju je nakratko nastavio u Sarajevu, a po završetku I svetskog rata osnovao je sopstveni atelje Arhitekt, zajedno sa arh. Milanom Sekulićem u Beogradu.
Tokom međuratnog perioda podigao je veći broj privatnih vila, stambenih višespratnica i upravnih zgrada uglavnom u Beogradu. Brašovan je autor i Jugoslovenskih paviljona u Barseloni 1929. i Milanu 1931. Na području Vojvodine zapažena su Brašovanova dela: Sokolski dom u Zrenjaninu iz 1924. i crkva u Orlovatu iz 1927.
U Novom Sadu Brašovan je prisutan od 1929. kada je pobedio na konkursu za novu palatu Radničke komore. Ipak najznačajnije i najmonumentalnije Brašovanovo delo u Novom Sadu svakako je kompleks palate Dunavske Banovine koji čine dve zgrade, administrativna i skupštinska.
Zgrada Banovine bila je jedna od najvećih građevina u zemlji. Iako na konkursu iz 1930. Brašovanov rad uopšte nije dobio nikakvu nagradu, odlučeno je da se kompleks sagradi po njegovom projektu. Sama gradnja po izmenjenim Brašovanovim planovima trajala je od 1935 do 1940, jer je fasada prvobitno bila zamišljena u klinker opeci a izvedena verzija zgrade obložena je bračkim mermerom, dok su stepenište i centralni hol obloženi skupocenim mermerom iz Karare.
Banska palata je ogromna građevina (185 x 42,5 m) zaobljene forme i masivne kule (visoke 42 m) u kojoj se nalazi 569 odeljenja, pretežno kancelarijskih prostorija. Palata je građena u internacionalnom stilu zrele moderne.
Uglavnom ove godine navršava se osamdeset godina postojanja palate Banovine i tim povodom doneta je odluka da se, nakon 80 godina, izvrši prva sanacija koja obuhvata čišćenje kamene fasade površine 10.700 kvadratnih metara, rekonstrukciju oštećenih ili nedostajućih delova i zaštitu fasade antigrafitnim sredstvom. Takođe je planirano i čišćenje ulaznih kamenih stepeništa i ogradnih zidova, površine 670 kvadratnih metara, kao i obnova dekorativnih elemenata.
Naročito je istaknuto kako će se radovi izvoditi pod svakodnevnim nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada i Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. O tome koliko je ozbiljno shvaćen projekat sanacije fasade, najbolje govori činjenica da su svi učesnici javnih nabavki morali da dobiju poseban atest Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Nakon završetka radova na palati Banovine, sada Pokrajinske vlade, planirani su i radovi na rekonstrukciji i sanaciji fasade zgrade Skupštine Vojvodine, koja se nalazi u Banovinskom kompleksu.
Međutim, malo je poznato da ovo uopšte nije prva sanacija fasade Banovine, pošto je pre trideset godina fasada najpre sanirana jogurtom, a naredna je rađena pre desetak godina, nakon čega se čitava zgrada belela nakon čišćenja a tada je postavljena i dekorativna rasveta.
Elem, pošto je to radila neka druga pokrajinska vlada, očito je došlo do kolektivne amnezije kod sadašnje pokrajinske vlade pa su naprasno ovogodišnje radove proglasili prvom sanacijom nakon osamdeset godina! Kako bi se uveličao ovakav zaista veliki jubilej, osamdesetogodišnjica palate Banovine, u proslavu se uključio i Arhiv Vojvodine i to tako što je građanima Novog Sada upućen javni poziv da arhivu dostave svoje fotografije za izložbu, verovatno jer je u Arhivu haos pa ne mogu da pronađu svoje fotografije, a osim toga kako sada stvari stoje uopšte se ne zna ni kada ni gde će biti održana izložba a kada jednog dana izložba bude napokon postavljena te fotografije, će uskoro biti jedino sećanje na to kako je Banovina izgledala, jer ovo što se sad radi, ovo "obnavljanje" zgrade - to je namenski izvođenje uništavanja zgrade, bez obzira što kažu da postoji nadzorni organ koji nadgleda radove.
Nadzornog organa definitivno nema, radnici rade kako oni hoće. OVO JE SRAMOTA!!! Iako je u samoj tenderskoj dokumentaciji jasno navedeno da se montaža i demontaža skele oko celog objekta, moraju vršiti u svemu prema važećim propisima i merama HTZ-a. Skela mora biti statički stabilna, ankerovana za objekat i propisno uzemljena.
Na svakih 2.00 m visine postaviti radne platforme od čeličnog perforiranog lima. Celokupnu površinu skele pokriti jutanim ili PVC zastorima. Skelu je moguće obezbediti fiksiranjem za objekat na mestu prozora.
'U ceni skele je i popravka oštećenja nastalih usled učvršćenja skele za objekat kao i uređenje terena i dovođenje u prvobitno stanje. Učvršćenje skele za objekat sa spoljne strane za kamenu fasadu nije dozvoljeno. Omogućiti nesmetano funkcionisanje ulaza/izlaza za vreme izvođenja radova montiranjem zaštitnih nepromočivih platformi iznad ulaza.
Čišćenje horizontalnih delova fasade vršiti mehaničkim otklanjanjem debljih naslaga plastičnom špahtlom a zatim čišćenje paročistačem prema opisu iz projekta. Čišćenje delova fasade sa crnim onečišćenjem pretežno ispod prozora izvršiti sredstvom Arte Mundit. Čišćenje dela fasade ROTEC tehnikom „ili odgovarajuće". Podrazumeva peskarenje vrtložnim mlazom uz upotrebu granulata zaobljenih staklenih kuglica tvrdoće manje od tvrdoće kamena (prema Elaboratu). Kao agregat upotrebiti, veličine staklenih kugli 90-250 µm. Kao agregat se može upotrebiti i materijal sličnih karakteristika uz laboratorijsko ispitivanje da agregat ne oštećuje kamen a efikasno čisti sloj prljavštine.
Prilikom rada adekvatno zaštititi delove koji se ne čiste, uređaje, opremu i životnu sredinu. Čišćenje kompletne fasade izvršiti paročistačem alkalizovanom vodenom parom, pH?8. Temperatura vodene pare 148oC , pritisak pare 4,50 bara.
Čišćenje oko spoljnih jedinica klima uređaja, gromobrana, rasvetnih tela, kablova, spojeva sa prozorom i sl. izvršiti pažljivo da ne dođe do oštećenja istih. Svako oštećenje izvođač je dužan otkloniti o svom trošku. Otpadna voda mora se kontrolisano odvoditi u kanalizaciju, a ako se koriste hemijska sredstva, izvršiti reciklažu pre upuštanja u kanalizaciju.
Reparacija nedostajućih delova kamena i popunjavanje većih pukotina podrazumeva vajarsku popravku i reparaciju nedostajućih delova kamena sredstvom za popunjavanja tipa KSE FÜLLSTROFF B „ili odgovarajuće", prema uputstvu proizvođača. Potrebno je ukloniti i grafite koji se nalaze u prizemnom delu.
Obavezno dostaviti pismeni dokaz od Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu da je ponuđena „ili odgovarajuće" tehnika ili sredstvo odgovarajuća zahtevanoj tehnici ili sredstvima navedenim u Tehničkoj specifikaciji. Ukoliko ponuđač ne dokaže da je ponuđena metoda ili sredstvo odgovarajuće zahtevanom, Naručilac će takvu ponudu odbiti kao neodgovarajuću. Opšti uslovi za primenu sredstava na čišćenju i zaštiti kamene fasade: Za tehnologiju sanacije i primene hemijskih sredstava izrađen je ELABORAT ZA UTVRĐIVANjE TEHNOLOGIJE NA ČIŠĆENjU, KONSOLIDACIJI I ZAŠTITI KAMENE FASADE NA ZGRADAMA POKRAJINSKE VLADE I SKUPŠTINE APV U NOVOM SADU, od strane Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dana 31.10.2017.godine. Elaboratom se došlo do zaključaka koji su postupci i hemijski materijali najpovoljniji za tretman na kamenoj fasadi, koji ne oštećuju strukturu kamena, i koje je obavezno sprovesti tokom samih radova Posao na tenderu Pokrajine najpre je dobila grupa firmi "Bob" i "Garnet", koje su ponudile najnižu zajedničku cenu za kompletne radove na sanaciji ove zgrade - 27,4 miliona dinara nakon čega je usledila žalba firme "ALP Inženjering" koja je umesto traženog konzervatora-restauratora za nepokretna kulturna dobra navela muzejskog konzervatora-restauratora, tako da je žalba usvojena te je preko javne nabavke napokon izabrana firma "ALP Inženjering", čija je ponuda vredna 27.604.288 dinara prihvaćena.
Sanacija zgrade Banovine podrazumeva, između ostalog, mehaničko i čišćenje paročistačem, uz upotrebu sredstava koji neće oštetiti kamen. Postoje delovi zgrade na kojima je kamen ranije bio nestručno popravljen, te se od firmi traži da otklone te nedostatke, kao i da repariraju nedostajući kamen i popune sve pukotine. Potrebno je ukloniti i grafite koji se nalaze u prizemnom delu zgrade, ispod akrilne boje. Po završetku radova, preko zgrade će biti nanet zaštitni sloj za dugotrajno samočišćenje fasade.
Cela sanacija mora, prema ugovoru, da bude završena do 1. decembra ove godine. Međutim, po našem starom lošem običaju, sve je od samog početka išlo mimo projekta jer je nadzorni organ odobrio bušenje mermera na zgradi Banovine zbog postavljanja skele što je izazvalo odijum i zabrinutost kod stručne i šire javnosti pre svega zbog bušenja dragocenog bračkog mermera radi postavljanja skela. Osim toga pojavili su se i snimci koji prikazuju popunjavanje oštećenja na fasadi na ulazu iz posuda u kojima se drže vodene boje, što je navelo na sumnju da su u sanaciji, umesto propisanog i namenskog materijala, koriste upravo vodene boje. E ako je Konkursnom dokumentacijom predviđeno čišćenje tj. pranje fasade, kao i reparacija oštećenih i nedostajućih delova kamena, kako će se čistiti delovi koji su već tretirani vodenim bojama? U delu pripremnih radova na sanaciji, naglašava se da "učvršćenje skele za objekat sa spoljne strane za kamenu fasadu nije dozvoljeno", a uslovima je naglašeno da se čišćenje izvodi specijalnim, a odgovarajućim sredstvom, po proceni stručnjaka. Reparacija nedostajućih delova kamena i popunjavanje većih pukotina podrazumeva vajarsku popravku i reparaciju nedostajućih delova kamena sredstvom za popunjavanje, a nestručno (ranije) reparirane delove trebalo je odstraniti i popuniti cementom/betonom i adekvatno obraditi. Predviđeno je i saniranje pukotina na fasadnim pločama ubrizgavanjem sredstva za konsolidaciju, te fugovanje kamenih ploča vodootpornom fug masom u boji kamena na mestima gde materijal nedostaje ili je ispao u toku čišćenja. "Svi ponuđeni radovi moraju se odraditi stručno i kvalitetno, na način i u rokovima koji su određeni ugovorom, a u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, podzakonskim aktima, standardima i normativima koji se odnose na predmetne radove. U slučaju zapisnički utvrđenih nedostataka u kvalitetu i očiglednih grešaka, dobavljač mora iste otkloniti u roku od 10 dana od dana sačinjavanja zapisnika o reklamaciji", navodi se u dokumentaciji, uz napomenu da se na radove daje garancija.
Stručni nadzor nad radovima sprovodi Zavod za zaštitu spomenika kulture a o tome na šta uopšte liči taj stručni nadzor najbolje govore snimci koji pokazuje radnicu koja četkicom prelazi preko fasade, a ispred nje je pakovanje nalik onome u kojem se nalaze vodene boje. To je navelo na sumnju da se u saniranju koriste neadekvatna sredstva, vrednosti i kvaliteta daleko ispod normi za ovakve radove i ovako kvalitetnu površinu. Takođe, fotografije, napravljene u toku izvođenja radova, pokazuju da su radnici izbušili dalmatinski mermer kako bi postavili skele, što je navelo na sumnju da se uništava fasada. Kompleks Banovine je, inače, zaštićeni spomenik kulture u Novom Sadu, kao objekat od posebnog kulturnog i istorijskog značaja. Ipak i ovde se svojim izjavama "proslavio" Zavod za urnisanje spomenika Novog Sada koji je na pitanje da li je, pre svega, došlo do narušavanja stanja mermera usled bušenja fasade, kao i da li je u sanaciji zaista korišćena vodena boja, odgovorio a to nije slučaj. Kako dodaju, radovi se izvode prema elaboratu koji je izradio Tehnološki fakultet, a nadzor nad radovima je trostruk - stručni, konzervatorski i nadzor laboratorije za ispitivanje materijala. Kako bi opravdala sva nepočinstva koja se izvode na zgradi Banovine oglasila se izvesna Tatjana Zagoričnik arhitekta konzervator, viša stručna saradnica Zavoda za zaštitu spomenika kulture: "Odmah prilikom uvođenja izvođača u posao, postavio se problem učvršćivanja skele, jer ukoliko se skela ne učvrsti i veže za objekat sa spoljne strane, skela se mora utezati kroz prozore objekta, a to opet nije moguće zbog toga što je predviđeno pranje fasade paročistačem, pri čemu se formira velika količina vode koja bi ulazila u prostorije, te svi prozori moraju biti dobro zatvoreni i zaštićeni PVC folijom (kako je i urađeno). Uz saglasnost sva tri nadzora, dogovoreno je da se učvršćivanje i vezivanje skele za objekat vrši sa spoljne strane, što je moguće tanjim čeličnim ankerima, a zaptivanje mesta ankerisanja nakon uklanjanja skele vršiće se materijalima koji su inače predviđeni za sanaciju oštećenja na kamenim pločama, prema elaboratu, proizvođača 'Remers', koji je na licu mesta toniran prema boji kamena ('Remersovi' agregati i veziva tonirani određenim odnosom žutog i belog mermernog brašna)". Kako dodaje, ova odluka je i upisana u građevinski dnevnik i overio ga je nadzor.
Kada je reč o sumnji na upotrebu vodenih boja, Zagoričnik kaže da su zapravo korišćeni pigmenti, koji su samo mešani u posudama za vodene boje: "Dva kamena bloka na samom službenom ulazu u zgradu Vlade, levo i desno, su bila posebno oštećena, te je reparacija morala biti odrađena celom površinom ta dva kamena bloka istim Remersovim materijalom koji je već naveden, a toniranja su izvršena zemljanim pigmentima uz dodatak akrilnog veziva.
Posude u kojima konzervatori vrše mešanje zemljanih pigmenata nikako ne govore o vrsti materijala". Sve u svemu pod izgovorom sanacije fasade izvođači radova su zapravo napravili trajnu štetu na mermeru, a prema mišljenju novosadske istoričarke umetnosti i dugogodišnje direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Donke Stančić, inače autorke knjige o Banovini ovde je reč o "najsurovijem načinu da se devastira fasada" ovakvog objekta:
"Licemerje je kada se u okviru ovakvog projekta, koji se naziva obnovom fasade i koji se finansira iz budžeta, buši mermer na bezbroj mesta kako bi se učvrstila skela i time fasadu trajno devastirala. Postavljanje ovako velike skele je stvar inženjerske struke, postoje velika iskustva na tom planu. Pitanje je da li bi izvođači isto tako radili i prilikom obnove, na primer, monumentalnih hramova?
Brašovanova Banovina je toliko značajan objekat da je ceo posao morala da prati komisija vrhunskih eksperata, o čemu je morao da misli menadžment Zavoda.
U današnje vreme postoje tehnike i metode kako da se izradi dobar projekat skele, a da se izbegne njeno bilo kakvo vešanje na zidno platno, a ne daj bože i bušenje kamena. Ovo je bio poslednji način koji je trebalo primeniti. Skela, ukoliko je dobro isprojektovana, može da se osloni na tlo i fiksira negde pri krovu.
Bušenje fasade na ovakav način je skandalozno a ono što Zavod sada opisuje kao "tanji čelični anker" je sramotno ". Štaviše postoji još jedan problem o kome niko nije raznišljao a to je ponašanje tokom vremena novododatog materijala kojim je krpljena fasada jer "Oni ubacuju tonirani, mleveni mermer u pukotine.
Postoji opasnost da, kada prođe neko vreme, te ispune promene boju i cela Banovina bude upljuvana raznobojnim zakrpama, što je vrlo realna pretpostavka. Decidirano je Zavod morao da naglasi da na fasadi ništa ne sme da se pomera i devastira, a ovo je obnova fasade sa pranjem koje se pretvorila u devastaciju".
Prema rečima Donke Stančić, radove bi pothitno trebalo zaustaviti i krenuti sve ispočetka, ali po pravilima struke, dok još nije sve do kraja uništeno! Bilo bi jako zanimljivo videti koji je to pametnjaković, kome je palo na pamet da buši fasadne mermerne ploče skele radi, i koji je načinio nepopravljivu štetu i to tako što je zbog čišćenja mermera, izbušio taj isti mermer i to tako da horizontalno, na svake dve širine skele (na osam metara) ide po jedna rupa u mermeru!
To su stotine rupa. Očito je reč o nekom ponavljaču davnom usmerenog školstva koji pojma nema da su i Egipćani znali da naprave podupirač u obliku trougla a nisu bušili piramide. Sramota.
Onoga ko je to odobrio pod hitno poslati u zatvor i naterati ga da plati svu štetu. Jer nikad više ne može biti kamen zamenjen kao originalni kad je montiran. Nikad. Da potrefe nijansu nema šanse. Uglavnom „konzervatori" će uništiti sve čega se dotaknu. A nije ih briga jer će posle doći neki drugi pa će oni to popravljati... i tako u krug... a ovo 'objašnjenje' za vodene boje je smešno, kao nisu korisćene vodene boje samo posuda u kojoj stoje...
Što se nadzora tiče kakva je uopšte Tatjana Zagoričnik stručnjak/inja!? Pre svega kako može nadzor bez saglasnosti projektanta da menja bilo šta u smislu izmene projektantskog rešenja? Skela je čisto građevinski projekat, a Tatjana je arhitekta, odakle pravo, a i hrabrost menjati čak i uslove iz tenderske dokumentacije?
Ako u konkursu stoji da se ne sme bušiti mermer, onda ne sme! NEKO se, posle 80 godina postojanja zgrade, osmelio da to sredi... Naravno, u zemlji Srbiji, svaki posao koji se radi je: "nameštanje, krađa, ugrađivanje". Zato je prvo, po javnoj nabavci, urađen Elaborat, koji je, posle 2 meseca laboratorijskog i terenskog ispitivanja dostavio Tehnološki fakultet NS... Posle toga, bila javna nabavka za izvođača... Javilo se njih 5 - izabran onaj sa najnižom cenom...
Svi radovi se izvode u skladu sa Projektom a i projektant je izabran na javnoj nabavci! Sve se radi uz nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Tehnološkog fakulteta NS.. Ovi gore pobrojani su valjda kompetentni?! Ili su ZA SVE kompetentni! Sve je ovo moglo bez bušenja mermerne fasade ali firma očigledno nema dovoljno znanja i stručnosti u vezi postavljanja skela. A o tome da pojma nemaju šta rade najbolje govori činjenica da je bilo kakva rupa u mermernoj oplati potencijalno oslabljenje spoja fasade na zgradi koja ako se ne sanira kako treba definitivno postaje rizik za par godina. Ko buši mermer na Banovini?!
Ko to sve dozvoljava?! O stručnosti onih koji bi trebali da saniraju mermer ne vredi ni počinjati jer takvog kadra je teško naći i u razvijenim zemljama a kamoli u Srbiji. Tradicionalno će se sve ovo nakaradno odraditi za proslavu i onda nakon par godina opet Jovo nanovo kad "proradi" sanirana fasada, tražiće izvođača za zamenu ostećenog mermera a možda i čitave fasade.
Pre neki dan se pokazalo kako se na stručan i sofisticiran način čisti fasada "šlajfericom" i pritom ostaju duboki risevi u mermeru a to bi kao trebalo da bude poliranje mermera i to šlajfericom!
Nakon šlajfovanja i struganja poliranih mermernih fasada Bogorodičine crkve u Studenici pod najstručnijim nadzorom Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture, i rušenja subotičkog pozorišta, takav nivo divljaštva i varvarstva nije poznat u novijoj istoriji prilikom restauracije takvog kulturnog dobra!
Ako je konkursnom dokumentacijom bilo striktno navedeno da "učvršćenje skele za objekat sa spoljne strane za kamenu fasadu nije dozvoljeno", onda nije moglo ni saglasnošću nadzora da se to učini, jer je na taj način možda neko oštećen, posto je odustao od učešća na konkursu zbog te okolnosti ili je možda zbog drugačija i skupljeg rešanja imao skuplju ponudu.
Svejedno, naknadnim dozvoljavanjem bušenja, nadzor je izvođaču nedozvoljeno pomogao na štetu samog spomenika. Ako postavljanje skele traži bušenje fasade, onda normalan čovek neće postavljati skelu nego će koristiti kamion sa hidrauličnom platformom. Kako se koji deo fasade očisti i sanira, tako se kamion preparkira za nekoliko metara i nastavi čišćenje. Samo treba uključiti mozak, naravno ako ga uopšte ima u nečijim tintarama! Uostalom, kada su zidali Promenadu na fasadu su kačili one velike limene panele.
U nekom trenutku je bilo i desetak tih hidrauličnih platformi. A zgrada Banovine nije nista višlja od Promenade tako da bi te platforme odlično radile i na Banovini. Ovi kada budu krenuli da čiste mermer na kuli Banovine ima celu da je izbuše kako bi mogli da ankerišu skelu.
Izgledaće kao švajcarski sir. Ako je problem bio učvršćivanje skele samo je trebala da se napravi samostojeća skela kao kada se postavljaju skele unutar objekata sa visokom tavanicom kada se renoviraju, (u Aja Sofiji su postavili samostojeću skelu visoku do onih kupola, bog sam zna koliko metara u visinu) i stajala bi sama od sebe!
Zapravo ima tu izgleda i jedna dobro zakamuflirana ideja a to je da se konstatuju što veća oštećenja mermera i naknadno izvrši zamena a stari mermer bi dobro izgledao npr. u vilama, vikendicama...
Uglavnom stručni nadzor i izvođač radova su bukvalno naneli veću štetu zgradi Banovine nego fašistički strani okupatori '41 koji su samo skinuli i skonili medaljone iznad ulaza .
Pravo čudo da nakon 30 godina nisu pokušali ponovnu sanaciju fasade jogurtom pošto je već tada dobro sanirano. Pitanje je šta će posle ovih ostati? Ni dugmići.