EPIZODA 18
Nismo mi
od juče
Sa kafanskog stola mladi, nadobudni i pijani
"kolega-novinar" priča: "Nekad sam pisao skupo o jeftinim
stvarima, sada se sve promenilo. Sada odem na sahranu i ne pišem ko je umro,
već ko je bio na sahrani." Nisam
mogao da ćutim, pa mu rekoh: "Ti si od onih koji je mislio da u žutoj
štampi pišu Kinezi. I vreme je da ne pišeš više, namučio si i sebe i
čitaoce." Ljutito viknu: "Ljubomoran si, jer od tebe nema šta da
bude." "Grešiš, kolega", uzviknuh, "pogrešio si vreme, od
mene je već bilo." Beše mi ga žao onakvog, u skupom odelu, ali majmun u
svili nije ništa drugo do majmun.
Kada sam kao dvadestogodišnjak, zahvaljujući svojim
narodnim pesmama, lebdeo metar iznad asfalta i uzleteo do metar ispod oblaka,
otac mi je govorio: "Sa tim iskustvom za tebe je sa visine najbolji vidik,
ali visina stvara munje i gromove." I evo, razmišljam o
"junacima" tzv. rijaliti šoua. Oni lete bez letilica, bez letačke
opreme, a i ne znaju da lete. U jednom trenutku počeće njihov pad, a oni ni
padobran neće imati. Desiće im se kao u priči u kojoj se dvoje susreću na
visini od tri hiljade metara, pa onaj sa padobranom kaže onom bez padobrana:
"Pazi da ne padneš na glavu."
Goran Bregović je određen da napiše pesmu za Eurosong.
Očekujem da Kusturica bude određen da napravi film koji će biti naš predstavnik
za Oskara. Očekujem da Mirjana Bobić bude određena da napiše roman koji će biti
naš kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Očekujem da ministar Tomica
Milosavljević kupi vakcine za sve bolesti srpske. Očekujem da Čedomir Jovanović
bude određen..., ups, greška u koracima. Čeda ne može biti određen, on je uvek
NEODREĐEN! Goran Bregović ima monopolski položaj još iz vremena komunizma. Ono
što je za nekog komunizam, za drugoga je demokratija. Ono što je za nekoga
demokratija... nisam lud da kažem do kraja, pa da i ja budem ODREĐEN!
Na Kosovu ništa novo! Mi smo loše, ali se molim Bogu
da ne bude gore. Vakcinišu nas bez vakcine, kao kada bi nam doktorka Mirjana
Zogović, lečeći srce, odsecala noge.
Ministar Mrkonjić obećava gradnju stanova, puteva,
obilaznica. Čudi me da ne pominje metro u Beogradu. Drakče bakalin kaže:
"Metro nije problem, samo treba povezati beogradsko podzemlje." A
vidim: Drakče neraspoložen, pa pitam zašto. Kaže: "Ispi me sekiracija,
žena me nervira toliko da sam joj rekao, ako ne prestane, dići ću čašu na
sebe."
Stigla nam nova ambasadorka SAD. Glagoljiva, zgodna
plavuša. Priča da je došla da pomogne srpskom narodu, naročito na "putu ka
evropskim integracijama". Jedna takva plavuša, koja uči vožnju kako bi
putovala u Evropu, pita me: "Da li se benzin, ulje i voda sipaju u istu
rupu?" Nadam se da ambasadorka-plavuša zna mnogo više o kolima, naročito
onim kojima će nas voziti na "putu" ka evropskim integracijama.
Zadržite osmeh na licu, lepo je smešiti se kad to drugi od vas ne očekuju.