Pečalba

 

Dr Pavle Simić, viši fudbalski trener i menadžer mlađih kategorija u FS Srbije

 

Razjurili juniore, okupili seniore

                                                                           

 

Zašto srpski klubovi nešto ne učine da zaustave masovni odlazak naših najmlađih i najtalentovanijih fudbalera, zašto su nemoćni da se suprotstave menadžerima, ali i mešetarima svih boja i oblika. O tom fenomenu, specijalno za Tabloid, govori Pavle Simić, doktor ekonomskih nauka i viši fudbalski trener, menadžer mlađih kategorija u Fudbalskom savezu Srbije, autor kultne knjige Srpska škola fudbala, kao i knjige koja će tek izaći, pod provokativnim naslovom Kako da postanem fudbaler i trener

 

 

Ljubiša Panić

 

 

Zimski prelazni rok za profesionalne fudbalere u Srbiji protekao je u sumornoj atmosferi. Iz domaćeg fudbala mladi i talentovani srpski fudbaleri odlaze u inostrane klubove. Put Fjorentine otišao je naš najtalentovaniji mladi igrač Adem Ljajić, pa Danijel Aleksić iz Vojvodine u italijansku Đenovu, a supertalenat OFK Beograda Srđan Šćepović završio je u redovima Sampdorije. Menadžer mlađih kategorija u Fudbalskom savezu Srbije dr Pavle Simić kaže tim povodom: "... Znam da je ova tema veoma osetljiva, da srpski navijači negoduju što se prodaju mladi igrači, ali i njih moramo razumeti..."

 

 

 

-  Trend odlaska mladih igrača iz srpskog fudbala i dalje se nastavlja. Koga će navijači da gledaju kada i poslednji talentovani mladi fudbaler napusti Srbiju?

 

-  Činjenica je da nam sve mlađi i mlađi igrači odlaze u inostranstvo, u bogate klubove Zapadne Evrope. Tamo svakako imaju bolje uslove za rad, napredovanje, imaju jače takmičenje, bolji život. To može da ima i pozitivne i negativne posledice. Nije teško odabrati bolje i za sebe, svoju egzistenciju, ali i egzistenciju svoje porodice.

Sa druge strane, a to su negativne posledice, liga nam postaje sve slabija, sve neinteresantnija, jer sve što imalo vredi odlazi iz srpskog fudbala. Pa ako mi na domaćim terenima nemamo zvezde, ili bar one koji to obećavaju da će brzo postati, koga ljudi onda da gledaju na srpskim stadionima?

Reprezentacija u suštini može da ima koristi od tog sve učestalijeg trenda odlaska naših najtalentovanijih klinaca, ali ima tu i određenih problema. Nikada mi ozbiljnije nismo istraživali pojavu koliko tih naših mladih igrača, koji u kratkim pantalonama, da se tako figurativno izrazim, odu u inostranstvo i tamo propadnu. Ili ti klubovi počnu da ih pozajmljuju drugima, daju im šansu... i ti mladi igrači lako propadnu i izgube volju za novim dokazivanjima.

-  Jedan od naših najuglednijih trenera, Milorad Kosanović, inače direktor škole za licence pri FS Srbije, smatra da je jedan od prioritetnih zadataka srpskog fudbala da pod hitno zaustavi odlazak i mladih igrača i trenera... Ako želimo da osvojimo kakvu-takvu budućnost srpskog fudbala...

 

- Teško je u ovom trenutku zaustaviti nekog mladog igrača ako on dobije bajkovitu ponudu iz nekog inostranog kluba. Pogotovu ako ta ponuda, izražena u evrima, na neki način zadovoljava i njegov matični klub. Postoji propis da se igrači zadrže bar do 18 godina, ali mi ne bismo bili mi kada ne bismo pronalazili raznorazne rupe da izvrdamo svaki propis. Uglavnom inostrani klubovi vode te mlade igrače zajedno sa porodicama i onda opsenjuju čitavu Evropu, čitav svet - da su to igrači iz njihovih omladinskih škola!

 

-  Priča se da su i mafijaši i raznorazni mešetari dobro proučili evropski trend, pa sad vrbuju sve mlađe i mlađe igrače?

 

- Ne treba da idemo dalje od slučaja mladog Uroša Ćosića koji je iz Crvene zvezde otišao u ruski CSK, a koji je, pouzdano znam, imao veliku želju da se afirmiše u Crvenoj zvezdi. Međutim, on nije mogao da prihvati mizerne uslove koje mu je ponudilo bivše rukovodstvo našeg kluba. Tako su crveno-beli, zbog možda 500 evra, izgubili igrača pred kojim je izvesna evropska budućnost.

Ja često razgovaram sa tim mladim igračima i znam jedno: da bi oni u srpskom fudbalu ostali za mnogo skromnije pare, kada bi im njihovi matični klubovi ponudili realne uslove. Za naše prilike, naravno.

 

- "Slučaj Ćosić" ili "slučaj Miralem Sulejmani" su, izgleda, dobro uzdrmali srpsku fudbalsku javnost?

 

- Sama činjenica da je u Crvenoj zvezdi oformljena komisija da ispita slučaj ko stoji iza odlaska u Rusiju mladog Ćosića govori da su se pojedine klupske uprave dobro osvestile da više pažnje, naravno i materijalnih sredstava, ulože u omladinske škole. Ne treba biti u nekim velikim iluzijama - odlaziće i dalje naši mladi igrači u bogate inostrane sredine, jer naši klubovi definitivno žive jedino od prodaje igrača. Što se tiče odlaska Miralema Sulejmanija u holandski Ajaks, to je na neki način paradigma za ovu temu.

Partizan je kao Sulejmanijev matični klub dobio nekih dvesta hiljada evra kao obeštećenje, dok je njegov transfer u Ajaks iznosio 17,2 miliona evra! Nije teško onda zaključiti koliko su crno-beli izgubili samo na jednom igraču!

 

- Zašto su domaći klubovi nemoćni da zadrže svoje najtalentovanije učenike, ili im to odgovara - vodeći se strategijom prodaj sve što možeš danas, ništa ne ostavljaj za sutra?

 

- Čim se pojavi neki talentovan mlad igrač, pa makar on odigrao samo dve-tri utakmice u našoj ligi, on postaje primamljiv ne samo medijima već i raznoraznim trgovcima decom. Oni im daju stipendiju, obećaju kola, transfer u neki veliki klub, i ta deca više i nisu u vlasništvu klubova, već tih preprodavaca ljudskih duša. I što je najgore, u većini slučajeva na to pristaju i njihovi roditelji, sve nadajući se da će tako rešiti svoje finansijske probleme, odnosno spasti se siromaštva u kojem se nalaze.

 

- Milovan Đorić, bivši direktor omladinskog sektora u FS Srbije, godinama se borio  protiv mešetarenja prilikom odvođenja mladih igrača. Čak je pretio i krivičnim prijavama - i opet ništa?

 

- Milovan Đorić se, tačno je, žestoko borio protiv svakog kriminala u vezi sa vrbovanjem talentovane dece. Ali pojedinac teško može da tu pošast spreči, ili je iskoreni. U Srbiji, prema zvaničnim podacima FIFA, ima 90 registrovanih menadžera. I neka svaki od njih odvede samo po jednog igrača, to ne bi mogli da izdrže ni Brazil ni Argentina, koji inače slove za najveće izvoznike fudbalera. Posebna je, tek, priča o tome da ti legalni menadžeri na domaćem tržištu imaju i po pet-šest svojih "pomoćnika" koji špartaju Srbijom, obilaze sva velika takmičenja, kako bi pronašli neki fudbalski biser koji dobro mogu da unovče.

 

- Kad smo već kod Milovana Đorića, on je ovih dana otišao u penziju, a nasledio ga je Dušan Savić. Da li ta promena nešto obećava?

 

- Milovan Đorić, ma kakvu percepciju javnost imala o njemu, učinio je mnogo za srpski juniorski fudbal. Normalno je da kada se bori protiv mešetara, protiv kriminala sa odvođenjem dece - proizvede veliki broj neprijatelja. Znate već kako je to u Srbiji - ako dirnete u nečiji interes, vi ste odmah i za neke druge interesne grupe persona non grata. Ja ovim izjavama o Milovanu Đoriću ne želim nikome da se udvaram, da polemišem sa onima koji ne misle tako. Prosto, imam svoj stav, svoje viđenje stvari, i mogu odgovorno da kažem da je fudbalska Srbija mnogo izgubila time što je gospodin Đorić otišao u penziju.

Ali je iza sebe, svejedno, ostavio uspostavljen sistem rada, pa ni njegovom nasledniku Dušanu Saviću neće biti teško da nastavi rad i uvede i neke inovacije i svoju fudbalsku filozofiju. Ono što svakako mora da se kaže, jeste to da smo po rezultatima u omladinskom sektoru u samom vrhu Evrope.

Sa druge strane Milovan Đorić, iako je otišao u zasluženu penziju, nije otišao fizički iz Saveza. Poduhvatio se da vodi našu kadetsku selekciju preko koje smo i dobili organizaciju evropskog šampionata za kadete u 2011. godini. Naše juniorske selekcije su, primera radi, daleko ispred Italije i Holandije, dok smo za neku nijansu slabiji od Španije i Nemačke.

 

- Ima indicija da se i pojedini treneri mlađih kategorija fudbalera bave "menadžerskim poslovima" ili su u sprezi sa "pravim" menadžerima?

 

- Toga svakako ima, i to je strašna pojava. Za svaku osudu. Rade u klubovima, a u isto vreme prave ogromnu štetu svojim poslodavcima. Međutim, mora se znati da su treneri mlađih kategorija očajno plaćeni. A i oni su živi ljudi, moraju od nečega da žive. Ako u jednom Ajaksu, koji mi često uzimamo za primer dobre fudbalske škole, treneri mlađih kategorija imaju bolje plate i od trenera prvog tima - eto i za nas putokaza kako da radimo. Ne moramo baš tako bogato kao Ajaks, ali da oni koji jedino i stvaraju imaju bar dostojanstven tretman. Nama je jedini spas u poboljšanju rada škola, stvaralaštvu, inače nam se crno piše.

 

- A ko će konačno da reši pitanje kriminalaca, ili junaka "Bele knjige" o organizovanom kriminalu, koji najviše i mešetare s prodajom dece?

 

- Država, klubovi. Mi nismo članovi EU, ali svejedno moramo da se pridržavamo propisa FIFA i UEFA. Ali nas to ne sprečava da se na žestok način obračunamo sa mafijašima i kriminalcima koji nam odvode decu, direktno uništavajući našu fudbalsku budućnost...