Nismo mi od juče

Kako smo ostali živi

Dugogodišnji saradnik Magazina Tabloid, Zoran Milojević, multimedijalni stvaralac, pisac, glumac i muzičar poreklom iz Kosovske Mitrovice, oglasio se i 2016. godine, svojim novim romanom „Orlovi beli, orlovi crni" koji između ostalog govori o prelomnom trenutku u stogodišnjoj istoriji Gimnazije u Kosovskoj Mitrovici, koja je tokom marta i aprila mesecu 1981. godine prvi put zatvorila svoja vrata zbog albanske pobune. Oni koji su do sada imali prilike da se upozanju sa novim romanom Zorana Milojevića, govore o tome kako ih je autor književnim postupkom suočio sa teškim slikama srpske nesreće. Milojević, kao i u svojim ranijim delima, o Srbima sa Kosova i Metohije piše kao o živim spomenicima. Kao autor koji je svoje celokupno stvaralaštvo posvetio Kosovu i Metohiji, nedavno je dobio i nagradu "Ivo Andrić" od Udruženja književnika Srbije za, životno delo.

Ove godine (14. aprila 2016.) u svečanoj sali Patrijaršije u Beogradu, Milojević je predstavio i svoj najnoviji roman „Orlovi beli, orlovi crni" o čemu je izvestio i portal SPC, "Versko dobrotvorno starateljstvo".

O romanu su govorili pesnikinja prof. dr Darinka Vučinić, književnik mr Jordan Ristić, prim. dr Predrag Tojić i prof. Miladin Raspopović, dugogogodišnji profesor srpskog jezika u Kosovskoj Mitrovici. Goste je ispred Verskog dobrotvornog starateljstva organizatora promocije pozdravio gospodin Ratko Kanlić diplomirani teolog.

Svoje viđenje romana, kao živi svedok događaja koji su u njemu opisani vrlo upečatljivo je iznela pesnikinja dr Darinka Vučinić rekavši između ostalog i ovo: „...Uz duboki pijetet za delo Zorana Milojevića ponosna sam što sam na neki način deo tog sveta, tog neba i što je taj čovek deo nas…Veoma sam teško nosila, podnosila, čitala i iščitavala ovu knjigu jer je toliko nesreće, toliko je istine koja je samo književno oblikovana a sva je prepoznatljiva, proživljena, lično proživljena od svih nas. Likovi koji se u romanu pojavljuju, sve ih prepoznajemo. I kad sad, posle toliko vremena sve imamo na jednom mestu pomislim Bože, kako smo uopšte ostali živi, kako smo ostali pri zdravoj pameti…".

Književnik mr Jordan Ristić je, govoreći o romanu Zorana Milojevića, "Orlovi beli, orlovi crni" koji nastavlja njegov ciklus romana s temom o kosovskom i svesrpskom stradanju istakao: „...Ovaj roman je produbljena slika srpske tragike u prvom planu autorovog užeg zavičaja Kosovske Mitrovice i okoline. Zoranu pripada jedno posebno mesto zato što on političku i društvenu hroniku i život na Kosovu i Metohiji posmatra iz više uglova. On na literaran način sagledava uzroke i posledicu onoga što se dogodilo. Njegova literarna potka ili literarni domet u njegovom romanu daju ovoj političkoj dimenziji onu pravu sliku života i prilika na Kosovu i Metohiji".

Za dr Predraga Tolića u romanu su suštinske dve stvari koje autor preporučuje: „Te suštinske stvari Zoran nije izmislio, on ih je poneo iz Kosovskog zaveta. A to je da čovek u svom zemnom, u svom uvek kratkom životu ima mnogo, mnogo međa ali su najbitnije samo dve. Međa pripadanja i ne odricanja od onoga čemu pripadamo. I druga međa, je međa znanja. Sveti vladika Nikolaj je pre sto godina rekao 'Ubi nas neznanje'. Isto nas ubija i danas jer nećemo da naučimo šta je istorija našeg roda a i to što naučimo mi potisnemo".

Profesor Miladin Raspopović, kome je autor romana bio đak, rekao je da svaki Zoranov roman, i ovaj novi, bolji od prethodnog. „Njegov roman pripada posebnom žanru koji se zove roman reka, to su ogromni ciklusi koje čovek teško može da prati, mora da ih čita posebno. Taj roman reka ima različite tokove koji se na kraju slivaju u jedno more različitih životnih i duhovnih rešenja. Da je Zoran dobar pisac svedoči i to što je izolovan".

U mnogobrojnoj publici bili su i članovi Milosrdne sekcije VDS-a koji su autora romana Zorana Milojevića upoznali sredinom decembra prošle godine prilikom posete Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku „Rudo" gde je on bio na rehabilitaciji. Tada su čuli njegovu životnu priču o „Nebeskoj udici" ispričanu i u njegovoj pesmi „Ispovest Kosovu" i dobili poziv za ovu promociju. Stihovi ove pesme, koje je posle svih učesnika koji su govorili o romanu „Orlovi beli, orlovi crni" kazivala gospođa Ljiljana Jovanović iz „Bogotražitelja" najbolje govore o složenoj ličnosti Zorana Milojevića i njegovoj iskrenosti, hrabrosti i snazi. A da bi se pisalo o „orlovima belim i orlovima crnim" pored umetničkog dara bilo je potrebno upravo to: biti iskren i istinoljubiv, hrabar i snažan što ovu knjigu i čini izuzetnom i vrednom.