Esej

Iz knjige akademika, prof. dr Kaplana Burovića, "Albanski morbidni falsifikati", IK "Balkan, 2018., Ulcinj (4)

Glas naroda je glas boga

Kao jedini "evropski Mendela", akademik prof. dr Kaplan Burović, robijao je decenijama u enverostaljinističkom logoru u Albaniji i na svojoj koži osetio sve užase najcrnjeg totalitarizma. Iz njegovog dela "Albanski morbidni falsifikatu", jedne od preko stotinu knjiga koje je do sada napisao, "Magazin Tabloid" donosi odabrane delove.

Akademik, prof. dr Kaplan Burović

Ajde da vidimo sada zašto je jedan "dokumenat", tako značajan da se štampa i preštampava, diskutira, da nam se njime ,"dokazuje" da je ismail Kadare "denunciran" i ,"persekutiran", proganjan, da mu je sabotirano i stvaranje!

Ovaj famozni "dopis", koji je "odigrao" tako veliku ulogu u životu tako mnogo ljudi, ličnosti Albanije, kako je moguće da ga do sada niko nije nigde ni spomenuo?! Ni Kastriot Dervishi, niti Shaban Sinani, direktori arhiva Albanije, koji su diskutirali pa i pisali čitave knjige o Ismailu Kadareu, u njegovu odbranu. Oni su spominjali i mene, ali ne i u vezi sa tim "dopisom" koji, kako rekoh, i ne spominje. Ne spominje ga ni Fasli Haliti, koji me je, čim sam izašao iz zatvora pozdravio lažima i optužbama, preko medija. Ne jednom! Pa ni Ismail Kadare, koji me do sada napao u preko 20 njegovih napisa i dela, knjiga.

Kako je moguće da ovi, tako angažovani, impenjirani protiv mene, izmišljaju i lažu sve i svašta, dok za ovaj ,"dokumenat" ćute?! Pa ni Sigurimi mi ga nije spomenuo tokom istrage! O njemu nema ni traga ni glasa u dokumentaciji Sigurimi-ja.

Pred sudom me optužio član sudske porote Irfan-Fane Bošnjaku zato što sam kritikovao Kadarea na Aprilskom Plenumu, ali ni pomena o ovom tako važnom dokumentu, kojim su se zauzeli i sekretari Envera Hodže i Ramiza Alije, koji je išao od ruke do ruke, pa je i "kopiran"! Stvar ova koja se nije desila ni sa kojim sličnim dokumentom! Interesantno! Ne pred sudom, već ni pod istragom ime Faslije mi nisu spomenuli, iako su znali sasvim dobro da sam sa njim imao jako veliko, prisno društvo, mnogo prisnije od društva sa onima koje su mi izveli kao svedoke optužnice. Izgleda su se bojali da im ne tresnem u lice da su mi ga uveli kao svog agenta i provokatora, da su sa njim imali za cilj da stvorim anti -partijsku organizaciju.

U svojoj slepoj mržnji protiv mene, Dašnor Kaljoči piše: "...Kapllan Resuli arrestohet dhe denohet me dhjete vite burg politik, duke u akuzuar per agjitacion e propagande, pergatitje per terror etj etj..." (Kaplan Resuli se hapsi i kažnjava sa deset godina političkog zatvora, optužujući se za agitaciju i propagandu, pripremanja terora i drugo i drugo).

Nisam kažnjen na 10 godina zatvora, već na 43! Pa i u L'HUMANITE su napisali da sam izdržao punih 20 godina! Istina je da sam optužen i kažnjen za neprijateljsku agitaciju i propagandu (Iako kao stranog državljanina nisu imali pravo na to!), ali nisam ni kažnjen pa ni optužen za bilo kakav teror. Tu je dokumenat o osudi koju su mi pismeno izrekli: objavio sam ga faksimilno u delu ENVERISTIČKI SUDSKI PROCESI, Ulcinj 2016. Izvolite videti! Tamo nema ni reči o nekom teroru od moje strane, ni u pripremi, ali jeste, u mojoj odbrani, bilo je govora i optužbi da su oni vršili teror nada mnom. To je istina. Za teror sam ja njih optuživao, i to neprekidno, sve dok i sam Enver Hodža ne prizna javno, ne samo usmeno, već i pismeno, da su teroristi, i to crna banda, kriminalna i omražena od čitavog naroda.

Preko svega, mene su još pre hapšenja, bez istrage i suda, osudili i na smrt, očekujući iz dana u dan da ja pucam na moju suprugu (i na decu!) neispravnim mecima revolvera, koji su mi za to ubacili u stan i provocirali me svakodnevno. Preko kazne od 43 godina, razorili su mi i porodicu, masakrirali kćerku, uhapsili sina, prostituirali su mi suprugu, lično mene deset puta uzastopno na živo odrali i 20 godina redom su mi provocirali smrt. Sve ovo zna sasvim dobro ovaj Kaljoči, ali se pravi kao da ne zna.

Zahvaljujem g. Kaljoči što priznaje da sam kažnjen politički, a ne kako je to lagao Ramiz Alija sa Ismailom Kadareom, koji su pisali o meni - i to u listu L'HUMANITE - da sam kažnjen kao agent UDB-e! Agenti UDB-e su bili sami oni, na čelo sa njihovim Enverom, koji su zahtev za moje hapšenje primili iz Beograda. Kako vidite, dok sa jedne strane duje Kadarea i Fasliju, duje njihove ,,kazne" tobože od ,,nas", naše kazne (bez navodnika !) od njih (bez navodnika !) minimizira svakako! Ovo je njegova objektivnost, njegov skrupulozan rad, kako ga ceni autor predgovora Enverovac Henri Fili.

Ali šta mu to znači ,,i drugo i drugo "? Šta se krije iza toga?! Urbi et Orbi neka se zna: krije se da je glavna optužba protiv mene bila parola KOSOVO-REPUBLIKA! Je li potrebno da objasnimo zašto krije ovo?!

Vidite njihovu presudu, njihovog Envera Hodže, koju sam faksimilno objavio! Tamo imate i podrobna objašnjenja. Ja ništa ne krijem ni od koga. Oni kriju sve, jer su svesni njihovih zločina.

1) KALOgi, Dashnor: KADARE I DENONCUAR, Tirana, novembar 2015, str. 193.

Dakle, ovde Dašnor Kaljoči tvrdi da taj ,,moj" dopis, koji sam, po njemu, poslao za štampu listu ZERI I POPULLIT, nije štampan. Šta više, da nije ni sačuvan. Sačuvana je - po njegovom mišljenju - samo kopija u Centralnoj Državnoj Arhivi Albanije u Tirani, Fond 14, Aparat Centralnog Komiteta ,,komunističke" Partije rada Albanije (U nastavku CK PRA) (Struktura), Dosije 308, godina 1973.

Po njemu, tu je kopiju učinio Iljo Kodra, šef kabineta Ramiza Alije, član Politbiroa CK PRA i, posle smrti Envera Hodže, poglavar te partije, pa i presednik Narodne Socijalističke Republike Albanije.

Pitamo: Zašto je napravio kopiju i šta je učinio sa originalom ?!

Kaljoči tvrdi da se original izgubio. Da mu nije možda zato Iljo Kodra i učinio kopiju, jer je predvideo da će original smetati Kaljočiju za njegove prljave poslove?! Original bi trebao da bude napisam mojom pisaćom mašinom, dok kopija, naravno, ne može biti napisana tom pisaćom mašinom. Original bi trebao da ima i otiske mojih prstiju, dok kopija ne može da ih ima. Original bi trebao da bude napisan na moj način daktilografiranja, kao što sam to daktilografirao i tolika druga dela, dok kopija ne može. Nema što, moramo priznati da su jako- jako dobro smislili to oni koji su stavili u ruke taj dokumenat ovom Kaljočiju! Zato ćemo se time pozabaviti detaljno, ali ne ovde. Učinićemo to u poglavlje analize te kopije.

Ovde naglašavam samo ovo, da je - po Kaljočiju - prvi sekretar Partijskog komiteta Sreza Lušnje, Rapi Đermeni, otišao na diskusiju pesme Fasli Halitia 1973. sa pisaćom mašinom, kojom je napravio belješke sa te diskusije. Znači ne rukopisom, kako to čine belješke svi, jer je jadni Rapi moguće mrtav, pa mu nisu mogli da traže to sada, u 2015. godini. Pisaćom mašinom mogu da nam donesu i dela napisana pre nove ere, ia- ko se tada nije znalo za jednu takvu spravu! Ili ne, Dašnore Kaljoči ?! Zapamtite ovo: i dela napisana pre nove ere! Izvolite videti na str. 198-199 njegove knjige.

4. Kaljoči, u njegovom napisu protiv mene, taj ,,moj" članak protiv Fasli Haliti-ja i Ismaila Kadare, naziva dokumentom, pa i artikulli-pretence - „članak-optužnica" pretence prokurori - „optužnica javnog tužioca".

On se aprioristički upinje da je taj „članak" - „dopis Kaplana Resuli" ! Nigde on ne manifestira ni najmanju sumnju u autentičnost njegovu, njegove sadržine, iako zna sasvim dobro da je taj ,,članak" falsifikovan (uz njegovu saradnju!) od enverističke bande na vlasti, kako ćemo videti u nastavku.

Jednu stvar samo ovaj Kaljoči ne zna: da se nije borio protiv terora Envera Hodže ovaj Kaplan Resuli sa njegovim drugovima i kolegama, i posebno - da je čekao antienverističku borbu Ismaila Kadare, on - Dašnor Kaljoči, ne samo što ne bi dospeo da postane novinar, već je postojala veća mogućnost da i njega tresnu tamo gde je bio Kaplan sa njegovim drugovima, pa i izvodeći mu pred sud za svedoke optužnice upravo Ismaila Kadare sa Fasli Halitijem. Ili nije izašao ovaj Ismail na sud kao svedok optužnice protiv komunistkinje Dhorka Leka, autorke sjajnih partizanskih pesama, koje su bile duša i svest ne samo komunista i partizana, već čitavog naroda u borbi protiv fašističkih okupatora zemlje, kao i protiv domaćih kolaboracionista tih okupatora ?! Tokom čitavog Drugog Svetskog rata, pa i dugo posle rata!

I samo ovim zločinom Ismail Kadare je stavio sebi sred čela pečat neizbrisivog i neoprostivog srama za vjek i vjekova! Ili ne?!

Činjenica je neosporna da, dok su Enverovci proklamovali Ismaila za čast nacije, sam narod ga stigmatizirao kao sramota nacije! Ko će pobediti u ovom ratu - zna se! Teško onima koji se suprotstave narodu! Kroz vekove je rečeno i kaže se: glas naroda je glas Boga!

(Nastavak u sledećem broju)