(P)likovi

Vučić u susret izborima: Vođa između ljutih poverilaca i prevarenih podanika

Kumova osveta

Aleksandar Vučić je obavio pripreme za početak izborne kampanje. Uništio je državne institucije i formirao privatnu policiju, sudove i batinaške odrede. Jedan deo opozicije satanizuje kroz svoje medije, drugi drži u šaci, a treći podmićuje. Umesto izbornog programa stranke, glasačima nudi rijaliti programe i strogo kontrolisane spontane idolopokloničke litije pred televizijskim kamerama, dok otvara jedan metar novoizgrađene pruge i sveže okrečene ali nefunkcionalne objekte. Članove svog naprednjačkog kartela uverio je da izbori predstavljaju konkurs za nezaposlene. Glavnu ulogu je, naravno, dodelio sebi, što je i logično, pošto je upravo on osnovni uzrok propasti u koju Srbija srlja pod njegovom diktaturom, konstatuje Predrag Popović, kolumnista Magazina Tabloid, bivši glavni urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i Vučićev dugogodišnji saradnik i prijatelj

Predrag Popović

Izbori još nisu ni raspisani, a Vučić je dobio dokaze da njegova strategija ima ozbiljne nedostatke. Da bi zakrpio rupe u naprednjačkom Titaniku više nisu dovoljni marketinški trikovi iz njegove laboratorije zabluda i prevara. Problemi su se nagomilali, a rešenja nema.

Srpska napredna stranka homogeno izgleda samo u vinskom podrumu u Jajincima, na sastancima dvorske svite, kad kumovi, rodbina i krupni akcionari dele plen. Čak i u tom tvrdom jezgru postoje ozbiljne trzavice. Nezadovoljstvo tretmanom koji imaju sve teže prikrivaju Vučićevi kumovi Aleksandar Nikolić, zvani Foto Toni, i Zoran Bašanović.

Nikolić, inače najnormalniji pojedinac u tom sablasnom društvu, ne krije želju da se konačno smesti u fotelju direktora BIA. To mu je obećano još pre sedam godina, za tu funkciju obučavao se na šestomesečnom kursu u Americi, ostalo je samo da kum klimne glavom i dopusti mu da zasedne u Institut na Banjici, pa da sad malo on izdaje naloge za praćenje i obradu sumnjivih lica. Foto Toni je spreman na sve kako bi osvojio vođinu milost, bespogovorno izvršava naloge, učestvuje u poslovnim kombinacijama kojih se stidi, grli se i ljubi s najprimitivnijim kriminalcima. A, sve mu je uzalud. Bašanović glasnije i upornije iskazuje svoje nezadovoljstvo, pa po beogradskim restoranima vrlo detaljno opisuje konkretne načine na koje će se osvetiti kumu Aleku. Ne samo što će, kaže, otkriti adrese na kojima Vučić poseduje nekretnine - kako ove u Beogradu, Boleču i Novom Sadu, tako i one u Grčkoj - nego će izneti i prljavi veš bate Andreja i Gorana Veselinovića.

Bašanović te pretnje iznosi gde stigne, naročito pred onima za koje zna da će ih preneti Vučiću. Siročić, nada se da će na taj način podsetiti gazdu koliko mu je bio lojalan.

U Glavnom odboru postoji nekoliko frakcija, koje su jedinstvene samo u tome što su nezadovoljne Vučićevim kadriranjem. Iako su još najbrojniji i najglasniji poltroni koji se nadaju da će im svemoćni vođa udeliti parče kolača, mnogi stranački funkcioneri izgubili su strpljenje, nisu spremni da ćutke pristaju na nove doze lažnih obećanja.

Kartel su, svaki iz svojih razloga, nedavno napustili Saša Mirković, Igor Jakšić, Vilibald Erić i prof. dr Dragan Čorbić, a pravi egzodus očekuje se čim Vučić objavi listu poslaničkih kandidata. Kad shvate da su odbačeni, nepodobni stranački prvoborci graknuće do neba. Svi će se čuditi koliko se promenio njihov prijatelj Alek, ranije nije bio takav...Optuživaće ga za jednoumlje, favorizovanje kumova i robova, korupciju i sve ostalo u čemu su zajedno učestvovali, a što im nije smetalo dok su se nadali da će i sami profitirati u tom udruženom zločinačkom poduhvatu. Vučiću neće biti drago da sluša istinu o sebi, ali usled medijske cenzure glas nezadovoljnih naprednjaka neće stići do glasača.

U toj tišini nestaće i frakcija Tomislava Nikolića, što je jedan od osnovnih motiva koji su Vučića naveli na odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Da bi ojačao pozicije, Vučić će iz SNS-a počistiti sva sumnjiva lica, sve naivce koji misle da Nikolić ima moć da ih zaštiti. Istovremeno će sina Radomira pogurati na neku ozbiljniju funkciju, svejedno da li u stranci ili u državnom aparatu, čime će amortizovati nezadovoljstvo tate Tome.

Vučićeva kadrovska kombinatorika, ma koliko optimistično izgledala u njegovim planovima, lako može da se pretvori u fijasko. Dovoljno je da Toma Nikolić pokaže zube i pruži aktivan otpor. Usred izborne kampanje, poslednje što Vučiću treba jeste sukob s Nikolićem. I obrnuto. Zato obojica održavaju ravnotežu straha, iako znaju da će ona biti narušena izbornom listom.

Nesposoban da reši probleme u stranačkoj centrali, umišljeni vođa nema pojma kako da izađe na kraj s haosom koji vlada po odborima u unutrašnjosti. Na čelu više od sto opštinskih odbora nalaze se iz Beograda delegirani poverenici, koji ne mogu da suzbiju već samo pokušavaju da prikriju unutarpartijske sukobe. Postupajući u skladu sa svojim karakterom, kao što radi sve u životu, Vučić je godinama odlagao suočavanje s realnim izazovima, nadajući se da će se problemi rešiti sami od sebe. Svim suprotstavljenim stranama obećavao je podršku, čime je samo produbljavao jaz i podgrevao krizu. Sad, kad je došlo vreme za raščišćavane, vođa je shvatio da ne postoji dobro rešenje. Što god da uradi, dovešće do konačne podele.

Naprednjaci se nemilice sukobljavaju u Novom Sadu, Kruševcu, Nišu, Pančevu... Lideri zavađenih struja shvatili su da su prepušteni sami sebi, pa ne biraju sredstva za obračun. Odbacili su rukavice i brutalno tuku jedni po drugima. U borbi za vlast u lokalnim odborima otišli su toliko daleko da vode prljave kampanje jedni protiv drugih, po ugledu na ono što Vučić radi na republičkom nivou protiv predstavnika opozicije.

Koliko su brutalne predizborne prljave igre među naprednjacima najbolje ilustruje primer iz Vršca. U okviru priprema za predstojeće lokalne izbore, noću, kad pošten svet spava, aktivisti jedne od naprednjačkih frakcija u poštanske sandučiće građana, drugih stranaka i državnih institucija ubacuju kompromitujući materijal o partijskim kolegama iz suparničkog tabora. Na udaru takve diverzije nedavno se našla Dragana Stankov, bivši direktor Javnog preduzeća za stambeno poslovanje „Vršac".

- Stankov Dragana je zloupotrebila položaj u „Invest stanu", a današnjem JP „Vršac", tako što je sopstvenim priznanjem činila krivična dela obraćajući se opštinskom odboru naprednjaka. Plaćala je autobuse Srpskoj naprednoj stranci iz sredstava „Invest stana", a samim tim i novcem građana Vršca jer je „Invest stan" osnovala opština Vršac. Mimo predmera radova je plaćala radove za kancelarije naprednjaka. Dobila je na ruke iz centrale SNS-a četiri miliona dinara i našla sto osoba koji su uplatili na svoj tekući, pa prebacili na tekući račun SNS-a u Beogradu po 40.000 dinara. Pranje novca... Postoji i original izveštaja - navodi se u letku koji je deljen građanima Vršca.

Prozvana Dragana Stankov zaista je u „Rezimeu izveštaja o radu" priznala izvršenje krivičnog dela pranja novca.

- Lično sam preuzela odgovornost za uplatu 4,000.000,00 dinara za kampanju, kada je trebalo pronaći i organizovati 100 lica da izvrše uplatu. Uz nesebičnu pomoć i angažovanje Ružice Maksimović akcija je realizovana za dva dana i bili smo jedini odbor u Srbiji koji nije imao nijednu pogrešnu uplatu - navela je Stankov.

U ratu za funkcije u stranci i opštinskim organima vlasti naprednjaci su sami raskrinkali mafijaški način poslovanja. Aleksandar Vučić je osmislio sistem za pranje novca. Iz stranačke centrale, iz crnog fonda, lokalnim odborima je podeljeno oko četiri miliona evra. Svaki odbor je pare razdelio članovima, koji su na račun stranke uplatili „donacije" od po 40.000 dinara. Zločinački um predsednika naprednjačkog kartela odredio je tu visinu priloga kako bi izigrao Zakon o finansiranju političkih partija, koji zahteva da se donacije čija vrednost je veća od prosečne mesečne zarade objave, sve s imenom i prezimenom darodavca. Zvanično, prosečna zarada je veća od 40.000 dinara, pa krivično delo ostaje prikriveno, u krugu familije i ostalih parazita, daleko od tužilaštva i sudova. Dok je SNS na vlasti policija i tužilaštvo neće povesti istragu i utvrditi poreklo opranog novca, koja suma je u pitanju, ko ga je dao Vučiću i šta je dobio za uzvrat. Autor slogana „Svom snagom protiv korupcije" u kršenje zakona uvukao je hiljade funkcionera i članova svoje stranke. Usput, dao je i povod za optužbe jednih naprednjaka protiv drugih u unutarstranačkom obračunu.

S obzirom na ovaj primer, može samo da se nasluti za koja će sve krivična dela Srbija saznati kad izbori budu zvanično raspisani i kad se rasplamsa rat na naprednjačkoj deponiji.

Uz te probleme, koje ne ume da reši, Vučića je zadesila i muka sa krupnim sponzorima.

- Dosta je bilo, od mene i previše - poručio je Vučiću najvažniji mecena iz prošle kampanje Stanko Subotić.

Posle oslobađajuće presude u postupku za šverc duvana, kojim je državni budžet oštećen za oko 40 miliona evra, Cane Subotić je procenio da više nema potrebe da finansira Srpsku naprednu stranku i njenog vođu. On je dobio slobodu, Vučić vlast. Posao obavljen, pa sad svako svojim putem. Vučić više nema šta da ponudi Subotiću, može samo da prosi, ali tvrdo je tajkunsko srce, ne daje milostinju. Što je još gore po naprednjačkog vođu, Cane nije podložan pritiscima. Iskustvo ga je naučilo kako da se odupire reketašima, zato precizno dokumentuje svaku donaciju, poseduje potpisane dostavnice, izjave svedoka, snimke susreta, sve što mu je potrebno za adekvatan odgovor ako vlast pokrene novu kompromitujuću medijsku kampanju.

Sličnog raspoloženja je i Dragan Amidžić, novosadski tajkun koji je naprednjacima pomogao kad im je trebalo, i to bez uslovljavanja. Sklon bahatom ponašanju, Amidžić je pažnju javnosti privukao saobraćajnim incidentima. Gradskim ulicama je jurio svojim „poršeom", a u februaru 2014. godine vojnim oklopnim vozilom, koje je kupio po vrlo povoljnoj ceni, uništio je kolovoz i zaštitnu ogradu u Sremskoj Kamenici. Građane je uznemiravao i na Štrandu, kad je privatnim mlaznjakom leteo iznad kupača. Novosađani mogu svašta da mu prigovore, ali mora da mu se prizna doslednost u odnosu prema svakoj vlasti. Kako je nekada vređao Igora Pavličića, gradonačelnika iz Demokratske stranke, tako sada kinji i omalovažava naprednjaka Miloša Vučevića.

Prilikom nedavnog slučajnog susreta u jednom novosadskom restoranu, Amidžić je održao prigodan opozicioni govor, koji je začinio uvredama:

- Više ni dinara ne dam naprednjacima! Zar ja da plaćam, a oni mi za gradonačelnika postavljaju ovu pičkicu - vikao je Amidžić i nakon što je Vučević pobegao iz kafane.

Dok novosadski tajkun zavrtanjem slavine preti iz obesti, mnogi manji privrednici iz praktičnijih razloga uskratiće finansijku podršku Srpskoj naprednoj stranci. Jednostavno, vlast ih je sprečila da normalno posluju i privređuju, pa više nemaju novca ni za sebe, a kamoli za naprednjačke kampanje.

- Do 2013. imao sam tri proizvodna pogona. S ovakvim tržištem, na kome dominira kineska i švercovana roba, pod pritiskom astronomskih dadžbina, prinuđen sam da zatvorim firmu. Pošteno sam platio nepošten porez, očistio dugovanja za prošlu godinu i zatvorio dva pogona. Uskoro ću i treći. Pa, neka Vučićev budžet pune strane kompanije, kojima od mojih para daje ogromne subvencije - kaže za „Tabloid" vlasnik jedne od tekstilnih firmi iz Niša, koji napominje da „sebi nikada neće oprostiti što je 2012. i 2014. finansirao SNS".

Da ima sve više takvih primera pokazuje i slučaj u koji je nedavno umešan Boško Đukanović. Otkad je smenjen s funkcije direktora „Dedinja", uglednog kardiohirurga počeli su da izbegavaju i biznismeni koji su sponzorisali valjevski košarkaški klub „Metalac". U razgovoru s jednim privrednikom, dr Đukanović je zatražio prilog za svoj klub.

- Lično mi je Andrej Vučić rekao da prekinem saradnju s „Metalcem". Dok ovi ne padnu s vlasti, od mene nećeš dobiti ni dinara. Ali, ako ti je za utehu, više ni njima ne dam pare - rekao je taj biznismen.

Ni Bogoljub Karić više ne želi da uzalud trpa pare u Vučićeve džepove. Karić je do sada, kako pričaju članovi pećke porodice, u SNS uložio oko osam miliona evra. Za te pare Vučić je pristao da poslaničke mandate dodeli Bogoljubovoj ženi Milanki i bratu Dragomiru, ali ne i da reši osnovni problem - da ukine poternicu i omogući mu povratak u Srbiju.

Bogoljuba Karića nije lako prevariti. Vučić je to uspeo, ali i tome je došao kraj. Umesto para, odbegli vlasnik BK Kompanije na vođinu adresu šalje samo podrugljivo preterane izlive ljubavi. Vučić je odgovorio najavom raskida koalicije SNS-a i Pokreta „Snaga Srbije". No, ni na tome ne insistira kako ne bi Karića odgurnuo u zagrljaj Ivice Dačića.

Ako ostane bez Karićevih para, Vučić će pozvati u koaliciju Nenada Popovića. Iako je rusofil, evro-skeptik i otvoreni protivnik saradnje s NATO, Popović ima šta da naprednjacima donese u miraz. Osim onog što Vučić najviše voli - novca - lider Srpske narodne partije ima dobre kontakte s vlastima u Moskvi, pa bi taj imidž mogao dobro da se iskoristi za pridobijanje patriotskog dela naprednjačkih glasača, koji ne podržavaju vođin evroatlantski fanatizam.

Vučić je svestan da će mu za izborni uspeh biti potrebni i glasovi patriota. Da bi ih zavarao, nameravao je da se upotrebi bivšeg šefa Vojislava Šešelja. Vojvoda od Lisovića dobio je radni zadatak da u kampanji naglašava kako je „Vučić dokazani patriota jer odbija zahtev Evropske unije da Srbija uvede sankcije Rusiji". Naravno, takav zahtev ne postoji, ali istina nikada nije obavezivala ni Šešelja, ni Vučića.

Strategiju je pokvario zahtev Haškog tribunala da se Šešelj vrati do kraja marta, kad bi trebalo da mu se objavi presuda. Gde baš sad, kad je Vučiću najpotrebniji? Otud ogorčenje u protestnom pismu koje je srpski premijer uputio Tribunalu, kao da ne zna da će institucija, koju je donedavno nazivao „antisrpskim kazamatom" i „zločinačkom američkom zaverom protiv Srba", učiniti sve što može na Šešeljevu štetu. Pakosni scenario, kojim su Šešelju skresane nade da će Srpsku radikalnu stranku vratiti u parlament, možda nije namerno usmeren protiv Vučićevih izbornih interesa, ali, eto, poklopilo se, pa u jeku kampanje neće imati ko da duva u naprednjačka splasnula patriotska jedra.

Aleksandar Vučić će imati težak posao da očuva privid jedinstva Srpske napredne stranke, da iscedi preostale sponzore i organizuje medijsku kampanju u kojoj će reciklirati stara, neispunjena obećanja. Prošle izbore dobio je na priči o borbi protiv kriminala i korupcije, koju je potkrepio hapšenjem i pritvaranjem Miroslava Miškovića. Rezultat se video pre neki dan, kad je na rođendansku proslavu „Delta Holdinga" poslao Sinišu Malog, na ritualno poklonjenje. Dakle, ta spletka je provaljena. Kao i neustavni, nezakoniti i nakaradni projekat „Beograd na vodi". U prošloj kampanji Vučić je uspešno zamajavao građane rasprodajom stanova u maketi. Od tada nije proteklo baš mnogo vode Dunavom, a glasači su shvatili da je njihov vođa sumnjivim arapskim investitorima poklonio najlepši deo Beograda, dok su oni dobili smanjenje plata i penzija, otkaze i rešenja o plenidbi imovine zbog neplaćenih računa za poskupelu struju i komunalije.

Srpski marketinški Hudini, pritisnut katastrofalnim rezultatima svoje četvorogodišnje vladavine, može da se uzda još samo u cenzurisane medije, potkupljivanje glasača i zastrašivanje protivnika. Koliko je Vučićeva vlast slaba videlo se tokom ona dva meseca, koliko je „Kurir" imao snage da objavljuje istinu. Bilo je dovoljno da se samo jedan dnevni list pozabavi realnim događajima, pa da naprednjačka kula od karata počne da se trese. Pretnjama i nasiljem, zloupotrebom policije, pravosuđa i svojih medija, Vučić je uspeo da se nagodi s Rodićima i da obezbedi predizbornu podršku „Kurira".

To je najviše što je mogao da uradi. Ostalo je na biračima, koji će na glasačkom listiću sami sebi odrediti dijagnozu i sudbinu.

NOVU KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702