Otimanje
Budžet Srbije
na usluzi strankama, centrima moæi i liènim potrebama vlastodržaca
Pare, rupe
i pendreci
Budžet za 2013. godinu pokazuje da vlast predviða unutrašnje sukobe, a ne spoljnu
agresiju. Za policiju je planirano izdvajanje veæe
od onog za nove investicije ili za poboljšanje stanja u agraru, ali
veæi deo para ne odlazi na poboljšanje standarda zaposlenih, veæ na nabavku novih sredstava prinude kojima æe nasilno biti razbijane demonstracije gladnog naroda.
Igor
Milanoviæ
Budžet za 2013. ukazuje na sve slabosti srpske privrede
delimièno nasleðene od ranije, a dobrim delom proizašle i iz politike aktuelne vlasti.
Ukupni
budžetski rashodi planirani za ovu godinu iznose 1.078.316.879.000 dinara, što
je po srednjem kursu za evro na dan 31. decembar 2012. iznosilo 9,482 milijarde
evra.
Najveæa stavka u budžetu je planirano
izdvajanje za dopunu Penzijsko-invalidskog fonda u visini od 281 milijarde
dinara, što predstavlja polovinu sredstava potrebnih ovom fondu. Na drugom
mestu su rashodi za zaposlene u javnom sektoru koji æe dostiæi 266 milijardi dinara (od
èega samo za plate ide 203 milijarde dinara), te æe na ove dve stavke otiæi
više od polovine planiranog budžeta.
U svim državnim organima ima ukupno 270.678 zaposlenih shodno
projekciji iz budžeta. Najviše zaposlenih ima u osnovnom obrazovanju, njih 69.898. Ono
što je zaprepašæujuæe jeste broj zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih
poslova i Ministarstvu odbrane.
Ministarstvo
odbrane ima 25.565 osoba u stalnom radnom odnosu i 10.435 ljudi zaposlenih na
odreðeno vreme, što zajedno èini 36.000 zaposlenih. Sa
druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima ukupno
49.365 zaposlenih i skoro svi oni, sa izuzetkom njih 23, su za stalno
zaposleni. Ovom broju treba dodati još 2.050 osoba stalno zaposlenih u Bezbednosno
informativnoj agenciji.
Po ovim
podacima vidi se da je broj zaposlenih u policiji skoro za 50 odsto veæi od broja zaposlenih pri vojsci, što znaèi da sadašnja vlast ne raèuna sa ozbiljnim spoljnim
neprijateljem, ali se sprema za obraèun sa unutrašnjim neprijateljima.
Istovetni
zakljuèak se nameæe i kada se uporede finansijski izdaci planirani za
policiju i vojsku. Iako, po pravilu, vojska raspolaže daleko skupljim
sredstvima od onih potrebnih policiji, budžetske razlike su u korist
Ministarstva unutrašnjih poslova?!
Za policiju
je planiran izdatak od 70.733.603.000 dinara, a za Ministarstvo odbrane samo
58.076.547.000 dinara. Ovo ukazuje na to da æe daleko vrednija oprema biti isporuèena policiji, dok æe vojska morati da se
zadovolji korišæenjem veæ prevaziðenog i dotrajalog naoružanja, jer za znaèajnije nabavke novog, u
budžetu jednostavno nema para.
Iako je lepa
vest da Srbija po mišljenju njenih vlasti
trenutno nema spoljne neprijatelje, ipak je državnièki neozbiljno nastavljati sa ubijanjem veæ ionako polumrtve vojske, jer situacija u okruženju može da se promeni u skoroj
buduænosti. U ovakvom ponašanju sadašnje vlasti, koje se u
biti ne razlikuje od onoga šta je radila prošla vlast, krije se poruka svakom ozbiljnijem analitièaru da vlada planira da odbranu zemlje prepusti nekoj
spoljnoj vojnoj organizaciji. Da li je to pokušaj
da se Srbija na mala vrata i suprotno raspoloženju
graðana uvuèe u NATO pakt?
S obzirom da
u ovom trenutku, sa izuzetkom neuralgiène Preševske doline gde su moguæi
sukobi sa albanskim teroristima, Srbija nema pomena vredne "unutrašnje neprijatelje" po izglasanom budžetu vidi se da se vlast
sprema na sukobe veæih razmera sa demonstrantima,
odnosno gladnim narodom koji bi ovog leta mogao da preplavi ulice srpskih
gradova. Zbog toga su i izdaci za nabavku nove opreme i naoružanja za policijske jedinice daleko iznad onih planiranih
za vojsku.
U budžetu za ovu godinu planirani su izdaci za kapitalna
ulaganja u visini od 46,9 milijardi, dok æe na agrar otiæi još 45 milijardi dinara.
Iako su izdaci za poljoprivredu skoèili sa 2,6 odsto ukupnog
budžeta na 4,5 odsto, ipak je
vidljivo da ovogodišnji budžet nikako ne može da se naziva investicionim
veæ, pre, restriktivnim.
Ono što posebno optereæuje budžet, pa samim tim i privredu jeste poveæanje deficita i ukupne zaduženosti
zemlje. Od nekadašnjeg zakonskog limita na nivou od
45 odsto bruto domaæeg proizvoda nije ostalo ništa, jer je još vlada Mirka Cvetkoviæa dogurala na preko 50 odsto BDP-a, a ova sadašnja je nastavila sa zaduživanjem.
Na kraju
novembra 2012. javni dug Srbije je iznosio 17,56 milijardi evra što je veæ iznosilo 60,2 odsto BDP-a,
a po preliminarnim rezultatima za kraj prošle godine zaduženje se poveæalo na 17,67 milijardi
evra, odnosno 61,5 odsto BDP-a. Ovako visok nivo javnog duga izdržljiv je samo za razvijene ekonomije, ali ne i za zemlju èija privreda iz godine u godinu slabi, a za 2013.
planiran je rast proizvodnje od svega 2,2 odsto, što
se u sluèajevima ovako malih privreda
smatra opasnom stagnacijom.
Da bi se
isplatili krediti koji na naplatu dospevaju u 2013. godine. Srbija æe morati ponovo da se zadužuje na stranom tržištu, tako da je još uvek otvoreno pitanje da li æe projektovani budžet uopšte moæi da se popuni sa deficitom od oko 100 milijardi dinara
bez štampanja novih para.
Srbija veæ sada spada u visoko zadužene
države, odnosno one koje su na korak od dužnièkog ropstva, spirale
stalnog zaduživanja kome nema kraja. Nekadašnja Jugoslavija sa preko 20 miliona stanovnika 1988. bila
je dužna ukupno 14,8 milijardi dolara,
dok danas samo Srbija sa sedam miliona stanovnika duguje ukupno 38 milijardi
dolara.
Za 22
godine sve bivše republike nekadašnje SFRJ, a danas nezavisne države, poveæale su svoje dugove za
ukupno skoro trinaest puta!
Najviše se u
procentima zadužila Slovenija - 21,5 puta, odnosno sa nekadašnjih 2,6 milijardi
dolara na 56 milijardi. Za njom sledi inaèe apsolutni šampion u ukupnom zaduživanju, Hrvatska koja je
svoje dugove sa nekadašnjih 4,6 milijardi dolara
poveæala za petnaest puta na 69
milijardi dolara.
Crna Gora je
1988. dugovala 0,416 milijardi dolara, a krajem 2010. 4,7 milijardi, Makedonija
je u istom periodu svoje zaduženje sa 0,89 poveæala na 6,7 milijardi dolara, a Bosna i Hercegovina sa 2,1
na 16 milijardi.
Davne 1988.
godine Srbija je dugovala 5,5 milijardi, a krajem 2010. javni i privatni dugovi
naše republike prema inostranstvu iznosili su 38 milijardi dolara.
Slovenija, a
manjim delom i Hrvatska svoje kredite su racionalno iskoristile ulažuæi u proizvodnju i
infrastrukturu. Za Srbiju jednostavno nije jasno gde su otišle milijarde dolara
uzetih na kredit iz inostranstva, osim na popunjavanje budžetskih rupa, odnosno
u privatne džepove ljudi na vlasti i njoj bliskih.
Zbog toga budžet za 2013. godinu ne može
ni da bude investicioni, veæ restriktivni koji æe novim nametima da uguši i
ovo malo privrede što je preživelo u Srbiji. Kada bi bar danas prestalo da se krade u onolikoj
meri koliko se to radilo poslednjih 12 godina, bilo bi dovoljno para za
investicije i bez podizanja stope poreza. Problem je, jedino u tome što se vlast u tolikoj meri navikla na kraðu, da bez nje ona jednostavno ne ume da funkcioniše. Zbog toga su nova zaduženja
neminovna, a to æe jednog dana vraæati neka buduæa pokoljena, ako dotle
uopšte još bude bilo živih ljudi u Srbiji.
Kako danas
stvari stoje, sa ovakvim tempom otvaranja novih radnih mesta celokupni srpski
budžet za èetiri godine odlaziæe na popunu rupa u PIO
fondu, pri èemu se penzije neæe drastièno poveæati u odnosu na ove današnje.
Ovo znaèi da æe sav novac kojim Srbija raspolaže odlaziti na gladovanje penzionera. Potpuno nerazumna i
za narod pogubna politika.
A 1.
Sloboda
obrazovanjem, robija naoružanjem
Kada je
ministar odbrane Velike Britanije jednom preporuèio Vinstonu
Èerèilu da budžet za odbranu pojaèa na raèun izdataka za kulturu i obrazovanje, premijer ga je
zapitao: "A èime æemo onda da se branimo?"
Stari državnik
je dobro znao da se jedna zemlja ne brani samo tenkovima i topovima, veæ daleko više obrazovanim i
talentovanim državljanima. Srbija bi po mišljenju aktuelne vlasti trebala da se brani - pendrecima i
suzavcem.
Pored toga što æe dve treæine budžeta otiæi na rashode za zaposlene u administraciji, penzije,
Ministarstvo odbrane i ministarstvo unutrašnjih poslova, za Upravu
za izvršenje kriviènih sankcija, odnosno za zatvore u Srbiji predviðeno je 8.245.829.000 dinara. Tako za ministarstva kulture
i obrazovanja ostaju još samo mrvice.
GLOSA
Za 22
godine sve bivše republike nekadašnje SFRJ su poveæale svoje dugove za ukupno skoro trinaest puta!