Banat

Zrenjanin: za 2017. najavljeno kopiranje katastrofalne 2016. godine

Drp Junajted, ponovo na terenu

Na kraju 2016. godine, vlasnici vlasti u Zrenjaninu, „šaka jada", likuju. Pa kažu, bez trunke srama i odgovornosti: Sve što postoji danas, fotelja, privilegije, lova do krova, samovolja, obest, sujeta, osvetoljubivost, do neba sujeta, neodgovornost, zabole me.To sam, izronivši iz taloga, Moćan Ja, sa svemojima koje „šlepam", porodicu, rodbinu, pajtose...Ja sam centar sveta u centru Banata, i sve što gamiže pod nazadnjačkom čizmom, deli sudbinu mojih ovaca u toru. Najzad, Moćan Ja, neograničeno sam ograničen voljom svog trenutnog Velikog Vođe, koji mi, raspamećenom, dade vlasništvo bene nad gradom i podanicima

Zoltan Horvat

Retko neuspešna, katastrofalna 2016. godina „roptanja" Zrenjanina pod surovom nazadnjačkom čizmom obećanja ludom radovanja, proizvela je, danas, nepobediv tim. Nema fudbalskog kluba Proleter, nekadašnjeg voljenog čeda srednjeg Banata, „ubiše" ga, na pravdi boga, neki, danas najizvikaniji nazadnjaci...Danas ove prostore „rastura" moćna ekipa DRP Junajted, crpeći moć iz sopstvene klasične nemoći, koje se ne bi postideo ni predsednik Severne Koreje. Drp Junajted na terenu, rezervna klupa, uprava, navijači...Svi, kao jedan, dišu...za vrat svojim sugrađanima. Na kraju odlazeće godine, jao nama u dolazećoj, bila bi velika šteta ne nabrojati poimence, sve članove zrenjaninske ekipe vrhunskog cilja, zagorčavanja života i raspamećivanja sugrađana.

Na golu je vrhunski branilac neodbranjih šuteva, lokalni glodur čituljarskog lista, Dalibor Bubnjević. Parade ovog javnog paradera, bušnog kao švicarski sir, odbranile su rezultat sa nulom centralnih igrača koordinatnog sistema Zrenjanina, stvorivši neprobojan zid prednazadnjačkim golom. Desni bek, Čedomir Janjić, nominalno prvi čovek grada, sakrio se na mestu pored desne aut linije, iako je, sudeći po rukopisu, klasičan levak. Startovi su mu pravovremeni i žestoki, iako protivnici iz njegove bivše ekipe neretko završavaju u žici. Zahvalan je odbrambeni igrač, jer je svojoj najodanijoj navijačkoj grupi, do juče u omraženim dresovima, poklonio novu garnituru u kojima se šepure gradom.

Levi bekač je Saša Santovac, zamenik gradonačelnika.Bivši je britki kosač i izazivač preloma kostiju sadašnjih saigrača. Iz milošte je „pripitomljen" za pozadinske, baš leve zadatke. Njegov „ples" na terenu ne nosi protivnike u žicu, naprotiv, pravi je baletan, a ona stvar se baš i ne očitava na njegovom kostimu. „Svilen" glas na konferencijama za štampu nakon svake pobede, pokazuje da se i ova igračina savršeno adaptirala nataktiku G6, sistem igre bez igre.

Od štoperskog tandema, 'vata te strava i užas. Dragan Ćapin, pomoćnik gradonačelnika za ovo, ono i sve što eventualno može da jurne na desnog beka levaka, i Oliver Mitrović, predsednik skupštine, takve su gromade, da pored njih prolaza, jednostavno nema. Ovakve kapacitetlije sa pregršt bonova po raskošnim gradskim menzama, stoje na kapiji grada, ponosni na fudbalsku filozofiju štopera, ni tica ne može da proleti, krljamo sve živo ispred nazadnjačkog kaznenog prostora.

Zadnji vezni je, bez veze sa napadačkim ambicijama, Milan Mrkšić, sekretar skupštine. Nevidljiv na terenu, ali, poslušna radilica, ovaj veteran je, usavršivši igru poslušnog dodavača lopte najbližim saigračima, izgradio zavidnu karijeru varljivog suparnika armiji protivničkih navijača. Desno krilo je David Dimkić, pomoćnik gradonačelnika (u pripremi izvršno direktorisanje u JKP Vodovodu), vešt slalomaš kroz sve protivničke odbrane, kojima je nekad i sam pripadao. U igri se toliko zanese, da „davi" skupocenu loptu, koju nakon svake utakmice, obavezno odnese svojoj kući. Ovaj kolekcionar pobedničkih lopti je i vrhunski dribler, gde se ne zna, koga je sve prediblao u Zrenjaninu i šire. Ivan Dević, direktor JKP Vodovoda je devojka, to jest Katica za sve, „mozak" svih nazadnjačkih operacija na terenu. Vrhunski je savetnik i pomagač treneru ekipe, kojem svojim taktičko-tehničkim kombinacijama, donosi suvo zlato, uključujući i druge konkretne blagodeti, rezervisane samo za ovdašnju manjinu, zaslužne igračine u Zrenjaninu, ne i za sve one, bez nade u bolji život. Na levu aut liniju, u pravcu protivničkog gola, juriša, ko poručen, Laslo Fuks, višestruki direktor u večitom trajanju, vlasnik muževnih kolor zalisaka kojima „raspamećuje" temperamentne navijačice i preostale na tribinama.

Napadački rušilački duet je, najubitačniji deo tima. Ljubomir Stanisavljev, marketing bos u trajnom odsustvu u Kulturnom centru, genije je planske napadačke igre bez, igde ikakvog plana. Kad se on stušti ka protivničkom golu, navijači protivničkog tima se, zbog prodornosti i mnogih autogolova, valjaju od smeha i aplaudiraju mu na otvorenoj sceni, dok ga njegov golman,„kara" iz sveg glasa. Goran Starčević, foteljmaster, trenutno kibicer izvršnog direktorstva u JKP Čistoći, ubedljivo je najbrži igrač. Ova „munja" od jedva stotridesetak kilograma, okretan kao čigra, sa zavidnom karijerom od više desetina minuta ukupno, zahvalan je na svim upotrebljivim centaršutevima svojih saigrača. Pozicije lako pretvara u golove, nakon čega obožava treća poluvremena, gde sa ostatkom ekipe, iskreno uživa u pobedama.

Rezervna klupa sa rezervnim golmanom Darkom Bubnjevićem, bratom Andersenom prvog branitelja gola, možda nije vredna pomena, jer u fotelji trenera, kaparisano najlepšoj u celoj Srbiji, sedi, glavom i bradom, Goran Knežević, ministar privrede. Megalomanski uspesi njegovih ekipa koje niko živ u Zrenjaninu nikada nije video, od kojih poslednja, nazadnjačka, zauzima počasno mesto, proizvela je ovog čoveka u božanstvo, nalik Regionalnom Isusu. Ovo božanstvo nije samo trener, on je, malo je reći, sve i svja, jer se, počev od Zrenjanina, za sve pita. Jedino se selektoru reprezentacije klanja, jer ga je, u trenutku kada mu je pretilo ispadanje, izmislio i vratio u redovne tokove trošenja blagodeti. Armija protivničkih navijača očima ne može da ga vidi usled brojnih kikseva i pogrešnih taktičkih zamisli, ali, zahvaljući, redovnoj navijačkoj manjini, recimo četvrtini, njegov hod po živcima se nastavlja nesmanjenom žestinom.

Četvrtina navijača, sa svim nazadnjačkim rekvizitima, dere se na svakoj utakmici iz sveg glasa. Pomažu im besplatne ulaznice, autobuski prevoz, dopremljeni sendviči, banane i po jedna červena, nakon čega komentatori, u transu, opisuju neviđene uspehe legendarne zrenjaninske ekipe. Ova navijačka četvrtina se, da li je baš tako opič...opčinjena svojim idolima, veseli svim nameštenim utakmicama koje uvek i autoritativno, dabome neutralno, vodi, u ulozi višestruke ličnosti, pomenuti Goran Starčević. Pomoćnika pored aut linija takođe nema, jer se, kako to kladionice nalažu, pobednik uvek unapred zna.

Najlepši dekor DRP Junajteda su navijačice pobednika, čirliderice, od kojih, malo je reći, zastaje dah. Kolo vodi, i njihajući takt daje Stojanka Lekić, ljupka pokrajinska poslanica, zaslužna za razvoj retko viđene nazadnjačke zrele ženstvenosti u srednjem Banatu. U suknjici sa bojama klupskih dresova, tik uz Stojanku, maše, i dere se pevajući, Dragica Radosav, potpredsednica gradskog odbora SNS i dekanka Tehničkog fakulteta. Nje se protivnički navijači plaše kao zmije, pa se kolektivno žensko navijačko isplativo „ludilo" nastavlja na preostale iskusne čirliderice, Radmilu Marković, vrhunsku bibliotekarsku stručnjakinju, Tanju Mijatović, direktorku Tržišta rada, inače vrhunsku pomagačicu visokoobrazovnog gradiva prvog čoveka grada na desnom beku, Snežanu Uzelac, petrohemičarku u Direkciji „u pravi čas, odjedared", Bobu Božić, po potrebi članici svih čirliderskih vladajuće uigrane koreografije...

Predsednik kluba je Dušan Šijan, načelnik okruga u ostavci, doajen bratimljenja sa timovima sa istoka, gde nema utakmica, jer je rezultat DRP Junajteda, uprkos NULI, pobednički. Otuda su skupocena druženja ovakvih klupskih delegata, strogo obavezujuća za gradsku, pokrajinsku i državnu kasu.

Za uzavrelu atmosferu na unapred dobijenim utakmicama i za puštanje reklamnih dronova nad terenom, zadužen je Steva Karapandža-Džeger, šef SNS kancelarije u Zrenjaninu. Ovog lika je teško opevati, jer je kao produžena ruka božanskog trenera kluba, zadužen za kvalitetno uterivanje straha i preostalog igračima pobedničke ekipe, navijačkoj četvrtini, protivničkoj ekipi, protivničkim navijačima, svima i svakom u Zrenjaninu...Lepota njegovih dronova je zapanjujuća, jer ih nabavlja kod vođe navijača pobednika, Darka Bađoka-Daksija, višestrukog nosioca sve bogatijeg imovnog stanja, i skoro svih funkcija.

Za odgovornu funkciju vodonoše igračima na terenu, zadužen je Mirko Krlić, republički poslanik, kojem kao intendanti pomažu, braća Vukić - Onixi, najbliži saradnici desnog beka ekipe. Kapacitet posuda za osveženje je fantastičan, jer jedan od pomenutih, inače vlasnik ovdašnjeg nesvakidašnjeg rekorda, može u cugu da izbetonira 28 jelena, što bi najverovatnije moglo da znači idealno postavljanje spomenika po gradu mnogima, u ovom slučaju životinjama.

Pre svake utakmice, kako i dolikuje, intonira se svečana gradska himna pod nazivom „Ne može nam niko ništa", koju, za podizanje morala DRP Junajtedu, upravi i navijačkoj četvrtini, redovno peva Julija Bobek, direktorica Centra za socijalni rad.

Trener podmlatka svih članova uprave je Rako Tomović, zamenik direktora Gimnazije, vrhunski pedagog i edukator ovdašnje istaknute mladeži. Maskota ekipe je član gradskog veća, gospodin Radovanac, idealno zaslužan za razvoj obavezujućih idiličnih odnosa u svim porodicama pobedničkog tima.

Na kraju parodije od parade likova i katastrofalno uspešne godine pobedničkog DRP Junajted tima Zrenjanina, poruka armiji protivničkih, do sopstvenog bola pasivnih navijača je veoma jednostavna: Sa slepim konjima, kočijaši u centru Banata će i u nastupajućoj godini, vozati sve živo.