Do koske

Kako su Vučić i Tači izigrali ''mamu'' Merkel i ''francuskog prijatelja'' Makrona

Ujka Sem čeka loše momke

Aleksandar Vučić i Hašim Tači odbili su da učestvuju na samitu u Parizu. Ratni drugovi iz šume po drugi put su se narugali najmoćnijim liderima Evropske unije Angeli Merkel i Emanuelu Makronu. Krajem aprila, na sastanku u Berlinu, odbacili su mogućnost obnavljanja dijaloga i na taj način pokazali spremnost da svoje pozicije čuvaju i po cenu konfrontacije s Evropom i Amerikom.

Milica Grabež

Ima nekoliko bitnih razloga zbog kojih ni diplomate najmoćnijih svetskih sila ne mogu da izađu na kraj s ratnim drugovima iz šume, koji su danas uspešni politički i poslovni partneri. Kad je Merkelova izgubila podršku u Nemačkoj i najavila odlazak u političku penziju, Amerikanci su odlučili da posredno preuzmu kontrolu nad pregovaračkim procesom između Beograda i Prištine.

Odmah su se suočili sa sabotažom, koju su zajedničkim snagama kreirali i realizovali Vučić i Tači.

Da bi dobili povod za prekid dijaloga dogovorili su se da albanske vlasti na Kosovu udvostruče takse na robu iz Srbije. Albanska strana je predstavnicima SAD i EU objasnila da se na taj potez odlučila kako bi sprečila šverc robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

S obzirom na obimnu dokumentaciju, koja dokazuje da su povlašćene srpske firme zloupotrebljavale razliku u srpskim i kosovskim propisima, nanoseći štetu budžetima obe tzv. države, ni Vašington, ni Brisel nisu prihvatili Vučićev ultimatum da se ukinu takse ili nema nastavka pregovora. Vučiću i to odgovara.

Ima politički alibi, koji koristi za populističku propagandu, a, što mu je još važnije, njegovi saradnici sa Severa Kosova i Metohije nastavljaju da kroz nelegalne prelaze administrativne linije prebacuju robu i, zahvaljujući taksama, zarađuju duplo više nego ranije.

Amerikanci su, kao poslednji ustupak, predložili da Priština privremeno ukine takse, kako bi se pregovori nastavili. Kad su Vučić i Tači i to odbili, suočili su se s prvim kaznenim merama.

Na insistiranje Amerikanaca, karajem juna, Branislav Nikolić je razrešen funkcije političkog savetnika kosovskog predsednika Tačija. Kao povod za njegovo sklanjanje prištinski mediji su naveli sumnje da je radio za srpsku Bezbednosno-informativnu agenciju.

Kosovsko Specijalno tužilaštvo saopštilo je da će „početi sa prikupljanjem činjenica i dokaza kako bi se utvrdilo da li postoje razlozi za pokretanje istrage, nakon čega će biti preduzete određene radnje".

Činjenice i dokaze imaju američke obaveštajne službe, koje su utvrdile da je Nikolić bio zadužen za održavanje veze između Tačija i Vučića. Osim njega, u tajnim pregovorima učestvuju Damjan Jović i Petar Petković, funkcioneri Kancelarije za Kosovo i Metohiju srpske Vlade.

Od eliminacije Nikolića, Tačija i Vučića mnogo više je zabrinula najava američkog početka čistke balkanskih država od kriminalizovanih političara s krvavim mrljama iz prošlosti.

Američki, pa čak i ruski mediji objavili su saznanja da će Hašim Tači direktno iz Pariza, 1. jula, otići na saslušanje u Hag, na saslušanje pred Specijalnim sudom za zločine UČK nad Srbima.

Tači je još pre dve i po godine, kad je formiran taj sud, počeo da priprema odbranu od napisane, ali neobjavljene, optužnice. Angažovao je britanskog advokata Džefrija Najsa, koji mu je pripremio odbranu na 550 strana. Kad je pročitao Najsov predlog odbrane, Tači je odlučio da bivšem tužiocu Haškog tribunala, u postupku protiv Slobodana Miloševića, ne plati honorar od dogovorenih 500.000 evra. Umesto toga, predsednik tzv. Republike Kosovo, procenio je da mu se više isplati da od Redžepa Erdogana kupi azil u Turskoj. Zbog toga ne treba očekivati da će Tači dobrovoljno otići u Hag, ali uvek postoji mogućnost da bude uhvaćen, uhapšen i transportovan u sud.

Kristofer Benet, portparol Specijalnog suda za zločine UČK, kaže da optužnice protiv ratnih komandanata još nisu podignute, ali da to nema veze s političkim odnosima i eventualnim pritiscima s bilo koje strane.

Kao Tači, od suđenja strahuju braća Ramuš i Daut Haradinaj i predsednik kosovske skupštine Kadri Veselji. Iako se spekuliše da je Ramuš Haradinaj bezbedan, pošto su likvidirani svi potencijalni svedoci i uništeni dokazi njegovih zločina, u diplomatskim krugovima vlada uverenje da su američke službe kompletirale ceo slučaj i obezbedile pouzdane svedoke, a kada će sve biti procesuriano zavisi isključivo od procene političara.

I za Vučića svaki put u inostranstvo izaziva strepnju od hapšenja. Stranci raspolažu dokazima ratnih zločina Tačija i Haradinaja, ali i njihovih nezakonitih poslova s Vučićem. Dokumentovani su Vučićevi i Tačijevi tajni sastanci u Njujorku, Rimu, Istanbulu i Parizu. Upravo u Parizu, pre 15 meseci, njih dvojica su zaključili kupoprodajni sporazum o Kosovu i Metohiji.

Vučić je pristao da utvrdi državnost nezavisne albanske države na teritoriji južne srpske pokrajine, pa i da potpiše ugovor o dobrosusedskim odnosima, koji će biti neka vrsta priznanja. Veći deo novca, koji je tada dobio, Vučić je oprao kroz projekat „Beograd na vodi". Taj megalomanski građevinski poduhvat koristi i za pranje novca stečenog iz kriminalnih poslova sa Haradinajem.

Za proviziju, Vučić pruža političku i policijsku zaštitu Haradinajevom švercu oružja kroz Srbiju.

Pre ili kasnije, svi oni će se naći na optuženičkoj klupi, samo se ne zna kojim redom. To je osnovni razlog zašto bojkotuju nastavak pregovora i normalizaciju odnosa među dva naroda. Otišli su na samit u Berlinu, narugali se Merkelovoj i Makronu, a sad ne žele ni da idu u Pariz, iako ih lepe i skupe uspomene vežu za tajnu večeru u luksuznom restoranu „Matinjon".

- Sa 99 odsto sigurnosti mogu da kažem da neće biti sastanka u Parizu. Do njega može doći samo ukoliko Albanci budu rekli da će se ponašati ozbiljno i ako prihvate da se razgovara o taksama, a oni neće na to pristati. Mislim da Albanci nisu spremni da razgovaraju ni o čemu važnom, da su na poseban način želeli da pošalju poruku Nemcima i Francuzima da nisu Evropljani ti koji treba da rešavaju kosovski problem. Srbija želi konstruktivno rešenje, ali ne želi da ulazi u razgovore u kojima mora reći unapred da će potpisati nezavisnost, a da o taksama ne može da se priča. Sve to su stvari koje pokazuju da Priština želi da svim u potpunosti upravljaju SAD i niko više, što nije realno. Nemci i Francuzi su tu poruku dobro razumeli i mislim da je njihova odluka da sastanka neće biti - rekao je Aleksandar Vučić u intervjuu Pinku.

Taj stav je ponovila premijerka Srbije Ana Brnabić, naglasivši da joj je žao što je propuštena prilika da se nastavi dijalog. Sa suprotnim političkim ocenama, do istog zaključka došli su i albanski predstavnici. Haradinaj tvrdi da su kosovski zvaničnici spremni za odlazak u Pariz, ali da pripreme ne zavise od njih, tako da postoji mogućnost da samit bude odložen.

- Samit o Balkanu u Berlinu nijed doneo ništa konkretno jer nije bilo koordinacije sa SAD. Nadam se da će postojati puna koordinacija između Pariza i Vašingtona, kako ne bismo propustili priliku da stvorimo dobre odnose sa Beogradom. Ako to ne uradimo, naći ćemo se u situaciji zamrznutog konflikta, koji bi u svakom trenutku mogao da eskalira. Ali, ako dođe do sveobuhvarnog sporazuma, svi znaju da će jedna od glavnih tema razgovora biti demarkacija između Kosova i Srbije. To neće moći lako da se reši, ali moja namera nije da menjam granice, već da ih otvorim, kao što je svuda u Evropi - rekao je Tači nedavno u intervjuu francuskom listu Ekspres.

Tači otvoreno priziva Sjedinjene Države da uzmu učešće u pregovorima i, kako kaže, „konačno reše problem". Pored tih, političkih i državnih zahteva, Tači ima i lične. Da ne bi opstruisao pregovore, traži garancije da mu neće biti suđeno pred Specijalnim sudom za zločine UČK. I Vučić ucenjuje Amerikance. Po ko zna koji put, obećao je Metjuu Palmeru i Kajlu Skotu da će stvoriti političke uslove da Srbija prihvati i potpiše tzv. Sporazum o dobrosusedskim odnosima, kojim će Kosovu biti omogućeno da se učlani u UN i druge međunarodne organizacije, čime će zaokružiti državnost. Zauzvrat, Vučić traži bezuslovnu podršku za ostanak na vlasti do 2027. godine, do kraja drugog predsedničkog mandata.

Vučić i Tači zajedničkim snagama pružaju otpor, a pomaže im splet međunarodnih okolnosti. Merkelova je teško bolesna, bez političke snage i uticaja. Makron još nije uspeo da preuzme njenu ulogu i nametne se kao vodeći evropski autoritet, a Amerikanci imaju prečeg posla.

Džon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa, tek što je uspeo da spreči širenje uticaja kineske kompanije Hjuavei, dobio je zadatak da rešava krizu na Bliskom istoku. Pored toga što spušta tenzije u Izraelu, zaoštrava odnose s Turskom i pokušava da balansira u Siriji, a sad mora i da traži način da se izbegne sukob sa Iranom. Zauzeta ozbiljnijim problemima, američka diplomatija ne stigne da se bavi samitom u Parizu. Umesto da njeni emisari pregovaraju sa albanskim i srpskim vladarima, posao će obaviti američke službe, koje pripremaju njihovo hapšenje i sprovođenje pred lice pravde.