Francuska

Borba za vlast na francuski način: ko su mogući kandidati za budućeg predsednika?

Leti perje galskih petlova

Već duže vremena, Francuskom kruže peticije protiv Olanda i njegove vlade. Jedni traže da kicoš-predsednik-neženja nadoknadi državi pola miliona evra koje je potrošio na svog ličnog frizera. Burkini je zabranjen na plažama, pa onda odobren i sada država tuži one koji su ih zabranili. Strah od građanskog rata smišlja novi islamizam na francuski način. Slične akcije i reakcije imaju za cilj da diskredituju protivnike ili samo da se udvaraju biračima. Izborne trke u Americi, Nemačkoj i pre svega Francuskoj menjaju logiku zdravog razuma i bacaju ekonomske interese u zadnji plan dok se na naslovnoj strani riel politike reklamiraju šarene laže u svim bojama kojima su premazani ljudski neprijatelji broj jedan, tj. politikanti prevaranti i njihovi razbojnici, čizmolizači. Sve je manje onih koji veruju u politiku ali političarima to nije bitno, konstatuje Mile Urošević, naš dopisnik iz Pariza

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Sve je krenulo kada je nemački vice kancelar Sigmar Gabriel pustio buvu da su tajni pregovori o Transatlantsko, trgovinsko, i investicionom partnerstvu (TTIP), kaput! TTIP je za Nemačku ajne grose maler, i treba ga šnel, šnel, prekinuti!

Odmah nakon Merkelinog kurira, javio se Olandov pismonoša, neki sekretar u ministarstvu zvani Matijas Fekl koji zastupa Francusku u tajnim pregovorima nametanje ekonomske omče oko vrata EU. Lik je, po zadatku, sakupio hrabrosti da u ime svog gazde poruči Ujka Semu da je komedija finita!

Stoj TTIP dalje nećeš moći ! Francuzima je puna beretka arogantnih zahteva volstritskih kauboja. Ola, la! Od De Gola pa na ovamo niko nije ovako lupio šakom o sto i ostao živ. Najviše je kaže zapelo oko paragrafa koji predviđa da bi bilo koja US firma bila suverenija od lokalnog suvereniteta i da može da tuži bilo koju državu EU, malte ne za bilo šta i naplati veliku globu, ako joj se oće! Osim toga, navedeni su i drugi razlozi iz oblasti zdravstvenih, umetničkih i sličnih normi, koje su za Evropljane sasvim nenormalne. To je ono što je najavljeno kao razlog šut karte koju su Ameri dobili od strane neustrašivih vitezova francuske vladajuće vlastele. Malo otmeniji mediji, koji nemaju sponzore, opet to sve tumače kao vrlo realistički prilaz problemu bodenja šutog i rogatog, jer Ameri oće sve a ne daju ništa u zamenu, i naravno pod tim uslovima nema dogovora između jadnika i silnika.

Sve bi ovo bilo vrlo hrabro i razumno od strane Francuske da se zapravo nije Amerikancima zgadilo da pregovaraju tamo gde mogu da ucenjuju na drugi način i prodaju svoju maglu po svim EU kolonijama kako im odgovara. Jer osim ugovora TTIP koga Francuzi nazivaju TAFTA koji bi trebalo da kolonizuje EU i podredi joj celu ekonomiju američkim zakonima, postoji jedan sličan i već potpisan ugovor između EU i Kanade koji pod nazivom CETA otvara prozor za upad mondijalističkih multinacionalnih kompanija u srce evropske ekonomije.

TAFTA i CETA su kao šija i vrat, obzirom da je Kanada skoro sastavni deo Amerike i da međusobno imaju sve vrste dogovora i nagodbi, to je i budali jasno da se iz SADa zaobilaznim putem preko Otave i Toronta lako stiže do EU tržišta po povoljnim uslovima. I opet je narod izigran, a političari sakupili poene za naredne izbore koji su usput lažirani ili bar orjentisani tek koliko da kad se menja vlast da opet ostanu isti ili njima bliski. To je ta burazer politika koja je odavno zamenila demokratiju i koja omogućava podelu dobrih mesta i po babi i po stričevima. Ne može im niko ništa, jer imaju vlast, vojsku i policiju, lovu, pravosuđe i ćorke, pa kome je stalo da isteruje delo na videlo nek izvoli. Ovako stoje stvari na manje od osam meseci od narednih izbora koji treba da Francuzima donesu novog predsednika ili obnove starog, koji veruje u svoju sretnu zvezdu i medije koje je šarmirao i koji vlada kroz vanredno stanje, dekrete i ostale ...

Svima je poznato da predsednik pete sile sveta može da bude ko pod uslovom da ima francuske papire, bez obzira odakle je došao i da je napunio 18 godina. Nikakva diploma nije potrebna, čak ni osnovna škola ili baratanje francuskim jezikom nije neophodno. "2012 te je na primer kandidatkinja ekologista bila švedska penzionerka Eva Žoli koja je nabadala francuski ko krava španski.

Jedino što je potrebno za kandidaturu najviše funkcije u državi je zbirka od 500 potpisa i to ne bilo kojih autograma već vrlo specijalizovanih izabranika. Poslanika ili predsednika opština. Ovo kumovanje preko leksikona izabranih je uvedeno za vreme Širaka sa namerom da se ološ, šljam i razni zajebanti spreče da kvare posao profesionalnim politikantima.

Pored broja potpisnika treba i njihova lokacija da se uzme u obzir te da bude zastupljeno minimum 30 raznih oblasti, od 100 koliko broji Francuska, ali pod uslovom da manje od 50 kumova živi u istom departmanu. Prosto ko pasulj, efikasnije od Noletovog pasing šota, jer su tako već u osmini finala elimišu bezkintosi, intelektualci i ostali pametnjakovići koji nemaju ni preporuke, ni svoje uterivače potpisa. Uz leksikon od 500 autograma, treba priložiti i deklaraciju o imovini pre ulaska u fotelju i naravno uporediti je kasnije sa bogatstvom stečenim trudom i znojem za vreme mandata. Ima i drugih smejurija i sprdnji u istom stilu ali i ove su dovoljne da se vidi na kom principu funkcioniše naj demokratija svemira.

Jer svi bi da vladaju, pogotovo od kada je mandat predsednika skraćen sa sedam na pet godina. Tako je došlo do totalne blokade sistema jer tek izabrani već misli kako da odbrani titulu i svo vreme provodi na ličnoj promociji dok država propada. U Francuskoj je već tri godine trka za plasman u finale, pogotovo što mnogi veruju da nesposobni i totalno nepopularni Oland nema šanse da ponovi podvig kada je zbog jednog zabranjenog pušenja u Njujorku u finišu porazio omrznutog klovna, malog ušatog Napoleona, Sarkozija. Oland nije pobedio nego je Sarkozi izgubio.

Sada bi da se ponovo sretnu u finalu ali su šanse male, Stigli su neki novi klinci kao na primer ministar ekonomije Emanuel Makron koga smo u Tabloidu među prvima videli kao ozbiljnog kandidata za naslednika još pre godinu dana. Tu je stara kvrga Alan Žipe koga Srbi dobro pamte po zlu iz rata protiv NATO pakta ali ima i drugih kojima je zinula zadnjica za unapređenje, čak četiri Olandova ministra su podneli ostavku da bi se kandidovali protiv njega.

U Sarkozijevoj stranci je još žešće klanje za titulu kandidata. Dvanaest njegovih bivših saradnika, prijatelja i kolega su na listi za predigru koja sve više liči na finale. Naime, svi su ubeđeni da onaj ko pobedi na izborima za kandidata stranke je stopostotni pobednik, s obzirom da je druga finalistkinja već skoro sa sigurnošću poznata, najverovatnije Marin Le Pen imao oko 40 odsto glasova ali je bije glas de je fašističkog kova i porekla i da je treba sprečiti svim sredstvima da da dođe na vlast i digne planetu u vazduh bezvazdušnog prostora.

Naravno Francuzi su podeljeni i ubeđeni u opasnost Le Penove te bi bilo ko protiv nje pobedio sa oko 60 odsto glasova. Zbog toga je Emanuel Makron nedavno dao otkaz u ministarstvu, formirao partiju En Marche u prevodu nešto kao Idemo ili krećemo i tako je krenuo putićem međ' dve velike sile navikle na vlast, direktno kroz sredinu, ni levo ni desno pravo ka prestolu.

Koliko će to uspeti reći će birači na onaj dan i onu sekundu postojanja kada imaju nešto da kažu, Posle toga je kasno i niko ih više ništa neće pitati do 2023 godine. I na kraju, ukoliko i neko od gasterbajtera želi da bude francuski predsednik i ima važeće papire, postoji jedan sajt gde se oni koji misle da su sposobni da vode državu i da je mesto vrlo dobro plaćeno uz puno povlastica.

Na stotine kandidata su već upisani na sajt https://laprimaire.org i veoma ozbiljno veruju da imaju šanse ukoliko im stigne 500 potpisa da se ubace u finalnu trku. Što da ne, s obzirom da u mnogim državama pa i kod nas vladaju srećnici koji su na sličnu foru uboli vlast.