Na nišanu

Vučićev rat protiv Trampa i Putina

Daje pola Srbije za jedan tvit

Srpski predsednik je opkoljen. Bolest uzima svoje, ali se on ne predaje. Đavolski se trudi da rasproda sve što vredi, da zemlju uvali u još veće dugove, da nas posvađa sa svakim, iole značajnim čovekom u svetu. Poklanja aerodrome, javna preduzeća, zemljište, banke... samo da bude u društvu aktuelnih političara sa Zapada, da se sa njima slika, da ta vest pet dana zabavlja njegove sledbenike. Njegova Velika propaganda laži i dalje veliča njegove ''istorijske poteze''. Da mu je Bog podario života išao bi i u kupovinu Nobelove nagrade za mir. A, voli da kupuje. Ne svojim, nego državnim parama. Čak i tvitove.

Milovan Brkić

Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, bivši predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i finalista izbora za generalnog sekretara UN-a nedavno je saopštio na TV Naša važne vesti.

- Vučić se video sa Korijem Levandovskim, američkim biznismenom, i tražio je kontakt sa Trampom.

Tražio je telefonski poziv i da, posle razgovora, Tramp objavi tvit u kome će da napiše - pričao sam sa Vučićem, on je jedan hrabar čovek.

Vučić je došao do pravog čoveka, koji to može da obezbedi. Kori Levandovski je to spreman da uradi, za ogromnu nadoknadu. Legitimno je uzimati lobiste, pogotovo one koji su u stanju da vam otvore vrata do nekog važnog, kao što je Donald Tramp. Ali, ako ste predsednik države, a ne privatne firme, tada morate da kažete koliko to košta i, ako ne plaća država, ko će da plati i zbog čega. Zašto bi neko dao velike pare za usluge Korija Levandovskog ako neće da dobije nešto zauzvrat - izjavio je g. Jeremić

Saznao sam, rekao je Jeremić, da je Vučić razgovarao s Levandovskim i šta je tražio. Saznao sam, akež on dalje, i da se nisu odmah dogovorili, pa će Levandovski doći u Beograd u ponedeljak 23. aprila. Kad sam to objavio, Vučić je besno reagovao, rekao je - nikad nisam čuo za Korija Levandovskog, znam za fudbalera Levandovskog. Dan nakon što je to Vučić rekao, objavljeno je da Kori Levandovski stiže u Beograd. Na brzinu su mu organizovali neko predavanje, kako bi opravdali dolazak. Kori Levandovski ne drži predavanja, to se lako može proveriti na Guglu. On dolazi da se s Vučićem dogovori za cenu onoga o čemu su razgovarali. Vučića ne zanima da se s Trampom izbori za neko povoljnije rešenje Kosova i Metohije, zanima ga pohvala kroz tvit, da bi pet dana to bilo u svim medijima u Srbiji.

Sa Levandovskim dolazi i grupa profesionalnih lobista. Posle predavanja, koje će biti beznačajno, sledi večera s jednim ministrom iz Vlade, a zapravo je to sastanak sa Vučićem. Kori Levandovski će tražiti poslovno angažovanje u Srbiji. Na stolu je nekoliko stvari o kojima je inicijalno razgovarano. Jedno je posredovanje u privatizaciji Telekoma, što je velika cifra. Razgovarali su i o mogućnosti izgradnje nekog građevinskog projekta poput Beograda na vodi. Tako nešto moglo da se gradi na onih 36 hektara prvoklasnog zemljišta na Novom Beogradu, koje je uzeto od IMT-a u procesu stečaja. Isto tako, ima mogućnost da kompanija Korija Levandovskog preuzme ili izgradi nove hidrocentrale u Srbiji, jer je to dosta unosan posao. Oko 60 hidroelektrana je već u vlasništvu Nikole Petrovića, Vučićevog kuma. Vučić bi mogao da kaže Petroviću da ustupi nekoliko ili da zajedno s Levandovskim izgradi još nekoliko hidroelektrana. Taj dogovor još nije završen. Ta vrsta posla je vrlo štetna i koruptivna, rekao je Vuk Jeremić za TV Naša.

Ko je Kori Levandovski?

Kao glavni menadžer predizborne kampanje republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, uhapšen je 8. marta 2016. godine na Floridi, o čemu je detaljno izveštavala agencija Rojters pozivajući se na lokalnu policiju.

Naime, ova agencija je javila tom prilikom da u izveštaju policije gradića Džupiter piše da je Levandovski optužen da je namerno zgrabio ruku bivše novinarke konzervativne medijske kuće "Brajbart" Mišel Filds, napravivši joj modricu. Nedugo zatim Tramp ga je smenio, mada je u javnosti više puta ponovio da veruje u njegovu nevinost u vezi sa ovim slučajem. Levandovski, koji je na neki način bio nekonvencionalan kao i njegov šef, bio je uz Trampa od samog početka njegove kampanje za nominaciju Republikanske stranke za predsednika SAD.

Takođe, Levandovski je bio glavni zagovarač teze da je najbolja strategija u kampanji da "Tramp jednostavno bude Tramp" i često je odbacivao ideju da kontroverzni biznismen treba da angažuje iskusnije saradnike u kampanji, ili da treba da ublaži svoju retoriku kako se približavaju predsednički izbori. Dakle, za jedan tvit predsednika Trampa, koji bi nekoliko dana Vučić bacao u lice podanicima u Srbiji, bio je spreman da preda Telekom u ruke Levandovskog.

Kada je 23. aprila održao predavanje u Beogradu, g. Lervandovski je porekao da je dobio za gostovanje dva miliona dolara! A ko je platio njegovu turneju, nije objasnio. Niti je bio pitan.

Predsednik Tramp nije hteo ni da čuje za ponudu da pohvali Vučića.

Kada je 13. marta nu Parizu sedeo u hotelu Ric sa Hašimom Tačijem, dogovarajući se sa njim o podeli Kosmeta, priznanju nezavisnosti srpske južne pokrajine, kao i o tome da će za ovoj podvig da dobije od Tačijeve mafije 300 miliona za svoj sumanuti projekat Beograd na vodi, od čega je 100 miliona uzeo za sebe, kao proviziju, Vučić se našao na ozbiljnom nišanu američkih službi bezbednosti. Njegov i Tačijev dogovor sprečila je Vlada SAD-a.

I dok njegova Velika propaganda laži piše o predsedniku Trampu kao ''ludaku, seksualnom manijaku, ubici i velikom protivniku Srbije'', Vučić je poljubio ruku Džordžu Sorošu i njegovom sinu Aleksandru, tražeći od njih novac za svoje projekte, koje će on nastaviti da ostvaruje u Srbiji, prodajući im medijsko nebo i resurse. I ko zna šta još sve.!

Soroš je nepoželjan u Rusiji, u Mađarskoj, Kini, u SAD-u je pri kraju istraga protiv njega i njegovog Fonda za otvoreno društvo koji je parama američkih poreznika, uzetih preko USAID-a, vodio privatne ratove, postavljao diktatore po svetu, pljačkao male države i uništavao nezaštićene. Gospodin Soroš vodi, u istoriji nezapamćenu medijsku kampanju protiv predsednika Trampa. Ali, predsednik Trampa nije lak zalogaj. On je čovek koji ima snažnu podršku vojno-obaveštajne zajednice i građana SAD-a.

Istraga protiv šepekulativnih poslova Džordža Soroša je okončana, čeka se trenutak da se on privede pravi.

Sa ovim čovekom, koji je stajao iza administracije Bila Klintona i baraka Huseina Obame, Vučić pokušava da stvori saveznike u SAD-u. Ratujući preko svoje Velike propagande laži, snažno poslujući sa Sorošem i njegovom kamarilom, Aleksandar Vučić je ubrzao i svoj pad.

Ni prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ruskoj Federaciji Vučić nema bolji odnos. Potpuno ih ignoriše, što je pokušao sa saopšti i nemačkoj kancelarki Merkel, ali ga je ona, stavljanjem prsta na usta, zaustavila da to i njoj saopšti, jer ona, za razliku od njega, nije spremna da ratuje sa predsednikom Putinom.

Kada je direktor Ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin 16. aprila došao u Beograd, na hitan sastanak, donoseći Vučiću poruke predsednika Putina, kao i operativne podatke o Vučićevom statusu kod istražnih organa na Zapadu, Vučić je sve to ignorisao, bio je uveren da će, poklonom Telekoma gospodinu Levandovskom, kupiti milost predsednika Trampa.

Da podsetimo, 1. februara ove godine gospodin Nariškin se u Vašingtonu sreo sa tadašnjim direktorom Centralne obaveštajne službe SAD-a Majkom Pompeom, mada ima zvaničnu zabranu ulaska u ovu zemlju. Njih dvojica su, daleko od očiju javnosti, u ime svojih država i zvanične elite, ugovorili budućnost odnosa Rusije i SAD-a, barem dok su predsednici Putin i Tramp na vlasti u ovim zemljama. Ti dogovori se polako ostvaruju. Gospodin Pompeo je postavljen za državnog sekretara za spoljne poslove.

Ali, Aleksandar Vučić ne razume politiku, niti ga zanima Srbija, zemlja koju je okupirao. Njega zanima samo lična promocija, za koju, od kada je postao prvi potpredsednik Vlade Srbije, iz državnog budžeta, platio desetine miliona dolara lobistima i agencijama da o njemu u svetu šire sliku kao mladog i hrabrog lidera Balkana. A završiće sa lisicama na rukama, ako smrt ne pretekne njegovo hapšenje.

Vučić pokušava da ''ostane u sedlu'' ponudama da preda Kosovo i Metohiju. Onima koju uređuju trenutno svet odgovara stanje zamrznutog konflikta, da prvo Balkan očiste od ološa i mafije. Koliko je Vučić opasan po svetski mir, svedoči i njegov pokušaj kupovine milosti predsednika Trampa. On Levandovskog nije platio svojim, već parama građana Srbije, koji su među najsiromašnijim na svetu. Ova besprizorna protuva svakodnevno sebi produžava život stalnim konferencijama za štampu, na kojima iznova ponavlja iste laži.

Obećanje da će Srbija ući za njegovog života u Srbiju su odvratna i lažna, a te nade rasprišio je francuski predsednik Makron, porukom da ovakva kakva je, ni EU nema budućnost ni da se ona, praktično, nalazi, u građanskom ratu. Ali, on ide dalje. On se nudi da taj problem on reši, da stigne svoje napućene usne i da prizna nezavisnost Kosova. Ne pitajući ni građane, ni institucije. On sam će to uraditi, da uzme još 100 miliona evra od narko kartela Hašima Tačija!

Kampanja koju protiv predsednika Trampa vodi Vučićeva Velika propaganda laži sigurno će mu se obiti o glavu. Njegovi trbuhozborci, poput Dragana J. Vučićevića , Milomira Marića, Željka Mitrovića, na pasja usta proklinju predsednika Trampa. S druge strane ni predsednik Vladimir Putin nije pozvao Vučića na inauguraciju 7. maja u Moskvi, mada ruska diplomatija pažljivo nastoji da javno podržava interese Republike Srbije i njenih građana, odvajajući to od Vučićevog kulta. Sa ogromnim novcem u kešu, Vučić predstavlja opasnost po opštu korupciju evropskih i zapadnih diplomata! On što pre mora biti priveden zakonu i poslat u istoriju.

Iako je spreman da za jedan tvit kojim se on veliča plati parama iz budžeta, ili srpskom imovinom, Vučić je pod budnim okom onih koji posmatraju poslovanje mafije, poput njega.

Levandovski nije pomogao. Vučić ga je već zaboravio, on ide dalje. Platiće drugog, ako bude u prilici, ili ako ga ne izda snaga, ili ne škljocnu lisica na njegovim rukama.

A 1. Ko je Kori Levandovski?

Corey Lewandowski, Amerikanac poljskog porekla, bio je jedan od najbližih saradnika predsednika Donald Trumpa, kome je vodio izbornu kampanju za predsedničke izbore 2016. godine. Najpoznatiji je kao lobista. Pored toga oprobao se i u poslu političkog komentatora za Fox News i CNN. Deda mu je radio u štampariji, i bio je aktivan u sindikatima. Corey je išao u privatnu srednju školu. Završio je političke nauke u rodnom Mascusetsu. Ima i master sa Univerziteta u Washingtonu. Da ga je politika zanimala u najranijem životnom dobu govori podatak da je kao student pokušao da dobije mesto u Parlamentu svoje države. Nije uspeo u tome.

Nakon diplomiranja na fakultetu stažirao je kod raznih republikanskih senatora. Tu je pekao zanat uz iskusne političare koji su, što je vrlo zanimljivo, bili svi poreklom iz Evrope. Pravi proboj u svetu političkog marketinga Lewandowski doživljava početkom novog veka. Senator Smith ga angažuje da mu vodi kampanju za reizbor.

Narednih desetak godina se oprobao u privatnom sektoru gde je radio većinom poslove kao P.R. Ono što je jako zanimljivo je da je u tom periodu diplomirao i na policijskoj akademiji i uporedo provodio vreme u patroli sa marincima. Kada je Donald Trump januara 2015. godine odlučio da se kandiduje za Predsednika SAD pozvao ga je "Trapmovu kulu" i ponudio mu da vodi kampanju. Dogovorili su se da radi za platu od 20.000 dolara mesečno. Njegov moto za kampanju je bio ''Neka Tramp bude Tramp''. To je naziv i njegove knjige koju je nedavno objavio.

Njegova saradnja i prekid rada sa Trampom je dvojako ocenjena. Po nekim informacijama on je otpušten ( smatra se da je imao sukob sa vođom kampanje ), dok Tramp junior kaže da se nisu razumeli ali je njegov otac jako zadovoljan. Nakon napuštanja Trampovog staba Lewandowski se oprobao u poslu političkog komentatora za CNN i Fox News. Koliko je Trampu i dalje bio bitan govori podatak da je potpisao ugovor da ne sme da komentariše ništa u vezi sa radom predsednika. Ostao je upamćen po tome da je provalio priču o krštenici Baraka Obame.

Pre dve godine Lewandowski vodi svoju Avenue Konsalting firmu koju je osnovao sa par drugova iz Trampovog izbornog štaba. Firma se nalazi preko puta Bele Kuće i po rečima upućenih možda je i najjača provladina lobistička firma. Svakodnevni pristup predsedniku Donald Trampu je bio omogućen telefonom, ili ličnim kontaktom.

To je ovoj firmi donelo prema pisanju američke štampe klijente sa Forbsove liste 100 najbogatijih. Najviše su radili sa naftašima. Od prošle godine on ima i svoju konsultantsku firmu Levandovski Strateški Savetnici. Zanimljivo je da nije registrovani lobista, što su po zakonu dužni. On čak tvrdi i da nemaju klijente.

Oženjen je sa drugaricom iz srednje škole. Imaju četvoro dece. Katolik je.

A2. Život u "delimičnoj slobodi"

Izveštaj Evropske komisije (od 15. aprila ove godine) o stanju u zemljama takozvanog Zapadnog Balkana i njihovim ambicijama da se pridruže Evropskoj uniji, nije objavljen ni u jednom mediju koji kontroliše Aleksandar Vučić! A, to su, uglavnom, svi mediji u Srbiji. Razlog zašto je njegov režim zaobišao taj Izveštaj je sadržaj tog dokumenta u kome piše, između ostalog, da su sve te države, sa Srbijom kao vodećim kandidatom, nazvane u službenom tekstu "zarobljenim državama"! Tačnije, porobljene od strane sopstvenih vladajućih režima. Za Srbiju se kaže da "...nije zabeležen napredak u slobodi izražavanja". U vezi sa ovim delom Izveštaja, oglasila se samo premijerka Ana Brnabić, i to neverovatnom izjavom da ona "ne razume" šta se traži u vezi sa medijima! U vezi sa ovim delom Izveštaja, oglasila se samo premijerka Ana Brnabić, i to neverovatnom izjavom da ona "ne razume" šta se traži u vezi sa medijima!

Radio slobodna Evropa (RSE) je prva imala uvid u ceo tekst Izveštaja, pa je uzgred citirala i nalaze Fridom Hausa, američke organizacije koja nadzire stanje demokratije i ljudskih prava u svetu, gde se vidi da je ove, 2018. godine, Srbija premeštena iz kategorije „slobodnih" u kategoriju „delimično slobodnih" zemalja, zbog značajnih pogoršanja kad je reč o vladavini prava i slobodi govora. Drugi vodeći kandidat za članstvo, Crna Gora, je status „slobodne" zemlje izgubila još 2014., i od tada je čvrsto usidrena među „delimično slobodnim", a sličan trend uočen je gotovo svuda u regionu.

A, kakvo je stanje članica iz istočne Evrope koje su ranije primljene, govori se u nedavnom izveštaju časopisa „Ekonomist Intelidžens Junit", gde piše da je bruto društveni dohodak po glavi stanovnika (GDP) u 11 „novih" država članica EU (primljenih nakon 2004.) od 2008. do danas porastao sa 48 na jedva 56,3 odsto evropskog proseka. U istom periodu zemlje Zapadnog Balkana su zabeležile porast od samo 2,2 odsto i danas jedva prelaze četvrtinu prosečnog GDP u EU. Pukotine se šire i na unutrašnjem planu: Srbija drži evropski rekord u ekonomskoj nejednakosti. Prema podacima fondacije Fridrih Ebert, 20 odsto najbogatijih zarađuje deset puta više nego najsiromašnijih 20 odsto. U EU je ovaj odnos 1:5. Što je najgore, razlike između bogatih i siromašnih iz godine u godinu postojano rastu.

A 3. Lečenje Vučića

Zdravstveno stanje Aleksandra Vučića dramatično se pogoršalo sredinom marta. Od tada, petanestak puta je dolazio na VMA. U strogoj tajnosti organizovani su mu odvojeni susreti s nekoliko grupa lekara, specijalista za razne bolesti. Lekari su dobili na uvid nalaze s kojih su uklonjeni podaci o tome kada su izvršene pretrage i ko je sproveo dijagnostiku. Sa svima se, navodno, konsultovao kako bi dobio „drugo mišljenje". Zbog raznovrsnosti bolesti koje su analizirane, pretpostavlja se da su delovi medicinske dokumentacije falsifikovani kako bi se sprečila mogućnost otkrivanja od čega tačno boluje predsednik Srbije.

Između ostalog, Vučić se posebno interesovao za upotrebu leka Cipraleks. Taj lek, iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja seratonina (SSRI), koristi se za lečenje depresije, anksioznosti i opsesivno kompulsivnog poremećaja. Između ostalih simptoma, Vučić se žalio na pojačanu nervozu, glavobolju, nesanicu, umor i gubitak koncentracije. Do takvih komplikacija može da dođe ukoliko se naglo prekine terapija Ciproleksom ili ako se koristi zajedno s određenim antibioticima. U ovom slučaju, pretpostavlja se da je problem nastao usled kombinacije Cipraleksa i antibiotika Orvažil. Iako je upozoren na ozbiljne kontraindikacije koje mogu da nastanu ako antidepresive uzima mimo određene terapije, Vučić nije hteo da otkriva da li ima problema s dijabetesom ili drugim oboljenjima.

Međutim, i sam je, u medijskim nastupima, nekoliko puta priznao da ima srčane probleme i visok krvni pritisak, zbog čega teško podnosi duga putovanja i naročito avionske letove. U poslednje vreme Vučić, takođe, javno govori o gubitku apetita, nesanici i grčenju mišića. Takvi poremećaji mogu da budu izazvani samo pogrešnom kombinacijom više lekova.

Lekari nisu bili iznenađeni činjenicom da Vučić koristi Ciproleks, antidepresiv koji uspešno razdvaja mentalne od fizičkih reakcija. Pacijent čak i u stanju povišene nervoze uz pomoć tog leka uspeva da održi kontrolu mišića i normalne funkcije tela. Ipak, ni Ciproleks nije svemoguć, posebno kad mu se dejstvo poremeti drugim lekovima, zato je sve vidljivije da Vučić otežano hoda i usporeno govori.

Svi konsultovani lekari dele stav da je ovakav parcijalni način lečenja potpuno pogrešan i može izazvati fatalne posledice. Bez potpunog uvida u sve nalaze, nije moguće obaviti kompletnu i tačnu dijagnostiku, a samim tim ni pružiti adekvatnu medicinsku pomoć. Vučić svesno rizikuje, smatrajući da će manju štetu pretrpeti ako pogorša svoje zdravstveno stanje, nego kad bi se saznalo od čega sve boluje.

Magazin Tabloid je imao uvid u nalaz klinike Rojal Hospital, u kojoj je Vučiću dijagnostifikovan sarkom pelvis (sarkom male karlice), kao osnovna bolest.