Pogled iz Moskve

Dolazi kraj vladavine „zelembaća", ali čime ih zameniti?

Slomiti kičmu dolaru

„Korišćenje dolara kao oružja kojim SAD vrši pritisak na svoje trgovinske partnere, mobilisalo je svet", pišu turske novine „Star" u članku pod naslovom „Inicijativa koja će slomiti kičmu dolaru". „Najveće trogvinske sile sveta, pre svega Rusija, Kina i Indija", piše u članku, „nastavljaju da rade na potpisivanju sporazuma o korišćenju nacionalnih valuta umesto dolara. Ugovor sa Indijom o kupovini ruskih sistema protivvazdušne odbrane S-400 potpisan je u rubljama."

Piše: Vladimir Mališev

Predsednik Erdogan je primetio da pitanje o „trgovini u nacionalnim valutama", koje je on i ranije postavljao, postaje sve aktuelnije.

„Neke zemlje traže načine za napuštanje dolara, koji SAD koriste kao oružje protiv mnogih država, pre svega svojih trgovinskih partnera. Vlade koje žele da se suprotstave sankcijama i ekonomskim napadima SAD, nastoje da prošire korišćenje nacionalnih valuta i tako smanje uticaj dolara koji SAD koriste kao instrument pritiska."

Ove novine pišu da je predsednik Erdogan na samitu u Kuala Lumpuru učestvovao na okruglom stolu „Prioriteti razvoja i izazovi", na zasedanju sa temom „Uloga ekonomskog razvoja u dobijanju nacionalnog suvereniteta".

U svom govoru on je ukazao na važnost trgovine u nacionalnim valutama: „Smatram da bi trebalo da se fokusiramo na pitanje o tome šta možemo da uradimo zajedno. Kao što znate, sve vreme govorimo da moramo da spasemo našu bilateralnu trgovinu od deviznog pritiska. Mi obraćamo pažnju na važnost korišćenja ne stranih, već nacionalnih valuta u trgovini. Odsustvo naših platežnih sistema čini da naša finansijska tržišta budu podložna šokovima i manipulacijama."

„S ciljem da to sprečimo, mi pokušavamo da razvijemo alternativne platne sisteme sa zemljama kao što su Rusija, Kina, Brazil", rekao je Erdogan. „U vreme kada se razgovara o trgovinskim ratovima, pitanje o trgovini u nacionalnim valutama postaje još aktuelnije. Na ovom pitanju, u kojem smo u ovom trenutku postigli prilično uspešne rezultate, spremni smo da radimo zajedno sa vama."

Dolar kao geopolitičko oružje

Svima je već odavno jasno da dolar ne predstavlja samo finansije i ekonomiju, već je instrument moćnog političkog pritiska, uz čiju pomoć je SAD mnogo godina obezbeđivao svetsku dominaciju.

„Valutna hegemonija obezbeđuje SAD jasne prednosti, npr. povoljnije uslove finansiranja i veću dobit od emisije papirnog novca", pišu švajcarske novine „Neue Zürcher Zeitung". „Zato je uvek bilo dovoljno zavidljivaca. Tako je legendarna postala rečenica bivšeg francuskog predsednika Valeri Žiskar d'Estena koji je jednom prilikom govorio o „preteranoj privilegovanosti" SAD. Slično negodovanje je nedavno ponovo poraslo.

Razne države su preduzele inicijative kako bi svoju ekonomiju učinile nezavisnijom od dolara. Između ostalog i zbog toga što SAD sve otvorenije koriste dolar kao spoljnopolitičko oružje, npr. putem međunarodnog međubankarskog sistema SWIFT koji je formalno neutralan, ali se faktički nalazi pod jakim uticajem SAD."

Žan Klod Junker, donedavni predsednik Evropske komisije, nazvao je „apsurdnom" činjenicu da Evropa za plaćanje 80% uvoza energenata koristi dolar. A neki svetski lideri već prenose razgovor na politički nivo i otvoreno izazivaju dolar, a na taj način i svetsku dominaciju SAD. Tako se, u novembru 2018. godine, na 34. zasedanju Stalnog odbora za trgovinsku i ekonomsku saradnju Organizacije za islamsku saradnju, Erdogan obratio islamskim zemljama sa pozivom: „Korišćenje nacionalnih valuta u trgovini među nama veoma je važno za raskidanje imperijalističkih okova."

Pozicija Rusije

neophodnosti postepenog napuštanja trgovine u dolarima koje SAD koriste kao sredstvo ucene, već odavno se aktivno govori i u Rusiji.

Govoreći na jesen prošle godine na plenarnom zasedanju Istočnog ekonomskog foruma, predsednik RF Vladimir Putin je rekao da će se Rusija kretati u tom pravcu. „Uzimajući u obzir to sa čime se suočavamo prilikom obračuna u dolarima", rekao je on, „u sve većem broju zemalja raste želja da se trguje u nacionalnim valutama."

Po njegovom mišljenju „razvijanje bilateralne trgovine u nacionalnim valutama takođe je pravilno sa tačke gledišta održivosti svetskih finansija i svetske ekonomije". „Mi ćemo se postepeno kretati u tom pravcu", precizirao je ruski lider.

On je istakao da postoje rizici obračuna u nacionalnim valutama i da ih je potrebno smanjiti diverzifikacijom obračuna. „Rizici postoje i potrebno je smanjiti ih, a da bi se oni minimizirali, šta je potrebno uraditi? Diverzifikovati naše obračune i aktivnosti", rekao je predsednik RF.

Putin je rekao da Rusija diverzifikuje svoje devizne rezerve i državni dug. Sve to stvara održivost našeg finansijskog sistema. „Nije pitanje obračuna, već kursa i kursnih razlika, kada je reč o preventivnom rešavanju ovog pitanja na nivou centralnih banaka", zaključio je Putin. „To su sve mehanizmi koji se primenjuju. Rizici svuda postoje. Ali, zar ne postoje i rizici sa dolarom? Državni dug SAD iznosi već 20 triliona dolara. Sve to, između ostalog, opterećuje dolar. Šta će biti dalje? Niko ne zna, nema odgovora na to pitanje."

Rusija već čini konkretne korake u odvajanju od dolara. Tako su u junu prošle godine ruski ministar finansija Anton Siluanov i predsednik Narodne banke Kine Ji Gang potpisali međuvladnin sporazum o prelasku na plaćanje u nacionalnim valutama umesto u dolarima. Razrađuju se novi mehanizmi međusobnog plaćanja u nacionalnim valutama između ruskih i kineskih preduzeća.

U oktobru 2019. između Rusije i Turske je potpisan sporazum sa ciljem širenja korišćenja nacionalnih valuta u trgovini. Obe strane će postepeno povećavati korišćenje rublje i lire u trgovini između ove dve zemlje. Pored toga, sporazum predviđa širenje infrastrukture za prijem ruskih platnih kartica „Mir" u Turskoj i priključivanje turskih banaka ruskom analogu SWIFT-a - Sistemu prenosa finansijskih informacija (SPFS).

Prošle godine Centralna banka Rusije prodala je 100 milijardi dolara iz svojih rezervi i uložila novčana sredstva u evro i juan. Aktivnosti usmerene na to da nateraju kompanije da zaključuju ugovore u lokalnim valutama, po svemu sudeći, pokazale su se uspešne.

U trgovini između Rusije sa jedne, kao i EU i Kine sa druge strane, evro već sustiže dolar.

Mogućnost za zaobilaženje sankcija

„Ključni razlog za rusku dedolarizaciju", ističe američki tv kanal za poslovne vesti CNBC, „predstavlja činjenica da su sankcije SAD eksteritorijalne - one mogu da se nametnu bilo kojoj kompaniji koja koristi američke dolare ili ima filijale u SAD. Zato se prestanak oslanjanja na dolar razmatra kao mogućnost za Rusiju da zaobiđe sankcije". Ovako misli Agata Demarais, direktorka za globalne prognoze u Ekonomskoj obaveštajnoj jedinici (EIU).

„Dedolarizacija bi pre svega mogla podržati evro i juan, i Centralna banka povećava udeo svoje štednje u ovim dvema valutama", rekla je Demarais za CNBC.

Kako bi unapred neutralisali potencijalne sankcije koje odsecaju Rusiju od međunarodnih finansijskih kanala (kao što je SWIFT - sistem međunarodnog plaćanja) mi smo npr. stvorili stitem za unutrašnje bankarsko plaćanje pod imenom „Mir". Osim toga, Rusija povećava napore za stvaranje sporazuma o razmeni valuta, a takvi sporazumi će omogućiti stranama da trguju u lokalnim valutama, zaobilazeći ranije tradicionalno oslanjanje na dolar kao sredstvo međunarodnog plaćanja.

„Nije čudno što je Rusija zaključila sporazume o razmeni valuta pre svega sa onim zemljama čiji odnosi sa SAD nisu na visokom nivou, uključujući Iran, Tursku i Kinu", dodaje Demarais.

Zadatak koji nije jednostavan...

Naravno, rušenje još uvek svemoćnog dolara sa trona je teško. „U američkim dolarima", piše američka agencija Blumberg, „ostvaruje se gotovo 90% svih valutnih operacija, dve trećine međunarodnog duga je denominirano u dolarima. Skoro sva međunarodna trgovina naftom ostvaruje se u dolarima, otuda i termin „petrodolari". Tolika rasprostranjenost dolara dovodi do toga da države zavise od njegovog kolebanja, a njihove ekonomije - od odluka koje se donose u Vašingtonu."

Agencija otkriva mehanizam uz čiju pomoć Vašington putem svojih banaka diktira svoje uslove drugim zemljama.

„Uticaj SAD", piše Blumberg", „direktno zavisi od najvažnije uloge koju banke ove zemlje i dolar igraju u svetskoj ekonomiji: ako bilo koja zemlja, kompanija ili banka prekrše sankcije, njihova imovina koja se nalazi u SAD biće blokirana, a novčana sredstva neće moći da budu proknjižena na račune u SAD ili da se izvrši njihov trasfer preko ove zemlje."

Kao što je poznato, američka valuta dominira od kraja Drugog svetskog rata. Taj proces počeo je neposredno nakon susreta svetskih lidera u Breton Vudsu u SAD, na kome su kreirali sistem upravljanja novcem i dogovorili se da svoje valute vežu za dolar.

Ali, rezutat valutne krize 1998. godine pokazao je u šta može da se pretvroi njegova dominacija. Mnoge zemlje su se suviše zaduživale u dolarima, nakon čega su pale u recesiju do koje je došlo zato što su kursevi njihovih valuta pali, a isplate dugova naglo porasle.

Rezultat toga bio je taj da su još 2010. Brazil, Rusija, Indija i Kina počele da sarađuju u okviru BRIKS-a sa ciljem da se stvori novi svetski poredak. Kasnije je Kina krenula u realizaciju inicijative „Jedan pojas, jedan put", koja predviđa otvaranje trgovinskih puteva kroz Aziju i Evropu, kao i realizaciju projekata, delimično finansiranih u juanima i lokalnim valutama. Delovanje Kine ubrzano je nakon što je SAD isprovocirao trgovinski rat.

Ipak, dominacija dolara je sačuvana. Prema istraživanju koje je sprovela Banka za međunarodna poravnanja, od 2016. godine udeo valutnih operacija u dolarima se značajno povećao i iznosi 88%. Tokom poslednje decenije, udeo deviznih rezervi u dolarima (oko 62%) ostao je stabilan, dok je korišćenje dolara u globalnim obračunima faktički poraslo, ako se računa od početka decenije.

Kako smatraju zapadni eksperti, jedina valuta koja trenutno ima najviše šansi da postane realna konkurencija dolaru je evro.

Tako je zaključila Evropska komisija u izveštaju za jun 2019. o jačanju međunarodne uloge evra. Nesuglasice sa američkim predsednikom Donaldom Trampom povodom trgovinskih carina, kao i sankcija protiv Irana, podstiču EU da teži većoj finansijskoj nezavisnosti.

U pomenutom izveštaju se takođe govori o tome da postoji potencijal za povećanje udela robnih transakcija u evrima. Predsednik Banke Engleske, Mark Karni smatra da bi bila greška zameniti jednu dominantnu valutu drugom; istina, on pritom smatra da dolar treba da zameni globalna digitalna valuta.

Blumberg priznaje da dolar ipak više nije tako svemoćan, te da njegova dominacija počinje postepeno da slabi. „Pažljivije pratite kako Rusija zaključuje energetske dogovore u evrima, a odbrambene ugovore u rupijama. Dolar može da pobedi u trgovinskim centrima (London, Njujork, Tokio), ali na periferiji on gubi bitke isprovocirane u Moskvi, Nju Delhiju, Pekingu", prinuđena je da konstatuje anerička agencija.

Šta umesto dolara?

Ali, šta može da zameni dolar kao međunarodnu valutu za plaćanje, ako je teško očekivati dominaciju evra u trenutku kada Evropa naočigled svih slabi? Možda opet zlato? Nemački nedeljnik „Velt", obrativši pažnju na to što mnoge zemlje, a pre svega Rusija, u poslednje vreme aktivno povećavaju svoje zlatne rezerve, navodi mišljenje stručnjaka Ronalda Šteferlea iz konsalting kompanije Incrementum, koji smatra da su postpuci regulatora koji se oslanjaju na zlato, znak nepoverenja ka svetskom valutnom sistemu,u čijem centru se nalazi dolar. Po njegovom mišljenju, plemeniti metal će imati posebnu ulogu u novom valutnom sistemu budućnosti.

Umesto vraćanja na klasični „zlatni standard" sa tradicionalnim fiducijarnim novcem (fiducijarni novac je monetarni standard prema kojem neka valute nema podlogu ni u čemu osim u javnom poverenju, odnosno u veri da se može zameniti u dobra i usluge), u 21. veku može se uspostaviti „zlatni standard" u čijoj osnovi će biti kriptovaluta. Drugim rečima, mogu se pojaviti digitalne monete za koje će zlato postati svojevrsno „sidro".

Predsednik Banke Engleske Mark Karni takođe smatra da dolar treba da zameni globalna digitalna valuta. Govoreći na ekonomskom sipozijumu u Džekson Holu on je rekao da dolar više ne zaslužuje status svetske rezervne valute, te da svetske centralne banke treba da se ujedine i nađu mu zamenu.

Karni je podsetio da je od 2008. godine uloga zemalja u razvoju u svetskoj ekonomiji porasla sa 45 na 60 procenata. Ali, nije došlo do proporcionalnog povećanja popularnosti valuta tih tržišta. Značaj američke valute u svetskoj trgovini, smatra prvi čovek Banke Engleske, „neadekvatno je visok", što destabilizuje svetsku ekonomiju. On je ubeđen da dominacija dolara u međunarodnoj trgovini i svetskom finansijskom sistemu stvara probleme u upravljanju inflacijom i obezbeđivanju stabilnosti.

Po njegovom mišljenju, da bi se stabilizovale globalne finansije, rezervna ne treba da bude nacionalna valuta neke zemlje, već „globalna digitalna alternativa" - virtuelna valuta, zasnovana na korpi roba i stvorena iz mreže digitalnih valuta centralnih banaka. To će olakšati prekograničnu trgovinu i međunarodna plaćanja, i oslabiti zavisnost svetske ekonomije od dolara.

Da li će tako i biti, teško je reći. Stvaranje virtuelne valute od strane centralnih banaka nameće svetu umesto dominacije Vašingtona zavisnost od dominacije svetske elite bankara. Za sada je jasno samo jedno: apsolutnoj vladavini dolara nazire se kraj.