Francuska

U senci migrantske krize i globalističkog shvatanja Mondijala

Crna sudbina bele Evrope

Gledano sa Meseca, planeta Zemlja liči na fudbalsku loptu, pogotovo sada u doba Mundijala. Sve, ama baš sve je u znaku najvažnije nevažne stvari na svetu, fudbala! I po celom svetu isto, a pogotovo u Francuskoj, koja je, uzgred budi rečeno, Bogom određena da odnese zlatnu Boginju u Pariz, bar kako su ubeđeni arogantni i megaprepotentni navijači Plavih trikolora. Za njih nema dileme i u finalu se sastaju s Ronaldovom Selesa selekcijom, i galski petlovi, naravno, ima da razbiju Portose, k'o beba zvečku. Mašta može svašta. Uostalom, Jupiter je rezervisao kartu za takvu priliku, u loži pored Putina. Ipak, pored neviđenog fudbalskog ludila, praznih bulevara i kancelarija u vreme direktnih prenosa iz Rusije, ima i drugi nevažnih vesti u lokalu, koje pune stranice ovdašnjih novina i opravdavaju postojanje TV dnevnika i ostalih Info kanala koji se bave zaluđivanjem raje. O svemu tome, pa i malo iz političke svlačionice, izveštava naš redovni selektor pariskih informacija.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Balustrada k'o estrada

Svet je jedna okrugla lopta

U Parizu je sve po starom, samo svaki put pomalo drugačije! Osim neizbežnog i svuda prisutnog fudbala, sve nade ulažu se u bolje sutra nakon finalne pobede Plavih trikolora. Kritike na račun galskih petlova i njihovog selektora nestale su nako gola protiv Perua. Zbog toga i u eri Putinovog Mundijala, najvećeg svetskog događaja posle petrovaradinskog Egzita, čak i običan dopis poprima oblik prenosa neke fudbalske utakmice. Tragikomedija kao u grčko-rimskom stilu. Cirkus Mediteranija.

S jedne strane ekipa "Evopa bez granica", sa Francuzima, Nemcima i njihovim saveznicima, s druge Italija, Austrija, Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka, a migrantska kriza u centru. Na teren ulazi Vodolija, brod pun migranata na redovnoj liniji pučina-Italijanska obala, koga mnogi nazivaju Trojanski morski konjic. Kapiten Tifoza, Đuzepe Konte, degažira lađu daleko od svoje gol linije. EU pokušava da im je vrati po zakonu koji su sami smislili i da se migranti parkiraju na južnu tribinu Apeniske čizme, i ne tamo odakle su došli, kako želi većina, već tamo otkuda su ušli. Pazi, majku mu, neće da može, protestuju žabari. Panika, panika, gužva pred golom; brod pun migranata ulazi u kazneni prostor. Italijanska odbrana degažira daleko od svoje mreže, Francuzi prave živi zid i lađa "Akvarius" nema drugog izbora nego da uplovi u mirne vode španskih trurističkih obala. Makron zove Merkelu, Merkela zove Makrona. Samit, pa dogovor, redovna pa vanredna sednica! Traže neko zajedničko rešenje kako da se svojoj raji nametne ljubav i razumevanje za probleme migranata koji, bilo kako bilo, nemaju nameru da odustanu od svojih namera za transfer u neku bolju i bogatiju državu od one u kojoj su rođeni i prvi put pikali po svom rodnom poljančetu.

Svi pogledi su okrenuti ka Albaniji, Makedoniji i Turskoj. Živi zid koji treba da zaštiti EU. Ni Srbija nije loše plasirana da bude sabirni centar, ako joj se tutne koja milijarda.

Turisti bez granica, bez viza i, što je najcrnje, bez prebijene kinte u džepu. Svu lovu su dali sponzorima i za prevoz. Idu na prvu loptu, na sve ili ništa, pa kom obojci, kom kopačke.

Na klizav teren ulazi Papa u belom dresu i svira penal, poziva na hrišćansku milost i hitno otvaranje granica, da bi Evropa preživela belu kugu, jer inače nestajemo: starimo i izumiremo - tvrdi sveti otac Franjo. Na drugoj strani terena, humanitarci bez granica u obučeni ko krstaši u dresovima sa crvenim krstom na leđima, otvaraju sve kapije Evrope, traže pojačanje i šalju lađe da prevoze migrante.

Milioni kandidata čekaju ukrcavanje s one strane Mediterana. (osam miliona kako tvrdi nemački ministar za razvoj Gerd Müller dok su same Ujedinjene nacije nabrojale preko 68 miliona migranata koji kruže planetom od države do države da se negde uglave. Biraju najbolje i najizdašnije koji daju stan hranu i malo džeparca. Najbolje je u Engleskoj, tvrde, onda ide Nemačka pa Španija, itd. Francuska je podeljena na pola, tako tvrde zvanični. Čak 10 odsto su za migracije bez granica i 90 odsto su protiv al' njihov procenat ne važi posle izbora, samo pred glasanje.

Ko može da bude izbeglica - migrant? Pa svako ko je u ratnoj stihiji, ili ga proganjaju zbog religije, političke opozicije ili običnog pederluka koji nije svuda odraz kvaliteta ličnosti i modernizma. Zbog toga se očekuju novi talasi i po neki cunami pogotovo od kada su smislili novu brod za spašavanje koji ide do Afrike da pokupi migrante. Ta lađa je inače nemačke konstrukcije i bila je dugo namenjena za graničare na severnom moru da čuvaju od ulaska u teritorijalne vode. Kreće se lađa migrantska, Vodolija, doliva na stotine novih budućih Italijana, Španaca, Nemaca, Francuza, Engleza: Nova Evropa mora biti crno-bela ili da je nema, tvrde novi filosofi i traže da se ova masovna invazija pretvori u rasejanje i da se migranti, mahom mladi momci stasali za ženidbu, raseju po celoj Evropi da poprave natalitet i da zamene radnike koji traže veće plate. Lepo ste to smislili, vrište nacionalisti. Prevara, ofsajd, ofsajd, u toku je zamena stanovništva, uuuaaaaaa sudija! dodaje ekipa Le Pen! Stoj, dalje neće moći, prsi se opozicija, nema više mesta, stadion je krcat, a oni na vratima puštaju i dalje da upada kako ko hoće i to bez karte.

Postoji i ruta za pešačku turu od džamije do džamije i preko zemlje Srbije, dolinama livadama do bodljikave žice. Mađari su prvi razumeli taktiku trgovaca ljudima u haosu i uvideli ko su selektori organizovane migracije, te su novim pravilima igre zabranili ulazak u kazneni ispred Šengen linije na manje osam km i to svim humanitarnim organizacijama.

Evropa je u šoku, oseća se gore nego nakon stavljanja u kavez malih Meksikanaca od strane Melanijinog muža, slovenačkog zeta Donalda. Pod hitno kolko danas i sutra sastaju se predsednici EU lige na samitu oko prelaznog roka iz Afrike u EU. Merkelova je u škripcu, jer je uzela mnogo migranata i sad joj preti ne samo žuti nego i crveni karton. Jupiter Makron nije u boljoj situaciji i moli svog kolegu na nebu, Boga da galski petlovi osvoje boginju u Moskvi i tako mu podignu rejting. Nakon susreta sa Amerima, gde ga je Tramp očerupao, kao i nedavno prepucavanje sa žabarima oko broda Vodolije. Na kraju svojih pljuvanja po italijanskoj negostoljubivosti ipak je promenio mišljenje i pristao da sa Špancima podeli ono što Talijani nisu hteli da ugoste.

Bumerang kolonijalizma

Merkelova, Makron i ostala sitna boranija se upravo ovih dana sastaju da se odluci kako zaustaviti nezakonitu invaziju ekonomske migracije koja se krije iza prava na azil ratnih izbeglica? Na udaru su priobalne zemlje Afrike ali i Albanija. Idealno za EU bi bilo da se naprave logori po zemljama koje nisu u EU i imaju granice sa Šengenskim prostorom. Pogodite na koga se misli i koje pare su potrebne da bi Evropljani ostvarili onu staru: brigo moja pređi na drugoga. Spremni su da naštampaju i da pljunu veliku lovu svim korumpiranim vlastodršcima kako bi se tampon zona zaustavila pred sam ulazak na teren.

S jedne strane, samoživi Germani, u prvom redu Amerikanci, i njihovi prirepci Romani, u prvom redu Francuzi, razorili su arapsko-muslimanski svet, da bi se dočepali naftnih izvora i ostalih sirovina i resursa. Prosjačka raja sada hrli tamo gde ima nekih mrvica. Neće bednicima biti lako, ali ih bogatstva i demokratija evropskih kretena, mame. S treće strane, beskrupuloznim Amerima odgovara da njihovi konkurenti, Evropljani, imaju što više problema. Imbecilni EU - gaulajteri rezonuju, kao truli kapitalisti bez i malo stida ni srama. Treba im marva za najteže i najprljavije poslove u bescenje kao i bulumenta za osvežavanje sve lošije krvi belih evropljana, kako se čuje tu i tamo kod ljudi koji se bave sociološkim problemima.

Naravno ovo je glavna tema ali ne i jedina. Osim pikanja po ruskim gradovima u Francuskoj, invaziji nezvanih gostiju iz Afrike i političkog haosa koji prouzrokuju antimigrantske struje i partije, tu su i nervoze kraja školske godine i ubrzanih priprema za letnji raspust i godišnje odmore koji su na zapadu više od religije. Osim štrajkova na železnici posebno se mnogo pominje familija prvog ministra Edvarda Filipa koji se zainatio da protiv volje svih vozača nametne svoju ideju smanjenje brzine na svim nacionalnim putevima Francuskenje sa 90 na 80 km na sat i tako izjednači dozvoljene brzine za kamione i šlepere sa sportskim alama, "Poršeima" i "Ferarijima". Svako preticanje de fakto postaje kažnjivo i puni državnu kasu. Uostalom, sve se vrti oko para, od fudbala do volana, vrti se, vrti zemljina lopta.