Svedočanstva

Ekskluzivno: Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu (treći deo)

Đinđić, kakvog nismo poznavali

Državna bezbednost Republike Srpske: Američka politika prema Srbiji i posle smene Miloševića bila je zasnovana na pritiscima. Godine 2001. u Stejt departmentu odlučeno da se Kosovu da nezavisnost i da se pomažu secesionistički pokreti u Vojvodini i Sandžaku Beograd - Američka administracija 2001. godine nije isključivala mogućnost izazivanja građanskog rata u Srbiji, jer nije bila zadovoljna brzinom promene političkog sistema i procesom privatizacije.

***

Sudbinu ovog dela sveta u godinama koje su sledile. Postojanje ovih dokumenta, u svom svedočenju pred haškim tribunalom 24.11.2004. godine, potvrdio je i ruski general Ivašov. Prema našim izvorima, na pomenutom papiru, koji je srpskom premijeru pokazan pred članovima američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, pisalo je da američka spoljna politika ima za cilj da se u narednih nekoliko godina dovrši proces raspada Jugoslavije do avnojevskih granica, odnosno da Crna Gora, Kosovo i, na kraju, Vojvodina dobiju samostalnost u odnosu na Beograd.

Takođe, dokument je sadržao i delove koji se odnose na proces privatizacije u Srbiji, koji je do kraja definisao američke prioritete u tom pogledu, pre svega u odnosu na stratešku industriju - železaru u Smederevu, fabrike duvana u Nišu i Vranju, cementare, prehrambenu industriju... Kakav je utisak ova poseta ostavila na premijera Đinđića, govori i činjenica da su njegovi najbliži saradnici, koji su ga pratili tokom posete Vašingtonu, posle toga govorili da je tamo otišao pun optimizma, a da se vratio potišten i razočaran.

Prijem na koji je srpski premijer naišao u SAD bio je mnogo hladniji nego prilikom njegove prve posete. Srpsku delegaciju su šetali od podsekretara do podsekretara Stejt departmenta, da bi se samo na nekoliko minuta, čisto protokolarno, Đinđić video sa predsednikom Bušom. Primio ga je i državni sekretar, ali je takođe bio prilično rezervisan i bilo je jasno da jedva čeka da mu vidi leđa. Kada su izlazili iz zgrade Stejt departmenta, pošto je Đinđiću predočen dokument, srpski premijer obratio se svom pratiocu iz obezbeđenja rečima: - Mislio sam da im je stalo da dođe do promene vlasti u Srbiji, a sada vidim da oni samo ruše Srbiju, svuda i na svim nivoima.

Strani faktor 19. jul 2008.

Državna bezbednost RS: Deset dana pre ubistva Zorana Đinđića obaveštajci su snimili razgovor Mileta Lukovića Kuma i engleskog biznismena, u stvari agenta britanske obaveštajne službe koji se predstavio kao Džulijus Ričardson! Engleski obaveštajac je došao u Šilerovu na preporuku biznismena iz BiH koji je sarađivao sa „zemuncima", kao poslovan čovek sa dobrim vezama u Londonu, ali i Pakistanu i Avganistanu, a koji pored toga posluje i na B.ž

Na tom papiru, u vidu obaveznih uputstava, bile su napisane teze koje su odredile Balkanu. Razgovor je vođen na srpskom jeziku i bio je prilično otvoren i iskren, što je u velikoj meri iznenadilo gosta, koji nije očekivao da će ovako brzo steći poverenje sagovornika. Drugog čoveka „zemunskog klana" zanimalo je pre svega kako je moguće transferisati velike novčane sume na Kajmanska ostrva i zatim dalje, svuda po svetu, dok je Britanca zanimalo manje-više sve.

Počev od toga čime se bavi „ekipa" iz Zemuna, kakve veze ima sa političkim krugovima... Odgovori koje je dobio zapanjili su britanskog obaveštajca i on je to naveo u svom izveštaju.

Objavljujemo transkript razgovora Mileta Lukovića Kuma i Džulijusa Ričardsona, razgovora za koji upućeni kažu da je možda došao glave Kumu i njegovom šefu Dušanu Spasojeviću Šiptaru.

Luković: Avganistan živi od droge. Koka je tamo jeftina... Isto je i u Pakistanu... i kod nas na Kosovu. Tu u svakom selu ima po jedna laboratorija.

Ričardson: Kako stojite sa vlastima? Da li vam prave probleme? Jesu li spremni da vam progledaju kroz prste?

Luković (kroz smeh): Pola vlade je naša klijentela. Svratite ovde posle 10 uveče da vidite kako je, ko će sve doći i kakve će ribe biti tu. Sve sam vrh. Pa, nas su Francuzi uhapsili da bi nas vratili i izvukli nas iz zatvora, jer smo im trebali. Mi smo tu da odradimo škakljive poslove.

Ričardson: Rado ću svratiti. Kažite mi da li se uveče igra poker? Nisam neki pasionirani igrač, ali rado bih utrošio malo vremena i novca ako su igra i društvo dobri.

Luković: Ma, imamo ljude za sve. Ima kocke, pića, najboljih riba u gradu, sve probrani gosti. Ovo je najbolje mesto za zezanje za odabrane ljude. Vidiš ovo mesto... Ovo nema ni na Dedinju. A sve smo sami napravili. Od nule. Sad para ima ko pleve...

Ričardson: Posao ide dobro? Luković: Nikad bolje. Droge ima svuda na ulici i nikad nije bila jeftinija. Sada je to moderno. Mada ja to ne volim...

Kovanje „Sablje" 20. jul 2008. :

Odluku o pokretanju akcije u kojoj je srpska policija trebalo da se obračuna sa organizovanim kriminalom i političkim protivnicima doneli čelni ljudi britanske i američke obaveštajne službe na Balkanu

U beogradskom hotelu „Mažestik" 07. marta. 2003. godine sastali su se Entoni Monkton, šef britanske obaveštajne službe za Balkan, i njegov kolega iz CIA Dejvid Blek. Sastanak je održan svega nekoliko dana pre ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića i dan nakon povratka Dejvida Bleka iz Beča. U glavnom gradu Austrije prvi čovek CIA u Srbiji susreo se sa svojim nadređenim Stroubom Talbotom, koji mu je preneo instrukcije iz Vašingtona o pokretanju operacije „Mač". Iz sadržaja njihovog razgovora da se naslutiti da je ova akcija u stvari trebalo da podstaknesrpsku policiju da se obračuna sa organizovanim kriminalom, ali i sa političkim protivnicima tadašnje vladajuće garniture. Iz ove akcije, pod znatno drugačijim okolnostima, nastala je i policijska akcija „Sablja".

Takođe, primetno je da su dvojica obaveštajaca dobro upoznati sa prilikama u srpskom MUP i Državnoj bezbednosti, štaviše, da kontrolišu dobar deo funkcionisanja ovih institucija. Ovo, naravno, i nije neka tajna pošto je srpskoj javnosti poznata saradnja britanske i srpske policije na formiranju specijalnih ekipa poput „Poskoka" i UBPOK, za borbu protiv organizovanog kriminala. O ovim aktivnostima govorili su i tada čelni ljudi policije. Čitav razgovor je snimljen i prenosimo njegovu sadržinu.

Monkton: Kako je bilo?

Blek: Lepo. Bio sam dva dana tamo, ali vreme me nije poslužilo. Padala je kiša. Stroub baš nije bio raspoložen za neke neobavezne priče, a Dojč se pojavio nakratko... Obezbedio nam je mesto sastanka, rekao da ima nekih neodložnih obaveza i izgubio se...

Monkton: Šta su odlučili?

Blek: Krećemo sa operacijom „Mač". Znači, sve kako je dogovoreno. Cilj akcije ukloniti prepreke... političke, pre svega... Znači DSS, radikali i socijalisti. Kao što znaš, operacija je podeljena na tri segmenta, s tim što ćemo se sada koncentrisati samo na plan A. Plan B i C zasad nisu u našem fokusu, jer ako sve bude išlo kako treba sa planom A, ove druge dve varijante neće ni biti potrebne.

Monkton: U redu. Mi smo spremni za svaku akciju, ali bolje je da operaciju nose ovi iz Državne bezbednosti, a da mi samo logistički delujemo, odnosno da povežemo aktivnosti na terenu. Kako Vojsku isključiti iz svega?

Blek: Žandarmerija će operacionalizovati akciju. Sugerisalo se da Guri i Sreten Lukić budu udarne igle. Oni su pogodni za ovakvu vrstu posla jer im je za vratom Hag. „Poskok" ne treba mnogo eksponirati, jer tamo ima mnogo nepouzdanih i sumnjivih. Mihajlovića ćeš ti upoznati sa osnovnim smernicama operacije, dok je Bil dobio zadatak da o svemu obavesti premijera Đinđića.

Monkton: Ako ovo završimo kako treba, imaćemo stabilnost u Srbiji na duži rok. Treba se pripremiti i na eventualne proteste građana na ulicama... Srbi su čudni, bune se kad to niko od njih ne očekuje. Posle poslednjih istupa ne možemo više biti sigurni ni u Đinđića. Kako reaguje Stroub na onaj njegov ispad u Banjaluci? Spiskovi za „Sablju" 21. jul 2008. DB.RS Za akciju „Sablja" pravljeni su posebni spiskovi za hapšenja, u čijem su sastavljanju ključnu ulogu odigrali engleski i američki obaveštajci!

Ovakav zaključak može se izvesti iz transkripta razgovora koji su 07. marta 2003. vodili prvi čovek CIA za Balkan Dejvid Blek i njegov kolega iz MI6 Entoni Monkton. Pored spiskova, njih dvojica su se bavili i konkretnim organizacionim pitanjima vezanim za predstojeću policijsku akciju.

Blek: Svi su razočarani u Vašingtonu, najviše Stejt department. Ne veruju da je neko u stanju da se tako nepovoljno izjašnjava o našoj politici. Videćemo, možda ćemo, ako njegov odgovor bude... Od Đinđićevog odgovora zavisi da li ćemo morati da pređemo na varijantu B ili C.

Monkton: Ne treba isključiti ni opciju vanrednog stanja. Predsednica skupštine neće praviti probleme. Ako ne bude sve išlo glatko, ne možemo isključiti ni krajnju opciju...

Blek: Ja ću našima naložiti da naprave spiskove i ... ako je masa obezglavljena, neće biti problem i javno mnjenje će se brzo pomiriti sa učinjenim. Naravno, medije takođe treba pripremiti za novonastale događaje. Mislim da tu naši ljudi drže stvari pod kontrolom. Mihajlović neće praviti problem, ali mi smo ti koji ćemo morati da procenimo kada smo postigli efekat i kada je kraj represivnim merama.

Moramo intezivirati praćenje ključnih ljudi sa spiska. Uskoro će nam stići i dodatna pojačanja iz Mađarske, Austrije i Belgije... i timovi za logističku podršku... Sve će biti spremno do 10. marta.

Monkton: Za specijalne zadatke angažovaćemo i Marka iz Surčina. Njegovi znaju da budu efikasni i surovi kad zatreba.

Blek: U prvom udaru moramo eliminisati svaku mogućnost da se na našu akciju odgovori. Svi ljudi koji nisu pod kontrolom u službama bezbednosti moraju biti sklonjeni. Ne sme se taktizirati ili biti selektivan. Spisak postoji i po njemu se može raditi, ali brzo i energično.Treba zauzeti sve osetljive pozicije u gradu i raditi bez pardona. Đinđić nije hteo da smiri Srbiju i sada ćemo mi to učiniti, ali na duži period.

Monkton: Nepoznanica je jedino crkva. Nisam siguran kako će oni reagovati... Naravno, postoji stalna opasnost od mogućeg nasilja, pošto u Srbiji postoji mnogo neregistrovanog oružja kod građana. A imamo i mnogo ljudi koji 12 imaju borbeno iskustvo na ratištima...To može predstavljati problem... Jug Srbije može biti nezgodan zbog blizine Kosova.

Blek: Komanda NATO je dobila uputstva kako da reaguju njene jedinice u zemljama u okruženju. Borbena gotovost na Kosovu već je podignuta na viši nivo. Srbija će biti hermetički zatvorena i zato treba ograničiti kretanje stranih novinara koji nepovoljno izveštavaju o našim potezima. Posebno treba nadzirati diplomate u Beogradu, a naročito Ruse!

Surčinci zamenjuju zemunce 22. jul 2008. DB.RS:Osnovni cilj akcije "Sablja" bio obračun s političkim protivnicima DOS i preuzimanje narkotržišta na Balkanu. Obračunati se s političkim protivnicima vladajuće garniture i preuzeti tržište trgovine drogom bili su osnovni ciljevi akcije „Sablja", iza koje su stajali predstavnici dve strane obaveštajne službe, Dejvid Blek i Entoni Monkton.

Celu akciju trebalo je da na terenu operativno izvede srpska policija, čiji je vrh u to vreme bio pod kontrolom britanske i američke obaveštajne službe.

Monkton: Kako će (Čedomir) Jovanović prihvatiti uklanjanje svojih prijatelja? Neće mu biti lako, jer mora da napravi zaokret od 180 stepeni. Treba preusmeriti i tokove trgovine drogom kad sklonimo ekipu iz Zemuna. Ne bi bilo loše da ovi iz Surčina preuzmu te poslove.

Blek: Sve će doći na svoje mesto kad se okonča ova delikatna operacija. Zamišljena je perfektno, a na nama je da je izvedemo kako treba. Svi će prihvatiti čišćenje političkih protivnika, u to ne treba imati sumnje. Vojska se mora u potpunosti izolovati iz ovih događaja.

Monkton: Znamo li druge varijante akcije... jer se mora na vreme predvideti... Vojsku ćemo lako zatvoriti po kasarnama, jer su se mnogi oficiri već deklarisali za našu stranu, ali je velika nepoznanica Kula. „Crvene beretke" su dobro naoružane i trenirane. Legija je izgubio mesto komandanta jedinice, ali su njegovi koreni tu duboko među ljudstvom. Ne postoji formacija koja im se u Srbiji može suprotstaviti. Video sam i dosijee Legije i Maričića koje su radili naši stručnjaci... Analiza ličnosti...

Blek: Da, radi se o opasnim ljudima, ali pomalo nedoraslim situaciji...

Monkton: Kada sam razgovarao s (Vilijamom) Vokerom, uvek je isticao da je bio impresioniran ovom formacijom na terenu. Kaže da su dobri!

Blek: On ih je video na Kosovu... Malo sam razmišljao o bazi Bondstil na Kosovu i, eventualno, sa bazama na Kopaoniku i Staroj planini... Kako bismo onda dominirali... U pravu su naši stratezi kad kažu da je Srbija ključ Istoka.

Monkton: Da, tako dobra zemlja na tako dobrom mestu... Ali, nažalost... sami su krivi... Najviše me pogodilo u Đinđićevom intervjuu u Banjaluci kada je rekao da mu smetaju česte posete naših ambasadora i ljudi iz obaveštajnih službi. A nije rekao da smo mi u Vladu Srbije uglavnom dolazili na poziv njegovih ministara. Mi smo im organizovali vlast i državu... Kakva nezahvalnost!

Blek: Bez nas bi stali za deset dana. Monkton: Mi smo im organizovali sve poslove. Policija i državna bezbednost su reformisane pod našom kontrolom i sad sasvim pristojno funkcionišu. Dušan se u početku nije najbolje snalazio, ali je on jedini koji i sada sluša šta da radi... Ovi drugi su digli noseve i glume neke eksperte... Čeda je najgori od svih, jer je previše otišao na drugu stranu... Rusija sprečila krvoproliće 23. jul 2008. DB.RS Ruska obaveštajna služba sprečila je da se operacija „Sablja" u Srbiji pretvori u krvavu osvetu nad političkim neistomišljenicima, saynalo se od izvora bliskih obaveštajnim krugovima u Beogradu.

Prema prvobitnom planu za ovu akciju, politički lideri opozicije, pre svega Vojislav Koštunica, trebalo je da se nađu iza rešetaka. Međutim, iako je u operaciji „Sablja" uhapšeno 12.000 ljudi, od kojih većina bez valjanog pravnog osnova, zbog čega je država kasnije isplatila milionske odštete, do obračuna s vrhom opozicionih političkih partija ipak nije došlo i Srbija nije prešla ivicu građanskog rata. Naime, kada su početkom marta službe bezbednosti dokumentovale dva razgovora koja su vodili prvi čovek CIA za Balkan Dejvid Blek i njegov kolega iz britanske obaveštajne službe Entoni Monkton, operativci nisu imali ideju šta da urade sa celim slučajem pošto su sumnjali da su njihove službe po vertikali „probušene" i pod kontrolom stranih agentura. - Doneta je odluka da se svi podaci iz ove operacije predaju predstavniku ruske službe u Beogradu.

Međutim, na sastanku s tim čovekom, kada mu je saopšteno da posedujemo podatke da se sprema veliko krvoproliće u Srbiji i da je snimljen razgovor Monktona i Bleka, odgovorio nam je da mu je to poznato, jer su i njegovi snimili deo razgovora Montgomerija i Talbota - kaže naš sagovornik i dodaje: „Rus nam je rekao da je sve prosleđeno u Moskvu i da se čekaju dalja upustva".

Kada su ruske vlasti zvaničnim kanalima saopštili Vašingtonu, Londonu i Briselu da im je poznata operacija uklanjanja političkih protivnika vlasti u Srbiji, među organizatorima operacije nastala je panika. Operativci službi bezbednosti uspeli su da snime još jedan razgovor Monktona i Bleka, iako su oni za tu priliku postavili takvo obezbeđenje po svim „prstenovima", od obaveštajnog do fizičkog, da je to izgledalo kao 13 nemoguća misija.

Susret je bio vrlo kratak i konspirativan. Tom prilikom je Blek rekao Monktonu: „Kako se otkrilo sve kada smo samo nas dvojica bili upućeni u pojedinosti?"

Monkton: Ne znam, ali sad nije ni bitno... Provaljena je faza A. Šta sad? Blek: Prelazimo na fazu B, a po potrebi i na C! Ubuduće ćemo komunicirati... onako! Monkton: U redu. Čuvajte se. Znali za atentat 24. jul 2008. DB.RS Zapadne zemlje su znale već početkom marta 2003. godine da se u Srbiji nešto sprema, tvrde naši izvori bliski obaveštajnim krugovima.

Prema njihovim navodima, akciju „Sablja" su isplanirali i koordinirali operativci zapadnih obaveštajnih službi u Srbiji, dok su „izvođači radova" bile srpske snage bezbednosti. - Potvrdu operativnih saznanja, do kojih se došlo praćenjem čelnih ljudi engleske i američke obaveštajne službe na Balkanu Entonija Monktona i Dejvida Bleka, da se sprema operacija koja treba da se razračuna s političkim protivnicima u Srbiji, dobili smo i od inostranih izvora - tvrdi naš sagovornik i dodaje da im je u tome pomogla ruska služba.

Prema navodima naših izvora, srpskim službama bezbednosti već početkom marta prenete su poruke da se nešto događa. Tako su iz Brisela obavešteni da je 1. marta u glavnom štabu NATO izdata naredba da se vazdušni nadzor teritorije nad Srbijom pojača upotrebom još dva aviona tipa AVAKS, koji bi bili u stanju da prate sve elektronske komunikacije na tlu.

Već 3. marta iz Makedonije je prosleđeno obaveštenje da je jedna britanska brigada iz sastava NATO kontingenta u ovoj zemlji dobila naređenje da se razmesti duž granice sa Srbijom. Iz Budimpešte je prosleđeno da su dve eskadrile lovaca F-18 stavljene u stanje borbene gotovosti. Operativci iz Bosne su javili da je 5. marta komandant Sfora dobio upustva da se vojnici ne puštaju na odsustva i da im se ukinu čak i dnevne dozvole za udaljavanje iz baze. Dva dana kasnije Sfor dobija naredbu o povećanju borbene gotovosti na najviši nivo. Istovremeno, u Beogradu je primećeno da se pojačava broj ljudi u diplomatskim predstavništvima u Srbiji, naročito u ambasadama Bugarske, Rumunije i Mađarske.

Naše službe su izvestile politički vrh o ovoj pojavi uz zaključak da se prisustvo obaveštajaca u srpskoj prestonici pojačava i da se nešto veliko sprema.

U zapadnim medijima, u kojima su do tog trenutka dominirale teme o krizi vlasti u Srbiji, odjednom je prestalo da se piše o tome, što je protumačeno kao priprema terena. Provera Četiri dana pre ubistva Zorana Đinđića, Dejvid Blek, ključni čovek CIA za Balkan, zatražio je hitan sastanak sa svojim kolegom Entonijem Monktonom.

Kad su se susreli, Blek je tražio od Monktona da preko Dušana Mihajlovića proveri da li je obezbeđenje oko zgrade Vlade Srbije pojačano i da li su neki specijalci raspoređeni u tom rejonu. Monkton je posle nekoliko dana kolegi poslao odrečan odgovor.

Lov na veštice 25. jul 2008. DB.RS Zoran Đinđić bio protiv toga da se akcija protiv organizovanog kriminala pretvori u obračun s političkim protivnicima. Zoran Đinđić nije hteo da dozvoli da se policijska akcija pretvori u obračun s političkim protivnicima. Sudeći po razgovoru koji je 9. marta 2003. godine predsednik srpske vlade vodio sa svojim ministrom unutrašnjih poslova, a koju su snimili operativci bezbednosnih službi, Đinđić nije želeo da se obračun s organizovanim kriminalom pretvori u „lov na veštice". Prenosimo transkripte ovog razgovora. Rano ujutro, tog 9. marta, ministra policije Dušana Mihajlovića telefonom je pozvao Entoni Monkton, glavni čovek britanske obaveštajne službe za Srbiju. Monkton je bio kratak i zvaničan: „Tražite odobrenje od premijera Đinđića da započnemo sa operacijom 'Mač'"!

Ministar unutrašnjih poslova ubrzo je zatražio hitan prijem kod premijera. Razgovor koji je vođen u Đinđićevom kabinetu je snimljen. Mihajlović: Zvao me, ovaj... Entoni, znaš... Kreće operacija „Mač", i oni traže odobrenje od tebe! Đinđić: Kakav „Mač". Opet nešto... da li su oni normalni! Stalno!... Dosta više... Čoveče, moram da vežbam kako bih se oslobodio štaka! Mihajlović: Pa, ... pa... Hmm... (pauza). Njihova je ideja da nas, ehm, ovaj, oslobode balasta... političkog... mislim naaa radikale, socijaliste i, ovaj... Koštunicu!

Đinđić: A kako to oni misle. To je tek tako. Pa nije ovo Južna Amerika! Neka banana država! Kao da ja to ne bih voleo! Ali kako? Oni deluju u okviru postojećih propisa! To što oni misle da urade je čisto bezakonje! Ne može to tako! Bolje je da se mi ovde pošibamo, ako treba i oči jedni drugima da povadimo, nego da se oni mešaju! Počistiti organizovani kriminal to je Ok, ovo drugo nikako! Rekao sam im ne može sa nama više tako... nismo mi stoka. Moraju da nas poštuju!

Mihajlović: Nemoj, Zorane... Treba ih saslušati, trebaće nam oni još. Mislim...šta je poenta... Đinđić: Ej, ostavimo to za sutra... Treba razmisliti o posledicama takve akcije. Lako je pustiti narogušene žandare da hapse i ubijaju, a šta ćemo sutra. Šta će svetsko javno mnjenje reći kad sazna da se bavimo zatvaranjem političkih protivnika. Tri dana će ćutati, a četvrtog će nas odrati u medijima. Može taj njihov plan da nam se obije o glavu. Pusti to... Čućemo se sutra!

Tvrd orah! 26. jul 2008. DB.RS Podneću ostavku, ali neću dozvoliti teror Žandarmerije! Nije Srbija banana republika, poručio je Đinđić ambasadoru SAD Montgomeriju .

Ministar Mihajlović ponovo je posetio predsednika srpske vlade Zorana Đinđića 11. marta oko devet časova ujutru, u njegovom kabinetu u Nemanjinoj 11.

Ovog puta razgovor je bio vrlo kratak.

Mihajlović: Kako ti je zdravlje danas? Đinđić: Da, da... Bolje je... Mihajlović: Ovaj, ja sam mislio... Znaš...hmm... Đinđić: Vidi... To kako su oni zamislili neće ići. Mi smo demokratiju u Srbiju uveli 5. oktobra. Prenesi im da ne odobravam akciju...

Mihajlović: Čekaj, ovaj....nemoj da si, uhmmm... na kraj srca. Mislim, može biti i neke političke koristi iz svega toga! Đinđić: Ne, ne... Dosta je bilo. Prenesi im tačno ovako: „Ne odobravam akciju i spreman sam da podnesem ostavku ako se to od mene traži. Teror Žandarmerije ne dozvoljavam, nije ovo banana republika!".

Mihajlović: Dobro, ovaj... Pusti da to odleži još neko vreme, da se... Sačekajmo, nešto će iskrsnuti u međuvremenu!

Đinđić: Ne razumeš. U vezi sa ovim ja neću promeniti mišljenje i moja odluka je definitivna, pa svidelo se to njima ili ne. Ne zanima me! Posle Banjaluke okomili su se na mene kao da sam sam crni đavo. Samo postavljaju neke uslove. Moraju da shvate da mi nismo Zanzibar i da ja neću dozvoliti da se o meni govori kao o čoveku koji je hapsio svoje političke protivnike. Posle ovog susreta Mihajlović je oklevao da prenese reakciju premijera Đinđića, ali ga je kasnije tog dana telefonom pozvao američki ambasador Vilijam Montgomeri.

Montgomeri: Dokle se stiglo sa pripremama? Mi čekamo početak akcije večeras! Moji kažu da je ostalo samo da Zoran odobri! Šta se dešava, je l' dato odobrenje?

Mihajlović: Nije! Montgomeri: Kako nije? Šta nije u redu? Ne razumem!

Mihajlović: Nije dato odobrenje...

Montgomeri: Kako nije dato? Samo Zoran treba da... Mihajlović: Zoran, nije dao... uhm...

Montgomeri: Ponovite... Zoran nije dao šta? Mihajlović: Da, ovaj... On kaže da to ne dozvoljava, i da će... uhm... ako se to od njega traži, podneti ostavku! Bio je odlučan! Ja sam pokušao da ga ubedim, ali nije vredelo.

Montgomeri: Da, razumeo sam. Okej, prijatan dan.

Tajanstveni let 27. jul 2008. DB.RS Samo dan pre nego što je ubijen Zoran Đinđić, na aerodrom sleteo avion iz Budimpešte čiji dolazak nije zabeležila kontrola leta Godine 2003, 11. marta u 14 časova, u prostorijama britanske ambasade održan je sastanak kome su prisustvovali Dejvid Blek, šef američke obaveštajne službe za Balkan, i njegov kolega Entoni Monkton. Cilj ovog susreta bio je operativno sprovođenje plana „Mač", odnosno njegove prve faze.

(Kraj u sledećem broju)