(P)likovi

 

Kako je unapred propala planirana udvorička monografija o Aleksandru Vučiću

 

Pobednika nema ko da hvali

 

Odmah posle prošlogodišnjih izbora vrh Srpske napredne stranke je planirao da izda knjigu hvalospeva posvećenih Aleksandru Vučiću, zapravo, čitavu monografiju, dobro ilustrovanu i prepunu "spontanih impresija", ali se nije našao niko ko ga dovoljno poznaje i ko želi da ga pohvali. Oni koji ga dobro znaju, funkcioneri Srpske napredne stranke, radije su  posle izbora odmah krenuli da se otimaju za dobro plaćena radna mesta (ta borba još uvek traje), umesto da pišu priloge za nesuđenu zbirku udvorištva novom vođi...

 

Igor Milanović

 

  Đorđe Višekruna je bio funkcioner Srpske napredne stranke i veoma blizak sa Aleksandrom Vučićem. U svojim sećanjima, čiji je rukopis deponovao u redakciji Tabloida, on obrađuje i taj period svog života otkrivajući interesantne i nepoznate detalje. Na jednom mestu opisuje neuspeli pokušaj pisanja hvalospeva o lideru naprednjaka:

  "...U junu mesecu 2012. sastao se savet za medije Gradskog odbora SNS-a Novi Sad. Sastanak je bio u kabinetu predsednika Miloša Vučevića. Tada smo se dogovorili da se napiše knjiga o Aleksandru Vučiću i to tako što bi se sakupila mišljenja poznatih ličnosti sa kojima je sarađivao.

  Sam Vučić je podržao ovu ideju, a iz Informativne službe centrale stranke poslali su nam 10.000 fotografija na kojima je bio Vučić u različitim prilikama i sa različitim ljudima.

  Uređivački kolegijum su činili svi članovi saveta za medije, po tri predstavnika Opštinskih odbora iz Bačke Palanke i Bača, Igor Mirović i Miloš Vučević koji je bio i predsednik kolegijuma. Uprkos tome što smo se sastali jedno desetak puta nije se odmaklo dalje od naslova. Ništa nisu pomogle ni učestale urgencije iz Vučićevog kabineta.

  Problem je bio taj što oni koji su dugo poznavali Vučića nisu ništa lepo hteli ili imali o njemu da kažu, a pohvale su stizale samo od osoba koje su ga slabo poznavale, tako da njihove izjave nisu sadržale ništa konkretno niti interesantno.

  U savetu za medije Gradskog odbora bili su jedan glumac i jedan odličan novinar koje smo zamolili da napišu nešto pozitivno o Vučiću, ali im i pored uloženog truda ništa nije padalo na pamet. Tema je, očigledno, bila potpuno neinspirativna.

  Za četiri meseca rada jedino smo uspeli da smislimo ime knjige koje je trebalo da glasi "Pobednik", iako je upravo u tom vremenu Vučić u direktnom izbornom okršaju katastrofalno izgubio od Dragana Đilasa, gradonačelnika Beograda. Uzalud smo tražili po internetu izjave poznatih ličnosti o Vučiću - ničega nije bilo.

  Našli smo samo nekoliko rečenica Rudolfa Đulijanija, nekadašnjeg gradonačelnika Njujorka, koji je za debele pare lagao kako ceni i odlično poznaje Vučića, iako ga prethodno nikada nije video.

  Nismo imali više sreće ni sa predgovorom knjige koji je napisao Igor Mirović opisujući davni nastup Vučića u jednoj TV emisiji gde su se njih dvojica i upoznali. Milošu Vučeviću se ovaj tekst nije dopao najviše zato što ga nije on napisao. Na kraju smo dobili jednu veliku slikovnicu potpuno neinteresantnu za širu publiku.

  Iz stranke su obezbedili dovoljna novčana sredstva za štampanje knjige koja nikada nije napisana. Sponzori su bile opštine Južnobačkog okruga gde su naprednjaci uzeli vlast. Našli smo i odlične dizajnere i grafičke inženjere, ali je problem bio nedostatak teksta. Prosto niko nije uspeo da tako podesi svoj blesimetar, pa da napiše nešto pozitivno o Vučiću, a kontaktirali smo i ljude koji su ga poznavali duže od dve decenije."

  Na jednom drugom mestu, Višekruna prenosi svoju prepisku sa Aleksandrom Jovičićem, mladim funkcionerom Srpske napredne stranke. U to vreme Jovičić je bio skoro nepoznati kadar SNS-a.

  Odmah posle prošlogodišnjih izbora Višekruna pita Jovičića da li je tačno da je postao odbornik u skupštini Beograda, na šta mu ovaj odgovara: "Jesam, ako je to nešto". Posle toga mu Višekruna poručuje: "Pa red je da častiš. Nije ništa, vijaj Aleka (Vučića, prim. aut.) da dobiješ nešto. Kad se sve podeli onda je kasno. Svaka revolucija jede svoju decu." Jovičić mu na to odgovara: "Ne znam ni šta da tražim, a ne znam ni da li ćemo formirati vlast." Višekrunin savet je glasio: "Traži neko stalno radno mesto u javnom preduzeću. Na primer savetnik direktora. Tu si miran do penzije." Konačno, Jovičić pristaje da o tome porazgovara sa Nebojšom Stefanovićem.

  Višekruna 29. juna 2012. u 15 časova i 32 minuta Jovičiću šalje sledeću poruku: "Drugar, baš sam danas mislio o tebi, video sam Stefanovića na TV i upitao se jesi li nešto uradio? Mislim na dogovor o zaposlenju ili izvršnoj funkciji. Što se tiče Aleka (Vučića, prim. aut.), kao što znaš ludnica je prava i on je stalno na sastancima. Čujemo se od nedelje, moraš da odeš jedan dan i kampuješ dok te ne primi...".

  Istog dana mu Jovičić odgovara sledećom porukom: "Vidi, nisam ništa pitao, mislim da će me Nebojša (Stefanović, današnji predsednik republičke skupštine, prim. aut.) obezbediti. Lično bih voleo da budem negde zaposlen fiktivno, a da radim ono sto je Đurić radio pre nego što je otišao u predsedništvo i naravno da vodim omladinu. Ne znam šta planiraju za mene, ali mislim da me neće zaboraviti."

  Jovičić 1. jula 2012. u 9.03 Višekruni šalje sledeću poruku: "Đorđe, stvari idu na bolje. Razgovarao sam sa Nebojšom, biće dobra priča za mene. Tebi hvala puno i naravno hvala ti što me podržavaš i puštaš lepu reč o meni."

  U međuvremenu je Jovčić postao potpredsednik Izvršnog odbora SNS-a, predsednik stranačke omladine u Beogradu, odbornik u Skupštini grada i predsednik odborničke grupe SNS-a, a stranka mu je obezbedila i službenu devojku kako bi se prikrila njegova homoseksualnost. Zbog lošeg rada omladinaca centrala SNS-a planira da ovog momka zameni nekim agilnijim i sposobnijim.

  Postoji više kandidata za ovo mesto, a najviše šanse imaju stranački batinaši, odnosno momci sa manjkom inteligencije i viškom nasilničke psihologije. Dok su ranije prednost imali ženskasti mladići koji su služili stranačkom rukovodstvu za zadovoljavanje specifičnih potreba, sada se traže siledžije koje će da disciplinuju građanstvo. "Niko nije jači od države", mantraju članovi stranke ispranog mozga, podrazumevajući da su oni ta država i da su iznad svake kritike i zakona.

 

GLOSA

 

"...Niko nije uspeo da tako podesi svoj blesimetar, pa da napiše nešto pozitivno o Vučiću, a kontaktirali smo i ljude koji su ga poznavali duže od dve decenije."