Poljoprivreda

Zašto Evropska unija insistira da Srbija bude žrtva genetski modifikovane hrane

Potrovaće nas kao miševe

Svetska zdravstvena organizacija je još 2015. godine označila Glifosat kao "verovatno kancerogen za ljude". Brojne naučne studije dokazale su da je ova supstanca otrovna za čoveka. Ali, Glifosat je dozvoljen za upotrebu u Srbiji, a uvoznik i prodavac je MK grupa tajkuna Miodraga Kostića koji uzgaja zakonom zabranjene genetski modifikovane sorte u Srbiji, ali ga Ministarstvo poljoprivrede ne sankcioniše! Ovo je, na žalost, samo jedan od mnogih otrovnih agenasa koje režimski multimilioneri uvoze u Srbiju na veliko. Posledice su jasne. Što više neizlečivih bolesti i smrtnih slučajeva, to je za njih veći profit.

Mersiha Hadžić

Uvek problematični tajkun Miodrag Kostić, zvanično je vlasnik 29.000 hektara najplodnijih vojvođanskih oranica, i zvanični je zastupnik zloglasne kompanije Monsanto za Srbiju. Monsanto je najveći svetski proizvođač GMO sorti. Zvanično Kostić ne uvozi i ne uzgaja GMO od Monsanta. Njegova MK grupa je ranije medijima saopštila da su sorte koje od Monsanta uvozi u Srbiju isključivo one genetski ne modifikovane. Na žalost kako Magazin Tabloid saznaje, te navodno ne modifikovane sorte niko nije i zaista testirao da li je nad njima urađena genetska modifikacija, već se Kostiću i Monsantu veruje na reč.

- Kad samo prošle godine u Srbiji izvršili kontrolu 1.100 parcela, poslali smo uzorke na laboratorijsko ispitivanje. Poslato je 11 uzoraka, i kod svih je potvrđena genetska mutacija. Protiv vlasnika parcela, tada samo podneli prekršajne prijave nadležnim sudovima. Sve se završilo na tome, a mi više nismo išli u nove kontrole. Tako nam je naređeno odozgo, priča za naš magazin inspektor Ministarstva poljoprivrede koji je tražio da ostane anoniman. Prema njegovim rečima GMO usevima uopšte nije teško ući u trag, dovoljno je pratiti tragove onih koji uvoze, kupuju i koriste herbicide na bazi glifosata.

Glifosat je osnovna komponenta gotovo svih najprodavanijih savremenih herbicida, a izmišljen je za potrebe genetski modifikovanih žitarica 1970.godine u kompaniji Monsanto. Oni su ga na tržište plasirali u zloglasnom herbicidu "Roundap". Patent za taj proizvod je istekao u Americi 2000. godine, sada ga proizvode svi veliki proizvođači.

Svetska zdravstvena organizacija 2015. godine ga je označila kao "verovatno kancerogen za ljude". Brojne naučne studije dokazale su da spada u supstance kod kojih je svaka doza, ma kako mala bila otrovna za čoveka. Glifosat je dozvoljen za upotrebu u Srbiji, baš zato što je kompanije koje su jače od države poput MK grupe uvoze na veliko. Oni su zapravo generalni uvoznici takvih preparata. Prskanje njiva preparatima na bazi glifosata, iz godine u godinu dovodi do toga da toj zemlji maltene ništa više ne može uspešno da raste, pa se dobri rezultati iz početnih godina zamenjuju katastrofalno lošim prinosima. Tada se kao opcija pojavljuju genetski modifikovani zasadi koji su sposobni da istrpe neograničeno prskanje tim preparatima. Upravo to je i cilj kompanije Monsanto kojoj zapravo odgovara da svi što više koriste glifosat, jer to na kraju znači iscrpljenu zemlju koja će trpeti samo njihova semena.

-Prateći ko gde koliko koristi kupuje i prodaje ovog proizvoda nama je lako da napravimo mapu područja koja treba kontrolisati. Pre svega bi trebalo iskontrolisati Kostićeve useve, jer se na njegovoj zemlji i onoj koju zakupljuje već godinama sve prska takvim preparatima, priča naš sagovornik.

Inače, u 90 odsto slučajeva sadi se genetski modifikovana soja, posle nje čest slučaj je GM kukuruz, ukoliko na kesici čipsa piše da je korišćena "Formula 40" to znači da je pržen u ulju od semena GM pamuka koji se kod nas ne sadi, ali ne bi trebalo ni da se uvozi, a tržište je sa njime zatrpano. U pivima u kojima piše da sadrže i kukurz, a iz uvoza su, možete biti sigurni da je u pitanju GM kukurz. Na srpskom tržištu široko je prisutna kanola, koja je zapravo GM uljana repica koja se koristi kao dodatak pre svega hlebovima i drugim pecivima, sosovima i pojačivačima ukusa.

Evropska Unija vrši konstantan pritisak na Srbiju da promeni Zakon kojim se štiti od GMO, dok je naš uvozni lobi našao način da naše supermarkete snabde tim proizvodima i pored relativno dobro napisanog Zakona koji to brani. Trenutni srpski propisi ne dozvoljavaju ni proizvodnju ni promet GMO na našoj teritoriji, ali ako je sličnost domaćih trgovina sa evropskim i američkim približna, a imena globalnih prehrambenih konglomerata sa deklaracija proizvođača na to ukazuju, onda je jasno da smo zatrpani GMO proizvodima.

Pored već prokazanih kukuruza i soje, kao ogromne većine postojećih GMO, odavno znamo da su u svetu genetski modifikovani i pamuk, detelina lucerka, uljana repica, šećerna repa. Genetski modifikovane su i niz sirovina koje su ili sastavni deo stočne hrane ili hrane za ljude.

Ni voće i ni povrće nije mimoišao taj rizičan inženjering. Na listi odobrenih od strane američke Agencije za hranu i lekove - FDA (Food and drug administration) nalazi se GM varijetet šljive, dinje, papaje, tikve, paradajza, krompira i kupusa...

Mnogi od tih proizvodi su već stigli na police naših supermarktea, baš kao što su i semena došla do neodgovornih proizvođača.

Globalni ekološki uzbunjivač Grinpis (Greenpeace) i australijski Truefood.org su 2009. godine izdali listu proizvođača i marki alkoholnih pića na svom terenu na kojima su odvojena GM, odnosno potencijalno GM pića od onih koja su verovatno non-GM.

Kako je moguće da su i piva, vina i rakije "zagađeni" GMO? Pa, lako, i ona se prave od žitarica! Štaviše, danas se mnogi proizvođači piva ne drže čuvenog nemačkog "Reinheitsgebot-a" (Zakona o čistoti piva) pa umesto "čiste" kombinacije voda-hmelj-ječam-kvasac, u nju rutinski ubacuju i kukuruz, čak pirinač.

To se dešava čak i u samoj Nemačkoj, pokazuje istraživanje Instituta za zaštitu životne sredine iz Minhena, koji je dao alarm, doduše ne zbog same GMO već prisustva kancerogenih pesticida poput glifosata. A, kukuruz je, ako ne prvi, onda sigurno drugi na listi GM proizvoda. Zato, pre nego što popijete inostrano pivo iz flaše ili limenke, dobro pogledajte deklaraciju. Neće baš pisati da li su sastojci GMO, ali i obaveštenje da pivo ima kukuruza je dovoljno za uzbunu. Obaveštenje na deklaraciji kod nas ne stavljaju svi proizvođači i kada ga ima, ali oni koji se drže ječma ističu da kukuruza kod njih nema.

Slična je situacija i sa raznim rakijama i likerima, koji takođe mogu imati kukuruznu ili sojinu "bazu", dok kod vina GMO mogu biti korišćeni kao pomoćna sredstva u procesu proizvodnje, ili se u njima mogu naći ostaci herbicida pravljenih za GM biljke.

Možda su neki proizvođači nešto promenili u svom pristupu, ali na toj listi su od piva "Corona" i "Fosters" i "Miler", zatim od likera, votki i viskija čuveni "Bejlis", "Absolut", "Smirnof" i "Blek džek burbon", a sve popularnijih sajdera recimo "Strongbou".

Povremeno se na nekoj "crnoj listi " nađu i druga imena, poput američkog "Badvajzera" kome je Grinpis našao tragove GMO pirinča, ili čak ikone piva - "Ginisa", koji je u međuvremenu prestao da koristi visokofruktozni kukuruzni sirup.

Naravno, ništa bolja situacija nije ni kod sodadžija - Koka Kole, Pepsija, Švepsa, Nestlea...

Čokolade, keks, razni slatkiši i sladoled - većina ovih proizvoda u svetu danas je u napravljena od ili uz pomoć genetički modifikovanih organizama. Ni ovu informaciju, naravno, nećete naći na deklaracijama: prvo jer se njihov krajnji udeo podvlači pod zakonski minimum za GMO obeležavanje (0,9%), a drugo - jer aditivi po propisima i ne podležu obeležavanju.

Tako je i najava kompanije Mars inkorporated (proizvođač marki "M&M's", "Snickers", "Mars", "Milky way", "Twix") da će obeležavati svoje proizvode u SAD zbog novih zakona o GMO u pojedinim državama (Vermontu npr.), više marketinški trik nego ozbiljno povinovanje željama kupaca.A, koliko može da bude ozbiljno vidi se iz januarske najave brazilskog ministra finansija da će šest velikih kompanija, među kojima su i Nestle i PepsiCo, biti novčano kažnjene jer nisu označile svoje GMO proizvode na tamošnjem tržištu. Šećerna trska i repa nisu jedine stvari koje hranu čine slatkom. Tu su i zaslađivači koji se dobijaju iz kukuruznog sirupa ili čak krompira. Uz to, enzimi koji pretvaraju kukuruz u glukozni sirup dominantno su dobijeni uz pomoć GMO. Glikozni sirup, nadalje, je baza za mnoge sastojke slatkiša: dekstrozu, zamene za šećer u žvakama kao što je Orbit, ili u maltodekstrinu...

Kada uživamo u slatkoj punoći čokolade, sladoleda ili nekog drugog industrijskog deserta ne možemo izbeći ni soju. Lecitin, koji se iz nje dobija, nije jedini "obavezan sastojak" sa deklaracije naše omiljene poslastice. Tu su obično i razne masnoće i ulja koja dolaze sa istog izvora, a koriste se i kod proizvodnje margarina, majoneza...Ne zaboravimo da ćemo jesti soju i iz kupovnih rezanaca, supa, dijetalne hrane, imitacija mleka...

Mnogo naivnosti (ili "naivnosti") u nauci stoji iza guranja ove nove tehnologije. Pre trideset godina nismo znali da kada ubacimo gen u drugačiji genom, genom reaguje na to.

Mikrobiolog na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, Dejvid Vilijams, tim povodom kaže: "...Danas svi znamo da genom nije statična sredina. Ubačeni geni mogu da se transformišu na mnoštvo različitih načina, i to generacijama kasnije. To može da znači i da se potencijalno otrovne biljke provuku kroz testiranje kao bezbedne" I profesor sa katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Miodrag Dimitrijević, teorijski se slaže sa ovim. Postoje i naučna istraživanja sa različitim rezultatima u vezi s GMO - od mutacija, kancera i prerane smrti kod laboratorijskih životinja, a naučnici porast broja obolelih od raka u celom svetu povezuju sa sve većom prisutnošću GMO u ishrani ljudi!

Profesor Dimitrijević podseća: "...Kao neko ko se 35 godina bavi genima mogu samo reći da smo mi ono što jedemo. To znači da ono što danas jedemo nas određuje, i to ne za naših života, nego i za naše naslednike u nekoliko generacija. Čovek je do neolita bio samo lovac i kao takvo, njegovo telo nije podnosilo laktozu. I danas, 9.000 godina kasnije, imate ljude netolerantne na mlečnu kiselinu. To dovoljno govori kako se stvari sporo menjaju, ali i kako dugo ostaju u našem organizmu..." Dugo su naučnici mislili da ono što jedemo "ne ostaje u organizmu", ali novija istraživanja (poslednjih 6 do 7 godina) pokazuju da u našem krvotoku ostaju elementi DNK i RNK iz hrane koju smo jeli. A tek koliki je uticaj na našu crevnu floru i bakterije s kojima živimo...

Kod veštački modifikovanih gena problem je što strani gen, onaj koji se ubacuje u biljku, ima deo koji "gasi" i "pali" njegovu funkciju, pa onaj koji je reguliše, pa onaj koji je zadužen za "transport". Sve te funkcije mogu doći i od različitih ubačenih gena, kao kod (zloglasne ) Roundap soje - od bakterije, virusa i (cveća) petonije. Šta tu sve može da se dogodi vremenom, niko ne zna.

"Na kratak rok veća je opasnost od totalnih herbicida koji su postojali i pre GMO, ali su sa njima počeli da se masivno koriste. A njihov je zadatak da spreče biljku (korov) da proizvodi aminokiselinu koja je održava u životu. A tu su još rašireniji nitrati i nitriti, sastojci herbicida koji su jaka mutagena sredstva", izjavio je ranije prof. Dimitrijević.

Prema studijama profesora doktora Arpada Pustaia otkriveno je kako su pacovi koji su jeli GM krompire imali oštećeni imuni sistem. Njihova bela krvna zrnca reagovala su sporije od belih krvnih zrnaca pacova koji su jeli genetski nemodifikovanu hranu zbog čega su postali osetljiviji na zaraze i bolesti. I drugi organi povezani sa imunim sistemom kao što su timus (grudna žlezda) i slezena pokazivali su neka oštećenja. Pacovi hranjeni GM hranom imali su manje i slabije razvijen mozak, jetru i testise. Drugi pacovi imali su povećane organe između ostalih gušteraču i creva. Neki su pokazivali delimičnu atrofiju jetre. Pored toga značajne strukturalne promene i razmnožavanje ćelija u želucu i crevima pacova koji su jeli GM hranu ukazivale su na povećanu mogućnost razvoja raka. Nakon samo deset dana na pacovima su primećeni ozbiljni zdravstveni poremećaji. Neke od tih promena bile su prisutne i nakon sto deset dana (periodu koji odgovara razdoblju od deset godina ljudskog života).

A 1. GMO lobisti i njihova posla

Sudeći po javnim nastupima najuticajniji GMO lobista u Srbiji danas je Tanja Mišćević, zvanični pregovarač Srbije sa Evropskom unijom. Prema ranijem pisanju "Zelenih novina" inernet blogera finanisranje i promociju GMO finansirala je i kompanija "Viktorija Grupa". Poznata firma za uvoz i distribuciju GMO semena „Viktorija grupa" i mediji bliski kriminogenoj Demokratskoj stranci, u krajnjoj nameri usmereni su na ekonomsko slabljenje države, a pre svih osnovnih poljoprivrednih proizvođača.

- Famozna SP Laboratorija, koja je u sastavu zloglasne „Viktorija grupe", uradila je svojevremno analize mleka i objavila lažne rezultate o prisustvu aflatoksina na nagovor Gorana Ješića, zbog čega je Ješić krivično gonjen zbog uznemiravanja javnosti, piše na ovom blogu i navodi se da je jedan od ciljeva cele akcije bio je da se na mala vrata uvede u Srbiju GMO seme žitarica koje su, navodno, „otporne na sušu" i koje zbog toga ne sadrže aflatoksin. U senci cele ujdurme stajali su i ugroženi tajkunski interesi.

-Da je previše slučajnosti na ovako malom prostoru, govori nam i to da su najveći finansijeri GMO lobista tajkuni Milan Beko i Miroslav Mišković. Ono što je interesantno jeste da je silom prekrštene politikante iz Nove demokratije odnosno Liberala Srbije tj. kako se sada lažni „Zeleni" Srbije zovu iz nužde, tokom 2011. godine, zvanično donirala zloglasna firma za uvoz i distribuciju GMO semena ''Viktorija grupa'' sa 616.000,00 dinara, kao i ''Nova luka'' DOO, ćerka firma ''Luke Beograd'' AD, sa nešto više od 350.000,00 dinara, piše na pomenutom portalu, a ako tome dodamo i ime Miodraga Kostića zvaničnog zastupnika kompanije Monsanto za Srbiju, to bi onda mogao da bude spisak najuticajnijih GMO lobista u našoj zemlji. Naravno spisak je otvoren i na njega se mogu dodavati imena poput Dragana Glamočića savetnika predsednika države za poljoprivredu....