Likovi i senke

Naslednik brloga

Nikola Vlahović

Dragan Đilas, sadašnji gradonačelnik Beograda, vrlo lako može ući u istoriju kao čovek za vreme čijeg mandata je Beograd dobio dva mosta. Jedan na Savi, jedan na Dunavu.
Poslednji kome je to uspelo bio je slavni gradonačelnik glavnog grada svih naših naroda i narodnosti, Branko Pešić, ali je to platio političkom likvidacijom, označen u ono doba kao tehnokrata. To je trebalo da znači da je preterao sa socijalizmom. Dati narodu toliko koliko je Pešić dao, bilo je neukusno čak i za Titova shvatanja.
Od onda do danas, nijedan značajan objekat od javnog značaja nije izgrađen. Svi kasniji velegradski ministri i ministarke bili su samo posmatrači propadanja onoga što je tada izgrađeno.
Došli su onda demokratski dunđeri sa svojim bezbrojnim podizvođačima, podvodačima i provizijama, pa je vrhunac čerečenja i divljačke rasprodaje Beograda za vreme mandata Đilasovog prethodnika, pokojnog Nenada Bogdanovića, odneo svaku nadu da će prestonica na dve reke i devet brda da preživi.
Konačno je na mesto gradonačelnika došao i Dragan Đilas, zapamćen po tome što je još kao student prorektor 1991. godine javno predložio Slobodanu Miloševiću da podnese ostavku.
Od tada do danas, Đilas je izgradio političku, ali i poslovnu karijeru. U vezi s tim, njegovi protivnici pišu grafit  po beogradskim fasadama: Đilas tajkun!
Ako je išta od toga tačno, onda je to prvi tajkun u Srbiji koji je oslobođen materijalnih briga,  praktično nepotkupljiv.
To je značajna novost u zemlji koja u političarima vidi  samo beskrupulozne pljačkaše, kojima nikad nije dosta ni para ni vlasti.
Đilas očigledno zna da pliva i u nasleđenom brlogu. Činjenica da je pokazao prstom na predsednika države kao adresu kojoj se treba obratiti u vezi neprijatnih pitanja o pljački gradskog građevinskog zemljišta, treba da govori nešto. Istina je takođe da će jedan od ona dva mosta biti skuplji nego što bi trebalo, ali je istina i da je gradnja počela. Đilas pregovara i sa kineskim privrednicima o gradnji mosta Zemun-Borča preko Dunava. Odluka je skoro doneta. A Kinezi ne razgovaraju sa svakim niti grade u sred Evrope tek tako.
Bude li ovo priča sa srećnim svršetkom, narod mu neće osporiti još jedan mandat. Naravno, ukoliko ga posle svega njegovo demokratsko jato ne proglasi tehnokratom kao Tito Branka Pešića.