Osmatračnica

Vašington i Brisel kopaju rov na istočnom frontu

Varljivo proleće 2009.

I dok retorika novog šefa Bele kuće Baraka Obame ukazuje na otopljavanje odnosa na relaciji Vašington - Moskva, NATO zvecka oružjem na vratima Rusije. Takav potez Brisela, Kremlj je klasifikovao kao vojno-političku visoko rizičnu provokaciju. Prema ocenama nezavisnih zapadnih vojnih eksperata ruska ekonomska i vojna ekspanzija upravo je razlog NATO manevara u Gruziji

Piše: Miodrag Dinić

Predstavnik Rusije u NATO-u Dimitrije Rogozin saopštio je za RIA Novosti  da "ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov neće prisustvovati sastanku Saveta NATO - Rusija, koja bi trebalo da se održi 19. maja".
Saopštenje je usledilo jer je NATO krajem aprila proterao dvojicu ruskih diplomata iz ruske kancelarije pri sedištu NATO. Prema saznanjima ove agencije, to je trebalo da bude prvi sastanak na ministarskom nivou između NATO-a i Rusije, od kako je taj zapadni savez prekinuo veze nakon prošlogodišnjeg ruskog vojnog upada u Gruziju.
Prema zvaničnom izveštaju iz Brisela, "NATO je proterao dvojicu Rusa zbog povezanosti sa špijunskim skandalom u kojem je jedan visoki funkcioner estonske odbrane osuđen na 12 godina zatvora zbog prenošenja hiljada tajnih dokumenata ruskoj obaveštajnoj službi". Generalni sekretar NATO-a, Jap de Hop Shefer, izrazio je žaljenje zbog odluke Lavrova. Predstavnica Zapadne alijanse, Karmen Romero, istakla je kako šefovi NATO-a veruju da ima mnogo pitanja od zajedničkog interesa o kojima bi trebalo razgovarati.
U komentarima britanskog BBC naglašava se da se Rusija protivi NATO manevrima u Gruziji koji su počeli 6. maja, a traju do 1. juna: "Rusija je saopštila da je ova vojna vežba još jedna provokacija, koja se, kako se ističe, odvija samo par kilometara od Južne Osetije, koja je pre devet meseci bila središte sukoba rusko-gruzijskog rata. Zato je izvesno da napetost neće proći. Ipak, ta vežba bi trebalo da bude samo vežba, tako da treba da sačekamo da vidimo da li će zaista dovesti do novih poremećaja u Gruziji."
Nemački Die Zeit analizira vojnu vežbu NATO-a u Gruziji, u kontekstu razvoja odnosa između Zapada i Rusije. Prema Die Zeit , NATO manevri u Gruziji su loš signala za Rusiju, a to svakako čini znatno složenijim i mnogo težim odnos Vašingtona i Moskve, kao i Brisela i Moskve.
Takođe, širenje NATO-a do granice sa Rusijom isto je pogrešan put kao i raspoređivanje američkog raketnog odbrambenog sistema u Poljskoj i Češkoj ili vojnih baza u Srednjoj Aziji. No, ako Zapad želi da popravi odnose sa Rusijom treba to da radi diplomatskim putem, a ne da demonstrira svoje "mišiće".
Pentagon pokušava i da spreči rusko kreditiranje Kirgizije koje prema nagoveštajima iz Kremlja iznosi ukupno, 1,25 milijardi dolara, i to u etapama i pod povoljnim ekonomskim uslovima, to jest niskim kreditnim kamatama.
Inače, Ministarstvo finansija Rusije je već prenelo 300 miliona dolara  Kirgistanu za podršku kirgijske ekonomije. Pored toga Rusija je nedavno isplatila i dodatnih 150 miliona dolara subvencija Centralnoj banci  Kirgistana. Administracija Bele kuće je ubeđena da je ruska pomoć uslovljena gašenjem američke vojne baze u Kirgiziji.
Za Gruziju, kojoj je obećano članstvo u NATO-u, trenutni manevri Zapadne alijanse predstavljaju znak da, uprkos sumnjama u vezi sa njenom kandidaturom posle prošlogodišnjeg rata sa Rusijom, obećanja ipak nisu zaboravljena. Bar se tako manevri tumače u političkim i vojnim krugovima bliskim predsedniku Mihailu Sakašviliju.
No, pobuna u u oklopnom bataljonu gruzijske vojske blizu Tbilisija, koji je trebalo da učestvuje u NATO manevrima pokazala je da šef Gruzije, Sakašvili ne drži političku i vojnu situaciju pod kontrolom. To je i mišljenje gruzijske opozicije koja nema mnogo poverenja u sposobnost predsednika.
Jedan od opozicionih lidera Gruzije, Nino Burdžanadze, za BBC je izjavio da se nada da incident u tenkovskom bataljonu neće poremetiti NATO  vojnu vežbu: "Mislim da ovaj incident još jednom pokazuje da je izvor nestabilnosti u ovoj zemlji sama vlada koja nije u stanju da spreči provokacije, ako je provokacija uopšte bilo. Ako je već imala informaciju da se nešto sprema, obaveza joj je bila da to spreči."
Kada je u pitanju ulazak Ukrajine i Gruzije u NATO on se već nekoliko godina odlaže. Na to je uticala i procena Brisela da sa Moskvom treba biti taktičan i vrebati priliku da se uvlačenjem ove dve države bivšeg SSSR u NATO vrši politički i vojni pritisak na Moskvu. No, takav stav Brisela se pokazao kontraproduktivnim jer Kremlj više nije u poziciji da može biti ucenjen, jer ekonomske, političke i vojne prilike u Rusiji omogućavaju Moskvi da čvrsto stoji na svojim pozicijama svetske sile.
Sva ova previranja  događaju se upravo nakon godinu dana predsednikovanja Dimitrija Medvedeva. Očigledno da je on u tandemu sa Vladimirom Putinom, sada premijerom, uspeo da održi ono Rusko: "Mi znamo šta je dobro, a šta loše".
Prevedeno na politički jezik, to znači da Kremlj i dalje sprovodi izmenu svetske finansijske strukture, zatim kontrolu funkcionisanja energetskog tržišta, kao i vojnu moć. Očigledno da Vašingtonu i Briselu smeta ruski sistem vladanja, sada već nazvan "dva ključa", u kojem se najvažnije odluke donose samo uz saglasnost i Medvedeva i Putina.

Predsednik ruske Dume (donji dom parlamenta) Boris Grizlov ukazuje da su poslednje aktivnosti NATO-a, između ostalog i sprovođenje manevra u Gruziji, pokušaji da se obnovi hladni rat. Aktivnosti koje preduzima NATO ne mogu se uklopiti ni u jedan okvir.

Još su moćne

"Rok operativnosti  teških interkontinentalnih balističkih raketa RS20V  biće produžen do 2019.", nagovestio je komandant ruskih strateških raketnih snaga, general-pukovnik Nikolaj Solovtsov. On je objasnio  da je određenim inovacijama produžen vek izrabljivanja nuklearnog naoružanja posebno sistema RS20V koja predstavlja najmoćnije naoružanje na svetu. Ovi projektili ostaće u operativnoj upotrebi još osam do deset godina. No, general Solovtsov je podsetio da će stariji projektili ovog tipa RS20B uskoro biti povučeni iz ruskog nuklearnog arsenala.

Budžet za nacionalnu bezbednost

Prema pisanju "Tajma" Kremlj se navikava na smanjenje ovogodišnjeg budžeta. Kako je Rusija u sve većoj recesiji - prema nekim procenama, nezaposlenost iznosi 12 odsto, a predviđa se da će se 2009. godine privredni rast smanjiti za 4,5 odsto - vlada smanjuje budžet većine ministarstava.
Prema podacima iz Moskve budžet ministarstva energetike je smanjen za 33 odsto, a ministarstva saobraćaja za 30 odsto. No, kada je u pitanju nacionalna bezbednost Rusije budžet će biti povećan. To je obećao predsednik Dmitrij Medvedev: transformacija ruske vojne industrije u savremenu tehnološku silu.
Takođe, i ruska armija od 1,1 milion vojnika biće umanjena, ali efikasnija. Zbog toga je Medvedev povećao ovogodišnji vojni budžet za skoro 26 odsto na 37 milijardi dolara i dodelio dodatnih 1,9 milijardi dolara za 2009. godinu za proizvođače strateškog oružja kao što su raketni sistemi i avioni.