https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

(H)umorna prièa

(H)umorna prièa

 

Šta se èeka u državi u kojoj je sve u redu?

 

Kako preživeti pritiske - guverner nije uspeo

 

 

Njima bivši guverner Radovan Jelašiæ više i ne treba. Nikada nije ni bio njihov. Njihovi bankari i guverneri i dalje sede na svojim mestima. Njihov platni sistem funkcioniše. Kod njih nema inflacije. Ne trebaju im garancije za kredite. Za sve što su uradili ili rade kao garanciju i žirante poturili su naše glave

 

 

Piše još uvek Nebojša (èitaju i oni koji se foliraju da ne èitaju)

 

Èudno pitanje mi se mota ovih dana po glavi. Šta se to dogaða u ovoj državi? Kao da je u prepunom loncu voda stigla do taèke kljuèanja. Svi deluju lažno smireno - kao, sve je u redu. Smirujuæi glasovi stižu do nas. Poruke koje ulivaju poverenje.

Normalno je da guverner Narodne banke podnese ostavku, iako su se do pre nekoliko desetina meseci krvavo borili za to da ga saèuvaju na tom mestu - da mu obezbede novi petogodišnji mandat, a on nije izdržao ni dve godine.

Reèe, nije bilo politièkih pritisaka na njega. Nije bilo pritisaka na njega, ali jeste od njega na nas. Da li je njegov posao da smiruje inflaciju... obuzdava cene, ili je bio paravan za lošu vlast. Èovek se umorio, mogu da ga shvatim, ali šta je sa ostalima? Hoæe li neko poèeti nešto da radi ili æe nam samo uvaljivati zakone i propise koji nemaju veze sa životom. I kako koji ministar doðe menja zakon onog prethodnog. On æe to bolje. Donesu zakon i... ništa.

Grade puteve koje niko ne vidi. Mostove preko kojih niko ne prelazi. Vojsku koja cipele nema da obuje.

Radnici štrajkuju. Gladuju. Nezadovoljni roditelji, da bi odveli dete kod nezadovoljnih lekara moraju da zakazuju nekoliko dana ranije. Nastavnici nešto æute. Nezadovoljni policajci. Nezadovoljni taksisti. Nezadovoljni privrednici. Nezadovoljne sudije... Firme posle privatizacije odlaze u steèaj, radnici na ulicu. Svi mediji pod jednom kapom nebeskom... nemoj neko da iskoèi iz šablona. Telekom odlièno radi... pa zašto su onda dizali cene pretplati i impulsima? Èudo neviðeno: JAT-u æe dati pare - pa æe ga prodati! Na isti štos i Fijat odlièno radi u Srbiji, a u Italiji propao. Srbima treba mnogo automobila, da bi mogli i dalje što više da ih vozaju. NIS ne može da sastavi završni raèun dve godine nakon privatizacije. Da ne bude tako i sa Telekomom?

Vlast dozvolila da distributer štampe i trgovina cigaretama Futura plus - Canetova, Šariæeva ili ne znam èija, uništi male izdavaèe. Da štamparije dovede u problem, da se ne plate dugovi ni fabrikama papira i... ništa. Sve se znalo i kada je sve to pripremano moglo se nešto i preduzeti, ali nije. Zašto?

Ima još narod para, diži cene - šta èekaš?! Sve smo isplanirali kako ovom narodu da otmemo pare. Jer, pare su potrebne za budžet, a iz budžeta uzima kako ko hoæe. Jer budžet vam je kao džak Deda-Mraza. Sav iskrpljen od silne upotrebe i bušan na sve strane, a iz njega se vade pokloni i želje kako kome zatreba, pa dok taj džak stigne do nas, nama ne ostaje ništa.

I sva prièa se svodi na to kako je sve u redu. A, u stvari, ništa ne funkcioniše kako valja. Osim kriminalaca.

Njihovi bankari i guverneri i dalje sede na svojim mestima. Njihov platni sistem funkcioniše. Njima ovaj guverner i ne treba. Nikada nije ni bio njihov. Kod njih nema inflacije. Ne trebaju im garancije za kredite. Za sve što su uradili ili rade kao garanciju i žirante poturili su naše glave.

Revizori pronašli manjkove u kasama ministara i - ništa... Naravno jer su u pitanju naše pare. Završni raèuni u privredi za prethodnu godinu se predaju do 28. februara, a oni koji treba da ih kontrolišu o svom završnom raèunu punom rupa raspravljaju posle godinu dana i ništa...

Oni koje bi trebalo kontrolisati ni ne predaju završne raèune. Ne izdaju fiskalne raèune.  Jednostavno, oni postoje samo u parolama koje se prosipaju narodu pred oèi. Svi vide šta se dogaða ali kažu - nema dokaza. Oni koji treba da ih pribave poruèuju nam: ne ide to tako... Nego kako?! Kada znate onda uradite... Ili idite!

Prièe o našim životima u ovom vremenu postaju morbidne. Ništa nas ne dotièe. Zatrpavaju nas raznim prièama o ljudima koji traže pomoæ. Niko se na njih više i ne osvræe, jer oni koji bi trebali ili bi mogli da im pomognu i sami oèekuju pomoæ.

Sve je u redu. Valjda tako treba.

Ne znam šta da mislim? Nesreæe se dogaðaju svakog dana. Ljudi stradaju. Ljudi se ubijaju. Uništavaju jedni druge. Propagira se akcija donatorstva organa. Razumem, humanost na delu. Imaš dva bubrega, daj jedan. Koštana srž. Koža i šta ti ja sve znam... Gledam na televiziji prièu o devojci koja èeka presaðivanje srca. Ukoliko se za nekoliko dana ne pojavi novo srce ona æe umreti. Doktor kaže - pripremili su se. Razgovarali su i sa njenim ocem - koji je rekao da je ona prva na listi za presaðivanje, i èim se srce pojavi njegova æerka æe živeti.

Odjednom mi se u ustima pojavio gorak ukus, životinjska èula su na delu. Kako preživeti? Da bi devojka mogla da živi neko mora da umre. Sluèajno ili namerno, svejedno.

Da li je samo u pitanju srce?

 

 

 

I sva prièa se svodi na to kako je sve u redu. A, u stvari, ništa ne funkcioniše kako valja. Osim kriminalaca.

 

 

Zatrpavaju nas raznim prièama o ljudima koji traže pomoæ. Niko se na njih više i ne osvræe, jer oni koji bi trebalo ili bi mogli da im pomognu i sami oèekuju pomoæ.

 

 

Odjednom mi se u ustima pojavio gorak ukus, životinjska èula su na delu. Kako preživeti? Da bi devojka mogla da živi neko mora da umre. Sluèajno ili namerno, svejedno.

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane