Milovan Brkić
Opustošena Srbija se diže na noge. Desetine hiljada građana protestvuje svake subote. Trg Slobode je ograđen, u ''renoviranju je'', koje će trajati 450 dana! Toliko je potrebno režimu da tri ara površine poploča, da se na tom slobodarskom prostoru ne okupljaju pobunjeni građani. Gradski saobraćaj je desetkovan, samo da građani ne dolaze na ''masovna okupljanja''.
Kradonačelnik Beograda Goran Vesić i Siniša Mali uveliko u Ambasadi Nemačke pregovaraju kako da za male pare GSP predaju nemačkoj kompaniji registrovanoj u Engleskoj, uz masnu proviziju.
Postalo je normalno da ambasadori iz zemalja EU učestvuju u pljačkanju siromašne Srbije, njenih resursa, javnih preduzeća...Njih dvadeset troje je došlo da podrži Vučića da sa Rusijom ne sklapa nikakve dogovore. Neka pocrkamo od gladi, samo ne sa Rusijom! Evropski komesari su satrli Srbiju podržavajući bestidno zlodela Aleksandra Vučića i njegove klike. Ključna je bila podrška još uvek kancelarke Merkel i njenih satelita iz Francuske.
Portparol NATO alijanse u vreme bombardovanja Srbije i Crne Gore Džejmi Šej je raketiranje mostova, bolnica, vozova, zgrade RTS-a objašnjavao da je reč o ''legitimnim vojnim ciljevima''. Zašto i ta banda iz Brisela ne bi postala legitimni ciljevi pobunjenih, a surovo opljačkanih građana Srbije?
Kada ovo kažem, optužiće me srpska opozicija.
Tako je na protestima 19. januara glumac Nikola Kojo, koji je održao odličan govor, kritikovao jednog od vođa pobune, Jelenu Avasonović, zbog predloga da građani jajima gađaju TV Bastilju! E moj Kojo! U Francuskoj žuti prsluci ratuju za slobodu na ulicama, 12 hiljada ih je pritvoreno, sedam hiljada je teže povređeno, osmoro je izgubilo život, a ti bi da se ne zameriš vlastima, da ne izazivaš diktatora! Što su zatvori puniji, sloboda je bliža, poruka je svih porobljenih u svetu.
Prepoznajem u Kojinim rečima krmeći duh Dragana Đilasa, koji drhti pred Vučićem, jer je dogovorio u SAD-u sa Džordžom Sorošem, da bude Vučićeva zlatna rezerva. Da zlotvor zameni zlotvora. Kojo, seti se 5. oktobra i kako je srušen Milošević. Mirnom šetnjom i praznim govorima? Ili bagerom i kamenjem?
A, Vučiću je srce u petama. Smrtno je uplašen, tako da se dan posle Putinove posete pojavio na otvaranju bez publike i sa mnogobrojnim obezbeđenjem.
Telohranitelji potvrđuju da čim uđe u kola, Vučić cvili kao kuče. Te ubiće ga, gotov je, nema mu spasa, proći će kao Đinđić... Uzalud ga teše da su oni pored njega, da to ne može da se desi. A, Vučić zna da, ako nas je istorija bilo čemu naučila, to je da ne postoji čovek koji ne može biti ubijen na bilo kom mestu i u bilo koje vreme. Zna da je došao kraj njegovoj ludoriji, ili, kako bi rekao Kojo, kraj kralju svega izmišljenog.
U posetu Vučiću došao je i ruski predsednik. Govorio je malo, a sada, kada razmislim, kazao je mnogo. Nije se zagrlio sa Vučićem, poljubio se jedino sa Ivicom Dačićem. Ništa nije obećavao. Nije se obratio prinudno dovedenim građanima. Bio je šokiran što se pevaljka Ceca, žena ratnog zločinca i kriminalca, a i sama osuđivana, našla njemu iza leđa.
Bes građana Srbije što je predsednik Putin došao da podrži Vučića bio je vidljiv i na društvenim mrežama. Da li su to u pitanju njegovi i Vučićevi zajednički biznisi? Da li se to Kremlj oprostio od Srbije? Brzi odgovori mogu da nas dovedu u zabludu, jer se danas zna da je Putin prekinuo posetu i hitno napustio Srbiju.
Veći broj korisnika društvenih mreža, povodom posete i dovođenje stotinu hiljada građana iz unutrašnjosti, citirao je stihove Balaševića: ''...Odlazi cirkus iz našeg malog grada, širokim drumom što izlazi na most, odlazi cirkus i ja se pitam sada, ko je domaćin, a ko je bio gost...''
Srbi su duhoviti i kada su porobljeni. ''Putin je odveo rasnog psa, a nama je ostavio džukelu'', je komentar na Tviteru koji puno govori o raspoloženju prema Vučiću. A, i u Podgorici je režim uzdrman svedočenjem Duška Kneževića da je stotinu puta podmićivao prvog čoveka, Plenković se trese od crne knjige Ivice Todorića, Edi Rama je u strahu, predao se vođa narko mafije, Zaev i Cipras čekaju ruku građana, Haradinaj i Tači poziv suda za ratne zločine...Zar čišćenje Balkana od političke mafije nije počelo?