Dežurna
(H)umorna
prièa
Ostadosmo mi bez nas
Kakvo Evropa ima mišljenje o nama pokazuje i to da našem nacionalnom medijskoj evropskom
javnom servisu u vlasništvu A. Tijaniæa nisu dozvolili da svojom opremom prenosi utakmicu,
veæ se
naš èuveni nacionalni servis ukljuèio u prenos Francuske televizije.
Toliko o sposobnostima, poštovanju i znanju koje Evropa ima o našim struènjacima pod upravom èuvenog struènjaka za javne servise iliti firme
koje imaju para, a ja znam da ih trošim.
Piše: Nebojša (èitaju oni koji su gledali utakmicu na RTS-u i moraju
da idu kod lekara)
Preživesmo
i taj 9. septembar. Kao i uvek kad treba nešto da uradimo, mi ne uradimo ništa. Prilika je bila tu, èak nam je i sudija pružio podršku u vidu penala i jednog iskljuèenja, ali šta to vredi kad mi sami sve ostalo zabrljamo.
Obratio se Srbin Bogu i kuka: eto bože, što nas mrziš? Hrvatima daješ sve. Prvaci ovde, drugi tamo, a mi... èuje ga Bog pa kaže: nije taèno... A trojka ðorðeviæa protiv Hrvata u španiji?
I eto, brine Bog i o nama, ali
valja Bogu i pomoæi, malo potrèati i reæi Stojkoviæu da je lopta okrugla i da može da odskoèi. Ali, ruku na srce, èini mi se da su se naši veliki fudbalski struènjaci izduvali. I kako mi to znamo, bojim se da æe problema biti i sa Rumunima, a da
æemo spas
tražiti u
poslednjoj utakmici kvalifikacija protiv Litvanije, koja uzgred izgubi i protiv
evropske fudbalske velesile, Farskih ostrva - dobro je da ne igramo protiv
Azerbejdžana i Kazahstana.
A kakvo Evropa ima mišljenje o nama
pokazuje i to da našem nacionalnom medijskoj evropskom javnom servisu u vlasništvu A. Tijaniæa nisu dozvolili da svojom opremom
prenosi utakmicu, veæ se naš èuveni nacionalni servis ukljuèio u prenos Francuske televizije. Toliko o
sposobnostima, poštovanju i znanju koje Evropa ima o našim struènjacima pod upravom èuvenog struènjaka za javne servise iliti firme koje imaju para,
a ja znam da ih trošim.
S gomilom para koja se skuplja od
pretplate, svi bi znali da naprave dobar reprizni program, pa èak i A. T. Ono što su umni ljudi godinama skupljali
i vredno stvarali, on sada redom kaèi po pet puta na program sa etiketom ponosne
televizije rekordne gledanosti.
Glavu su mi probili hvaljenjem o
tome kako je taj program bio najgledaniji od svih kanala u vreme prenosa
utakmice Srbija - Francuska, kao da je ova utakmica proizvod RTS-a. Stvarno ne
znam šta su
oni proizveli i uradili osim mutavog komentatora i Marka Panteliæa koji se doèepao dobre pozicije u loži da gleda utakmicu i navija preko
mikrofona RTS-a: "Bravo Miki", kada je Milijaš postigao gol iz penala. Vrlo struèno - nema šta.
I onda udariš hvalu kako si najgledanija
televizija. Voleo bih da znam ko kontroliše prihode i rashode ove javne kuæe koja sve više gura ruku u naš džep i, moram to da napišem,
zauzimanjem kanala, naravno bez dozvole, emituje neki kulturni program u
digitalnoj tehnici, koji sumnjam da iko gleda. Ali i to se plaæa.
I naravno nigde objašnjenja zašto su prenos utakmice realizovali francuski tehnièari i osoblje. I jesmo li mi možda prenos te utakmice platili stranoj
televiziji, ili je ona platila našoj? Ili možda ne treba ni da pogaðam.
Kada smo pre manje od deset godina
poèeli
neku vrstu javne rasprave o Zakonu o radiodifuziji i kada su se nestruènjaci koji su pravili taj zakon
zaklinjali u njega kao u božje slovo, koje æe jednim potezom rešiti sve probleme u srpskoj radiodifuziji, ne želeæi da èuju nikog osim sebe, nadajuæi se svom mestu doživotnog èlana u RRA, poèeo je sunovrat medija u Srbiji. Prvo tehnièki, potom finansijski i na kraju i
moralni. Tada smo mi koji smo u elektronskim medijima proveli dosta godina, i
naravno prateæi ono
što se
dogaða u
svetu, shvatili da je digitalna televizija neminovnost koja æe se pojaviti i kod nas u roku od
dve-tri godine. Umovi nisu hteli da slušaju, veæ su brinuli o sebi. I kada je zakon koji su
propagirali usvojen, a oni nisu dobili svoja poèasna mesta u loži Agencije, odjednom je taj zakon postao najgori na
svetu iako je samo nekoliko meseci pre toga bio vrh evropskog zakonodavstva.
I sada smo tu gde smo. Kada treba puštati reprize i crno-bele kopije, sve je u redu, ali
digitalna televizija... onda doðu ovi iz Evrope i kažu: sklonite se da odradimo posao kako valja.
Možda æe ovi iz Evrope doæi da nas reše i doživotnog ministra zdravlja Tomice Milosavljeviæa.
što sam stariji, sve više se seæam gužvi i redova koji su bili kod doktora pre dvadesetak
i više
godina.
Promenili se ministri, potpisali
ugovori, sve se plaæa. A Tomica tera svoje. Kada je na vlasti bio onaj Bojiæ, mislio sam nema goreg, ali zeznuo
sam se - ima, i to ovaj. Stalno nešto isprobava. Bori se sa ovim i onim, a sve više ljudi umire. Hoæemo li na kraju ipak i njemu, kao i
Bojiæu,
morati da merimo kuæe i proveravamo odakle mu šta.
Pitali èoveka na ispitu nekom,
valjda za peti razred, zna li on šta je socijalizam, a on reèe - Znam, kako ne bih znao, to je ovo kod nas kad mi
lepo živimo, tako nam i treba.
Pa ga onda pitali može li
socijalizam da se uvede u Englesku, a on kaže - može! U Francusku? - Može!
A u Luksemburg? - E tu ne može!
A zašto? - Pa to je jako veliko
zajebavanje za tako malu zemlju!
I onda smo mi postali mala zemlja,
neki nisu to shvatili, pa nam zato sprovode i prave tako veliku zajebanciju u
ovako maloj zemlji.
I zato doktori niti mogu da
sprovedu terapiju, niti da dovrše pregled, niti da ispišu lekove, ili ako te
pošalju u laboratoriju na vaðenje krvi, odmah bolje traži privatnu ordinaciju! A redovi u domovima zdravlja
mnoooogo dugaèki. I
još ako
ti tvoj ugovorni doktor nije tu, traži vezu kod popa, jer jedino te to može spasti - da se od svog leèenja jedino moliš Bogu.
I tako se prièa nastavlja. Ostadosmo bez vojske,
ostadosmo bez para, ostadosmo bez države, a na kraju ostaæemo i bez nas.