Pogled iz Moskve

Kako su oligarsi koji su pobegli iz Rusije, bez obzira na svoje milijarde, tamo postali prognanici.

Stranci među strancima

Supruga bivšeg gradonačelnika Moskve Jurija Luškova, Elena Baturina, postala je persona non-grata (nepoželjna osoba) u Londonu. Kako su preneli mediji, predsednicu korporacije Inteco Management koju su smatrali najbogatijom ženom u Rusiji, nisu primili u britansku elitu. Nedavno su je, jednostavno, otpustili sa mesta člana upravnog odbora dobrotvorne organizacije Mayoržs Foundation for London (MFL) - elitnog kružoka značajnih ličnosti britanskog establišmenta, predvođenih gradonačelnikom Londona Sadikom Kanom.

Piše: Vladimir Mališev

Kao što je poznato, u taj krug izabranih Baturina je u početku uspela da uđe zahvaljujući jednokratnom aktu milosrđa u vidu čeka na 138.000 funti. Ali, bez obzira na poznatu rečenicu o tome da „novac ne smrdi", ispostavilo se da u surovoj kapitalističkoj realnosti neprijatan miris sumnjivog kapitala ipak može da bude dobar razlog za isključenje iz „visokog društva". Što je na sopstvenom tužnom primeru iskusila nekada uspešna biznis dama.

Pred ostavku Luškova (koji je otišao sa tog mesta zbog gubitka poverenja), magazin Forbs je procenio bogatstvo Baturine na 3 milijarde dolara. Ali, ubrzo nakon odlaska Luškova, ono se istopilo na 1 milijardu dolara.

Počela je rasprodaja zemljišta i druge imovine - delova imperije Baturine, koja se raspadala pred očima javnosti. Istovremeno, počela su da se pomaljaju krivična dela. Baturina je odlučila da se povuče, prvo u Austriju, a zatim u London. Tamo se uključila u mnoge projekte, počela je da promoviše „zelenu energiju" u balkanskim zemljama, da gradi lanac hotela u Maroku, ali su je zemljaci banalno „napustili".

Ukratko, bez muža-gradonačelnika biznis joj nije „išao" i sada su i iz londonskog „visokog društva", nekadašnju „kraljicu Moskve", takođe zamolili da „izađe". Tužan rezultat, iako je malo verovatno da će morati da suši dvopek na prozoru svoje vile...

Izgnanici

Nije se gospođa Baturina jedina od ruskih oligarha našla u inostranstvu na poziciji izgnanika iz „pristojnog" društva. Oblaci su počeli da se navlače čak i iznad Romana Abramoviča koji se sa kapitalom od 9 milijardi funti smatra 13. najbogatijim čovekom u Britaniji. Kako su nedavno izvestili Gardijan i Dejli Telegraf, moguće je da će za dobijanje nove britanske vize on morati da objasni poreklo svog bogatstva. Oligarh živi u Londonu na osnovu tzv. investitorske vize, koja se izdaje bogatim ljudima, onima koji su investirali u britansku ekonomiju više od 2 miliona funti, što omogućava 40 meseci boravka u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Prema novim pravilima, vlasti mogu da odbiju izdavanje vize ako sumnjaju da podnosilac prijave u stvarnosti ne upravlja svojim bogatstvom, da ga je zaradio na nezakonit način ili da sredstva koja će investirati neće doprineti javnom dobru.

Pomenuti mediji pišu da je investitorske vize dobilo 700 Rusa, ali da se nakon uvođenja novih pravila broj izdatih viza smanjio za 84%.

„Sada na nov način razmatramo dobijanje viza i preduzimamo nove provere investitora", rekli su u vladi za Gardijan.

Kao rezultat toga, prošle godine zbog isteka vize Abramovič nije mogao da prisustvuje finalu engleskog Kupa u kome je Čelzi pobedio Mančester junajted.

Na kraju je Abramovič ipak dobio vizu, ali mnogi drugi, posebno oni koji su u Rusiji imali posla sa pravosuđem, ne nalaze se u zavidnoj situaciji. Npr. Jevgenij Čičvarkin koji je u Rusiji bio vlasnik najvećeg prodajnog lanca mobilnih telefona Evroset, i koji je pobegao nakon što su posumnjali da trguje ilegalno uvezenim telefonima, sada u Londonu poseduje samo malu prodavnicu vina.

Najbogatiji bankar Sergej Pugačev takođe ima problema. Ako je ranije njegovo bogatstvo premašivalo milijardu dolara, sada je, kako sam kaže, palo na 70 miliona. U inostranstvu sa biznisom nije uspeo ni šokantni milijarder Polonski. On je završio u zatvoru u Kambodži, zatim je vraćen u Rusiju gde je takođe završio iza rešetaka.

Bogato iskustvo u oduzimanju kapitala

Oni koji poznaju istoriju britanskog kapitalizma upozoravaju begunce da Englezi imaju bogato istorijsko iskustvo u oduzimanju novca strancima. Na primer, u vreme kada je Indija bila engleska kolonija, dozvolili su formiranje lokalne „elite" koja je opljačkala svoj narod. A kada su ovi novobogataši, radosno trljajući ruke, stigli u London sa ukradenim novcem i dobili stalni boravak, hrabri Britanci su im, sve po zakonu, odmah oduzeli ukradeni kapital.

Da li se sada u Britaniji takva sudbina sprema „pobeguljama" iz Rusije? Ni to ne bi trebalo isključiti. Nedavno su engleski mediji objavili lokacije i vrednost stanova, kuća i imanja ruskih oligarha u Londonu. Gardijan je insistirao da se sva ta imovina konfiskuje u korist Velike Britanije.

Takođe, objavili su da vlasti Engleske aktivno razmatraju novi predlog zakona koji predviđa eksproprijaciju imovine ruskih tajkuna i funkcionera ako ona potiče od korupcije.

Prema navodima Gardijana, oni koji su iz Rusije došli u London u ovom trenutku poseduju nepokretnosti u vrednosti od 1,1 milijardu funti. Ako pomenuti zakon bude donet, ova imovina se može oduzeti u korist države.

Takođe, karakteristično je da tokom cele istorije, još nijedan Rus koji je pobegao ili se jednostavno preselio sa svojim kapitalom u Englesku, pre revolucije ili mnogo kasnije, nije uspeo da zauzme visok položaj u tamošnjem društvu.

I pretnja za život

Ali, biti isključen iz „visokog društva" ili ostati bez novca - to je još daleko od svih nedaća sa kojima na „blagoslovenom Zapadu" moraju da se bore oni koji su sa novcem pobegli iz Rusije. Često oni moraju da se rastanu ne samo sa pređašnjim položajem u društvu i sa kapitalom, stečenim „prekomernim radom", već i sa samim životom. Najpoznatiji primer tog tipa je tužna sudbina prevaranta Borisa Berezovskog, koji je u martu 2013. godine pronađen u svojoj raskošnoj kući u Londonu sa omčom oko vrata.

U početku se mislilio da je reč o samoubistvu, ali se zatim pojavio veliki broj dokaza da je izbegli oligarh ubijen i da su, najverovatnije, u to svoje prste umešale britanske tajne službe. Ćerka Berezovskog je dala snažne dokaze za to da se oligarh nije obesio, već da je ubijen. Ranije je o ubistvu Berezovskog već govorio bivši načelnik službe bezbednosti oligarha Sergej Sokolov. Kako su prenele britanske novine Dejli Mejl, on je smatrao da su u smrt Berezovskog umešani CIA i engleska tajna služba MI-6.

Takva tužna sudbina nije stigla samo jednog begunca iz Rusije.

U Engleskoj je iznenada preminuo i nerazdvojni prijatelj Berezovskog, Badri Patarkacišvili. Ovaj biznismen je umro od srčanog udara. U novembru 2012. godine, Aleksandar Perepelični, glavni izvor informacija švajcarskog fonda Hermitage Capital, međunarodnog avanturiste Vilijama Braudera, otišao je na uobičajeni džoging blizu svoje kuće u grofoviji Sari. Uskoro je pronađen mrtav. Istraga u početku nije otkrila ništa sumnjivo i objavila je da je smrt nastupila usled zastoja u radu srca. Ipak, tri godine kasnije, slučaj je ponovo otvoren, a prilkom ponovljenene obdukcije u njegovom želucu su pronađeni ostaci otrovne biljke gelsemijum.

tajanstvenoj smrti bivšeg oficira Federalne službe bezbednosti Aleksandra Litvinjenka koji je bio povezan sa Berezovskim, a koji je otrovan u Londonu polonijumom, mnogo je pisano. Ali, mesec dana nakon Litvinjenkove smrti, preminuo je drugi izbegli Rus iz kruga Berezovskog, Jurij Golubjev, osnivač naftne kompanije Jukos. Smatra se da je jedan od uzroka smrti - srčani udar. Žalostan spisak smrti nekadašnjih ruskih tajkuna u maglovitoj Britaniji može još da se nastavi.

Šta reći? Oni su sami izabrali svoju sudbinu. Nesrećan je svako ko iz ovog ili onog razloga napusti domovinu, čak i oni koji pokušavaju da u inostranstvu pronađu sreću, uzalud se nadajući da će im sreću obezbediti koferi ukradenih dolara.

Ali, čak i njih je moguće žaliti, jer su izgubili najdragocenije što postoji u životu svakog čoveka. Veliki ruski filozof Ivan Iljin je o takvima rekao: „Ljudi bez Domovine postaju istorijska prašina, uvelo jesenje lišće koje teraju sa jednog mesta na drugo i koje stranci gaze u blatu."

... Izgleda da je Luškov to shvatio, vratio se iz Austrije i Londona, i negde u dubokoj ruskoj provinciji bavi se svojim pčelama.