Bez pardona

Izbori bez izbora

Na ovim izborima do sada su se kandidovale razne stranke navodno različite ali suštinski iste. Na ključna pitanja poput odbrane Kosova i Metohije, zaštite Republike Srpske, popisa u Crnoj Gori, inflacije, oduzimanje imovine poznatijem u narodu kao konverzija zemljišta, gde se zemljište koje pripada svim čitaocima ovog članka poklanja tajkunima šampionima privatizacije, odnosima sa drugim državama i još mnogo drugih stvari uopšte ne žele da se izjasne. Vladajuće stranke to rade da bi postale još bogatije, a narod još siromašniji i lakši za kontrolisanje. Zašto ovo rade opozicione stranke, pa tu je odgovor veoma jasan - da se Vučić ne naljuti

Ljubomir Stefanović

Činjenice ljudima nisu dovoljne, a propaganda je jaka i iako je često glupa ona je glupima i namenjena tako da završava svoj posao. Odgovor na propagandu nisu činjenice već propaganda, tako su bar mene učili.

U Srbiji je propaganda postojala od kad postoje i mediji i uvek je manje ili više bila delotvorna ali nikada kao u poslednjoj deceniji nije bila jaka. Propaganda je uspela da usmeri narod na pogrešne teme, još lošije zaključke i najgori ljudski talog da gleda kao u svoje spasioce. Navešću samo neke od primera propagande: panter u Apatinu koji nikad nije pronađen, oboren dron iznad Raške takođe je misteriozno nestao ali i moj omiljeni primer konvoj vojske Srbije koji je nekoliko puta pobedonosno kretao ka Kosmetu, ali je svaki put upao u Bermudski trougao i još nije tamo stigao.

Propaganda je najjača kad je u pitanju velika krađa režima pa su se u prošlosti uključivali i akteri iz inostranstva. Za potrebe domaće publike Hašim Tači je došao na jezero Gazivode a propaganda je najavljivala rat na Kosmetu. Za to vreme privatizovana je PKB za smešne pare ali građani uplašeni ratom to nisu ni primetili. Google to pamti ali život ide dalje i bez pola površine Beograda. Počela je propaganda i to predizborna i prejeftina. I ranije su bili izbori, pa samim tim i nudili su se razni ljudi sa dna kace da vode državu. Neki su obećavali lep život ako uđemo u EU, neki su se držali sigurnijih stvari poput pećinskog nacionalizma, ali zajedničko je da su osuđivali jedni druge za loše stanje u državi i naravno prethodnu vlast. Izuzetak u osudi prethodnog režima bio je SPS, bilo bi previše da osude Milana Nedića.

Na ovim izborima do sada su se kandidovale razne stranke navodno različite ali suštinski iste. Na ključna pitanja poput odbrane Kosova i Metohije, zaštite Republike Srpske, popisa u Crnoj Gori, inflacije, oduzimanje imovine poznatijem u narodu kao konverzija zemljišta, gde se zemljište koje pripada svim čitaocima ovog članka poklanja tajkunima šampionima privatizacije, odnosima sa drugim državama i još mnogo drugih stvari uopšte ne žele da se izjasne.

Zašto ovako rade vladajuće stranke je više nego jasno - uzimaju svoj deo da bi postali još bogatiji a narod još siromašniji i lakši za kontrolisanje. Zašto ovo rade opozicione stranke, pa tu je odgovor veoma jasan - da se Vučić ne naljuti. Naime došli smo u situaciju da će u ovoj kampanji građani moći da biraju i da će imati šarenoliki izbor od borbe za KiM do borbe protiv vanzemaljaca ali neće imati izbor da se Vučić naljuti. Vučić posle više od decenije vlasti uspeo je da disciplinuje sve političke aktere da se njegove odluke usmene ili pismene nikako neće smeti pomenuti. Tako da će i u ovoj kampanji za sve stranke biti zabranjene teme Vladimira Cvijana, Vašingtonski sporazum (Briselski može ipak je i Dačić potpisao) ali i Ohridski sporazum. Osim ovoga naravno oduzimanje crkava i manastira SPC u Severnoj Makedoniji neće se setiti nijedan zastupnik pećinskog nacionalizma kao što se nijedan evrofanatik neće setiti da je poslednji protivkandidat u SNS Aleksandru Vučiću bio upravo Vladimir Cvijan. Nijedan zagovornik slobodnih medija neće reći ni reč o tome da su svi mediji godinama ćutali o smrti bivšeg savetnika predsednika. Između ostalog zato sam i ponosan što pišem svoju prvu kolumnu za novine koje nisu o tome ćutale.

Na početku kampanje bio je pokušaj da se tzv desnica ujedini. Do ujedinjenja naravno nije došlo i nikada neće najviše zbog desničara u civilu koji to neće dozvoliti. Rekli bi možda je poturen dotični desničar koji uzgred ima zajedničku sliku sa predsednicom Jugoslovenske levice, ali ko će sad o tome. Ipak dolazi iz stranke tradicionalno desne orjentacije. Čak i kad su kao deo porodične tradicije bili isključivani iz SRS, prvo otac pa ćerka nisu se odrekli nacionalnih stavova. Otac je prešao u SPO navodno zli jezici govore i da mu je to pomoglo da reši stambeno pitanje ali ćerka je dalje dogurala pa danas ima svoju stranku. Drži se i danas pećinskog nacionalizma ali i onoga najbitnijeg - gospodin Vučić nije im ništa kriv, ostale može da imenuje. Dobro je da su državotvorni, iako nikad državu imali nisu ali služba ima čudan smisao za humor tako je Šešelj najveći Srbin pa i ovi mogu biti državotvorni. Drugi akter je takođe pun nacionalne svesti iako je direktan potomak komunističkog oficira u daljem kolenu i osnivača KPJ. Ali ni to nema veze dok njemu gospodin Vučić nije ništa kriv. Tako da je na prethodne izbore izašao sa delom monarhista. Da monarhistima nije ništa sporno govori i slika da jedan od poznatijih mlađih monarhista prozapadne orjentacije predaje potpise sa ženom koja je javno vređala patrijarha Pavla i Nikolu Teslu i nekakve čudne kecelje bacala na njihove spomenike i javno se deklariše kao Partizanka. Ali ni to nije problem jer ni grupaciji Srbija protiv nasilja Vučić nije ništa kriv. U protestima, koji su propali, uspeli su u više sati govora da izbegnu njega da imenuju a ako bi neko to i uradio brzo bi mu to postao oproštajni govor.

Da se zadržim malo na desnici, gde je dogovor propao i ovo je deo tradicije. Pa ljude zaluđuju ujedinjavanjem desnice više od deset godina a do toga nikad nije, a verovatno nikad i neće doći. Mada se i tu donkele varam i Vučić me može demantovati jer ih je on ujedinio u odbrani Republike Srpske pre dve godine. U narodu je ovo poznatije po ispijanju vina i često se mogu nazvati i Pampur koalicija ili prosto Pampuri. Desni glasači za sad nemaju kud ili možda i imaju videćemo od najavljenje kandidature dr Branimira Nestorovića i drugih aktera poznatih javnosti.

Ni sa leve strane situacija nije mnogo bolja ali su makar formalno složniji pa su izašli u jednoj koloni pod medijskim pokroviteljstvom N1 i Nove S. Tako je stvorena najveća ikad cenzus kolona Srbija protiv nasilja. Sve stranke pojedinačno nisu imale neke šanse za cenzus a ovako im je cenzus siguran. Iako su rekli da neće na izbore dok se ne ispune zahtevi istoimenog protesta opijeni mirisom skupštinskog restorana i naravno velikih plata plus oko tri hiljade evra po poslaničkom mestu spremni su da progutaju sopstvene zahteve. Politička kolona zasnovana na tragediji ima jasne ideološke smernice - sankcije Rusiji, u EU može i bez Kosmeta, ni Vučić ni gospodin Hil nisu ništa krivi. Za razliku od desnice, ovima ni Hil nije ništa kriv, a prvima je Hil kriv ponekad. Kako bi Vučić mogao biti spokojan kandidovali su na sam vrh liste ljude bez biografija a izuzetak im je samo kandidat za gradonačlenika Beograda. Da ipak na levici nije samo jedna kolona govori i kandidatura Borisa Tadića i Saše Radulovića. Ovo je teško definisati kao levicu jer je Radulović poprilično revidirao svoje početne pozicije kao i Boris Tadić, koji je na kraju i izgubio vlast zato što nije hteo da pristane na sporazum koji mu je nudila Angela Merkel. Ali Srbiji izdajnika nikad manjkalo nije, pa je EU čestitala pobedu Tomi Nikoliću kao prelaznoj fazi za Aleksandra Vučića. EU je bila u fazonu: Borise, ako ti nećeš ima ko hoće. Verujem da će ova dva aktera voditi odvojene kampanje iako će činiti istu listu. Uveren sam i da gospodin Vučić ni njima neće biti ništa kriv, možda će me u kampanji demantovati, ali i da hoće teško da će imati gde to da učine.

Vučić će gledati i da tradicionalno dodatno obeshrabri glasače. Tako je pre početka kampanje preuzeo i zvanično Dejana Bulatovića, drugog čoveka stranke GOSPODINA Đilasa. Zašto gospodina Đilasa, pa zato što je gospodin postao za medije pod apsolutnom kontrolom Aleksandra Vučića od onog dogovora o smirivanju tenzija kad mu je Vučić obećao izbore u Beogradu, pa sve do početka ove kampanje kad su ga isti mediji naštelovali po defoltu na 619 miliona. Srbi imaju kratko pamćenje, pa niko nije postavio pitanje zašto Vučić i Đilas idu odvojeno i zašto se tako rasipaju glasovi. Davno je Lenjin izjavio ako želite da pobedite opoziciju napravite svoju, a njegov naslednik Staljin da nije bitno ko kako glasa već ko broji glasove. Vučić je očigledno usvojio obe misli pa će tako i ovoga puta manje više sam brojati glasove. Softver, koji je SSP pominjala na prethodnim izborima, sada je zaboravljen a ni tada se nije nešto pokazao pošto smo svi čekali satima da Vučić saopšti rezultate izbora.

Ranije je opozicija imala bar opravdanje - nemaju sredstva, medije, finansije, ljude. Ali danas, kad su parlamentarni, problem finansija više nemaju. Prostorije plaćaju tek deseti deo od prave cene a po poslaniku dobijaju oko tri hiljade evra mesečno na ime stranačkih troškova. Vučić može imati konkurenciju u brojanju glasova koju nudi Savo Manojlović ali videćemo kako će se to završiti. Takav sigurno smeta većini političkih aktera, visoko obrazovan i nije bio deo bivših vlasti pa nemaju šta da mu prikače. Doduše, jesam donekle krivac za njegov nadimak Rokfeler ali ovo što predlaže može biti korisno za demokratiju kod nas.

Na ove izbore izlazi i stranka Vuka Jeremića, koja dok pišem ovo sakuplja potpise. Jeste čudno ali izgleda da za razliku od Pampura ova grupacija ima problem oko potpisa. Verovatno zato što to zaista i rade dok su drugi neverovatnom brzinom to uradili. Svoje stavove nisu menjali ali su oštricu ka Vučiću otupeli poslednjih nekoliko meseci. Velika većina građana je protiv izdaje Kosova i Metohije, protiv iskopavanja litijuma, protiv uvođenja sankcija Rusiji dok je oko polovine za ulazak u EU a tek velika manjina za ulazak u NATO. Na ovim izborima može da se pojavi i jedna stranka koja za sad sakuplja potpise a građanske je orijentacije. Čine je pripadnici građanskog društva, NVO sektora i raznih teoretičara genocida. Političke stranke očigledno ovoga puta slabo računaju na građane, više ih zanima mišljenje korporacija i amabasada a to će im se obiti o glavu.

Iz učmale atmosfere izniknu novi ljudi bez mnogo kompromisa i razumevanja, koji se neće mešati sa olinjalim i istrošenim licima opterećenim fijokama i teškim pitanjem o prvom milionu. Ovi izbori neće promeniti kurs ni po jednom pitanju iako će uticati malo na raspored snaga u skupštini i oni jesu sudbonosni ali samo za kandidate i njihovu užu i širu rodbinu.

(Autor je urednik i voditelj na YT kanalu Slavija Info)