Dežurna

Da li ćemo jesti brašno od crva?

Bezbednosno informativna agencija je za potrebe održavanja rejtinga i vlasti Aleksandra Vučića selektovala nekoliko desetina podobnih ličnosti i proglasila ih za analitičare. Ti ljudi su birani po nekoliko kriterijuma, a među najvažnijim su manjak morala i makar blaži oblik poremećaja ličnosti. Sa takvim predispozicijama gurnuti su pred kamere Pinka, Hepija i kontrolisanih jutjub kanala da tamo šire sumanute teorije i sluđuju narod koji je i onako na ivici. Jedna od važnijih tema kojom se pogotovo bave uz ručak kod bivšeg manekena Đorđa Kortine je i to da nam neki zli ljudi iz Svetskog ekonomskog foruma spremaju veštačko meso i brašno od crva, te da će nas sve terati da to jedemo. Cilj plasiranja ovakvih priča je da gledaoci koji imaju vrlo oskudan ručak sa malo mesa budu zadovoljni i zahvalni Vučiću što barem ne moraju da jedu to što sprema mrski i zli zapad, zaključuje Dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Međutim, kako stvari idu izgleda da će Srbi izbeći veštačko meso i brašno od crva jer ćemo preći na gloginje i korenje. U prilog tome govori jedan podatak koji zabrinjava, a to je da je za Božić ove godine ispečeno ubedljivo najmanje pečenica u istoriji.

Ovo navodim kao indikativan i ujedno alarmantan primer iz razloga što za naš narod pečenica nije samo pitanje hrane, već suštinski predstavlja važan deo tradicije i onog našeg „valja se" kojim objašnjavamo zašto radimo nešto. Dakle iako se valja imati prase za Božić, Srbi nisu mogli da ga priušte i to iz dva razloga. Prvi je jer jednostavno prasića gotovo da nema jer se mafija svojski potrudila da uništi domaću proizvodnju, a ne postoji baš jednostavna opcija da se uveze prase iz Danske (što je masovna pojava) i da se ono potom prodaje za pečenje.

Drugi razlog proizilazi iz prvog, činjenica da je prasića malo diktirala je cenu od 700 dinara za kilogram žive vage što nas dovodi do računice da je za prase od dvadeset kilograma bilo potrebno izdvojiti oko dve stotine evra da bi ono bilo posluženo na trpezi u vidu pečenja. E sada, da ljudi stvarno imaju posao i primanja o kojima Vučić svaki dan priča na oko pedeset televizijskih kanala ovih dve stotine evra i ne bi bio toliki problem da se izdvoji, međutim svaka propaganda pada u sudaru sa realnošću. I tu se opet vraćamo na početak i svrhu onih BIA analitičara čijim pričama mediji pune glavu ljudima kako ovi ne bi čuli svoje prazne stomake.

No, hajdemo dalje sa analizom realnosti u Srbiji. Naime, od 2018. pa do danas kod nas je ugašeno oko 50.000 poljoprivrednih gazdinstava. Broj svinja se sa nekadašnjih pet milona sveo na nešto više od dva miliona, dok je ukupan broj goveda tek nešto više od sedamsto hiljada. Takođe, zabrinjavajući podatak je i to što se predviđa da će do 2050. godine potpuno nestati oko 3000 sela tako da će se na sredini ovog veka broj živih sela svesti na brojku od oko hiljadu, dok će ostalo postati toponimi.

Ovde treba reći i to da u trenutnoj strukturi državne uprave čak trideset i sedam različitih institucija brine o razvoju sela, što znači da na stotine ljudi uredno prima platu i ne daje glasa od sebe. Čak deo njih, poput aktuelnog vođe dinastije Krkobabić, tvrde da smo na pravom putu i da je zaslugom Aleksandra Vučića stanje u srpskom selu nikad bolje.

Ovo su neki sumorni podaci koji pokazuju još sumornije trendove, ali znajući naš narod svako će reći da je do 2050. godine „ko živ, ko mtav" već da treba gledati šta je trenutna situacija. A trenutno je stanje takvo da Srbija sa svojih bezamlo četiri miliona hektara obradivog zemljišta, kao i sa stotinama hiljada hektara pod livadama uvozi deo mesa i mleka, tj. ne uspevamo da proizvedemo dovoljnu količinu osnovnih životnih namirnica.

Razlog za ovakvu situaciju nije to što nemamo resurse ili znanje, obe stvari imamo u izobilju, ali imamo i uvozničku mafiju koja je direktno povezana sa samim vrhom vlasti. Taj udruženi zločinački poduhvat funkcioniše na sledećim osnovama. Prvo, doneti su zakoni kojima se praktično bez bilo kakvih carinskih barijera otvorilo srpsko tržište. Potom su promenjeni fitosanitarni uslovi kojima se definiše šta je to šta od hrane uopšte sme da se uveze. Nakon toga je firma koja je u državnom vlasništvu i bavi se kontrolom kvaliteta, Jugoinspekt, svesno uništena i dovedena pred stečaj kako bi kontrolu hrane i pića vršile privatne laboratorije koje su upravo u vlasništvu onih koji su uvoznici. I konačno, veštačko održavanje niskog kursa evra još dodatno pogoduje uvoznicima.

Dakle, čitav sistem su zatvorili i na njemu zarađuju enormno, a sve na uštrb zdravlja nacije i strateške bezbednosti države koja je svakim danom sve manje sposobna da obezbedi prehrambenu bezbednost i sugurnost.

I ovde nije kraj, preostali proizvođači mleka su nedavno sasvim slučajno utvrdili da Srbija ima oko osamdeset hiljada fantomskih krava na koje neko uzima pare iz budžeta na ime subvencija. Samo po ovom osnovu je Vučićeva mafija inkasirala 3,2 milijarde dinara u toku 2023. godine. Ovaj podatak daje odgovor i na pitanje odakle da istaknuti MMA borci odjednom ulaze u poslove sa govedima i da im treba Krčedinska ada, te zašto su tamošnji seljaci javno optužili Marijana Rističevića da hoće da ih otera sa lokaliteta gde se vekovima stoka vodi na ispašu. Naime, tamo je mogućnost držanja fiktivnih goveda značajno veća negoli u zatvorenim objektima jer sve i da hoće, inspekcija ne može da ide po ostrvu u Dunavu i da ih tamo prebrojava. Ujedno, ako krene nešto po zlu oni uvek mogu da kažu da se krave nisu vratile sa ispaše i da su verovatno upale u vodu, a imajući u vidu kakvi su nam u policiji, tužilaštvima i sudovima ne bi bilo ništa čudno da bi kao istinu prihvatili da se svim osamdeset hiljada fiktivnih krava podavilo. Jer kada je prošlo objašnjenje da je Andrej Vučić izgubio ličnu kartu i da je potom neko na njegovo ime otvorio firmu, onda zaista u našem sudstvu može da prođe sve. Inače, čisto poređenja radi, nedavno je u Italiji i to na Siciliji uhapšeno trideset sedam članova tamošnje mafije koja je isto tako muljala sa fiktivnim zemljištem i tako izvlačila veliki novac za subvencije, a još ranije je osuđeno njih devedeset i jedan sa optužbom da su na ovaj način izvukli nekih pet miliona evra i to u periodu od sedam godina. Dakle, međunarodno poznata mafija o kojoj su snimani filmovi je iz bogatih EU fondova uspela da izvuče siću i još su ih uhvatili, dok ovi naši samo na fiktivnim kravama izvukoše nekolio puta više i to za godinu dana.

Idemo dalje. U periodu od 2012. godine spomenuta firma Jugoinspekt je utvrdila velike manjkove pšenice koja se fiktivno vodila u robnim rezervama, a u stvarnosti su njome trgovali podobni skladištari koji su od države bili odabrani i plaćeni da čuvaju određenu količinu za slučaj nekih nepredviđenih događaja. Šema je u tom slučaju bila sledeća, držabna pšenica je prodavana kada su procenjivali da je pik cene, a onda je tim parama kupovana u žetvi kada je najjeftinija.

Problemi su nastajali u slučajevima kada je pik cene prošlogodišnje pšenice bio manji od cene u žetvi, a takvih sitacija je bilo. Usled ovakvog delovanja u nekom ranijem periodu u stečaj su odlazili otkupljivači i sa sobom su povukli i seljake koji su im predavali robu za koju nikada nisu dobili novac niti su mogli da se naplate iz stečajne mase.

Ove godine postoji realna opasnost od potonuća velikog broja otkupljivača, a sa njima i seljaka i pri tome uzrok sada nisu robne rezerve već lična odluka Aleksandra Vučića da se 2022. zabrani izvoz. Zbog te katastrofalno loše odluke naša skladišta žita su prepuna, tako da trenutno imamo dva puta više od naše ukupne godišnje potrošnje. Imajući u vidu da su tržišta preplavljena pšenicom, vrlo nam je neizvestan izvoz i sa time povezano, krajnje je upitno da li će novi rod imati gde da se skladišti.

Ovakva situacija već sada pravi poremećaje koji bi mogli da završe vrlo loše pre svega po poljoprivredne proizvođače.

Na kraju da se vratim na početno pitanje da li ćemo na kraju jesti brašno od crva? Imajući u vidu trenutno stanje u poljoprivredi i generalno na selu kao i aktuelne trendove odgovor je da ćemo jesti šta nam se bude poturilo i da toga nećemo biti ni svesni. Naime, ako do kraja uništimo sopstvenu proizvodnju, a to se radi. Ako nam tržište i dalje bude potpuno otvoreno, a ide i ka dodatnim otvaranjima u projektu „Otvoreni Balkan".

Ako privatne laboratorije budu kontrolisali kvalitet hrane i pića, a potonućem i prodajom Jugoinspekta to će tako i biti. Šta mislite da će neki naprednjački novokomponovani biznismen propustiti da uveze to famozno brašno od crva? Ko će da ga spreči u tome? Narod?

Najveći deo njih neće ni znati, baš kao što ne znaju da već godinama jedemo GMO hranu iako je zakonom zabranjen njen promet. Jedino ko još uvek ima kakav takav potencijal da čitav ovaj loš scenario spreči jesu realni ljudi koji žive na selu i koji su svoju sudbinu vezali za poljoprivrednu proizvodnju. Njihove kolege iz razvijenijih država Evrope su shvatili pred kakvim su i oni izazovima i da su na srednji rok ugroženi pa su zato započeli veliku pobunu i otuda gledamo Nemačku, Francusku, Holandiju, Španiju i Italiju kako bukvalno gore u seljačkim bunama.

Naši paori su takođe osetili i na vreme i oni krenuli da se bune, ali nažalost zloupotrebljeni su od raznih hoštaplera koje je vlast angažovala kako bi potrošila njihovu energiju. Iz tog razloga je neophodno napraviti dogovor u kojem bi sa jedne strane bila strukovna udruženja poljoprivrednika, a sa druge strane one političke grupacije kojima je pitanje opstanka sela važno.

U sadesjtvu je moguće napraviti dovoljno eksplozivnu smešu koja će rušiti podmetačine vlasti i pomoći da se animira ukupna opoziciona javnost. Jer nulta tačka za sve mora biti rušenje mafijaškog režima Aleksandra Vučića, a da bi do toga došlo neophodno je promeniti način opozicionog funkcionisanja.