Bezbednost
Amerièka Tajna služba štiti prvog manjinskog
stanovnika Bele kuæe
Republikanci ponavljaju svoje trikove koje su koristili protiv svakog
predsednika iz Demokratske partije, još iz vremena kada je republikanac Nikson bio prinuðen da podnese ostavku
Amerièki predsednik Barak Obama dobio je u kraæem
vremenskom periodu više pretnji smræu od bilo kog ranijeg predsednika u amerièkoj
istoriji. Sudeæi po jednoj knjizi koja je izašla tokom prve nedelje prošlog avgusta,
predsednik Obama je meta više od 30 pretnji dnevno. Otkako je novi stanovnik
Bele kuæe preuzeo dužnost, pretnje su se poveæale za 400 odsto u odnosu na oko 3.000 pretnji godišnje
koje je dobijao predsednik Buš.
Neke
od tih pretnji bile su objavljene javnosti, a neke zbog mera opreznosti i
opasnosti da bi mogle svojim tehnièkim rešenjima da inspirišu potencijalne kriminalce,
poznate su samo ljudima iz Tajnog servisa, službe
koja je zadužena za bezbednost aktuelnog stanovnika Bele kuæe i
njegove porodice, potpredsednika i njegove porodice, bivših predsednika i visokih stranih zvaniènika
tokom posete Sjedinjenim Državama, ili susreta sa amerièkim predsednikom, ili drugom visokom liènošæu, bilo gde u svetu. Kako sada stvari stoje, Tajni servis nema dovoljan
broj ljudi i dovoljno novca da se adekvatno suoèi
sa novonastalom situacijom.
Meðu te pretnje ukljuèena je i zavera jedne rasistièke družine iz pokreta Bela nadmoæ iz države Tenesi, koji su prošle godine planirali da
pokradu prodavnicu oružja, upucaju 88 crnaca,
zakolju još 14, a potom ubiju prvog crnog predsednika u amerièkoj
istoriji. U pomenutoj knjizi, objavljenoj pod naslovom "U predsednièkoj Tajnoj službi", piše da su amerièke špijunske agencije imale podatak da su pojedinci povezani sa somalijskom
muslimanskom grupom Al-Šahab nameravali da ometu
predsednièku inauguraciju koja je održana prošlog januara.
Tada
je Tajna služba koordinirala najmanje 40.000 agenata i drugih pripadnika iz 94
policijskih, vojnih i sigurnosnih agencija. Nakon što je Obama bio izabran za
predsednika, zaštita Tajne službe proširila se i na njegovu decu Maliju, kodno
ime Rediejns (sjaj), i Sašu nazvanu Rousbad (pupoljak
ruže), kao i na suprugu Mišel, kodnog imena Renesansa.
Zaštitu je tada dobila i porodica kandidata za potpredsednika Džoa Bajdena. Inaèe, Obama je imao zaštitu Tajne službe 18 meseci pre nego što je izabran, što je ranije nego za bilo kog kandidata
u istoriji amerièkih predsednièkih
izbora.
Zašto je Barak Obama veæa meta od ostalih? Jedan od razloga, ali nikako i jedini, jeste taj što je današnji amerièki predsednik crnac. Dobro mešanac, jer mu je majka bila
belkinja, ali mnogi ako ne i veæina meðu amerièkim crncima takoðe su mešanci
jer su im neki èukundedovi bili belci. Pri tome ne bi
trebalo zaboraviti èinjenicu da je Obama i pre izbora bio
crnac i da je kao crnac postao predsednik. Dakle, makar nešto malo više od polovine Amerikanaca nisu se ustruèavali
da izaberu crnca za predsednika.
U
onoj drugoj polovini nisu samo rasisti, jer su mnogi od njih glasali protiv
Obame iz mnogih drugih razloga, a ne zbog njegove rasne pripadnosti. Ili im se
nije dopao plan kandidata iz Demokratske partije, ili, prosto naprosto, ne bi
glasali ni za jednog kandidata koji nije iz Republikanske stranke. Meðu onima koji su glasali za Obaminog suparnika ima i rasista. Ipak, nije
iskljuèeno da je poneki umereni rasista glasao za Obamu jer je iz Demokratske
partije i/ili mu se njegov program uèinio dobar za
zemlju. Nema naèina da se ustanovi koliko rasista ima u
Americi jer i sam pojedinac ne mora uvek da bude siguran da li je rasista ili
nije. Bez obzira na to da li je belac - pa mrzi obojene, crnac - pa mrzi
ne-crne, Indijanac - pa pre podne mrzi..., Kinez...
Desnièari
mrze Baraka Obamu. Ne obavezno zato što je crnac, nego pre
svega zato što njegova poruka nade hrani njihovu paranoju. Desnièari su konzervativci i na bilo koji nagoveštaj
promena dobiju ospice. Ideja da Sjedinjene Države
mogu da svetu prikažu svoje drugo, nežnije, oseæajnije lice takoðe ih užasava.
Naravno kada se tome doda kultura vatrenog oružja,
koja je snažna u Državama, i koja se oseæa ugroženom zahvaljujuæi pre svega orkestriranoj propagandi da
æe nova administracija da oteža posedovanje liènog naoružanja, onda se dobija još veæa
grupa neprijatelja. Nikako ne bi trebalo zanemariti i rasistièke organizacije kao što su KKK, Arijevska
nacija, skinhedsi i ostatak psihopata. Ipak, iza te bujice mržnje koja
zapljuskuje Obamu stoje izvesne interesne grupe iz sveta biznisa, a ako ne i na
prvom mestu, sama Republikanska partija.
Republikanci
ponavljaju svoje trikove koje su koristili protiv svakog predsednika iz
Demokratske partije, još iz vremena kada je
republikanac Nikson bio prinuðen da podnese ostavku.
Njihov plan suštinski se sastoji od sledeæeg: blaæenje karaktera,
skandalozne glasine, izazivanje straha, zastrašivanje
i emocionalno obojene etikete. Obama je etiketiran kao "socijalista".
U delu neobrazovane Amerike reè "socijalista" automatski izaziva negativne reakcije.
Orkestrirani
napad republikanaca ponekad dobija i otvorenu ili skoro otvorenu rasistièku formu. Sredinom septembra, dok je predsednik Obama držao svoje izlaganje
pred Kongresom, Džo Vilson, kongresmen iz Južne Karoline, prekinuo ga je sledeæim reèima: "Lažeš!" To je bilo neèuveno, ne samo zato što predsednik nije lagao nego i da jeste, predsedniku se ne dobacuje tokom
izlaganja. To je taj civilizovani sporazum meðu
amerièkim politièarima. Meðutim, to "Lažeš!" Amerikancima je zvuèalo mnogo gore nego što to ostatku sveta može da izgleda. Naime, svi su
to asocirali sa: "Lažeš,
deèko!". A "deèko" je bio nadimak svakog crnca, bez obzira na godine starosti, u onoj i
onakvoj rasistièkoj Americi, pre svega na jugu zemlje.
To
što kongresmen Vilson nije rekao "deèko" posle "lažeš" nije umanjio utisak teškog rasistièkog ispada. Ako se tome doda da je Džo
Vilson bio èlan grupe Sinovi veterana konfederacije, organizacije koja se
zalagala da se konfederativna zastava vijori na vrhu kongresne zgrade Južne
Karoline, a i to da se Južna Karolina po mišljenju mnogih još nije u potpunosti
pomirila sa nestankom robovlasnièkog sistema, onda to
"Lažeš!" zaista ima rasistièki ton. Kada je Džordž V. Buš izlagao u Kongresu da Irak poseduje oružje
za masovno uništenje, a pri tome lagao, niko ga u Kongresu nije prekinuo pogrdnim uzvikom.
Oèigledno je da neki Amerikanci, pa bili oni i na visokim politièkim položajima, naprosto ne mogu da poveruju i sa tim se neæe nikad pomiriti da je predsednik crnac.
Èak i pre nego što je Obama položio zakletvu kao 44. predsednik Sjedinjenih Država,
na internetu su dominirale stranice na kojima su se prikazivale sve vrste
konspiracija vezanih za Obamino ime. Optuživan
je i kao izdajnik. Takoðe se tvrdilo, a i dalje se
tvrdi, da je Obama musliman, makar i prikriven, da nije roðen u Americi te stoga ne može da bude izabran za
predsednika, da je oruðe Novog svetskog poretka èiji je zadatak da stvori novu državu sastavljenu od
SAD, Kanade i Meksika... Odmah nakon polaganja zakletve pronele su se glasine
da novi predsednik namerava da proglasi vanredno stanje i da svim graðanima oduzme oružje. Bilo je i glasina da æe nova administracija svakom hrišæanskom vlasniku
vatrenog oružja istetovirati predsednièki grb na stopalu.
Nakon
što republikanci nisu uspeli da blokiraju izbor Sonje Sotomajor, latinoamerièkog porekla, za mesto u Vrhovnom sudu, desnièarski
medijski demagozi, konzervativni hrišæani, korporativni
politièki operativci i ekonomski libertarijanci usredsredili su svoje snage na
opstrukciju zdravstvene reforme. Udruženim snagama, uz
veliku pomoæ zainteresovanih osiguravajuæih kuæa i Republikanske partije, ta opstrukcija do sada daje za njih dobre
rezultate. Najviše korišæeni
metod je teorija konspiracije. Desnièarska propaganda
tvrdi, izmeðu ostalog, da æe administracija organizovati servis
koji æe odluèivati ko od starih i bolesnih treba da umre da bi se tako uštedeo novac. Poznato je da konspiracija masovno privlaèi sledbenike u vreme socijalnih, kulturnih, ekonomskih i/ili politièkih tenzija.
Bez
obzira na to što reagovanje i metode rasista, desnièara
i hrišæanskih konzervativaca nije nikoga obaveštenog
iznenadilo, ipak veoma nelagodno izgleda prizor iz Merilenda, na primer, gde
jedan èovek tokom politièkog skupa nosi plakat na
kome piše: "Smrt Obami" i "Smrt Mišeli
i njenim tupavim æerkama". Videti vidno naoružanog muškarca na sliènom skupu u Nju Hemširu ispred zgrade u kojoj se nalazio Barak Obama, takoðe može da zategne nerve. Ako se tome doda da je taj "kauboj" prethodno prisustvovao misama u baptistièkoj
crkvi pastora Stivena Andersona, sveštenika koji tvrdi da
mrzi Obamu i poziva na njegovu smrt, onda zaista treba imati poštovanje za rad
Tajne službe koja mora o svemu tome da se stara.
Pastor
Stiven Anderson, èija je propoved protiv Obame prenesena
i na vestima CNN-a, uz sablažavanje voditelja, koraèa veoma tankom linijom koja deli poziv na ubistvo i slobodu govora. Meðutim, potreban je samo jedan labilnog mentalnog zdravlja da bi reagovao na
ove Andersonove reèi: "Veèeras
hoæu da objavim ovu propoved... zašto ja mrzim Baraka
Obamu... Moram da vam nešto kažem - ja mrzim Baraka Obamu. Kažete, dobro, ne voliš njegove stavove. Ne, mrzim njegovu liènost.
O, misliš da ne voliš njegovu politiku? Ne, ja mrzim
njega... Vratimo se sada na Psalam 58 i dopustite mi da vas nešto upitam. Zašto bi Barak Obama trebalo da se rastopi
kao puž? Zašto bi Barak Obama trebalo da umre kao neblagovremeni poroðaj? Zašto bi njegova deca trebalo da budu bez oca, a njegova žena udovica...? Dobro, reæi æu
vam zašto. Zato, buduæi da Barak Obama misli da je OK da
upotrebi slani rastvor, taèno, da abortira neroðeno dete... i voleo bih da vidim Baraka Obamu kako se topi kao puž noæas... Ne, neæu da se molim za njegovo dobro. Moliæu se da umre i ode u pakao..."
Nije mali broj Amerikanaca koji se ponekad
zabrinu za Obamin život. Veliki je broj graðana širom sveta koji ponekad imaju tu zebnju. Mnogima je palo na pamet da bi
neki ludak, ili makar neko s ludaèkom ideologijom, mogao da
ubije amerièkog predsednika i tokom same ceremonije inauguracije. Tako nešto uvek može da se dogodi bilo kom amerièkom stanovniku Bele kuæe, ali ipak nije na odmet pridodati tome i rasnu komponentu. Ne da su
Sjedinjene Države rasistièka zemlja, to nisu jer su izabrali
crnog predsednika, ali tamo živi i veliki broj lunatika.
Lunatika sa inicijativom, a dobro naoružanih
i treniranih. Što se politièkog neprijateljstva tièe, Obamu sada ne napada samo desnica veæ i
levica. Ovi potonji nisu zadovoljni Obaminim uèinkom,
ali još ne prete da æe da ga išèile
kao puža.
Bilo je glasina da æe nova
administracija svakom hrišæanskom vlasniku
vatrenog oružja istetovirati predsednièki grb na stopalu.
Amerièka Tajna služba (Secret Service) osnovana je 1865. godine i bila je pod Ministarstvom finansija, ali je sada pod
komandom Ministarstva domovinske sigurnosti. Prvobitna uloga Službe bila je da
ispituje finansijski kriminal i lažno štampanje i proturanje novca. I dan-danas
Tajna služba je zadužena za lažni novac, mada postoje zahtevi da se Služba oslobodi tog posla i posveti iskljuèivo zaštiti predsednika i drugih
visokih liènosti.
Godišnji budžet Službe iznosi 1,4 milijardi dolara i nastavlja da raste.
Prošle godine Tajna služba je tražila dodatnih 33 miliona za nabavku kompjutera
i drugih stvari iz oblasti informativne tehnologije. U ovom trenutku služba štiti 32 ljudi, od kojih 24 dan i noæ, a osam tokom manjih broja sati dnevno. Takoðe obezbeðuje skupove na visokom
nivou, kao što su sastanci svetskih
lidera i partijske konvencije. Izmeðu 1. oktobra prošle godine i 30.
septembra ove, Tajna služba je štitila 116 svetskih državnih lidera i 58
njihovih supruga.
Posao Tajne službe, koja se žali na
nedovoljan broj agenata i nizak budžet, postao je još komplikovaniji stupanjem
Baraka Obame u Belu kuæu. Po nekim istraživanjima od 2000. godine pa donedavno, broj amerièkih "grupacija mržnje" poveæao se sa 602 na 926. Iako
Tajna služba saraðuje sa drugim bezbednosnim agencijama, ipak oni imaju krajnju odgovornost
za živote onih koje štite, kao i za svaki
falsifikovani dolar.