Na licu mesta
Niš:
ugovori bez tendera, lažne i prave nabavke, pljačke i prevare
Provizija na
parkingu
Kada su u
pitanju finansijski interesi vlastodržaca moguće je i da Privredna komora
Srbije registrovana preduzeća proglasi nepostojećim. Projekat koji su studenti
uradili pod sponzorstvom jednog preduzeća i poklonili gradu Nišu, kasnije se
pojavljuje kao deo preskupe ponude drugog preduzeća koju kupuje ne samo Niš,
već ukupno petnaestak gradova i opština u Srbiji.
Mersiha Hadžić
Tadašnji
predsednik Nadzornog odbora JKP "Parking servis" iz Niša Đokica
Milovanović obavestio je 19. marta 2010. Višeg javnog tužioca u Nišu kako
je sistem naplate i kontrole parkiranja putem SMS poruka uveden protivzakonito.
Tužilaštvo je jedno kratko vreme vodilo istragu, a onda je predmet jednostavno
nestao. Pokazalo se, naime, da su u aferu upleteni mnogi poznati političari i
da je istovetni model nabavke odrađen čak u 15 gradova u Srbiji.
Nabavka
je u Nišu urađena neposrednom pogodbom i to na osnovu potvrde Privredne komore
Srbije koju je 12. decembra 2008. izdao i potpisao savetnik predsednika Milan
Beslać. Po ovoj potvrdi Pakom solution centar (PSC) je jedini
ponuđač predmeta javne nabavke.
Nasuprot tom u
aprilu 2009. je Agencija za privredne registre obavestila Skupštinu grada Niša
kako u Srbiji posluje ukupno 835 preduzeća koja se bave istim poslom kao i PSC.
Bez obzira
na ovu činjenicu potpisan je ugovor sa PSC-om i to bez javnog tendera. Po njegovom
mišljenju je JKP Parking servis ovom privatnom preduzeću na ime provizije za
usluge i pravo korišćenja programa godišnje plaćao između 10.000.000 i 15.000.000
dinara.
Na isti
ovaj prevarni način PSC je, kao navodno jedini ponuđač u Srbiji, sklopio
ugovore i sa Šapcem, Somborom, Suboticom, Kruševcem, Pančevom...
Svi
parking servisi su nabavljali potpuno iste termalne štampače i uređaje za
kontrolu naplate parkiranja od firme Info Kod ili direktno od PSC-a. Samo grad
Niš je za ove uređaje platio više od šest miliona dinara. Nabavka je urađena
kao više nabavki male vrednosti kako bi se izbeglo raspisivanje javnog
konkursa.
U osnovi
ovog projekta PSC-a nalazi se studija studenata Mašinskog fakulteta u Nišu iz 2005.
godine finansirane od strane Filipa Morisa. Mentor ovog projekta
bio je Miloš Simonović, kasniji gradonačelnik Niša koji je i odobrio
kupovinu od PSC-a. Studentski projekat je predat gradskim vlastima, ali se „zagubio",
pa je kupljen istovetni projekat od PSC-a.
Nabavka
opreme za posebno parkiralište „Skopljanka", „Čair" i „Sinđelićev
trg" ide preko firme Telix iz Novog Sada, koja je samo paravan za
preduzeće Mihajlović soft gradskog većnika Bobana Mihajlovića. „Sinđelićev
trg" nikada nije proradio, a „Čair" je ubrzo zatvoren.
Kratkotrajna istraga je utvrdila da iza svega stoje Boban Mihajlović i Miloš
Simonović iz DS-a, Miljan Jovanović iz DSS-a i braća Pavlović iz Pakoma.
Oni su uz pomoć drugih političara, od zavisnosti ko je na vlasti, uspevali da
pribave potvrde Privredne komore kako se radi o samo jednom ponuđaču na
teritoriji cele republike, pa se tako izbegavalo raspisivanje javnog konkursa i
u drugim gradovima. Deo na ovaj način pribavljenog novca PSC je davao pomenutim
političarima, a oni su novac zatim delili sa političarima na vlasti u gradovima
gde se operisalo.
Čak je i
Miljan Jovanović, tada direktor JKP „Parking servis" u Nišu u jednoj
televizijskoj emisiji, čiji je snimak dostavljen tužilaštvu, priznao kako su za
kontrolu naplate parkiranja u Nišu bile zainteresovana i druga preduzeća, među
kojima su „Parking servis" iz Novog Sada i „Manufaktura" iz Subotice.
Oni, međutim, nisu prema političarima na vlasti bili dovoljno darežljivi, pa ih
je Privredna komora Srbije proglasila nepostojećim.