O tome se ćuti

Imaju li građani Srbije snage da se osvete svima onima koji su opljačakli i njih i državu nam

Kako smaći ptice rugalice

U Prištini su nastavljena hapšenja optuženih za ratne zločine. Na red je došao i Vučićev pobratim i poslovni partner, don Hašim Tači, a do kraja meseca u Hagu će biti izvšena smotra jedinica Olsobodilačke vojske Kosova. Njom će komandovati stražari pritvorske jedinice Suda za ratne zločine. U isto vreme, planirano je, u Gvantanamu će smestiti Aleksandra Vučića i njegov zloglasni kartel. Dugo se čekalo i sada pravda dolazi i po njih. Imaju li građani Srbije snage da stanu na rep mešetarima iz Brisela, koje je Vučić plaćao da nas uz veliko poniženje natera da priznamo otetu teritoriju koja je poklonjena zločincima koji će od sada paradirati u Hagu? Ako nas je istorija bilo čemu naučila, onda je to činjenica da smo uvek imali ljude koji su kadri stići i uteći i na strašnom mestu postojati. Pa da ih slavimo kao junake, kao one čija su imena i podvizi večni

Milovan Brkić

Nakon napada u Parizu i Nici, koji su kvalifikovani kao teroristički, zasedao je francuski parlament, šaljući svetu poruku da ih teroristi ne mogu uplašiti i da će se odlučno obračunati sa njima!

Dva dana kasnije prikazan je snimak iz podzemne železnice na kojem se vidi kako policajci ulaze u kupe voza i izbacuju na pločnik, kao cepanice, one koji nisu imali maske na licu, zbog korone.

Niko od tih građana policajcima nije pružao otpor, ali su ih oni, sa obe ruke, bacali iz kupea. Izbačeni su se koprcali, kao zaklane kokoške, većina je imala teške prelome rebara i gušenje, kao i unutrašnje povrede, a onda su im policajci klekli na grudi, vezali lisice na ruke, a samo zato što nisu imali maske na licu. Ovaj teror odobrava francuski predsednik.

Kakva je razlika između nasilja francuskih policajaca i odmetnutih građana, koji pucaju nasumično?

Francuski predsednik Emanuel Makron, peder i narkoman, poslao je odmah delegaciju u Moskvu, u Federalnu spoljnu obaveštajnu službu i Ministarstvo spoljnih poslova, da im ponudi da Francuska vrati nekoliko stotina bivših boraca, članova islamističke organizacije koja je terorisala Čečeniju i ratovala za njeno odcepljenje. Kada je ruska vojska krenula da čisti Čečeniju od pobunjenika, nekoliko hiljada groznih ubica izbeglo je na zapad. Dočekali su ih raširenih ruku i u Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Dali su im azil, državljanstvo, žestoko optužujući Rusiju za napade i mučenje ''boraca za ljudska prava'' (koji odsecaju ruke, prste, vade oči, siluju, podmeću eksploziv...)

Danas, kada ti isti odsecaju glave francuskim građanima, onda više nisu ''borci za ljudska prava'', pa bi ih narkoman i peder Makron rado vratio u Rusiju!

Možete zamisliti kako su u Moskvi reagovali na ovu ponudu. Mora da su crkli od smeha.

Pre dve nedelje se i u Beču desio teroristički napad. Albanac, državljanin Austrije, rođen u Beču, ubio je najmanje četvoro ljudi, a u teškom stanju i u borbi za život je još šestoro njih, a desetak su takođe ranjeni, ali nisu životno ugroženi.

Austrijski kancelar, narkoman i peder Sebastijan Kurc je odmah našao rešenje. Migrante, koje je raširenih ruku pozvala nemačka kancelarka Angela Merkel da dođu u njenu zemlju, a potom preko Evropske komisije naterala i druge članice da pristanu na ''kvotu migranata'', naložio je da budu vraćeni u Srbiju. Platiće za svakog od njih Aleksandru Vučiću i njegovom bratu Andreju. Neće žaliti pare. Neka idu i ubijaju po Srbiji.

Austrijska policija i službe bezbednosti su opremljene, profesionalno i stručno osposobljene da imaju uvid u zle namere onih koji žive na njenoj teritoriji, ali će njih oni da pošalju u malu Srbiju, koja je i bez policije i vojske, koje deluju kao lovačka društva.

Sve vesti ukazuju da se Srbiji crno piše.

Ko zna koje sve planove imaju belosvetski centri moći prema Srbiji. Kada oni zajašu, nema spasa. To govori slučaj Iraka, Avganistana, Libije, pa i slučaj Srbije.

Nakon što su zbacile režim Slobodana Miloševića, koji su one uspostavile, razbijanjem SFRJ, Sjedinjene Države i njene administracije su instalirale DOS vladu (Demokratska opozicija Srbije, koja je bila pod tim imenom i na vlasti do 2012. godine).

Iz Srbije je izneta 51 milijarda dolara od privatizacijske pljačke, navodi se u izveštaju od 4. oktobra 2013. "Global Financial Integrity" procenjuje da je 51 milijarda dolara prebačena iz Srbije "nezakonitim finansijskim transakcijama" mahom na ofšor račune između 2001. i 2010. Time je Srbija zauzela visoko 16 mesto na listi od 150 zemalja sa najvećim nelegalnim novčanim tokovima.

Nakon demokratskih promena u oktobru 2000, novo prozapadno rukovodstvo je obećalo građanima prosperitetnije društvo. U tom cilju pokrenuli su, između ostalog, privatizaciju državnih preduzeća kako bi privukli strane investicije a što bi, kako su obećavali, trebalo da omogući veće plate zaposlenih.

Međutim, problem je u tome što Agencija za privatizaciju nije osigurala da kupac ne otuđi imovinu preduzeća i izbaci radnike na ulicu. U Zakonu o privatizaciji je bilo mnogo pravnih praznina. Kupac nije bio obavezan da obelodani svoj identitet, ili vlasničku strukturu svoje kompanije. Tako se u nekoliko stotina privatizacija strani kupac samo formalno pojavljivao, a u pozadini je bio domaći, moćan i blizak vlastima biznismen koji je koristio ofšor kompaniju da bi preuzeo domaće preduzeće, koga bi potom lišio imovine, prebacio je u inostranstvo, a radnici su ostajali bez posla.

Moćni domaći insajderi u Srbiji su preko ofšor firmi, na tuđe ime, kupovali bagatelno domaća preduzeća iz kojih su izvlačili sredstva i prebacivali u inostranstvo. Desetine milijardi dolara je opljačkano i izneto iz Srbije nakon 2000. kroz razne ilegalne transakcije pominje se cifra od 51 milijardu dolara, kazao je za Radio Slobodna Evropa Majkl Hadson (Michael Hudson), urednik u „Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo" i jedan od autora teksta „Kako su uništavani Navip, Fidelinka i Agrohem". Hadson je, inače, autor zapažene knjige „Čudovište" (The Monster) u kojoj, između ostalog, analizira ulogu Volstrita (The Wallstreet) u svetskom finansijskom sistemu.

On ističe da su velike banke i finansijske institucije ključne za funkcionisanje ofšor zona. „Novac je možda formalno u vlasništvu kompanija na Kukovim ostrvima u Južnom Pacifiku.

Međutim, veoma često ofšor kompanija ima račun u banci u Njujorku, Londonu ili Švajcarskoj. Dakle, biznismeni koji transferišu svoj novac preko ofšor teritorija širom sveta uvek se oslanjaju na neku veliku banku", naglašava Hadson koji govori za RSE i o tome kako je došao do poverljivih informacija koje su 160 puta obimnije od Vikiliksa, da li odlučujuću reč u ekonomskoj politici SAD ima Bela kuća ili Volstrit.

Objavljivanje članka o obimnom istraživačkom izvještaju "Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara" (The International Consortium of Investigative Journalism - ICIJ) o privatizacijskim malverzacijima i ispumpavanju milijardi dolara iz Srbije izazvao je veliki interes medija i čitalaca u Srbiji.

„Global Financial Integrity" navodi da je 51 milijarda dolara nelegalno izneta iz Srbije od 2001. do 2010. godine. Da li se makar deo novca koji je završio na ofšor računima može ikada povratiti, pitanje je koje je pokušao da pojasni gospodin Hadson

''Sumnjam. Kao što je „Global Financial Integrity" objavio, na desetine milijardi dolara je opljačkano, prebacivanjem nelegalnim putem iz Srbije na ofšor račune, što govori o razmerama takve nezakonite prakse.

Dolaskom na vlast Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, tek je krenula pljačka koju je teško predstaviti.

Umesto da spreči dalju kriminalizaciju društva, novi američki favorit Aleksandar Vučić je lažima uspčeo da nastavi pljačkanje fondova, banaka, kreditnih linija, donacija, rasprodajom resursa, javnih preduzeća.

U Vučićevom kartelu glavnu ulogu su igrali njegov brat Andrej, Siniša Mali i njegov brat Predrag, kumovi Nikola Petrović, Goran Veselinović, Nenad Kovač, zvani Neša Roming, Ana Brnabić, Nebojša Stefanović i njegov otac Branko Stefanović...

Desetine milijadi su iznete iz Srbije, uz prećutnu saglasnost evropskih i američkih krugova na vlasti.

Vučić je i šakom i kapom plaćao evropske komesare i zaštitnike u Vašingtonu. Sve što je činio, radio je u nameri da Srbiji nanese trajnu i neotklonjivu štetu.

Istraživači Magazina Tabloid od kada je Aleksandar Vučić i koalicija SNS-SPS došla na vlast, objavio na stotine tekstova, dokumenata, fotografija, računa i izveštaja stranih službi i istražnih organa o nemilosrdnoj pljački koju su njegovi karteli počinili u Srbiji.

Tek kada su balkanski diktatori ugrozili bezbednost i drugih država, uključujući i Sjedinjene Države, počela je opsežna istraga, sa ciljem njihovog uklanjanja.

Da podsetim, tri godine već objašnjavam kako je pokrenuta akcija čišćenja Balkana od najtežeg kriminala. Akcijama američke DEA, kriminalističke policije Europol i krim policija drugih zemalja, razbijeni su narko karteli u Albaniji, Crnoj Gori, Srbiji, u Prišini, Makedoniji, Bugarskoj i Hrvatskoj...

Nekoliko stotina tona kokaina i heroina, stotine tona marihuane zaplenila je DEA i finansijski upropastila režime u Albaniji, Crnoj Gori, Srbiji, Prištini...

Nema kriminala u koji braća Vučić nisu učestvovali sa novcem opljačkanim iz srpskog budžeta i od srpskih građana. Trgovina oružjem je, pokazala je istraga, bila surova. Migranti i instaliranje islamističkih pokreta u Srbiji, sa ciljem da deluju u Evropi i Sjedinjenim Državama, bio je poseban Vučićev specijalitet u zaradi i u urušavanju nacionalnih interesa.

Niko mi nije verovao kada sam najavljivao da će kosovski karteli, koje predvode čelnici privremenih institucija u Prištini, biti optuženi za najteže ratne zločine. Veliki prijatelji bivših administracija u Vašingtonu, Nemačkoj i Briselu, počev od Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja, Agima Čekua, Kadri Veseljija, Jakupa Krasnićija, optuženi su od strane tužilaštva za ratne zločine.

Njihovo privođenje pravdi nastavljeno je već 4. novembra, dan nakon izbora u Sjedinjenim Državama. Nada tih groznih ubica, koji su pobili skoro dve hiljade svojih sunarodnika i nekoliko stotina Srba, sve pod zaštitom generala iz Sjedinjenih Država, uzalud je očekivalo da će biti amnestirani od zločina koje su počinili. Njihova nedela su postala toliko javna da ih sada niko više ne može amnestirati.

Magazin Tabloid je objavio da je u državi Mičigen podignuta federalna optužnica protiv srpskog diktatora Aleksandra Vučića, zbog korupcije oko kupovine jedne kooperantske firme nemačkog Folksvagena. Još dve optužnice su odobene od strane suda i za Vučićem se ''traga''. Štiti ga diplomatski imunitet, dakle ne može biti uhapšen u inostranstvu, ako ga zvanično pozovu u posetu, ali takvog čoveka, kakav on sada ima status, niko ne sme da pozove.

Početkom decembra počeće i lov na članove Vučićevog kartela. Na američkoj optužnici je i premijerka Ana Branić. Američka tužilaštva traže isporuku još 150 Vučićevih saradnika iz kartela, koji su osumnjićeni za najteža krivična dela.

Aleksandar i njegov brat Andrej su optuženi za prodaju više od 1500 pasoša iranskim obaveštajcima, koji su sa izraelskim pasošem, štampanim u Beogradu, krenuli ka Sjedinjenm Državama i evropskim prestonicama.

Magazin Tabloid je objavio sva ta dokumenta, a braća Vučić će morati u decembru da putuju preko okeana.

Njihovim hapšenjem nastaće velika praznina u kriminalnim krugovima. Građani još nemaju svest o razmerama pljačke koju su oni izvršili u Srbiji. Još se ne znaju svi štetni ugovori koje su potpisali sa Iranom, Kinom, Turskom, arapskim šeicima, narko bosovima u Kolumbiji, Avganistanu...

Da bih odložio privođenje pravdi svojih saradnika, pa i sebe, Vučić ponovo, bahato, upotrebljava pravosuđe, koje te postupke izručenja treba da sprovede. On je za ministra pravde postavio Maju Popović, ogrezlu u kriminalu, dovedenu iz Bezbednosno informativne agencije, sa lažnom i friziranom biografijom, da uplaši sve sudije i tužioce, zajdno sa Vladimirom Đukanovćem, predsednikom Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije, da odbiju zahteve za izručenjem ili ih odugovlače.

Srbijom nastavljaju da haraju Miroslav Lajčak, Oliver Varhelji i još neki komesri i emisari iz Brisela. Očekuje se i ponovno šepurenje Matju Palmera...

Imaju li Srbi kuraži i snage da ustanu, da se organizuju, da brane svoju državu, njenu teritoriju, veru, kulturu, sve njene građane?

Kada bi srpski mučenici pucali u pravcu protuve Miroslava Lajčaka, mogli bi da se brane na posprdan način, na koji je svojevremeno portparol NATO alijanse, kada je ona 1999. godine razarala Srbiju, cinično odgovarao da su i deca na noši, bolnice, voz u pokretu, škole, bili legitimna meta! Ubijene u tim akcijama gospodin Šej predstavaljao je kao ''kolateralnu šretu''.

Srpski mučenik bi mogao da izjavi - pucao sam u novčanik pomenutog gospodina, u koji je stavio novac uzet od srpskog tiranina Vučića, da natera Srbe na poniženje da i javno priznaju nezavisnost države, koju je od Srbije otela NATO alijansa, a poklonila je na upravljanje zločincima koje sada odvode u Hag, da im sude za najteže ratne zločine. A na pitanje da Lajčak nije više živ, mogao bi da koristi odbranu Džemi Šeja da je Miroslav kolateralna šteta u legitmnoj akciji da bude likvidiran čovek koji Srbiju ponižava i ugrožava njen suverenitet.

Da podsetimo. Srbija je imala Apisa, njegovu Crnu ruku od koje je zazirao kralj i predsednik Vlade Nikola Pašić, koji je sa svojim sinom Radom naneo više zla nego prvi svetski rat! On je bio prototip Vučića i Danila.

Diktatura kralja Aleksanddra iznjedrila je komunističke ćelije. Za vreme rata pale su Jelena Ćetković, Drinka Pavlović, Zaga Malivuk, sestre Vukmirović... Borile su se za dostojanstvo države pod okupacijom.

Uoči hapšenja Vučićevog kartela, Srbija je u punom rasulu. Vojska deluje tužno, policija još tužnije, Srbija je ostala bez ijednog saveznika...

Američki predsednik Donald Tramp je pozvao građane da se oružjem suprostave tiraniji duboke države. Imaju li građani Srbije isto pravo na pobunu. U Srbiji su najomiljenije bile pesme - Svaki svoga ubijte subašu. Sada su takva vremena. Probudimo se. Da nas ne podave kao divlje svinje.

Još nam se, preko Velike propagande laži, smeju u lice i prete nam, ne samo ološ iz Brisela i njegovi emisari i komesari, već i oni koji su nam skinuli i gaće, uzimajući nam crno iza nokta. Svi oni ne mogu biti poslati u Ameriku, ali mogu u naše zatvore i na naša groblja.

Pomagači kartela Vučić

(Redakciji Magazina Tabloid, nakon informacije koju smo objavili da nam je Smiljana Balšić, po nečijem nalogu, odbila isplatu pomoći koja je u visini od po 33.000 dinara isplaćivana privrednim društvima za svakog zaposlenog, zbog korona virusa, stiglo je 47 pisama o stanju koje vlada u Poreskoj upravi Srbije. Ništa nije bolje ni u drugim javnim službama, pod šapom kartela Vučić. Objavljujemo samo jedno pismo, kao dokaz da u nama ima kuraži.)

Poštovani Gospodine Brkiću,

Pišem Vam iz očaja, jer sam nemoćna kao i sve moje kolege i koleginice zaposlene u Poreskoj upravi Srbije, oni koji su najureni, oni koji su pomrli i oni koji su utekli glavom bez obzira.

Ali svi su srećni jer ne trpe teror Dragane Marković, direktorke u drugom mandatu, samo se pitam čime ga je zaslužila osim poslušnosti i pokornosti porodici Vučić.

Da li znate i sigurno znate da Poreskom upravom rukovode Andrej Vučić, Zvonko Veselinović i Anđelko Vučić.

Pišem Vam rukom jer nam kontrolišu računare i pokreću postupke. Oterali su Marka Marinkovića sa etiketom da je lud, a čovek je radio savesno i pošteno kao i doktora pravnih nauka Ranka Sokolovića, Momu Aleksića su oterali u grob, najurili doktora pravnih nauka Slobu Radonjića, sveli u niž. referenta bivšu glavnu inspektorku Dr. Vesnu Aleksić, oterali Nenu Smiljić iz CVPO-a u prevremenu penziju. Sad vedre i oblače agronomi Smilja Balšić i Moša Mijatović, oficir Miroslav Micić, kao i dunsteri Dulić u informatici. Miraš Babović postavljen je za direktora u Pančevu jer je opasno bilo držati ga za rukovodioca na PIB-ovima gde su Veselina Krstića u grob oterali (čovek preminuo od mnogih saznanja), Momu Aleksića su takođe u grob oterali, izdalo ga srce a odlično vodio CVPO, ali je Ljajić postavio svog pazarca Binovića i preko njega reketiraju velike poreske obveznike poput Peconija vlasnika Rubina, fabriku cigareta, fabrike ulja, hotela London, vlasnika restorana u Skadarliji....

Pozabavite se imovinom Dragane Marković pre Poreske uprave i sad, koja kola još vozi pastorak i kako joj pastorka menja radna mesta ko mi čarape (Poreska uprava, ministarstva, ma gde zamisli).

Zašto Dragana otera Ivana Jovanovića direktora kadrovske službe? Da može lakše da izvršava naloge Zvonka Veselinovića i porodice Vučić. To znaju i mala deca. Vi ste nešto malo pisali o delovanju Dragane Marković koja je bila referent nabavke za sanitarije i potrošni materijal poput toalet papira, sapuna i tome slično.

Zašto je Dragana Marković i Ivana Draganjac prestala da teroriše dnevni list Kurir? Zato što su Vučići dobili traženi reket i sad pišu u superlativu, a porez im je oprostila Ivana Draganjac po nalogu. Koliko para su zgrnuli Suzana Joblanović direktor na Vračaru u vreme prijema, agronomi Smilja Balšić i Momčilo Mijatović, neuništiva Maja Vujović, oficir Miroslav Micić, sada savetnik Dragane Marković, a u vreme prijema direktora kadrovske službe. Verovatno i Vi imate dosta saznanja pa dajte da obavestimo ovaj napaćen i opljačkan narod.

Lista maltretiranih, najurenih ljudi od struke je podugačka, ali daj da krenem pa ću Vam ja još dosta materijala dostaviti da napravite feljton. Da ne zaboravim i šikaniranje Ljiljane Kovačević nekadašnje direktorke CVPO-a i V.D. generalne direktorke i njenog zamenika Miška Pavićevića.

Verujrte mi gorimo u paklu koji pali Dragana Marković po diktatu porodice Vučić.

Pozdrav i do pobede.