(P)likovi

 

Maja Gojković je s lakoćom menjala muškarce, ideologije, partije...sve zbog novca i vlasti

 

Politička nimfomanka

 

Nova predsednica Narodne Skupštine Srbije Maja Gojković, jedna je od najpoznatijih radodajki svake vlasti u skoro četvrt veka njenog estradnog angažmana u više stranaka, od kojih se najduže zadržala u Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Šešelja. O njoj, njenim moralnim nazorima i drugim veselim stranama njenog karaktera, piše ugledni novinar Predrag Popović, nekadašnji bliski saradnik Aleksandra Vučića, bivši glavni urednik dnevnog lista Pravda i najbolji poznavalac "presvučenih" radikala.

 

Piše: Predrag Popović

 

Po ugledu na Kaligulu, koji je svog konja Kasača proglasio senatorom, srpski imperator Vučić na čelno mesto u Narodnoj skupštini prvo je postavio Nešu Stefanovića, a onda je, s istim motivom - da do kraja razgoliti besmisao te državne institucije - izabrao Maju Zečicu Gojković. Odličan potez. U bogatoj konkurenciji naprednjačkih kandidata - manekena pohlepe, nemorala i destrukcije - Maja Gojković je ipak izraziti favorit. Evo i razloga.

1. Poreklo

Ona tvrdi da je iz izuzetno ugledne porodice. I jeste. Otac joj je bio zaista ugledan advokat, Mita Šteta. I deda Duda bio je reprezentativac novosadske elite. Šusterske. I danas se o njemu priča kao o vrhunskom majstoru svog zanata. Za menjanje đona na čizmama trebalo mu je samo 14 sekundi. A i to samo s jednom rukom, bez da proguta ijedan ekserčić. Sa šampionskim pedigreom Maja je, naprosto, bila predodređena za uspeh.

2. Biografija

Novosadska danguba (Saša A.), bivši nosilac titule Majine najbliže drugarice, tvrdi da je njen životni put inspirisao Skota Ficdžeralda da 1920. napiše novelu „Neobični slučaj Bendžamina Batona". Laže Saša, Bendžamin je rođen star i ružan, a vremenom se podmlađivao i prolepšavao, za razliku od Maje, uvek iste. No, iako je kroz pubertet i mladost prošla dizajnirana i temperamenta kao 68-godišnja usedelica, uspela je da sa solidnim rezultatom završi gimnaziju i da diplomira na Pravnom fakultetu. Kasnije, mnogo kasnije, uspela je da se čak i uda. Da, nije lako za poverovati, ali desilo se. Kao nestašna devojčica u ranim četrdesetim godinama javno je opisala kako mora da izgleda njen princ: „Srbin, mudar kao Sveti Sava, nadahnut, lep i otmen kao despot Stefan Lazarević, spreman na žrtvu za srpstvo kao Miloš Obilić, hrabar kao kapetan Gavrilović".

Ko zna čime nadahnut, novosadski slikar Igor Vlaisavljević je pokazao da nije baš mudar, pa je pristao da joj kaže - da. Ne znam gde su mu bile oči i na šta je mislio, ali znam šta je ona mislila o njemu.

U leto 1995, kad su Šešelj i Nikolić čamili u gnjilanskom zatvoru, Srpskom radikalnom strankom je rukovodila potpredsednica Maja. Dok je Vučić organizovao svakodnevne protestne tribine, ona je upoznavala draži velegrada. Ulogu vodiča preuzeo je Draško Marković, stručnjak za hedonizam i preprodaju ukradenog cementa. U to vreme imali smo dobru komunikaciju, kao tri prava drugara.

Kad me Prele, pritisnut obavezama prema vinjaku, ispalio za tekst, Maja je priskočila u pomoć, pristala je da se žrtvuje i da mi u cik zore, u 8 sati, da intervju. Dočekala me u stranačkim prostorijama u Francuskoj ulici. U Šešeljevom kabinetu nas dvoje sami, ona sveža, naspavana i nasmejana. Onako bunovan, gledam je i ne verujem - namontirala se, promenila frizuru, deluje nekako... da ne kažem... ženstveno. Da odagnam halucinacije, uključim diktafon i prvo je pitam za muža, da li je on razlog što tako blista.

- Nije on. Već dugo ga nisam videla. Pokušavajući da igra tenis uspeo je da slomi obe ruke i noge. Čula sam da se oporavlja - kaže mi ona, ne skidajući osmeh.

Opa! Baš me briga za teme i pitanja koja sam pripremio - o hapšenju Šešeljuge, režimskom progonu, planu Kontakt grupe za mirovno rešenje u BiH - ode priča u intimu i to vrlo pikantnu.

Odličan intervju. I njoj se svideo, bez obzira na reakcije radikalskih puritanaca.

- Šešelj se šokirao što sam pristala na ovakav razgovor, ali baš me briga, odlično je ispalo. Zvalo me milion ljudi, čak i Dana Drašković. Rekla mi je da sam se predstavila kao prava riba, fam-fatale - uživala je Maja.

Ne znam šta je bilo s mužem, lomljivim rekreativcem, nikada više ga nije pomenula. Nije ni bitno, čuo sam da su se potom razveli.

3. Politika

U partijske brakove ulazila je mnogo češće, s istim ishodom. Debitovala je u Narodnoj radikalnoj stranci Veljka Guberine. Posle prvog izbornog neuspeha, digla je sidro, prihvatila poziv Tome Nikolića i učestvovala u stvaranju Srpske radikalne stranke. U razbijanje SRS-a upustila se, opet prva, posle izbornog uspeha na lokalnim izborima 2004, kad je izabrana za gradonačelnika Novog Sada.

Usled nabujale mašte, podržane pohlepom i izdajom, prekinula je kontakte sa mrskim kolegama iz vrha stranke. Na izbore 2008. izašla je bez radikala, transformisana u „Našu Maju". Nije se proslavila, ali napravila je Narodnu partiju, koju je u miraz prvo odnela Vojislavu Koštunici, a onda Mlađanu Dinkiću. Kroz to vreme momački je rovarila protiv naprednjaka, dokazujući da se Vučić prodao Canetu Subotiću, a da Nikolić laže kad tvrdi da se u Parizu susretao s investitorima u nepostojeću novosadsku toplanu. Vučić ju je optuživao da je uzela pare od Milije Babovića kako bi, u organizaciji Srđana Šapera išla u London, da Ratku Kneževiću ofira šta se dešava na relaciji Vučić-Nikolić-Subotić. Istovremeno dok je javno glumio bes, preteći da će razotkriti sve Majine poslovne i političke malverzacije, na sve načine - preko njenog dragog kuma Mirovića, tajkuna Miodraga Kostića i dvojice novinara - slao joj je molbe da prestane s objavljivanjem kompromitujućih informacija o vezi sa Žapcem.

Vođena isključivo lukrativnim motivima Gojkovićka je menjala partije i koalicione partnere, svima nanoseće štetu i sramotu. Dokazala je da, ako ima bilo kakav lični interes, nema moralnih prepreka da kreira afere i spletke protiv najbližih prijatelja i saradnika. Eto idealnih karakteristika za saradnju s Vučićem, dakle eto nje u SNS-u. Logično, gde je deponija, tu je i Maja.

4. Ideologija

U kontejneru naprednjačkog kartela završio je i Majin afinitet prema ideologiji srpskog nacionalizma i četničkoj porodičnoj tradiciji. Kao ostrašćeni antiglobalista, uverena u ispravnost otpora zločincima iz Amerike, hvalila se kako je štiklama špartala po holu hotela Al Rašid u Bagdadu, na čijem podu je napravljen mozaik s likom Džordža Buša. U istim štiklama, samo godinu dana kasnije, ušetala je u beogradsku ambasadu SAD, da se stavi na raspolaganje za rasturanje SRS-a i realizaciju američkog plana o „postkosovskoj" Srbiji. Kao i njen aktuelni vođa, Vučić, zaboravila je vlastiti zanos s kojim je 90-tih vabila dobrovoljne davaoce krvi i stimulisala ih da idu u rat, da u smrti nauče kako patriote treba da žive. Njihova žrtva je, pokazalo se, ipak bila opravdana. Oni jesu, kako ko, ostali bez glave, ruku ili nogu, ali bar je Maja dobijala mandate, funkcije, pare i moć.

5. Biznis

Istovremeno kad je prestala da prihvata telefonske pozive utamničenog Šešelja, Maja se s radošću javljala Iliji Deviću, tajkunu koji je mnogo bolje od njenog bivšeg muža znao čemu služi reket. Na kraju saradnje oko izgradnje nove autobuske stanice, siroti Ilija ostao je bez svega - firma mu je oteta, jure ga poverioci, nema para ni za struju. Uzalud maše pravosnažnom ali nesprovodivom presudom kojom mu grad Novi Sad, zbog postupaka gradonačelnice Maje, duguje 67 miliona evra, plus kamate. U civilizovanoj državi naplatio bi tu odštetu i rešio sve svoje probleme. U Vučićevom i Gojkovićkinom feudu Dević je uhapšen i izložen progonu. Sad, go i bos, može do mile volje da retkim preostalim prijateljima priča koliko stotina hiljada evra je plaćao građevinske i ostale dozvole. Neće mu pomoći ni Evropska unija, koja je njegov slučaj stavila na spisak privatizacionih afera koje Srbija mora da reši. Čak i ako bi se dokazalo da je Maji davao mito, ona bi, u Vučićevom stilu, tvrdila da je te pare tražio i dobio Šešelj, njen tadašnji fiktivni partijski šef.

6. Rejting

Sa šarmom svojstvenim onoj starijoj dami koja je pojela Ivicu i Maricu, Majica, kao što je dokazano na izborima, ne može da osvoji simpatije glasača. Međutim, može da ih zaplaši. Kao pedagoški primer šta sirova pohlepa načini od čoveka. Iako malo ko može da ostane smiren kad vidi one tikove - Vučić je procenio da ona zaškilji 6 puta u sekundi - mora joj se priznati nesvakidašnji uspeh, san svakog političara: postala je junakinja narodnih dosetki. Na pitanje „šta je muškarac bez brkova", svi znaju tačan odgovor: Maja Gojković.

7. Mašta

Iako je po obrazovanju pravnik, a po vokaciji politikantski biznismen, Maja ima i izuzetan smisao za humor. Ili horor. Ne znam. To nije znala da proceni ni Dženifer Braš, otpravnica poslova u američkoj ambasadi, čije beleške o pregovorima s Majom je objavio Vikiliks. Dok se nudila Amerikancima, da u njihovom interesu razbije SRS, Maja se nije zadržala na političkoj fantaziji o tome kako će „pobediti na izborima za predsednika Srbije jer je podržava skoro 70 odsto građana". „Vojvođanska princeza", kako je sebi tepala, prepustila se mašti i poverovala laskanju svog bokačovskog kuma Igora Mirovića. Samo taj konvertit, u pesničkom zanosu, mogao je da joj sakrije ogledalo i da je uveri kako je, bez obzira na to što je građena u stilu široke banatske bačve, stvorena za Hju Hefnera. Pročitao sam depešu gospođe Braš u kojoj obaveštava Stejt Dipartment da Maja Gojković smatra kako je lepotom i seksepilom zaslužila da se pojavi na naslovnoj strani „Plejboja". Ne znam kako je tu priču shvatila Dženifer, da li kao perverznu šalu ili kao izraz mržnje prema Amerikancima i njihovom najvećem simbolu pop-kulture. Što god da je, podržavam Majinu ambiciju, neka se skine, postane Zečica i pokaže šta ima. Bolje da sablažnjava njihove erotomane koji jednom rukom gledaju „Plejboj", nego srpske nesrećnike koji će morati da je trpe na mestu predsednika Skupštine.

 

A 1.

 

Knjigu „Istina o Vučiću" naručite na telefon 063 123 2702