Na nišanu

Vučić pretavra Srbiju u sabirni centar za migrante i teroriste

Hoćemo li ćuteći izgubiti državu?

Srbija će uskoro postati Srbistan. "Do 2028. godine izjednačiće se broj migranata koji će se ovde naseliti s brojem naših građana, koji napuštaju Srbiju", rekao je Aleksandar Vučić. Ako se zadrži trend odlaska oko 50.000 godišnje, uz dosadašnjih 600.000, otići će još 400.000 mladih i obrazovanih Srba. Umesto njih, doći će migranti s Bliskog istoka i iz Afrike, što će zauvek promeniti nacionalnu, kulturnu i političku sliku Srbije. Tim procesom, koji je već počeo, rukovode državne institucije i nevladine organizacije.

Mersiha Hadžić

Mlada Srpkinja namešta šal mladom Sirijcu, oboje nasmešeni i opušteni, šetaju beogradskim ulicama. Takav prizor se, zasad, vidi samo na bilbordima, koji su postavljeni u nekoliko gradova. Porukom "Neki od njih će možda ostati da žive i rade sa nama. Neće nas ugroziti", aktivisti nevladine organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila pripremaju javnost Srbije na promene koje dolaze.

Aleksandar Vučić je prihvatio plan NVO "Welcome to Europe", iza koje stoji Džordž Soroš, kojim je predviđeno da Srbija postane sabirni centar za migrante. Balkanskom rutom, preko Srbije, prema podacima Komesarijata za izbeglice, prošlo je 1,5 milion migranata. Više od milion njih nije registrovano u Grčkoj i Bugarskoj, pa čak ni u Makedoniji ili Albaniji, nego u Srbiji. Ko ne dobije azil u državi članici Evropske unije biće prosleđen Srbiji, kao "zemlji prvog ulaska".

Predsednik Vučić je sklopio dogovor s Angelom Merkel o trgovini migrantima kojima nemačka vlast odbije zahtev za azilom. Po tom cenovniku, Nemačka će, posredno, preko raznih humanitarnih i nevladinih organizacija, plaćati 15.000 evra po glavi. Isti dogovor Vučić je postigao sa austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom. Od srpske javnosti se skriva da li je predsednica Vlade Ana Brnabić potpisala tzv. Dablinski sporazum, ali zna se da je srpska vlast prihvatila obavezu o prijemu izbeglica, koje su nepoželjne u evropskim državama.

Doskorašnji ministar policije Austrije, Herbert Kickl, rekao je da je potpisao ugovor sa Srbijom o izdručenju odbijenih azilanata iz Afike i Azije.

Srpska vlast nema zvaničnu strategiju o trajnom naseljavanju migranata, ali već preduzima konkretne korake u tom smeru.

Izmenama određenih zakona i propisa daju se poreske povlastice (do 70 odsto manji doprinos) privatnim preduzetnicima koji zaposle "novonaseljena lica". Lokalne vlasti u pedesetak opština vrše popis domaćinstava u prigradskim naseljima i selima. Istovremeno, pripremaju se projekti koji će omogućiti eksproprijaciju zemljišta i kuća. Vlast namerava da za dve-tri hiljade evra otkupi napuštena ili devastirana imanja, koja će biti predata u vlasništvo migrantima.

Taj plan je već primenjen u nekoliko vojvođanskih opština, gde su "novonaseljena lica" dobila i finansijsku pomoć od oko 12.000 evra, mašine za poljoprivrednu proizvodnju i građevinski materijal.

Skupština grada Kragujevca je pokušala da to sprovede u saradnji sa nevladinom organizacijom Danski savet, ali pobunili su se meštani Cerovaca, Ilićeva i još 11 šumadijskih sela.

Pod pretnjom da će doći u Kragujevac i traktorima blokirati saobraćaj, Šumadinci su privremeno sprečili naseljavanje migranata. Gradska vlast u Čačku je, krajem prošle godine, usvojila set propisa kojima se stimuliše zapošljavanje "novonaseljenih lica", na šta je odgovorio pokret Dveri pokretanjem peticije sa zahtevom da se to spreči.

Na poslednjim gradskim izborima u Beogradu, 2018. godine, u biračke spiskove upisano je nekoliko hiljada Sirijaca, Pakistanaca i ostalih izbeglica, a zvanični podaci pokazuju da je do tada Srbija prihvatila samo 38 aplikacija za azil.

Na tom primeru vidi se da vlast skriva istinu od građana. Ana Brnabić i Nebojša Stefanović od pre dve godine, kad je srpska javnost uzbunjena informacijom da je u prvom talasu ovde registrovano 620.000 migranata, prestali su i da odgovaraju na novinarska i poslanička pitanja na tu temu.

Istinu iznosi samo Aleksandar Vučić, koji priznaje da se nada da će migranti zaustaviti belu kugu i popraviti demografsku sliku. Po njegovim rečima, Srbi su lenčuge, ne žele da rade u fabrikama, niti da obrađuju svoja imanja. Kad oni neće, neka rade migranti, oni mogu da pomognu oporavak srpske privrede. Vučić oštro kritikuje i srpsku ksenofobičnost i nedostatak humanizma, ali očekuje da mlade i moderne Srpkinje odbace predrasude i prihvate ono što on naziva "lepotom različitosti".

Prema takvim Vučićevim stavovima rukovode se državne institucije, skoro sve političke stranke, a naročito nevladine organizacije i mediji. Po pravilu, mediji ne izveštavaju o incidentima koje u Srbiji izazivaju migranti.

Unazad nekoliko dana zabeležene su dve pljačke i osam fizičkih sukoba na ulicama Beograda, koje su izvršili migranti. U Šidu i Somboru svakodnevno se dešavaju krađe, ali policija i tužilaštvo ne reaguju, pod izgovorom da "kaznama ionako ništa ne bi postigli". Incidenti se dešavaju u Vranju, Banji Koviljači, Tutinu i drugim mestima gde postoje prihvatilišta za izbeglice.

Meštani Levojosoja, Ljiljane, Žuželjica i Božinjevca uputili su pismo načelniku policijske stanice u Bujanovcu, u kome traže pomoć u rešavanju problema s migrantima. Ako policija ne reaguje, seljaci će sami organizovati straže. - Migranti su nekoliko puta pokušali da nam ukradu kola. Ulaze u pomoćne zgrade u selu, napadaju i kradu kućne ljubimce i veš sa žica za sušenje. Grupa migranata u alkoholisanom stanju ulazila je u dvorišta kuća u potrazi za hranom i odećom. Žene i deca ne mogu da se kreću slobodno zbog čestih dobacivanja - navode uplašeni i ogorčeni seljaci, spremni da se sami brane.

Nije bezbedno ni na beogradskim ulicama. Parkom pred Ekonomskim fakultetom, gde se okupljaju grupe migranata, prolazi samo ko mora. Osim čestih tuča među njima, dešavaju se i napadi na slučajne prolaznike. Do nemilih scena dolazi i u javnom saobraćaju, najčešće na linijama iz centra Beograda prema Obrenovcu i Krnjači, gde se nalaze prihvatni centri.

Na društvenim mrežama objavljen je snimak napada dvojice migranata na konobara u jednom obrenovačkom kafiću, kao i klip na kome se vidi grupa migranata kako pritrčava autobusu na liniji 860 i počinje da udara po vozilu, galami i preti putnicima otsecanjem glave.

I na liniji 108 zabeleženi su napadi i svađe napadi na vozače i građane u autobusima. Pančevci su nedavno uznemireni snimkom kamioneta u kome se nalazilo nekoliko Arapa s razvijenom crnom zastavom s nekim napisom. Ministar policije Stefanović tvrdi da je "zanemarljiv broj krivičnih dela migranata u Srbiji".

Jedno novinarsko istraživanje je utvrdilo da je za dve godine zabeleženo samo 112 krivičnih dela. Ni ministar, ni režimski mediji ne iznose činjenicu da policija odbija da postupa u slučajevima u kojima učestvuju izbeglice s Bliskog istoka. Umesto istinitog obaveštavanja javnosti i rešavanja problema, vlast preko svojih medija stvara idiličnu sliku o migrantima, a razloge za brigu i nezadovoljstvo proglašava "mitovima i zabludama".

Režimski i nezavisni mediji, koji primaju apanaže iz zapadnih država, pozivaju se na podatke Komesarijata za izbeglice, Amesti internešenela, Info parka, pa i portala Vajs. Vesti o incidentima predstavljaju kao lažne i senzacionalističke, koje za cilj imaju samo izazivanje netrpeljivosti. - Niko ne želi da se naseli u Srbiji, oni kroz Srbiju idu najbrže što mogu - tvrdi Gordan Paunović, direktor Info parka, pokušavajući da kao "zabludu" predstavi informacije o Srbiji kao sabirnom centru.

Poput Paunovića, svi državni zvaničnici i aktivisti NVO svesno manipulišu i obmanjuju javnost. Niko ne tvrdi da migranti žele da ostanu u Srbiji, već da će ih na to prisiliti članice Evropske unije. U tom smislu, migranti su žrtve prevare u koju su ih uvukli oni koji su ih nagovorili da krenu na put za Nemačku, Dansku, Francusku ili neku drugu razvijenu zemlju.

Na isti način spinuju se informacije o donacijama koje su namenjene migrantima. Strane humanitarne organizacije daju po 300 evra mesečno za hranu, smeštaj i zdravstvenu zaštitu svakog migranta. To ne znači da su plaćeni da ostanu u Srbiji, nego da državne organizacije dobijaju toliko novca, za koji se ne zna kome i kako se deli.

Pošto ne mogu da negiraju činjenicu da se u migrantskim grupama nalaze uglavnom mladi, vojno sposobni muškarci, lažni humanisti to objašnjavaju namerom da se prvo oni snađu, a za njima će doći žene i deca!

Srbija je već dokazala da nije spremna ni da obezbedi normalan, bezbedan transport od Preševa do Subotice. Nije ni viđena precizna evidencija, pa se ne zna ni koliko je migranata ušlo i izašlo iz države.

Komeserijat za izbeglice i lokalne vlasti raspolažu samo podacima o pojedincima koji su smešteni u kolektivne centre, a i oni nisu pouzdani.

Migranti uglavnom pristaju da se dobrovoljno registruju, kako bi dobili pomoć, pre svega hranu i smeštaj, kao i 3.000 dinara za samce i 12.000 dinara mesečno za porodice. Međutim, dešavalo se da svi muškarci iz neke grupe kao datum rođenja navedu 1. januar, godina nije bitna.

Srpske nadležne institucije ni ne pokušavaju da utvrde pravi identitet. Iako se zna da većina migranata stiže iz Sirije i Jemena, gde se vode oružani sukobi, kao i iz Avganistana i Iraka, gde je rat prestao, ali još vlada ratna atmosfera, bezbednosne službe nisu obavile posao kako treba.

Da su s migrantima, običnim ljudima koji su krenuli u potragu za boljim životom, stigli i islamski teroristi, Srbija je saznala tek iz zapadnih medija.

Posle napada u Berlinu, Parizu i Londonu, tokom 2015. i 2016. godine, obaveštajne službe su otkrile da su u njima učestvovali teroristi koji su mirno prošli Srbiju. Ahmad Almuhamed je prijavljen u Preševu. Niko nije proveravao njegov identitet sve dok ga francuska policija kao jednog od sedmorice napadača koji su napravili masakr u Parizu.

Na internetu su objavljene fotografije anonimnih Sirijaca, prvo u uniformama s oznakama nekih vojnih jedinica, a zatim u migrantskim grupama kod beogradske autobuske stanice. Ne može ni da se pretpostavi koliko je ratnika džihada prošlo, ni koliko je ostalo u Srbiji. Sigurno je samo da će iz zemalja Evropske unije, kad njihove bezbednosne službe otkriju o kome se radi, većina biti prosleđena u "zemlju prvog ulaska", u Srbiju.

Srpski MUP nije ni potvrdio ni demantovao informacije o transportu oko 5.000 migranata iz Nemačke, koji je organizovan krajem prošle godine.

Iz Karlsruea na beogradski aerodrom je stiglo desetak aviona s po 200-300 muškaraca poreklom s Bliskog istoka. Srpska žandarmerija ih je preuzela, ali nije poznato šta se kasnije desilo s njima, da li su raspoređeni u kolektivne centre ili su sklonjeni na neko bezbednije mesto.

S obzirom da je nemačka policija utvrdila njihov pravi identitet i da su nadležne službe procenile da nisu podobni za dobijanje nemačkog državljanstva, sigurno nisu u pitanju slikari, pesnici ili pekari i lekari, oni predstavljaju realnu opasnost po javni red i mir.

Ukoliko je, u okviru sporazuma koje su postigli predstavnici srpske i nemačke vlasti, određeno da im se ne dozvoli ulazak u zemlje Evropske unije, oni će se trajno naseliti u Srbiji.

Ne samo što naša policija nije osposobljena za rešavanje mogućih problema, koje mogu izazvati takve grupe, nego nema ni načina za njihovu kontrolu i preventivno dejstvo. Na osnovu toga, može da se zaključi da će militantni migranati, koji su procenjeni kao opasni za život u Nemačkoj, morati da ostanu u srpskom sabirnom centru.

Praktični primeri, o kojima svakodnevno izveštavaju strani mediji, pokazuju da se ta vrsta migranata nije snašla u zapadnoevropskim državama. Internet je pun snimaka nasilja koje Arapi i Afrikanci vrše nad domicilnim stanovništvo. Ulični neredi, oružane pljačke, silovanja i ubistva na ulicama i u saobraćaju postali su uobičajeni deo stvarnosti koja je nastala prilivom izbeglica.

Takve scene se vide u svim skandinavskim gradovima, a u Oslu, Stokholmu i Malmeu napravljena su cela migrantska naselja u koja ne zalaze policijske patrole. Slično je u delovima Pariza, Londona i Brisela, gde, kao u getu, migranti žive odvojeni od starosedelaca.

Lokalne snage reda ne mogu da izađu na kraj i obuzdaju nasilje koje se vrše u tim enklavama od po nekoliko hiljada ljudi. Ako je suditi po tome, može samo da se pretpostavi šta će se dešavati u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim gradovima u kojima se nastani još više migranata.

Pored ekstremnih primera, kao što su teroristi i kriminalci, veći deo migrantskih grupa sačinjavaju obični, normalni ljudi, koji samo pokušavaju da pobegnu iz nesreće koja je zahvatila njihov zavičaj. Kad u Srbiji dobiju priliku za novi početak, suočiće se s novim problemima.

Niko nema odgovore na pitanja kako će se ti ljudi naviknuti na život u ovakvom podneblju. Lako je useliti sirijske ili avganistanske porodice u napuštene kuće u vojvođanskim ili šumadijskim selima, ali teško je očekivati da će brzo naučiti da obrađuju zemlju. Pa, i srpski poljoprivrednici jedva vežu kraj s krajem, a mnogo bolje znaju šta i kako treba da uzgajaju, nego bliskoistočna sirotinja, koja je živela od fizičkog rada i, eventualno, čuvanja ovaca i koza.

Poseban problem predstavljaće socijalizacija i integracija u srpsko društvo. S obzirom na razlike u veri, kulturi i običajima, teško je očekivati da se priviknu na uslove života u Srbiji. I inače, pridošlice iz arapskih kultura, čak i kad se nađu u razvijenim državama, odbijaju da se odreknu zavičajnih navika.

Predstavnici vlasti, nevladinih organizacija i medija sada ističu da kulturološke razlike neće stvoriti veliku prepreku. Do tog zaključak su došli analizom načina na koji su se migrantska deca uključila u školsku nastavu u Beogradu, Šidu i Somboru.

Međutim, za pravu procenu neophodno je mnogo više od praćenja desetak đaka, koji se po nekoliko nedelja uključe u neku odeljensku zajednicu.

Za normalan život, "novonaseljena lica" moraće da nauče srpski jezik i psimo. S druge strane, biće potrebno da im se pomogne tako što će srpske državne institucije morati da osposobe službenike za komunikaciju na arapskom jeziku. Srbija nije uspela da nađe rešenje za romsku etničku zajednicu, a kako će to uraditi s kompleksnom grupom migranata, to niko ne zna. Ko će i iz kojih fondova finansirati udžbenike za decu, plate za nastavnike, kao i za ostale profesije koje su neophodne za rad na integraciji milion ljudi, pristiglih iz Azije i Afrike.

Uz obrazovne i zdravstvene ustanove, novim komšijama biće potrebni i verski objekti. Ako se to ostvari, Srbija će imati više džamija nego u periodu pre Prvog srpskog ustanka. Za generaciju ili dve, ako se uračunaju i pripadnici romske i bošnjačke nacionalne zajednice, Srbija više neće biti pravoslavna, nego muslimanska država.

Ako se ostvari Vučićev plan o trajnom nastanjivanju milion migranata, uskoro dobiti novu sliku, s drugačijom nacionalnom, kulturnom i političkom matricom. Vučić je celu Srbiju prodao Sorošu, rasteraće milion Srba i naseliti toliko migranata iz Azije i Afrike. Kad posao bude obavljen do kraja, Srbija može da promeni i naziv u Srbistan, ili Sarabija.

Sa ovakvim uspostavljenim nacionalnim sastavom, Evropa će morati da hermetički izoluje Srbiju, uvede joj sankcije i spreči da islamski teroristi sa srpskim pasošem špartaju Evropom i većim delom ostalih država u svetu.

Da li će ovaj geto moći da ostane u Evropi?

Ako evropske bezbedonosne službe, koje imaju jake fondove, tehniku i ljudstvo i stručnu i profesionalnu osposobljenost ne smeju da drže proterane migrante, kako će to učiniti srpska policija, koja je nestručna, slabo opremljena, bez tehničkih kapaciteta.

Za očekivati je da će Al kaida i Islamska država dobiti kalifat u mekom trbuhu Evrope.

Da li će podržavljeni migranti služiti srpsku vojsku, da li će preuzeti policiju, da li će korupciom i Soroševim novcem vladati srpski parlamentom, postavljati Vladu, ministre, preueti diplomatiju, namensku industriju oružja, dakle, da li će postati i respektabilna oružana sila Islamske države?

Da li će Rusija, kao pravoslavna država i Sjedinjene Države, koje teže uspostavljanju hrišćanskih vrednosti, žrtvovati Srbiju, koja je u oba svetska rata bila njihov savzenik, a sve zarad želje da Nemačka, po treći put, ovog puta zauvek satre Srbiju?

Kada Vučić bude smaknut s vlasti, građani Srbije će se dići, sasvim je sigurno na noge, da zaštite sebe, svoje porodice, imanja, crkve, veru, jezik.