Tragom vesti
Arapsko proleće
bankarskog nezadovoljstva
Stvaranje LONDONISTANA
Da li su revolucionarne promene u Severnoj Africi nazvane
"arapsko proleće" posledica nastojanja bankarske elite iz Londona da
preuzme kontrolu nad islamskim bankarstvom u pomenutom regionu koje je u u
usponu?
Piše: Ivona Živković
Posle
niza pobuna lokalnog stanovništva navodno prodemokratski orijentisanih po
zapadnom modelu u Tunisu, Libiji, Egiptu, Iranu, Alžiru, Maroku, Jemenu baš kako se i očekivalo na red je došla i
Sirija. Danas je već mnogima jasno da iza svih ovih "revolucionarnih"
protesta nazvanih "arapsko proleće" i koje traju već dve godine,
stoje dobro obučeni i trenirani lokalni aktivisti koje je godinama obučavao i
finansirao Zapad. Tehnika njihovog delovanja (sa ciljem da se odabrana država
podrije iznutra) opisane su u knjizi Džina Šarpa; "Od diktature do
demokratije". No, iza rušenja postojećih režima pomenutih država samo na
izgled stoje "demokratske snage" koje pokrivaju nastojanje Londona da
postane centar islamskog bankarstva i tako postane diktator svetske ekonomije,
ne libeći se da diskredituje i Njujoršku berzu.
Milom ili silom
Način
ovakvog nenasilnog otpora oblikovali su stručnjaci iz Instituta Albert Ajnštajn
koji je osnovao Džin Šarp 1983, koji delom finansira i poznati
berzanski špekulant Džordž Soroš. U stvari Soroš je već u javnosti već
postao poznat upravo po ovim plišanim i obojenim revolucijama (narandžaste, ružičaste,
zelene itd.) i brojnim fondacijama i takozvanim nevladinim organizacijama, koje
se osnivaju kao pečurke na tlu koje uskoro treba da postane politički trusno.
Srbija
je 2000. imala "čast" da bude prva u seriji predstojećih političkih
prekrajanja koja su zadesila još nekoliko zemalja (Gruziju, Ukrajnu, Liban,
Kirgistan, Rusiju, Iran ….) u kojima su aktivirane plišane i obojene
revolucije. Neke uspešno, neke ne. Organizacije koje su direktno uključene u
pravljenje i finansiranje ovih "otporaških" revolucija su: Fondacija
Otvoreno društvo, Nacionalna zadužbina za demokratiju, Međunarodni
Republikanski institut, Kuća slobode (Freedom House). I to je još
2004. objavio londonski Gardijan.
Tako
je u Tunisu, na primer, osnovan Centar Mohamed Ali (centar slavnog američkog
boksera) , koji je finansirala Nacionalna zadužbina za demokratiju i na
njemu su tuniski đaci i studenti obučavani kako da zavole zapadnjačku
demokratiju do stepena da su u stanju da zbog njenih vrednosti uruše čitavu
nacionalnu infrastrukturu i sve nacionalne društvene vrednosti. Zapadna demokratija
im je tako vešto usađena u glavu (baš kao i "vrednosti" kapitalističkog
društva) da su one postaja kult kojim su i tuniski đaci teško opijeni. Sa
takvom opijenošću i žarom svi ovi trenirani aktivisti se onda isturaju u političke
borbene redove.
Glavno
oruđe ovih nenasilnih buntovnka je u" arapskom proleću " bio
Internet, koji kontrolišu zapadnjačke obaveštajne službe, posebno mreže koje su
najpopularnije Twiter, Facebook i
Google.
Otporaši
tako stvaraju u zemlji i inostranstvu privid nezadovoljstva gajeći veliku
iluziju o potrebi za neophodnim promenama u društvenom sistemu i državnom
aparatu. Posebno su na udaru autoritarni režimi sa jakom vojskom i policijom
koji čvrsto drže u svojim rukama glavne poluge državnog aparata.
I
dok mladi otporaši prave socijalnu klimu opšteg građanskog nezadovoljstva, ubačeni
plaćenici dobro obučeni i naoružani, potpomognuti vojnim specijalcima sa Zapada
krišom se ubacuju u zemlju i veoma nasilnim razaranjem i ubijanjem prave haos.
Sve to se onda medijski plasira kao nasilje nacionalnog diktatora i njegove
vojne kamarile.
Plaćenici
za sabotaže su u severnoj africi uglavnom regrutovani iz Saudijske Arabije,
Katara i Izraela.
Tako
se pre ili kasnije sve ove nenasilne revolucije završe fizičkim nasiljem u kome
se razara infrastruktura zemlje, ruše se i pljačkaju stambene, a ljudi, žene i
deca ubijaju. Kao izlaz iz zahuktale i
ostrašćene borbe nameće se potreba da se ipak izvrše promene na vlasti, te da će
samo tako tada biti bolje. I na vlast dolaze ljudi od kompromisa. A ruinirana
država onda mora da se finansijski oporavlja i industrijski obnavlja. I za to
joj uvek treba neka pomoć iz inostranstva. A nova politička garnitura, sklona
političkim kompromisima, ispada uvek ona koja je Zapadu i demokratiji najviše
naklonjena.
Islamsko bratstvo
U
arapskom proleću, je međutim veoma neobična struktura ljudi koji nakon
revolucija dolaze na vlast i oni su uglavnom članovi ili simpatizeri jedne
organizacije koja sebe naziva "Islamsko bratstvo".
Ovo
"bratstvo" je navodno osnovao 1928. u Egiptu izvesni Hasan Al Bana
koji je misteriozno ubijen 1948. Njegov cilj je bio navodno stvaranje velike
muslimanske moćne zajednice, takoreći imperije koja bi obuhvatila region
Srednjeg Istoka i Severne Afrike, ali i sve one Muslimane iz Azije i čitavog
sveta. Ovde odmah treba napomenuti da je neobičnim "sticajem
okolnosti" ili veoma perfidnom
politikom neke tajne ruke, ogroman broj Muslimana poslednje tri decenije ušao i
u mnoge evropske države. Velika
Britanija ih je puna, Nemačka, Austrija, Francuska. Jedan njihov brat je
trenutno predsednik SAD, Barak Obama.
Kako
je moguće da oni u tako velikom broju budu prisutni u centrima najmoćnijih
evropskih hrišćanskih dinastija (uglavnom su u gradovima gde žive često u
posebnim kvartovima ) a da to nikoga od evropskih vlastelina ne brine. Da li su
i oni uplašeni i nemoćni pred ovom "silom" koja seje teror po hrišćanskim
zemljama, ili im je neko još moćniji to perfidno nametnuo? Baš kao što je
Muslimanima namenio ulogu terorista. Ako ne verujete u teorije zavere, vi dalje
ne čitajte. Vi verujte onome što objavljuju globalni mediji, i što kao papagaji
prenose podobni lokalni mediji.
Već
smo u jednom broju ranije pisali kako je britanska vlastela i te kako poslovno
povezana sa najmoćnijim muslimanskim porodicama u zajedničkom biznisu.
Povezivali su se i rodbinski.
Posebno u Saudi Arabiji, koja je zlatna naftna
koka bankarskog kartela sa sedištem u starom jezgru Londona. U stvari,
Saudijskom Arabijom se upravlja iz Londona, a glavni vojni zaštitnik ove velike
muslimanske zemlje je jevrejski Izrael, koji je takođe stvoren zahvaljujući
Londonu i Vatikanu. Muslimani i Jevreji su formalno u zavadi, baš kao što
saudijski vehabizam drastično odstupa od islama kakav je predočen u Kuranu. U
stvari različita su tumačenja, pa iz njih proizilaze i drastične razlike.
Tako
je islam sa jedne strane veoma miroljubiva religija, a sa druge fanatično
militantna i ekstremno nasilna. Dakle, čista fantazija. Tako su poznate
terorističke grupe kao Al Kaida, Hamas i
Hezbolah militantni deo miroljubive organizacije koja se naziva
"Muslimanska braća" i koja se zalaže za uvođenje demokratije zapadnog
tipa u tradicionalno islamske države, za politiku kompromisa i mira.
Ova
potpuno kontradiktorna ideološka i religijska smicalica očito je delo jednog
složenog mehanizma za tešku manipulaciju, i da je zapravo Al Kaida apsolutno u
službi zapadnih interesa već je više puta uočeno.
Ni
Asad, ni Gadafi, Mubarak, Husein, Ben Ali nisu bili loši Muslimani, ali podršku od ovog
bratstva nisu dobili. Kao ni od Saudijske Arabije, kao ni od Arapske lige. U
stvari svi ove moćne muslimanske organizacije su zdušno odradile ono što je
bilo u interesu londonske oligarhije. Baš kao i UN.
Nezavisni
američki analitičari odavno tvrde da se svim ovim revolucijama upravlja sa
najviših nivoa Međunarodne krizne grupe, a u izvršnom komitetu ove grupe su i Džordž
Soroš i Zbignjev Bžežinski.
Dakle,
ako se Soroš glavni agent za sprovođenje ovih revolucija, onda one moraju imati
značaj za interese međunarodne bankarske oligarhije sa sedištem u Londonu.
Njujork Tajms o islamskom bankarstvu
Još novembra meseca 2007. New York Times je
objavio članak o islamskom bankarstvu koje izrasta iz poslova sa naftom i koje sve
više privlači ne muslimane. U tekstu se kaže da su ove islamske banke, za razliku od
konvencionalnih (lihvarskih), veoma stabilne i nemaju loše plasmane kao banke
neislamske. Kako je zapadni svet pogodila velika ekonomska kriza zbog
nelikvidnosti najmoćnijih zapadnih banaka i njihovih loših plasmana, islamske
banke su u tom periodu fantastično ojačale. Time one uzimaju na finansijskom tržištu
veliki deo profita prvenstveno u regionu Srednjeg Istoka i Severne Afrike.
Rastom bogatstva od nafte, podiže se islamsko bankarstvo
- koje je privrženo zakonima Kurana i njegovoj zabrani o naplaćivanju kamate… Pored islamskih zajmova,
postoje i islamske obveznice, islamske kreditne kartice… U islamskom bankarstvu
od finansijera se zahteva da podeli rizik sa onim kome pozajmljuje, što znači
da se depozitori smatraju više kao deoničari, koji će samo zaraditi deo od
profita (ukoliko ga bude)…. I dok su najveće islamske banke u bogatim zalivskim
državama, većina atraktivnog potencijalnog tržišta su Turska i Severna Afrika,
i sami evropski Muslimani, pisao je New York Times.
Kada
je pre dve godine isplivala velika afera sa poverljivim depešama koje je
objavio Wikileaks, jedna bi mogla da bude zanimljiva za ovu priču.
Tako je londonski Telegraf,
maja 2009. objavio sadržaj jedne navodne depeše koju je uputio svojoj centrali
tadašnji američki ambasador u Velikoj Britaniji, Robert Tatl. Depeša je naslovljena: Islamske finansije - ključ
za osiguranje Londona kao vrhovnog finansijskog centra.
U depeši Tatl otkriva da
britanska vlada podstiče rast islamskih finansija u Britaniji, mada je
Ministarstvo finansija odlučno protiv izdavanja suverenih islamskih obveznica
nazvanih sukuk, u postojećoj ekonomskoj klimi. Tatl navodi
da se britanska vlada dodvorava islamskim finansijerima tako što im zakonskim
rešenjima omogućava rast, uprkos svetskoj finansijskoj krizi, a sa namerom da
London na taj način ostane najveći svetski finansijski centar. Navodi i da su
islamski finansijeri zadovoljni naporima vlade u Londonu koja nastoji da
njihovo prisustvo u Britaniji bude još veće.
Tatl u depeši svojim
pretpostavljenima objašnjava da šerijatski finansijski zakoni zabranjuju plaćanje
kamate, zabranjuju finansijske spekulacije koje ulog vode u neizvesnost,
zabranjuju finansiranje ekonomskih sektora za koje se smatra da mogu biti društveno
škodljivi i sl. Islamske banke dele i dobit i gubitak sa klijentom, i
prihvataju se samo kreditiranja onih sa opipljivom položenom imovinom.
Prema mišljenju islamskih stručnjaka,
islamsko bankarstvo pozajmljuje samo onima koji to sebi mogu da priušte, pri čemu
se vrši obračun po stvarnim vrednostima imovine, a ne onim koje vladaju na tržištu
(jer su one praktično već naduvane i uključuju u sebi vrednost kapitala
kupljenog sa interesom). To je potvrdio i Mohamed Amin, direktor kuće
za finansijske procene Pricewaterhouse Cooper's UK ( u odeljku za
islamske finansije). Tako su neki u londonskim finansijskim krugovima,
prvenstveno iz Bank of England, prvi uočili da bi poslovanje islamskih
banaka preko Londona moglo da bude dobar poso za prevazilaženje finansijske
krize.
U cilju ispitivanja
islamskog finansijskog tržišta London je bio domaćin Prve godišnje svetske
islamske bankarske konferencije (First Annual World Islamic Banking
Conference European Summit), jula 2008. Tu se na brojnim zatvorenim
sednicama raspravljalo upravo o tome da li bi uvođenje islamskog bankarstva
moglo da bude lek za posrnulo zapadnjačko bankarsko tržište. Tako se po
tvrdnjama nekih stručnjaka čulo da sa Šerijatskim finansijskim zakonima ovakve
krize ne bi ni bilo.Muhamed Amin, međutim smatra da je finansijska kriza, koju su izazvale
konvencionalne banke , u islamskom bankarstvu moguća, ali ne u meri u kojoj se
dogodila.
Ali glavna ideja bankara
iz londonskog kartela je bila kako da u tom slučaju pozicioniraju London kao
centar narastajućeg islamskog bankarstva. Pri čemu su se čak čule tvrde da
Njujork (Wall street) treba u tome marginalizovati dok se svetsko tržište
ne oporavi. A oporavak bi bio moguća ako bi se steklo poverenje korisnika
islamskog bankarstva da svoje investicije vrše preko centrale u Londonu, pri čemu
bi London , za razliku od Wall Street-a dobio poverenje islamskih
finansijera. Oni treba da imaju prednost nad njujorškom berzom i zbog vremenske
zone, jer su bliži svim muslimanskim zemljama
Ono što se u depeši ne
spominje, ali se može naslutiti, to je da bi London zarad svog pozicioniranja
prema Muslimanima počeo da kompromituje SAD i njihov finansijski biznis kao
glavnog krivca za svetsku ekonomsku krizu. Da li su onda protesti nekakvih Anonimusa,
koji upravo služe kao međunarodna alatka za razna vrste "slobodarskih
demonstracija" zato demonstrirali
pre godinu dana ispred berze u Njujorku, a ne u Londonu? Odakle takva razlika,
kada se zna da i jednom i drugom berzom upravljaju iste porodice iz londonskog
kartela? Mnogi analitičari su već
ocenili da je iza tih protesta stajao Soroš i njegova obučena otporaška
kamarila...
Ovih dana su upravo glavni svetski mediji
objavili listu krivaca za svetsku krizu i to su sve američki bankari i političari poput Alena
Grinspena (bivšeg guvernera Američkih federalnih rezervi, Džordža Buša,
Ebi Koena iz Goldman i saks banke, Dik Ford iz Leman
Brothers-a, Bil Klinton, Fil Grem senator iz Teksasa… Tu je i
bivši guverner Engleske banke, kao i bivši britanski premijer Gordon Braun.
Tek da se zamažu oči. Rotšilda nema. Soroša nema.
Dakle, za muslimanske
investicije izvan Srednjeg Istoka, Britanija treba da bude najpoželjnije odredište.
Da li je
London centar islamskih finansija ?
Prognoze koje su
izvedene u časopisu Standard & Poor u tekstu Izgled islamskih
finansija 2010. godine ocenili su da islamska finansijska industrija
potencijalno sadrži aktivu od oko četiri triliona američkih dolara. Neki drugi
su procenili i više, s obzirom da Muslimani sačinjavaju 20 posto svetske
populacije, a trenutno samo oko jedan posto globalne finansijske aktive se
povinuje islamskom finansijskom zakonu.
U depeši se još navodi
da je direktor Šerijatske osiguravajuće grupe stacionirane u Londonu izjavio da
mnogi islamski investitori već osećaju da je London centar islamskih finansija.
Mnogi šerijatski eksperti izvan Britanije dovedeni su u London da sede u upravnim odborima
islamskih banaka (sastavljenim u Londonu) i za to su već obučeni. Svi oni su već dobro vezani za London jer
mnogi tu žive i tu su im porodice.
Postoji koncept
stvaranja Londonistana i na njegovom ostvarenju se uveliko radi. Preko
centrale u Londonu, ova mreža islamskog bankarstva bi se onda granala kroz čitavu
EU. I vlada Britanije ovome daje punu podršku.
Islamsko
bankarstvo još nije uspostavljeno u severnoj Africi (izuzev u Sudanu) i Egiptu
gde velika muslimanska populacija predstavlja veoma dobru priliku za islamsko
bankarstvo jer se radi o ekonomijama u usponu. Ipak, uprkos slaboj klimi
trenutni potencijal za islamsko bankarstvo u Egiptu je ogroman, navodi se u Executive
Magazine februara 2011, dakle u jeku revolucionarnih arapskih događanja.
Po
procenama istog magazina, Egipat će po svom potencijalu biti broj jedan ispred
svih zemalja u Persijskom zalivu za razvoj islamskog bankarstva.
Afričke
zemlje poput Alžira, Egipta, Libije, Maroka, Tunisa i Sudana su željne za
izdavanjem, islamskih obveznica (sukuk exercises), objavljeno je u reviji International
Finance Review, 2008. godine.
O
tome kako postojeći islamski režimi na Srednjem Istoku režimi prete da izbace
iz koloseka snage globalizacije i tradicionalnog bankarstva, jer je islamsko
bankarstvo i mnogim nemuslimanima sve privlačnije, pisali su i Henry Clement Moore i Robert Springborg
i delu Globalizacija i politički razvoj Srednjeg istoka (Globalization
and the politics of development in the Middle East), 2001. i 2010.
godine...
Oni
zaključuju da promenu ovog bankarskog sistema na Srednjem Istoku zapadnjaci
vide kao imperativ kako bi mogli da se sa ovim bankama izbore.
U tom smislu je
zanimljivo da je krajem 2008. francuski ministar finansija, Kristina
Lagard (koja je kasnije otišla na čelnu poziciju MMF-a nakon skandaloznog
smaknuća sa te funkcije Dominik Štros Kana) objavila je francusku nameru
da Pariz treba da bude u prestonica Islamskih finansija! Rekla je još i da će
nekoliko islamskih banaka odnosno njihovih ekspozitura biti otvoreno u Parizu
do kraja 2009. godine francuski izvori su procenili da bi to otvorilo tržište
vredno 500 do 600 milijardi dolara koje bi onda godišnje imalo rast od oko 11
posto u proseku.
Alžir, Tunis, Maroko, Liban i
Sirija su pod patronatom Francuske. Zašto bi se islamsko bankarstvo iz ovih
zemalja kontrolisalo iz Londona, verovatno se zapitao neko od francuskih
vlastelinskih porodica? Nije li logično da njihov finansijski centar bude u
Parizu? Naravno, osim ako bi se u ovim zemljama zbog "nezadovoljstva"
građana promenio režim i došao neko ko je naklonjeniji Londonu?
Jedan od
direktora švajcarske uprave za aktivu firme Encore Management, Džon
Sendvik, okarakterisao je otvaranje nekoliko islamskih banaka u Evropi kao trku
za kontrolu bogate nagrade: koja danas vredi stotine milijardi, ali u budućnosti
će to biti trilioni dolara islamskog bogatstva.
Dakle, da li je bitka za ovo novo finansijsko tržište
pravi razlog "arapskog proleća"? I ono se odvija uglavnom u
frankofonskim državama. Izveštaji o žestokim obračunima tajnih službi u Siriji
(koja je pod patronatom Francuske) nesumnjivo pokazuju da Bašar Asad
nije baš apsolutno bez podrške sa Zapada. Baš kao što to nije bio ni iranski režim,
koji je odoleo revolucionarnom naletu iranskih otporaša.
Da li to znači da je i visokim vladarskim krugovima u
Evropi došlo do sukoba i podela u trci za velikim parama? Sasvim moguće. Sirija
u ovom trenutku svoj novac štampa u Rusiji. Zemlja se u svakom slučaju sve više
razara i biće joj potrebne velike
investicije.