Iz drugog ugla
Britanski "The Guardian": Zašto Amerika ne deli
kolače i ne pomaže demonstrantima u Parizu, Rimu i Madridu?
Zbunjen
sam, hoće li mi neko objasniti?
Poznati britanski publicista i kolumnista "The Guardian"-a
Nil Klark objavio je ovo svoje razmišljanje o duplim standardima američke
Vlade. Inače, Nil Klark je poznati britanski publicista, novinar, pisac i bloger.
Poznat je po saradnji sa gotovo svim najvećim medijima u toj zemlji. Među
listovima koji objavljuju njegove materijale su: The Guardian, Morning Star,
Daily Express, Mail on Sunday, Daily Mail, Daily Telegraph i The Week.
Takođe, sarađivao je i sa nekim vodećim evropskim medijima.
Klark se redovno kao ekspert pojavljuje na britanskoj
televiziji, između ostalog, na BBC i Sky News. U sferi njegovog interesovanja
su geopolitika i najznačajniji društveni događaji.
-Potpuno sam zbunjen. Pre nekoliko nedelja nama na Zapadu
su govorili - kada su neki ljudi zauzeli vladine zgrade u Ukrajini - da je to
dobro. Ti ljudi, govorili su nam naši politički prvaci i komentatori vodećih
medija, „bore se za demokratiju".
Vlada SAD upozorila je ukrajinske vlasti da ne koriste
silu protiv tih „demokratskih demonstranata" - čak i ako su, kao što smo
videli, neki od njih neonacisti, koji na policiju bacaju „Molotovljeve
koktele" i druge predmete, ruše spomenike i pale zgrade.
A sada, nakon samo nekoliko nedelja, nama govore da ljudi
koji su zauzeli vladine zgrade u Ukrajini nisu nikakvi „demokratski
demonstranti", već „teroristi" ili „bojovnici".
Zašto je zauzimati vladine zgrade u Ukrajini u januaru
bilo dobro, a u aprilu postalo veoma loše? Zašto je primena sile od strane
vlasti protiv demonstranata bila potpuno neprihvatljiva u januaru, a
prihvatljiva sada? Ponoviću: zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?
Zimus su antivladine demonstrante u Ukrajini posetili
neki istaknuti zapadni političari, među kojima su bili senator Džon Mekejn i
Viktorija Nuland iz Stejt Departmenta, koja je delila keks. U poslednjih
nekoliko nedelja u mnogim zemljama Zapadne Evrope održani su veliki antivladini
protesti. Ali, oni nisu dobili takvu podršku ni od navedenih persona, ni od
komentatora vodećih zapadnih medija. Demonstranti nisu dobili ni besplatan keks
od funkcionera Stejt Departmenta SAD.
Valjda bi Mekejn i Nuland, da tako vole antivladine
ulične proteste u Evropi i da vide u njima istinsku „demokratiju", iskazali
solidarnost i sa demonstrantima u Madridu, Rimu, Atini i Parizu? Zbunjen sam.
Hoće li mi neko objasniti?
Pre nekoliko nedelja gledao sam intervju sa državnim
sekretarom SAD Džonom Kerijem. On je izjavio: „Ne može se tek tako upadati u
drugu zemlju pod izmišljenim izgovorom da bi se branili svoji interesi".
Ali, ja se sećam da su u poslednjih 20 godina SAD postupale upravo tako.
Možda sam ja zaboravio izjave da Irak poseduje oružje za
masovno uništavanje? Možda sam 2002. godine i početkom 2003. sanjao da su se
političari i eksperti-neokonzervativci svakodnevno pojavljivali na televiziji
da kažu nama, običnim smrtnicima, da treba da ratujemo s Irakom zbog opasnosti
od Sadamovog smrtonosnog arsenala?
Zašto je demokratsko glasanje na Krimu o ponovnom ujedinjenju
sa Rusijom lošije od žestokog, krvavog upada u Irak - upada usled kojeg je
poginulo oko milion ljudi? Zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?
Osim toga, zapadni političari i medijski „stručnjaci"
s ozbiljnim izrazom lica govorili su nam da je krimski referendum nevažeći zato
što je održan u uslovima „vojne okupacije". Ali, upravo sam gledao
reportaže o izborima u Avganistanu, koji se održavaju u uslovima vojne
okupacije.
Zapadni funkcioneri, kao što je šef NATO Anders Fog
Rasmusen, hvalili su ih kao „istorijski trenutak za Avganistan" i veliki
uspeh „demokratije". Zašto se glasanje na Krimu otpisuje, a izbori u
Avganistanu veličaju? Zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?
Sirija me veoma zbunjuje. Nama su govorili i govore da
grupe radikalnih islamista predstavljaju najveću opasnost za svet, bezbednost i
naš „način života" na Zapadu. Govorili su da Al Kaida i slične grupe treba
da budu uništene, da protiv njih treba voditi neprestani „rat protiv
terora". Međutim, u Siriji su naši lideri stali na stranu tih radikalnih
grupa u njihovom ratu protiv sekularne vlade, koja poštuje prava verskih
manjina, između ostalih i hrišćana.
Kada bombe Al Kaide i njenih saveznika eksplodiraju u
Siriji i ginu nevini ljudi, naši lideri to ne osuđuju. Oni osuđuju samo sekularnu
sirijsku Vladu koja se bori protiv radikalnih islamista, a čiji pad očajnički
priželjkuju naši lideri i komentatori vodećih medija. Zbunjen sam. Hoće li mi
neko objasniti?
A tu su još i prava gejeva. Nama govore da je Rusija jako
loša i zaostala zemlja, zato što je donela zakon koji zabranjuje propagiranje
homoseksualizma među maloletnicima. Međutim, naši lideri, koji su zbog tog
zakona bojkotovali Zimsku olimpijadu u Sočiju, posećuju zemlje Persijskog
zaliva, gde homoseksualce mogu da pošalju u zatvor ili osude na smrtnu kaznu. I
oni toplo pozdravljaju lokalne vladare, ne pominjući prava gejeva.
Valjda su zatvor ili smrtna kazna za gejeve nešto mnogo
lošije nego zakon koji zabranjuje propagiranje homoseksualizma među
maloletnicima? Zašto naši lideri, ako su tako iskreno zabrinuti zbog prava
homoseksualaca, napadaju Rusiju, a ne zemlje gde gejeve osuđuju na zatvorsku
kaznu ili smrt? Zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?
U mnogobrojnim novinskim člancima nam govore da je
mađarska ultranacionalistička partija JOBIK jako loša. Njen uspon izaziva
veliku zabrinutost, iako ta partija nije u Vladi i teško da će se tamo naći.
Ipak, u Ukrajini se neonacisti i ultranacionalisti nalaze na funkcijama u Vladi
koju naši zapadni lideri s entuzijazmom podržavaju.
U februaru su neonacisti i ultranacionalisti odigrali
ključnu ulogu u svrgavanju demokratski izabrane Vlade Ukrajine, u „revoluciji"
koju je pozdravio Zapad. Zašto su ultranacionalisti i ultradesničarske grupe nedopustive
u Mađarskoj, ali dopustive u Ukrajini? Zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?
Nama kažu da je Rusija agresivna imperijalistička država
i da se NATO brine o suprotstavljanju ruskoj „pretnji". Ali, pre neki dan
sam pogledao na kartu: video sam da se Rusija graniči ili se nalazi blizu
mnoštva zemalja NATO - vojne alijanse na čijem se čelu nalaze SAD i čije su
članice u poslednjih 15 godina bombardovale i napadale mnogo zemalja. Ali,
nisam video nijednu zemlju pored Amerike koja se nalazi u ruskoj vojnoj
alijansi, nisam video ruske vojne baze ili rakete u zemljama koje se graniče sa
SAD ili su blizu njih. I uprkos tome nam kažu da je „agresor" Rusija.
Zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?