https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Bezbednost

Bezbednost

 

Amerièka Tajna služba štiti prvog manjinskog stanovnika Bele kuæe

 

 

Ko se boji crnog predsednika još

 

 

Republikanci ponavljaju svoje trikove koje su koristili protiv svakog predsednika iz Demokratske partije, još iz vremena kada je republikanac Nikson bio prinuðen da podnese ostavku

 

Milan Balinda

 

Amerièki predsednik Barak Obama dobio je u kraæem vremenskom periodu više pretnji smræu od bilo kog ranijeg predsednika u amerièkoj istoriji. Sudeæi po jednoj knjizi koja je izašla tokom prve nedelje prošlog avgusta, predsednik Obama je meta više od 30 pretnji dnevno. Otkako je novi stanovnik Bele kuæe preuzeo dužnost, pretnje su se poveæale za 400 odsto u odnosu na oko 3.000 pretnji godišnje koje je dobijao predsednik Buš.

Neke od tih pretnji bile su objavljene javnosti, a neke zbog mera opreznosti i opasnosti da bi mogle svojim tehnièkim rešenjima da inspirišu potencijalne kriminalce, poznate su samo ljudima iz Tajnog servisa, službe koja je zadužena za bezbednost aktuelnog stanovnika Bele kuæe i njegove porodice, potpredsednika i njegove porodice, bivših predsednika i visokih stranih zvaniènika tokom posete Sjedinjenim Državama, ili susreta sa amerièkim predsednikom, ili drugom visokom liènošæu, bilo gde u svetu. Kako sada stvari stoje, Tajni servis nema dovoljan broj ljudi i dovoljno novca da se adekvatno suoèi sa novonastalom situacijom.

   Meðu te pretnje ukljuèena je i zavera jedne rasistièke družine iz pokreta Bela nadmoæ iz države Tenesi, koji su prošle godine planirali da pokradu prodavnicu oružja, upucaju 88 crnaca, zakolju još 14, a potom ubiju prvog crnog predsednika u amerièkoj istoriji. U pomenutoj knjizi, objavljenoj pod naslovom "U predsednièkoj Tajnoj službi", piše da su amerièke špijunske agencije imale podatak da su pojedinci povezani sa somalijskom muslimanskom grupom Al-Šahab nameravali da ometu predsednièku inauguraciju koja je održana prošlog januara.

Tada je Tajna služba koordinirala najmanje 40.000 agenata i drugih pripadnika iz 94 policijskih, vojnih i sigurnosnih agencija. Nakon što je Obama bio izabran za predsednika, zaštita Tajne službe proširila se i na njegovu decu Maliju, kodno ime Rediejns (sjaj), i Sašu nazvanu Rousbad (pupoljak ruže), kao i na suprugu Mišel, kodnog imena Renesansa. Zaštitu je tada dobila i porodica kandidata za potpredsednika Džoa Bajdena. Inaèe, Obama je imao zaštitu Tajne službe 18 meseci pre nego što je izabran, što je ranije nego za bilo kog kandidata u istoriji amerièkih predsednièkih izbora.

   Zašto je Barak Obama veæa meta od ostalih? Jedan od razloga, ali nikako i jedini, jeste taj što je današnji amerièki predsednik crnac. Dobro mešanac, jer mu je majka bila belkinja, ali mnogi ako ne i veæina meðu amerièkim crncima takoðe su mešanci jer su im neki èukundedovi bili belci. Pri tome ne bi trebalo zaboraviti èinjenicu da je Obama i pre izbora bio crnac i da je kao crnac postao predsednik. Dakle, makar nešto malo više od polovine Amerikanaca nisu se ustruèavali da izaberu crnca za predsednika.

U onoj drugoj polovini nisu samo rasisti, jer su mnogi od njih glasali protiv Obame iz mnogih drugih razloga, a ne zbog njegove rasne pripadnosti. Ili im se nije dopao plan kandidata iz Demokratske partije, ili, prosto naprosto, ne bi glasali ni za jednog kandidata koji nije iz Republikanske stranke. Meðu onima koji su glasali za Obaminog suparnika ima i rasista. Ipak, nije iskljuèeno da je poneki umereni rasista glasao za Obamu jer je iz Demokratske partije i/ili mu se njegov program uèinio dobar za zemlju. Nema naèina da se ustanovi koliko rasista ima u Americi jer i sam pojedinac ne mora uvek da bude siguran da li je rasista ili nije. Bez obzira na to da li je belac - pa mrzi obojene, crnac - pa mrzi ne-crne, Indijanac - pa pre podne mrzi..., Kinez...

   Desnièari mrze Baraka Obamu. Ne obavezno zato što je crnac, nego pre svega zato što njegova poruka nade hrani njihovu paranoju. Desnièari su konzervativci i na bilo koji nagoveštaj promena dobiju ospice. Ideja da Sjedinjene Države mogu da svetu prikažu svoje drugo, nežnije, oseæajnije lice takoðe ih užasava. Naravno kada se tome doda kultura vatrenog oružja, koja je snažna u Državama, i koja se oseæa ugroženom zahvaljujuæi pre svega orkestriranoj propagandi da æe nova administracija da oteža posedovanje liènog naoružanja, onda se dobija još veæa grupa neprijatelja. Nikako ne bi trebalo zanemariti i rasistièke organizacije kao što su KKK, Arijevska nacija, skinhedsi i ostatak psihopata. Ipak, iza te bujice mržnje koja zapljuskuje Obamu stoje izvesne interesne grupe iz sveta biznisa, a ako ne i na prvom mestu, sama Republikanska partija.

Republikanci ponavljaju svoje trikove koje su koristili protiv svakog predsednika iz Demokratske partije, još iz vremena kada je republikanac Nikson bio prinuðen da podnese ostavku. Njihov plan suštinski se sastoji od sledeæeg: blaæenje karaktera, skandalozne glasine, izazivanje straha, zastrašivanje i emocionalno obojene etikete. Obama je etiketiran kao "socijalista". U delu neobrazovane Amerike reè "socijalista" automatski izaziva negativne reakcije.

Orkestrirani napad republikanaca ponekad dobija i otvorenu ili skoro otvorenu rasistièku formu. Sredinom septembra, dok je predsednik Obama držao svoje izlaganje pred Kongresom, Džo Vilson, kongresmen iz Južne Karoline, prekinuo ga je sledeæim reèima: "Lažeš!" To je bilo neèuveno, ne samo zato što predsednik nije lagao nego i da jeste, predsedniku se ne dobacuje tokom izlaganja. To je taj civilizovani sporazum meðu amerièkim politièarima. Meðutim, to "Lažeš!" Amerikancima je zvuèalo mnogo gore nego što to ostatku sveta može da izgleda. Naime, svi su to asocirali sa: "Lažeš, deèko!". A "deèko" je bio nadimak svakog crnca, bez obzira na godine starosti, u onoj i onakvoj rasistièkoj Americi, pre svega na jugu zemlje.

To što kongresmen Vilson nije rekao "deèko" posle "lažeš" nije umanjio utisak teškog rasistièkog ispada. Ako se tome doda da je Džo Vilson bio èlan grupe Sinovi veterana konfederacije, organizacije koja se zalagala da se konfederativna zastava vijori na vrhu kongresne zgrade Južne Karoline, a i to da se Južna Karolina po mišljenju mnogih još nije u potpunosti pomirila sa nestankom robovlasnièkog sistema, onda to "Lažeš!" zaista ima rasistièki ton. Kada je Džordž V. Buš izlagao u Kongresu da Irak poseduje oružje za masovno uništenje, a pri tome lagao, niko ga u Kongresu nije prekinuo pogrdnim uzvikom. Oèigledno je da neki Amerikanci, pa bili oni i na visokim politièkim položajima, naprosto ne mogu da poveruju i sa tim se neæe nikad pomiriti da je predsednik crnac.

Èak i pre nego što je Obama položio zakletvu kao 44. predsednik Sjedinjenih Država, na internetu su dominirale stranice na kojima su se prikazivale sve vrste konspiracija vezanih za Obamino ime. Optuživan je i kao izdajnik. Takoðe se tvrdilo, a i dalje se tvrdi, da je Obama musliman, makar i prikriven, da nije roðen u Americi te stoga ne može da bude izabran za predsednika, da je oruðe Novog svetskog poretka èiji je zadatak da stvori novu državu sastavljenu od SAD, Kanade i Meksika... Odmah nakon polaganja zakletve pronele su se glasine da novi predsednik namerava da proglasi vanredno stanje i da svim graðanima oduzme oružje. Bilo je i glasina da æe nova administracija svakom hrišæanskom vlasniku vatrenog oružja istetovirati predsednièki grb na stopalu.

Nakon što republikanci nisu uspeli da blokiraju izbor Sonje Sotomajor, latinoamerièkog porekla, za mesto u Vrhovnom sudu, desnièarski medijski demagozi, konzervativni hrišæani, korporativni politièki operativci i ekonomski libertarijanci usredsredili su svoje snage na opstrukciju zdravstvene reforme. Udruženim snagama, uz veliku pomoæ zainteresovanih osiguravajuæih kuæa i Republikanske partije, ta opstrukcija do sada daje za njih dobre rezultate. Najviše korišæeni metod je teorija konspiracije. Desnièarska propaganda tvrdi, izmeðu ostalog, da æe administracija organizovati servis koji æe odluèivati ko od starih i bolesnih treba da umre da bi se tako uštedeo novac. Poznato je da konspiracija masovno privlaèi sledbenike u vreme socijalnih, kulturnih, ekonomskih i/ili politièkih tenzija.

Bez obzira na to što reagovanje i metode rasista, desnièara i hrišæanskih konzervativaca nije nikoga obaveštenog iznenadilo, ipak veoma nelagodno izgleda prizor iz Merilenda, na primer, gde jedan èovek tokom politièkog skupa nosi plakat na kome piše: "Smrt Obami" i "Smrt Mišeli i njenim tupavim æerkama". Videti vidno naoružanog muškarca na sliènom skupu u Nju Hemširu ispred zgrade u kojoj se nalazio Barak Obama, takoðe može da zategne nerve. Ako se tome doda da je taj "kauboj" prethodno prisustvovao misama u baptistièkoj crkvi pastora Stivena Andersona, sveštenika koji tvrdi da mrzi Obamu i poziva na njegovu smrt, onda zaista treba imati poštovanje za rad Tajne službe koja mora o svemu tome da se stara.

Pastor Stiven Anderson, èija je propoved protiv Obame prenesena i na vestima CNN-a, uz sablažavanje voditelja, koraèa veoma tankom linijom koja deli poziv na ubistvo i slobodu govora. Meðutim, potreban je samo jedan labilnog mentalnog zdravlja da bi reagovao na ove Andersonove reèi: "Veèeras hoæu da objavim ovu propoved... zašto ja mrzim Baraka Obamu... Moram da vam nešto kažem - ja mrzim Baraka Obamu. Kažete, dobro, ne voliš njegove stavove. Ne, mrzim njegovu liènost. O, misliš da ne voliš njegovu politiku? Ne, ja mrzim njega... Vratimo se sada na Psalam 58 i dopustite mi da vas nešto upitam. Zašto bi Barak Obama trebalo da se rastopi kao puž? Zašto bi Barak Obama trebalo da umre kao neblagovremeni poroðaj? Zašto bi njegova deca trebalo da budu bez oca, a njegova žena udovica...? Dobro, reæi æu vam zašto. Zato, buduæi da Barak Obama misli da je OK da upotrebi slani rastvor, taèno, da abortira neroðeno dete... i voleo bih da vidim Baraka Obamu kako se topi kao puž noæas... Ne, neæu da se molim za njegovo dobro. Moliæu se da umre i ode u pakao..."

   Nije mali broj Amerikanaca koji se ponekad zabrinu za Obamin život. Veliki je broj graðana širom sveta koji ponekad imaju tu zebnju. Mnogima je palo na pamet da bi neki ludak, ili makar neko s ludaèkom ideologijom, mogao da ubije amerièkog predsednika i tokom same ceremonije inauguracije. Tako nešto uvek može da se dogodi bilo kom amerièkom stanovniku Bele kuæe, ali ipak nije na odmet pridodati tome i rasnu komponentu. Ne da su Sjedinjene Države rasistièka zemlja, to nisu jer su izabrali crnog predsednika, ali tamo živi i veliki broj lunatika. Lunatika sa inicijativom, a dobro naoružanih i treniranih. Što se politièkog neprijateljstva tièe, Obamu sada ne napada samo desnica veæ i levica. Ovi potonji nisu zadovoljni Obaminim uèinkom, ali još ne prete da æe da ga išèile kao puža.

 

 

Bilo je glasina da æe nova administracija svakom hrišæanskom vlasniku vatrenog oružja istetovirati predsednièki grb na stopalu.

 

 

 

 

Kako to radi Tajna služba

 

Amerièka Tajna služba (Secret Service) osnovana je 1865. godine i bila je pod  Ministarstvom finansija, ali je sada pod komandom Ministarstva domovinske sigurnosti. Prvobitna uloga Službe bila je da ispituje finansijski kriminal i lažno štampanje i proturanje novca. I dan-danas Tajna služba je zadužena za lažni novac, mada postoje zahtevi da se Služba oslobodi tog posla i posveti iskljuèivo zaštiti predsednika i drugih visokih liènosti.

Godišnji budžet Službe iznosi 1,4 milijardi dolara i nastavlja da raste. Prošle godine Tajna služba je tražila dodatnih 33 miliona za nabavku kompjutera i drugih stvari iz oblasti informativne tehnologije. U ovom trenutku služba štiti 32 ljudi, od kojih 24 dan i noæ, a osam tokom manjih broja sati dnevno. Takoðe obezbeðuje skupove na visokom nivou, kao što su sastanci svetskih lidera i partijske konvencije. Izmeðu 1. oktobra prošle godine i 30. septembra ove, Tajna služba je štitila 116 svetskih državnih lidera i 58 njihovih supruga.

   Posao Tajne službe, koja se žali na nedovoljan broj agenata i nizak budžet, postao je još komplikovaniji stupanjem Baraka Obame u Belu kuæu. Po nekim istraživanjima od 2000. godine pa donedavno, broj amerièkih "grupacija mržnje" poveæao se sa 602 na 926. Iako Tajna služba saraðuje sa drugim bezbednosnim agencijama, ipak oni imaju krajnju odgovornost za živote onih koje štite, kao i za svaki falsifikovani dolar.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane