Na licu mesta

Vranje: apotekarska ustanova u rukama korumpirane v.d. direktorke

Apoteka kojoj nema leka

Grupa zaposlenih radnika Apoteke Vranje, uputila je redakciji Tabloida pismo kojim žele da upoznaju stručnu i laičku javnost sa samovlašćem i korupcijom u ovoj ustanovi. Tabloid objavljuje neznatno skraćenu verziju njihovog pisma.

.......

Samo dva meseca nakon imenovanja za v.d direktora Apoteke Vranje, Olivera Tomić je krenula na prvo od svojig dvadeset službenih putovanja koja su se desila u periodu od aprila do oktobra 2014. godine. Najduže putovanje je bilo u Rusiji sa dobavljačem lekova „Vega" i proizvođačem lekova „Hemofarm". Radi se o klasičnoj korupciji jer je u Rusiji direktorka boravila turistički i to na štetu Apoteke Vranje. Naime njeno putovanje je plaćeno smanjenjem boniteta koji pomenuti dobavljači i proizvođači uplaćuju apoteci.

Da bi događaji bili jasniji javnosti, treba reći, da je Olivera Tomić direktor zdravstvene ustanove čiji je osnivač grad Vranje, a finansira se iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koje uplaćuju građani Srbije. Nikakve lekove niti medicinsku opremu ne može da kupuje u Rusiji niti može da u ime i na račun osiguranika boravi na sajmovima, niti da bilo šta kupuje u stranim državama u stranoj valuti. Pre ovog putovanja boravila je u Makedoniji, sponzor je bio „Alkaloid" iz Skoplja koji je častio direktorku odmorom na Dojranskom jezeru. I to nije sve: Kopaonik, Slovenija, Beograd i Zlatibor su samo neke od destinacija koje je posetila za ovo kratko vreme na štetu gradske apoteke Vranje.

Od kada je njen suprug imao infarkt i oporavlja se u niškoj klinici, svake radne nedelje Olivera Tomić putuje u Niš, službenim autom gde se u kafanama hrani sa ćerkom studentkinjom na račun Hemofarma. U oktobru je bila često viđana u grčkoj kafanici u Nišu gde jede sa ćerkom studentkinjom u društvu direktora „NetoTagt"-Niš Slavoljubom Miljkovićem, koji je predstavnik Hemofarma i koji učestvuje u praćenju sprovođenja tendera za kupovinu lekova Apoteke Vranje.

Ova putovanja su pravi pokazatelj bahatosti nove direktorke i samo su deo onog što zaista radi. Na posao nijednom nije došla na vreme, a kada je slučajno u apoteci onda otvori vrata od svoje kancelarije, lakira nokte i sluša ko šta govori. Radnicima u ostalim prostorijama je naredila da ostavljaju otvorena vrata da bi čula šta se govori. Od farmaceutskih kuća, Olivera Tomić nabavlja lekove, a oni joj plaćaju da se šeta po celom svetu. Radi se o uvežbanom planu za sprovođenje korupcije.

U dogovoru sa pomoćnikom direktora za farmaceutsku delatnost Marinom Stošić, pre svakog putovanja napune se najveće apoteke u Vranju, Vranjskoj Banji i ostalim opštinama nepotrebnim lekovima, tako što pomoćnica Marina Stošić po tri i više puta ponavlja ista trebovanja za lekove od dogovorenih dobavljača bez saglasnosti načelnika vranjskih apoteka!

O nameštanju finansijskog poslovanja Apoteke Vranje, brine se šef računovodstva druge zdravstvene ustanove Apoteke Bujanovac. Dragan Stanković poznat pod nadimkom „kozmetičar". On u radno vreme izlazi iz Apoteke Bujanovac u kojoj je u stalnom radnom odnosu i dolazi u pomoć Oliveri Tomić. Dragan Stanković je dobro poznat svima koji se bave finansijskim malverzacijama, jer namešta popise, finansijske izveštaje i ostale računovodstvene podatke na zahtev klijenata po dogovoru. Ovakav dogovor je postigao i sa Oliverom Tomić, jer nikome nije jasno koliko para može biti u igri da u radno'vreme neko dolazi iz susedne apotekarske ustanove da menja i rukovodi finansijama Apoteke Vranje. Dragan „Kozmetičar" svakodnevno iznosi fascikle iz računovodstva Apoteke Vranje i priprema lažne podatke Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Od kada je Olivera Tomić postala direktor, Apoteka Vranje ne objavljuje tendere, ne daje podatke o svojim putovanjima, ne dostavlja Agenciji za borbu protiv korupcije stanje svoje imovine, prihode i poklone.

I Upravni odbor je kupljen i upregnut u funkciju korupcije. Primer potkupljivanja članova Upravnog odbora je i farmaceut, Ivana Kostić, koja se nalazi na specijalizaciji u Beogradu. Imenovana je za člana upravnog odbora iz redova zaposlenih. Ivana Kostić prima dvostruka primanja: kao član Upravnog odbora prima 15.000 dinara bez obzira da li je bila prisutna i da li je bila održana sednica Upravnog odbora, i istovremeno prima 15.000 dinara na ime odvojenog života za boravak u Beogradu. Dakle, ona se u isto vreme nalazi u dva grada na udaljenosti od 360 km. i obavlja dva različita posla i prima dve nadoknade uz plaćanje troškova putovanja od Beograda do Vranja i nazad kao i plaćanjem dnevnica.

Dok se magacini apoteka u Vranju, Vranjskoj Banji, Surdulici, Preševu, Vladičinom Hanu, Trgovištu i Bosilegradu pune lekovima za koje nema realne potrebe a prazne potrebnim lekovima, Olivera Tomić putuje i putuje.

Građanima Vranja dobro je poznata biografija Olivere Tomić koja je krajem 2004. godine pokušala da se dokaže u privatnom biznisu, nakon otkaza dobijenog u Zdravstvenom Centru Vranje uspela je da uništi svoju privatnu apoteku u kojoj je jedino ona bila zaposlena. Radnici Apoteke Vranje su zanemeli kad su saznali da ovako neuspešna direktorka imenuje za svoju pomoćnicu Marinu Stošić-drugu neuspešnu vlasnicu privatne apoteke u Vranju poznatu takođe po otkazu dobijenom u ZC Vranje i po neverovatnoj nesposobnosti da je u sopstvenom lokalu dovela u propast sebe samu. Prilikom imenovanja Olivere Tomić za direktora Apoteke, ovi detalji iz njene radne biografije su bili prećutani.

Udomljavanjem „sponzoruša" i ostalih „kadrova" lokalnih političara je uveliko uzelo maha. Godinama unazad novootvorene apoteke na lepim lokacijama u gradu Vranju, dale su ideju lokalnim političarima da bi možda mogle njihove miljenice da smeste. Farmaceuti bez kojih apoteke ne smeju da rade, nedostaju u apotekama, negde rade samo farmaceutski tehničari. Od kada je stupila na funkciju Olivera Tomić nije primila ni jednog farmaceuta, naprotiv farmaceuti napuštaju i odlaze iz ovakve srozane ustanove, a na njihova mesta Olivera Tomić zapošljava frizerke i miljenice lokalnih političara koje su bile na spisku za otkaz u gradskoj upravi. Iako se Apoteka Vranje finansira iz budžetskih sredstava, Olivera Tomić ima diskreciona ovlašćenja da prima u radni odnos radnike koji nisu iz zdravstva, bez ikakvog stručnog znanja.

Farmaceuti koji su inače deficitarni rade za šalterima i po osam sati bez adekvate uniforme, obuće i bez pauze dok se oko njih frizerke i ostali nezdravstveni radnici šetaju, friziraju, šminkaju i raspituju kada će ta plata.