Francuska

Ekskluzivno: razgovor našeg dopisnika sa predsednicom francuskog Nacionalnog Fronta, Marinom Le Pen

Susret trećeg tipa

Nakon mrsnih praznika i najluđe pijane noći, vreme je da se napravi neki bilans protekle političke sezone. O onima koji drže vlast,  već smo pisali i o njima se sve zna. Njihov plan je da ostanu tamo gde su. Opozicija pak ima za cilj da ih jednog dana zameni. To je cela kurto-murtovska filosofija politike uopšte i bilo gde. A šta o svemu tome misli trećeplasirana kandidatkinja na predsedničkim izborima, amblematična Marina Le Pen,  biće tema mog prvog dopisa u ovoj godini.

Mile Urošević, dopisnik iz Pariza

Cela planeta je čula za Marinu Le Pen. Neko je voli, oko 20% francuskih birača, al je ipak malo više onih koji je mrze. Nju i celu familiju Le Pen. Da nije tako danas bi Marina bila i Sarkozi i Oland u isto vreme.

U svakom slučaju jedno je sigurno, žena koja je osvojila bronzanu medalju u trci za jelisejsku fotelju  je u mnogo čemu posebna. Niko ne ostaje ravnodušan prema glomaznoj ofarbanoj plavuši teškoj šest i po miliona glasova. Partija FN je vrsta familijanog preduzeća, firma koju je osnovao tata Le Pen a razradio je socijalista Fransoa Miteran iz taktičkih razloga.

Krajem osamdesetih godina prošlog veka,  on je smislio kako da se održi na vlasti u zemlji gde je desnica tradicionalno ubedljivo većinska. Po sistemu podeli pa vladaj to mu je upelo u ono vreme a evo ponovilo se i ovoga puta. Koliko je takva igra jedan politički rulet, najbolje se videlo 2002, kada je  Žan Mari le Pen eliminisao socijalistu Žospena i tako ušao u finale predsedničke trke. Tada je autsajder Širak pobedio i to afričkim rezultatom od preko 80% glasova, jer je i cela levica bila prinuđena da glasa za njega kako bi sprečili dolazak nacionalista na vlast.

FN nema saveznika jer ih bije glas da su fašisti. Da stvarno jesu bili bi zabranjeni ali nisu zabranjeni jer su manipulisani od strane onih koji drže vlast. Obzirom da se Sarkozi zamerio Marini, ona je u drugom kolu orjentisala svoje birače ka uzdržanosti i tako implicitno dovela socijaliste na vast. Politika je prostitutka a  Fransoa Oland je zahvaljujući političkom nemoralu  uzeo vlast. Za usluge je obećao dozu proporcionalnosti na sledećim izborima što je garancija da ekstremna desnica uđe u parlament na mala vrata. Danas to nije slučaj jer  je glasački sistem u Francuskoj takav da partija koja ima 20% glasova jedva uspe da u parlament plasira  dva svoja predstavnika, što je samo 0,3% deputata.

 

Najhrabrija Francuskinja

 

Čak i oni koji ne vole Marinu priznaju da nema dlaku na jeziku i da je hrabra. Ovo verovatno dolazi od činjenice  da mnogi Francuzi imaju isti stav prema problemu masovnog prisustva stranca različite kulture i religije ali  nemaju tri čiste da to kažu javno. U eri mondijalizma i svih integracija vrlo je teško biti nacionalista, čitaj patriota, a da čovek ne reskira , ako ne sindrom Ruždija, ono bar probleme na poslu ili sa komšilukom.

Marinine pristalice se kriju i glasaju tako da niko ne zna. Marina je sa svoje strane od ovog zabranjenog voća i napravila svoj program, karijeru i unosan biznis. Okrenem žicu partije FN.  Halo, dajte mi Marinu, traži je Mile. Kratko, jasno. Javi se neki lik i zakaže mi intervju za petak u pola dvanest. Intervju sa Marinom je zapravo jedna vanredna konferencija za štampu koju FN organizuje nakon susreta lidera opozicije i Predsednika Olanda.

Sastanak  je održan Jelisejskoj palati krajem prošlog meseca u okviru demokratske razmene mišljenja. To je zvanično. Nezvanično Oland hoće da pojača podelu opozicije. Obzirom da je bivša Sarkozijeva partija već pukla  na dva nepomirljiva tabora ispada da je sada FN glavna stranka opozicije. Uostalom i sam Oland je izrazio bojazan da će Marina Le Pen biti i levo i desno smetalo u sprovođenju novih reformi koje Evropa i bankari zahtevaju od Francuske. 

Elem, picnem se i krenem u novi centar Nacionalnog Fronta na periferiji Pariza. Nekoliko fotoreportera je već na licu mesta. Pored dve crnkinje u Sali ima i nekoliko drugih stranaca koji podržavaju politiku FN. Poznato je da stranci koji su već u Francuskoj ne vole strance koji tek treba da stignu. Valjda zbog konkurencije a to je za FN dokaz legalnosti borbe protiv masovne emigracije i neka vrsta legalizacije rasizma. Veliki deo naših ljudi koji glasaju u Francuskoj ne kriju  da glasaju za porodicu Le Pen.  Stižu i novinari sa državnog TVa i iz nekih jačih novina. Znači nećemo biti sami...

 Čuju se štiklice po pločicama hola. Marina stiže na vreme. Tačnost je carska učtivost, kaže poslovica. U pratnji plavuše su ošišani gorila i zvanični portparol partije. Gorila zauzima busiju iza leđa gazdarice a portparol je na njenoj desnoj strani. Nismo sigurni da čovek  govori jer je celo vreme prećutao. U svim sličnim  partijama se uvek zna;  ko je glavni a ko je tu da izigrava nameštaj i pravi u gužvu.

 

Kriza kao saveznik

 

Marina čita svoj referat od 28 minuta i dokazuje crno  na belo da se promenom vlasti u Francuskoj ništa nije promenilo i da zemlja srlja u katastrofu zbog mondijalističke ideologije  svojih vladara. Kritikuje se  vladina politika oporezivanja i mlaka borba protiv siromaštva. Kao rešenje Marina predlaže reindustrializaciju Francuske uz zaštitu evropskih  granica, zatim 20% smanjenja poreza na potrošnju  energenta, struja, benzin, gas... kao i reorganizaciju stope potrošačkih kredita koji su najkrivlji za bedu u državi slobode.

  Sve što narod voli. Slobodna ekonomska konkurencija je potrebna ali uz poštovanje tradicije naroda. Nije baš sve na prodaju, kaže ona i nastavlja da je najbitnije ipak da se zaustavi masovni priliv ekonomske emigracije. Francuska nema više ništa da pruži bednima jer je i sama u krizi. A ta kriza nije iza nas već je ispred i čeka pogodan momenat da nas dokrajči. Ono što dolazi je katastrofalno jer su sve odluke evropskih vladara neuračunljive i totalno pogubne po svaku državu po naosob.

Sarkozi je tvrdio da je kriza prebrođena kao što se sada i Oland busa u prsa da je najgore prošlo i to malte ne zahvaljujući njemu. Kobna greška. Svima je jasno da je socijala u regresiji i da je kupovna moć  pala ispod nule. Nije slučajno da je štednja postala omiljeni plasman u Francuskoj. Ne zato što je to unosna investicija ili što ljudi ne znaju šta će sa parama , već zbog toga što je mnogima sada jasno da crni dani tek dolaze. Ništa se nije promenilo time što su na mesto Sarkozijeve klike došla socijalistička, zaključuje Marina i tu je kraj monologa. Sevaju blicevi, zuje kamere. Pitanja molim!

Moje prvo pitanje se odnosi na razloge zbog kojih moderne vlade u svetu rade protiv interesa svojih naroda.

- Mnogi Francuzi se takođe pitaju zbog čega današnji političari rade i misle kao jedan. Kako to da oni  stalno donose pogrešne i pogubne odluke te tako bezdušno stežu omču oko vrata svojim sunarodnicima. Bilo da je to u Grčkoj, Španiji ili Portugaliji kao i u samoj Francuskoj. Odgovor je vrlo nerazumljiv ali jedini koji može objasniti ovako neracionalno ponašanje političke elite na vlasti. Oni nisu gospodari svojih ideja već se  pokoravaju jednoj zajedničkoj mondijalističkoj ideologiji.  Ta ideologija je zasnovana na dva neprikosnovena principa, a to su: slobodna ekonomska razmena  i masovna emigracija radi mešanje stanovništva. Drugim rečima, evropska unija diktira svim  članicama jednu anti patriotsku politiku koja ide na račun kapitalu i bankarima. Podeli pa vladaj u mutnome, zaključuje Marina.

-  Da li je to razlog što je od evropskog parlamenta zatraženo da vam ukinu imunitet kako bi vam sudili za širenje rasne mržnje, pitač.

-To ćemo tek da vidimo kako će mi suditi za nešto što ne podleže ni jednom članu zakona. Naime o čemu se ovde radi. Ja sam pre skoro dve godine izjavila da je kolektivna molitva po ulicama francuskih gradova vrsta okupacije. Što i jeste, ilegalna okupacija teritorije, jer su ulice zatvorene a takve molitve nelegalne. Drugim rečima, meni treba da se sudi zato što sam upozorila na nelegalnost zabranjenih dela. Po mom mišljenju optužba ima za zadatak da pokrije i sve druge dolazeće nelegalnosti i da tako opravdava neustavnu toleranciju vladajuće klase prema emigrantima.

- Možda je sve to uvertira da bi vas sa nekoliko takvih optužbi sprečili da se kandidujete 2017- te, rekoh tiho. (Marina je to čula i vatreno odreagovala).

-Razumela sam ja šta je njihova želja ali su razumeli i oni da bi takav potez izazvao takve proteste da je bolje da ne i pokušavaju. Mada... sve se može očekivati od ljudi kojima je ideologija jedina inteligencija.

- A možete li za naše čitaoce i za sve građane Srbije reći šta mislite o proširenju unije i ulasku novih država u članstvo EU?

- Ola, la, to nikako. Ne činite kobnu grešku jer povratka nema. Ko se jednom uhvati u kolo ima da igra kako mu se svira. Ne, zaista, kao prijatelj Srba i svih drugih evropskih naroda  koji još uvek nisu ušli u evropsku uniju, ja vas preklinjem: ne ulazite olako u đavolsko kolo, sačuvaje vašu nezavisnost i  vaše kapacitete razvoja. Ostanite gazde svojih odluka i ne verujte onima koji tvrde da je Evropa odgovor na krizu.

Nikada ne mogu biti rešenje oni koji su svojim neodgovornim odlukama izazvali celu ovu planetarnu pometnju. Zar vam nije jasno da je za samo deset godina vladavine evra najbogatiji kontinent planete pao na prosjački štap. Srećan je onaj ko sa Evropom ima samo  dobrosusedske odnose. Jer ako samo jednom nogom uđete u mašinu, ima da vas proguta kao što je progutala sve države na jugu Evrope. Ko se sa Evropom kači, propada kao Grčka. U suprotno me niko ne može ubediti, a nadam se da neće ni vas, rekla je na kraju Marina Le Pen.