Sumnjivo
lice
Pretnja
Sarkoziju polako se pretvara u lakrdiju
Nema
imena na metku
Francuskom predsedniku Sarkoziju njegov budući ubica učtivo se najavio pismom, pa
mu je čak poslao i kuršum. Doduše nije Sarkozi jedini dobio preteće pismo nekog anonimca, koji verovatno ima problema sa hard-diskom u glavi.
Nekoliko desetina ministara i važnih ljudi svih političkih partija dobilo
je istu poštu. Većina budućih mrtvaca bacila je glupa
pisma u koš za otpatke, jedino je
Nikola Sarkozi shvatio poruku kao neoboriv dokaz velike zavere protiv njegove
visosti i ekselencije u isto vreme
Mile
Urošević
dopisnik
iz Pariza
Kada je Brut ubio Cezara, Julije nije ni pretpostavio da će baš sin da ga izbode. Ništa mu nije ni pomenuo, a doručkovali su zajedno. Pa ni Kenedi nije znao da baš u Dalasu ima sastanak sa smrću,
a bio je car sveta. El Sadat je mislio da će
da odgleda paradu do kraja i mnogo se iznenadio kada je bomba eksplodirala
ispod njega. Da je živa, gospođa Indira Gandi bila bi
veoma ljuta što ni njoj nisu najavili da će
da je ubiju. Ni pisano ni usmeno.
Ima i domaćih primera, koliko vam srce želi. Na primer, Karađorđu ni njegov rođeni kum nije poslao poruku da mu je
spremio sekirče. Knez Mihailo je pošao da se prošeta Topčiderom, a ni pismo ni razglednicu nije dobio od svog ubice da bi mogao da
preduzme potrebne mere. Kralja Aleksandra su doduše plašili ubistvom, ali mu
nije bilo zvanično saopšteno da ga metak čeka u Marseju, inače bi obuk'o gvozdenu košulju. Predsedniku đinđiću ne samo da nisu najavili već neće
ni sada da priznaju da su ga ubili.
Jedino se grandioznom i mnogo voljenom francuskom predsedniku njegov budući ubica učtivo najavio pismom, pa mu je čak poslao i kuršum kojim je trebalo da ga zakolje ili udavi, zavisi gde ga nagazi. Doduše nije Sarkozi jedini dobio preteće pismo nekog
anonimca, koji verovatno ima problema sa hard-diskom u glavi.
Nekoliko desetina ministara i važnih ljudi svih
političkih partija dobilo je istu poštu. Sve ubačeno u isto sanduče, u nekom selu centralne Francuske. Većina budućih mrtvaca bacila je glupa pisma u koš za
otpatke, jedino je najlepši, svetski voljeni i sveopšte obožavani genije Nikola
Sarkozi shvatio poruku kao neoboriv dokaz velike zavere protiv njegove visosti
i ekselencije u isto vreme.
Teroristička ćelija 34
Oh Bože, zar se i to može: da uzmu
glavu jedinom spasiocu planete, narodnom heroju za ljudska prava i prvoborcu za
zapušavanje rupa u ozonskom omotaču? Treba tog hladnokrvnog
ubicu odmah uhvatiti i poslati na giljotinu, onda ga rastrgnuti na trgu
Konkord, pa ga kamenovati i bičovati do smrti pre nego što se obesi - da bi ga streljali. Taj zaslužuje
bar sedam smrti odjednom, ako ne i doživotnu robiju, i pre nego što počini zločin.
Francuska tajna policija je najjača na svetu. Tako bar tvrdi ona sama. Za nepunih nekoliko dana ona je uspela da
uhvati jednog od svetski najvećih kriminalaca, koji je
nedavno veoma hladnokrvno i usred bela dana počinio zločin nad skuterom Sarkozijevog sina
naslednika iz drugog braka. Ukrao ga je i skrnavio tako što ga je i sam vozio. Sve policije države, a najviše ona visokonaučna kriminalistička, koja je uz pomoć DNK uspela da uhvati bandita. Oko 500 nestale
dece, o kojima nema ni traga ni glasa, i danas su u katalogu nestalih jer
policija nema vremena da bude i ovde i tamo. Nekoliko hiljada raznih
kriminalnih dela je ostalo nerasvetljeno i nakon više
godina. Samo tri odsto lopova je uhvaćeno, a da ne
pominjemo broj nerasvetljenih ubistava. Policija je malobrojna, ima ih svega
300.000 u celoj državi, i ona mora da radi po prioritetima.
Zar pored ganc novog skutera, sin
predsednika treba da ide pešaka? Koja bi to bila država? I taman odrade jedno,
a evo novog posla za svu policiju Francuske. Sada treba naći budućeg ubicu predsednika. Radi se i prekovremeno, hapsi se na sve strane, na
desetine sumnjivih. Pre svega u selu San Pons i okolini
odakle su pisma došla. Svi oni koji znaju da pišu pisma, a njih ima dosta,
sumnjivi su. Zatim oni koji imaju pare da kupe toliko markica za silna pisma,
potencijalni su krivci. Tu je već broj drastično smanjen. Tako je priveden prodavac
markica sela San Pons - jer je on mogao i da proneveri markice ili da ne
prijavi prodaju. Hapšeni su vojnici - jer oni imaju metke.
Zatim svi oni koji ne vole Sarkozija. Statistički
gledano, u celoj Francuskoj nema više od jedanaest
takvih, tako da je ceo tim priveden i ispitivan.
Ovde bi zajebanciji trebalo da bude kraj jer ne zajebavaju Francuzi
Sarkozija, već, izgleda, obrnuto. Celo selo od nekoliko hiljada duša diglo se i protestuje
protiv takvog ponašanja policije i istražnih organa, koji na slepo hvataju
ljude i privode ih bez razloga. Da li je predsednik tolika kukavica da mora da
angažuje ovoliko ljudi zarad budalaština nekog anonimca, koji se potpisuje kao
neka teroristička ćelija 34 i tako se pronalazi u piskaranju pretećih pisama i razglednica, pita se pred kamerama televizije jedan od osumnjičenih pa puštenih. Stvar se polako pretvara u lakrdiju.
Nakon što je svojim srčanim udarom maratonac Sarkozi možda i
nesvesno podigao sebi rejting, sada će mu ova smrtna
opasnost doneti nove poene ili poslužiti da se malo zaboravi povećanje bolničkih usluga, porez na vazduh, policijska proganjanja automobilista,
štrajkovi radnika, grip A i kriza u Africi, francuskoj dojilji.
Bongo
- Sarko, sava sava
U Gabonu su nedavno bili veliki slobodni i veoma fer organizovani predsednički izbori. Bar tako tvrdi najbolji svetski ministar inostranih poslova, Kušner. Na izborima je van svih očekivanja i veoma
ubedljivo pobedio Bongo junior, sin nikada prežaljenog
tate Bongoa koji je preko četiri decenije bio
"ljubičica plava" sretnih Gabonaca.
Neki tvrde da su Francuzi umešali svoje prste u ovu priču, i u samom Gabonu izbile su manifestacije i progon Francuza koji tamo
lepo žive. Naročito je pogođen primorski grad Gentili u kome su
popaljene i opljačkane kuće
francuskih naseljenika. Mržnja prema Francuzima je
tako dostigla novi stepen opasnosti, te su svi pobegli u sigurniji grad
Librovil, gde ih čuva vojska.
Posle slične ljubavi prema Francuzima u Novoj Kaledoniji, gde ima rude nikla, ili sve
češćeg ubijanja francuskih mirovnjaka u Avganistanu, da se čovek zapita: kako to da niko ne shvata veličinu
i lepotu francuske odanosti i da ne poželi njihovo prisustvo u svojoj zemlji.
Niko osim nas Srba ne voli te Francuze. Niko
im ne podiže spomenike. Od Amerike do Kine, preko Afrike i Australije, svuda su se
zbog nečega nekom zamerili. Naravno da su sve aluzije
na francuski hobi, mešanje u poslove jedne suverene i nezavisne države -
neosnovane. Zašto bi se Francuzi, koji u Gabonu imaju svega petnaestak hiljada
ljudi i nekoliko hiljada vojnika u vojnim bazama, mešali u slobodne izbore
svoje bivše kolonije? Zar samo zbog kojih par miliona tona petrola koje
kompanija ELF tamo ispumpava svaki dan, ili zbog nekoliko brodova egzotičnog drveta i raznih ruda dnevno treba kvariti odnose koji su doneli toliko
dobra i jednoj i drugoj strani? Zaista nema logike.
Zato ovim dopisom želim da stvari postavim na svoje mesto i da otklonim
svaku sumnju u francusku politiku po celoj Africi, njihovo mešanje u unutrašnja
pitanja drugih naroda i bilo kakvu podlost kada su u pitanju lični interesi. Francuska je primer za sve države sveta. Jedino ona i njen
hrabri predsednik, okean mudrosti i vaseljena hrabrosti, imaju muda da ovih
dana krize uvedu novi porez na ugljen-dioksid. Sve radi spasa planete. Jer, ne
zaboravimo, Francuska država predstavlja celih 0,9 odsto čovečanstva, a kad toliki broj ljudi smanji za 10 odsto svoju potrošnju benzina,
to je za veoma značajnih 0,09 odsto manje otrovnog gasa u
atmosferi! I sad da nam neko utepa takvog čoveka mirotvorca i dobričinu! Apelujem na sve kriminalce sveta i sav pošten
narod koji nešto zna, da nam prijavi onoga ko je pisao preteće
pismo francuskom najmilijem sinu. Naša redakcija će predati informaciju nadležnim organima, a dotični
svedok će biti zaštićen i biće mu dodeljena vredna nagrada: godinu dana besplatne pretplate i pride
kaficu u našoj redakciji. Anonimnost zagarantovana.