https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tabloid je pozvan

Vidosava Tanasić iz Krupnja uzalud ima presudu o mobingu

Mačku o rep

Mnogi su se prerano obradovali šansom da je Sabor smogao snage da se odbrani od davljeničkog ropca nakon Vučićevog nežnog zagrljaja;

***

Vidosava Tanasić iz Krupnja pretrpela je zlostavljanje na radu kod Centra za socijalni rad ''21. septembra' iz Kripnja, ulica mačkov kamen broj 4. od strane rukovodioca Doma za stare i penzionere u Krupnju, Ljiljane Kojić u periodu od avgusta 2014 do 19. oktobra 2017. godine.

Ovakvo glasi izreka presude Višeg suda u Šapcu, koju je doneo sudija Milan Živanović.

Ovom presudom obavezan je Centar za socijalni rad ''21 sepmtemabr'' iz Krupnja da tužilji Tanasić Vidosavi po osnovu naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti isplati kiznos od 100.000 dinara, sa zateznom kamatom, kao i troškove postupka u iznosu od 177 hiljada dinara.

Ovu presudu je potvrdio i Apelacioni sud u Novom Sadu.

Ali...

Pravnosnažnu presudu gospoađa Tanasić, koja je kuvarica u pomenutom Domu za penzionere i stare, moće da okači na Mačkovom kamrenu - mačku o rep.

Prosto rečeno, nije izvršiva.

Svuda se žalila gospođa Tansič. Od ministra za rad i socijalnu politiku, do predsednika Opštine Krupanj.

Direktorka Kojić je pod zaštitom.

Da je Srbija pravna država, gospođa Kojić bi otišla u zatvor, izgubila bi posao i nikog više ne bi mogla da kinji, ponižava, maltretira...

Ali, gospođa Tansić nstavlja d apiše pisma nadleđnim institucijama, kojih, nažalost, u Srbiji više nema.

Na Mačkovom kamenu je 1914. godine u bici sa Austrogarskim vojnicima poginulo 10.000 srpskih oficiraa, braneći čast i slobodu otadžbine.

U Srbiji nema više ni pravde, ni slobode...

2

Vaši ljudi su mi oteli plac

Kabinetu predsednika Republike Srbije

Poštovani gospodine, Vučiću

Kao gradanin Republike Srbije koji podržava Vašu politiku i rad, obraćam Vam se ovim pismom, iako znam da nemate kao vlast nikakav uticaj na sud i sudske postupke jer mi je veoma dobro poznato da je najveći deo personalne infrastrukture sudija.tužilaca i njihovih zamenika na ta mesta dovela Demokratska stranka.

Ali smatram da je dobro da Vi ili Vaš kabinet budete upoznati sa ovim mojim pravnim problemom jer je u pitanju slučaj da je jednom gradjaninu, konkretno meni Opština Rakovica otela jedan deo, više od polovine zemljišta koje sam kupio Ugovorom o kupoprodaji i na kome sam imao pravo trajnog korišćenja* i to na tako volšeban i pokvaren način i neprimetno da sam ja to uvideo tek posle više od dvadeset godina*

Radi se o sledećem.izložiću to hronološki i biće Vam potpuno jasno o čemu se tu radi:

Ugovorom o kupoprodaji koji je overen u Drugom opštinskom sudu u Beogradu 9/XI/ l987 godine pod OV-II353/87 kupio sam porodičnui stambenu zgradu površine od 5Im2, postojeću na katastarskoj parceli broj 3637/1 upisanu u ZKUL broj 2122, K0 Beograd 6, koja ima površinu od 9 ari i 80m2 a koje zemljište se nalazi u društvenoj svojini, i ja sam tim Ugovorom o kupoprodaji stekao i pravo trajnog korišćenja tog zemljišta površine 9ari i 80m2.

Dokaz: Fotokopija Ugovora o kupoprodaji*

Na osnovu tog Ugovora o kupoprodaji Drugi opštinski sud u Beogradu je mene uknjižio,odnosno doneo je Rešenje Dn.br.13985/87 od 17.12.I987* godine.

Dokaz: Potokopija Rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu Zemljišno knjižnog odeljenja Dn.br.13985/8 od I7.l2.I987.godine*

Potokopija Uverenja Republičkog geodetskog zavoda Službe za katastar nepokretnosti Beograd 2 02 broj:952-3-5588/12 od

25.07.2012.godine.

Važno je to da u Rešenju Drugog opštinskog suda u Beogradu Zemljišno knjižnog odeljenja Dn.br.13985/87 od 17/12/1987 godine, na samom početku piše "Na osnovu ugovora o kupovini i prodaji overenog kod Drugog opštinskog suda u Beogradu dana 9.XI I987* god. pod Ov.br.11353/87*••"

I tu je pravna situacija bila potpuno jasna.

Dostavljam i fotokopiju Kopije plana te katastarske parcele "broj 3637/1 površine 9 ari i 80m2.0va Kopija plana ,je od 28.12.1987.godine.

Dostavljam i fotokopiou Izvoda iz zemljišne knjige uložak br.2I22 K.O. Beograd 6, iz koga se vidi da "je već tada ta velika katastarska parcela 3637/1 bila podeljena na dve katastarske parcele i to: 3637/1 i 5637/3* Katastarska parcela broj 3637/1 odredjena je da bude površine 4 ara i 70m2, a katastarska parcela broj 3637/3 odredjena će da bude površine 5 ari i I0m2. Bez mog znanja i bez toga da je mene iko išta pitao, iako sam ja Ugovorom o kupoprodaji na osnovu koga sam se uknjižio kupio tadašnju parcelu broj 3637/1 površine 9 ari i 80m2.

Kad sam podneo zahtev da mi se izda Gradjevinska dozvola za gradnju porodične stambene zgrade na parceli od 9 ari i 80m2, koju sam kupio,dobio sam rešenje Opštine Rakovica Uprave za imovinsko-pravne poslove u sastavu Opštinskog sekretarijata za privredu i finansije Broj:

463-116/88-11 od I2.l2.l988. godine u kome piše:

"I.U dodeluje se Ilić Bjelanu iz Kneževca#ul. II septembra broj 60/1 izgradjeno gradsko gradjevinsko zemljište gradjevinska parcela br.3637/1 KO Beograd 6, površine 509 m2, radi izgradnje porodične stambene zgrade po osnovu prečeg prava gradnje.

Novoformirana gradjevinska parcela, sastavljena je iz kat. parcela br: -3637/1 površine 470 m2, upisana u ZKUL br. 2122 KO Bedgrad 6, zemljišno-knjižnih korisnika Ilić Bjelana iz Beograda, ul. II septembra broj60/I -3637/4 površine 2Im2, upisana u ZKUL br. 4018 KO Beograd 6, javno dobro korisnika opštine Hakovica i;x.

-3636/4 površine I8m2,upisana u ZKUL br.888 KO Beograd 6, zemljišno-knjižnog korisnika Parlić Vojislava iz Rakovice ul. Pilota Ratka Jovanovića broj I."

Medjutim, ono što je najbitnije u ovom rešenju čiju fotokopiju Vam dostavljam, je to što nigde u tom rešenju ne piše da je izvršena eksproprijacija, ili bilo kakvo oduzimanje od mene onih preostalih 5IOm2.Jer parcela koju sam ja kupio Ugovorom o kupoprodaji je bila površine 9 ari i 80m2, tako da sam bio u uverenju da ja i dalje imam pravo korišćenja na onome što sam kupio Ugovorom o kupoprodaji na osnovu koga sam se i uknjižio. Zbog toga se nisam ni žalio protiv ovog rešenja. Ovim rešenjem je meni Opština Rakovica bez bilo kakvog akta eksproprijacšje ili bilo kakvog formalnog pravnog akta otela tih 5I0m2, a da Ja to nisam mogao ni da primetim, kao kad u autobusu nekog gradjanina odžepare a on to ni ne primeti-

I tek posle više od dvadeset godina shvatio sam da je Opština Rakovica bukvalno meni je bez bilo kakvog formalnopravnog akta o oduzimanju otela tih 5I0m2 koje je smestila na katastarsku parcelu broj 3637/3 bez mog zna nja i bez toga da je mene iko išta pitao,

Dakle,ovde se radi o klasičnom otimanju privatne imovine jer imovinu predstavlja i pravo trajnog korišćenja.

Dostavljam i fotokopiju Kopije plana od 24.05.1988.godine,kao i fotokopiju Obaveštenja o osnovnim uslovima za uredjenje prostora Skupštine opštine Rakovica -Opštinskog komiteta za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti Broj:350-508/87-IV.od' 23.I2.l987.godine.

Ni u tom Obaveštenju o osnovnim uslovima za uredjenje prostora, nigde ne piše da se od mene oduzima jedna od dve gradjevinske parcele.

Tako da sam ja i posle dobijanja ovog Obaveštenja o osnovnim uslovima za uredenje prostora,bio u uverenju da imam i dalje pravo

korišćenja na onome što sam kupio Ugovorom o kupoprodaji, a to je na dve gradjevinske parcele jer nigde ne piše da se od mene oduzima pravo korišćenja na jednoj od ove dve novoformirane gradjevinske parcele.

U pravom smislu reči, osećam se kao da me je neko odžepario u autobusu a da ja to nisam ni primetio.

Tek mnogo kasnije sam shvatio da je od mene Opština Rsikovica na volšeban i neprimetan način otela Jednu gradjevinsku parcelu broj 3637/3 površine 5I0m2.

Zbog toga sam tužbom pokrenuo sudski postupak u odnosu na tu otetu mi katastarsku parcelu koja je u medjuvremenu dobila novi broj 2032/2 KO Stara Rakovica. I taj sudski parnični postupak nije još pravnosnažno okončan. Dostavljam fotokopije presude Višeg suda u Beogradu 12 P.br.80/13 od 25/09/2017.godine, i fotokopiju Žalbe koju je izjavio protiv ove presude moj punomoćnik advokat koji me je zastupao u tom sudskom postupku* Takođe dostavljam i fotokopiju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 6009/18 od 23.05.20I9*godine, kao i fotokopiju rešenja Višeg suda u Beogradu 17 P. broj 80/13 od 27.08.20l9.godine, i fotokopije Izvoda iz lista nepokretnosti broj 340 K.O. Stara Rakovica i Izvoda iz lista nepokretnosti broj 2270 K.O* Stara Rakovica.

Dana 02.jula 2019.godine, obratio sam se Gradskoj opštini Rakovica Odeljenju za građevinske inspekcijske i upravne poslove sa Prigovorom i upozorio sam ih da ne mogu meritorno odlučivati o izdavanju gradjevinske dozvole za izgradjene objekte na predmetnim nepokretnostima, imajući u vidu da nisu rešeni svojinsko-pravni odnosi na zemljištu i da se o njima vodi parnični postupak za utvrdjenje, a da su rešeni imovinsko-pravni odnosi jedan od uslova za dobijanje gradjevinske dozvole.

Drugog septembra ove godine, jedno privatno preduzeće koje je kupilo od Opštine Rakovica tu od mene otetu parcelu koja sada ima "broj 2032/2 nasilno je ušlo u tu parcelu i počeli su da grade objekat*

Iako znam gospodine Vučiću da ste, jedina vlast u Republici Srbiji od svih do sada koja nema uticaja na rad sudstva i donošenje presuda, dobro je da budete upoznati sa ovim mojim slučajem jer je meni, protivno Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima koja garantuje neprikosnovenost privatne imovine, bez bilo kakvog akta oduzimaiija od strane državnog organa, oteta privatna imovina"

S poštovanjem,

Belan Ilić Beograd,

ulica Pilota Ratka Jovanovića broj 3.

2

Pismo Slavice Đukanović iz Malog Zvornika

Bespomoćna sam

Poštovani G-dine Brkiću,

Izvinite što kasnim sa javljanjem, čuli smo se pre nekoliko dana telefonom a tek sada vam pišem. Shvatite da mi je svaki razgovor ili obraćanje po ovom veoma uznemirujuće jer ja to preživljavam 10 godina, ali svejedno nisam postala imuna na boli koje sam preživljavala i preživljavam još uvek. Rođena sam 17.10.1960. god. u Leskovcu na jugu Srbije, od sada pokojnih roditelja, oca Živka Đukan Đukanovića i majke Gordane Petar Đukanović rođene Kostić. Otac mi je bio vojno lice i ceo svoj radni vek je radio u kasarni u Sinkovcu u Leskovcu. Umro je 1993.god. Majka mi je radila u fabrici tekstila LETEKS u Leskovcu.

Otac mi je bio rođen u Podrinju u Slavoniji kao najmlađe dete svog pok. oca Đukana Đukanovića iz sela Planina iznad Radalja kod Malog Zvornika. I deda i pradeda su bili učesnici Velikog rata. Za svoje zasluge u Velikom ratu moj pok. deda Đukan dobio je od kralja zemlju u Slavoniji. Na kraju krajeva svi znamo da su rodoljubi i dobri postojani i odani ljudi i ratnici uvek bili razmeštani u područjima koja su maltene bila granica. Pre preseljenja u Podrinje u Planini su se rodili očeva braća Grujica, Radenko, Ljubo i Dragić i sestra Mirjana.

Po preseljenju u Podrinje rodio se moj pok. otac Živko 1935 godine. Stric Grujica je zaklan od strane Ustaša u Markušicu nedaleko od svoje kuće kada je uhvaćen kao partizanski kurir, Postojao je spomenik u centru Markušice. Majka mi je bila iz stare Leskovačke familije, Rano je počela da radi da bi pomogla ocu koji je radio u mlinu u Leskovcu i majci koja je bila domaćica. Oca nikada nisam prebolela i verovatno neću do kraja života. Bio je strog, najviše prema svojima. Rasla sam i vaspitavana u porodičnom duhu mog pok. dede Đukana koji je do preseljenja u Podrinje bio starešina porodice Đukanović u Planini. Kada je krenuo u Podrinje ta porodica je imala 24-26 člana. Nisi smeo da lažeš, to se najstrožije kažnjavalo, a da ne govorim o bilo čemu drugom. Nisi smeo da daš reč ili da obećaš a da to ne ispuniš jer je reč bila svetinja. Otac mi je pričao da je deda govorio ČOVEK SE VEŽE ZA REČ A STOKA ZA ROGOVE. Optostite na ovom uvodu, samo sam želela da imate uvid u moje poreklo. Moje muke počinju posle smrti moje majke, jer je tada čarobno klupko laži, prevara, falsifikovanja, maltretiranja, ponižavanja i marginizacije iz društva počelo i traje i dan danas. Mama je umrla 20. Juna 2009.god. Na moje čuđenje ostavinu je dobio da vodi sudija Osnovnog suda u Leskovcu isti koji je vodio i ostavinu mog pok. oca Igrić Slobodan iz Leskovca kome je otac takođe nekada bio vojno lice. Ostavina je bila pokrenuta skoro trenutno koliko im se žurilo. Kao i na očevoj ostavini on se na ročištima nije uopšte pojavljivao već njegov saradnik Saša Zlatanović. Samo za razliku od tatine ostavine gde nas je saradnica Slovodana Igrića ubedila da svi potpišemo blanko obrazac za zapisnik ostavinske rasprave pa su kasnije dokucali šta su hteli, sada su bili silniji, bahatiji do bola. Saša je samo tražio da se izjasnimo da li se prihvatamo ili ne prihvatamo dela koji nam pripada, ja i moj brat Dragoslav Đukanović. Brat se prihvatio nasleđa a ja sam tražila da se u zapisnik navede zašto sudija nije prisutan a na zapisniku stoji da jeste, i da u zapisnik uđe šta čini ostavinsku imovinu. Zakazali su novo ročište.. Ja sam u međuvremenu iščitavala Zakon o ostavinskom postupku, čitala šta su prava i obaveze suda a šta naslednika. Obavestila sam Banku poštansku štedionicu podnoseći maminu umrlicu o njenoj smrti i dobila pečat da sam to predala već 26. Juna 2009. Podnela sam sudu preko pisarnice fotokopije dokumentacije šta čini imovinu pokojne majke. I na sledećem ročištu sudijski saradnik nije hteo da uvrsti podnetu dokumentaciju u zapisnik već je napisao samo da je mama vlasnik jednosobnog stana, broja telefona i grobne parcele.Opet je pisalo da je Slobodan Igrić sudija prisutan. Ja sam izjavila da ne mogu da potpisujem lažni zapisnik sročen netačno kako me je već jednom navela saradnica Igrić Slobodana i tada je sve puklo. Na sledećem ročištu su postavili drugog sudijskog saradnika Aleksandra Dimitrijevića koji je inače radio pri sudu u Vlasotincu. Kako sam na ročištu i od njega tražila da uvrsti sve dokaze koje sam podnela sudu u zapisnik da bih dala nasledničku izjavu rekao mi je u sudnici: TI ŽENO KOJIM JEZIKOM GOVORIŠ, VEROVATNO TURSKIM JER JA NE RAZUMEM ŠTA TI TRAŽIŠ. NE ZNAŠ TI KO SAM JA. Ročište je opet odloženo a na izlasku iz sudnice mi je sve to ponovio a ja sam mu odgovorila da sam ovaj put bila pametna i da sam iskopirala majčinu dokumentaciju i da sam svesna da me je sudija na ročištu posle tatine smrti prevario dovođenjem u zabludu, te da im ovog puta to neće uspeti. Rekao mi je da ću tako i da dođem do nasledstva....kada neću da potpišem. Moj brat je uvek samo govorio prihvatam se i ćutao. Shvatila sam da je dobro upućen u sve još od tatine smrti. Nije u pitanju samo nasledstvo. Ja sam brinula o tim svojim roditeljima. Otac mi je bio 16 godina 100% invalid. Imao je vrlo čudan izliv krvi u mozak jako mlad u punoj snazi u 42 godini života. Sa pok. majkom sam živela u tom stanu plaćala dažbine i kupovala sve što treba. Naime radi se o sledećem: Razvlačili su ostavinu 9 godina. Trpela sam.

Oni su sud a krali su, varali me otimali i prevodili na druge tuđu imovinu na prevaran način, dovodeći ljude u zabludu i pogrešno im saopštavajući njihova prava.A zašto? Pa zato što su uz dogovor sa sudom moja pok. majka i brat napravili lažni ugovor o kupoprodaji trosobnog stana mog pok. oca sudijinom rođaku. Trosoban vojni stan u centru grada sa parnim grejanjem su navodno njemu prodali za u to vreme 39.000 eura. Taj stan nisu mogli prodati jer nije bio otkupljen.

Platili su oni za otkup da bi dobili potvrdu ali u to vreme po važećem zakonu stan je mogao da se otkupi samo u slučaju da su svi korisnici stanarskog prava na osnovu kojih je otac i dobio taj stan potpisali saglasnost. Oni moju saglasnost nisu imali. Naučio ih je sud i u to vreme predsetnik udruženja vojnih penzionera Budimir Stanković iz Leskovca kako da rade prevare. Zato sam ja morala sa njima da potpišem blanko zapisnik na ročištu posle tatine smrti. A sve su to decenijama radili isti ljudi iz istog suda u Leskovcu. Mene su oterali u toku ostavine koju su obustavili da odem u parnicu da dokazujem šta je mamina imovina. Prepravili su moju Tužbu za određivanje imovine koja čini ostavinu i pokazali mi nedvoslmisleno da će samo to ući u ostavinu iako sam o svemu ovde navedenom sa dokazima obaveštavala sud, ojt, vjt u Leskovcu i PU u Leskovcu. Neće lopovi iz državnih institucija na svoje da pođu nego da ih sakriju... Dobila sam parnicu za imovinu koji su oni hteli da uvrste ali je svakako uvršteno bar nešto što je sudija Igrić Slobodan hteo da ukrade ne znam za koga. ZAISTA KADA SUDIJA KRADE ZA KOGA ON TO RADI...DA BI IZGUBIO POSAO, DA BI SE OBRUKAO...SUMNJAM.

Ja sam napisala krivičnu prijavu sudiji Slobodanu Igriću . VJT u Leskovcu je odbilo. Znate kako su se pokrili adv. Aleksandar Cvetanović sudiju Igrića u Centar za socijalni rad na sudu doneli rešenje da je u to vreme bio trenutno poslovno nesposoban i sakrili ga. ja posedujem sa sajta suda tu parnicu i pregled parnice. Dok je trajala ostavina meni je PU u Leskovcu menjala podatke iz lične karte. Od mamine smrti nisam uštla u stan gde sam živela i još uvek nisam.

Videla sam na maminoj sahrani sa kakvima se druži moj brat...Kao da su nečiji navijači. Razumete znala sam koliko je sati. Morala sam da se za svoja osnovna ljudska prava borim polako s trpnjom, sa uvredama i poniženjima koja su neopisiva.i nisam se još uvek izborila. Sada uveliko već godinu dana posle završene ostavine sud pravi papire normalno opet fiktivne za sve za šta su drpali imovinu. Isekli su struju u toku trajanja ostavinskog postupka. Sud donosi Rešenja o izvršenju moj brat ih plaća navodno jer su fiktivna. Samo se prave papiri da bi moj brat mogao da kaže toliko sam platio za troškove jer sud nije hteo da zaštiti imovnu u toku trajanja ostavinskog postupka iako sam taj zahtev sudu podnosila pa zato hoću da ti isplatim za tvoj deo umanjeni iznos. Pljačka uz pomoć suda i policije i tužilaštva koji sve znaju i podnosila sam im dokaze. Zato sam Juna 2016 god. praktično pobegla od maltretiranja preselivši se u Mali Zvornik. U njegovoj okolini a i u Malom Zvorniku još uvek žive neki tatini rođaci. Nažalost iako sam odmah uredno prijavila prebivalište kao podstanar i ovde mi je policija menjala podatke u ličnoj karti. Pazite ja imam a imala sam i u Leskovcu ličnu kartu sa čipom. A uspela sam i da odštampam očitanu ličnu kartu sa promenjenim podacima. Mislim da bi moja država odnosno institucije moje države koje sam vam ovde navela želel da što pre budem mrtva ili da se jednostavno prave i ponašaju kao da ne postojim. Moje poslednje obraćanje sa podnetim dokazim posebnom odeljenju tužilaštva Srbije u Nišu rešeno je tako što mi je rečeno da pošto se žalim na krivična dela sudija za namerno i svesno nepostupanje po službenoj dužnosti to učinim kod specijalnog tužilaštva u Beogradu. Pomozite mi ako ikako možete da se moja bol, moja poniženja i zlostavljanje čuju gde treba i da neko postupi po Zakonu.Ovako se ćuti i krije se i ko zna koliko će još ljudi proći kao ja. Molim Vas G. dine Brkiću stavili su me van svake margine društva sopstvene države. Ne mogu da dobijem ni posao čistačice da zaradim za život. Molim Vas PO DOKAZIMA KOJE IMAM VOJNI STAN NISU MOGLI PRODATI NITI SU PRODALI NEGO SU SA SUDOM PRAVILI FIKTIVNE NEPOSTOJEĆE UGOVORE KAO ŠTO SU I MOJOJ POKOJNOJ MAJCI FIKTIVNO PRODALI STAN KOJI SAM JA POLA NASLEDILA. DENIĆIMA SA KOSOVA SU PRODALI VOJNI OD DENIĆA JE MAMA KUPILA OVAJ. A SRBI SA KOSOVA SU SRBI A JA SAM TURKINJA. BOOOLI S poštovanjem, Slavica Đukanović Mali Zvornik, Ribarska bb (do broja 7)

P.S. Za sve ovde navedeno posedujem dokaze i materijalno i krivično stojim iza svega navedenog. Dok vam ovo ponovo šaljem pokrenuta je parnica pred Os.sudom u Loznici po fiktivnim potraživanjima Vojvođanske banke da bi mi uzeli izvršenjem i tu polovinu stana koju sam nasledila da se samo ne otkriju krađe koju su sudije počinile u sudu Da je sve navedeno istina fizički i materijalno snosim odgovornost. Pomozite mi da spasem svoj život jer moju državu Srbiju za to nije briga nimalo.

podeli ovaj članak:

Natrag