Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (195)

Umesto pravde sudije sprovode bezakonje

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Neustavno vanredno stanje, koje je uveo srpski diktator u martu ove godine, nakon što je raspustio Narodnu skupštinu Srbije i raspisao parlamentarne izbore, donelo je građanima Srbije nevolje koje nisu mogli doživeti ni za vreme Hitlerove okupacije.

Uveden je policijski čas, stariji od 65 godina nisu više od 50 dana mogli izaći iz stana, ili kuće, a ostali građani su pritvoreni od 6 popodne do 5 ujutru.

Ulicama su patrolirali vojnici s puškama na gotovs, a revnosni policajci su legitmisali građane i odmah ih privodili sudijama za prekršaje, koji su ih kažnjavali po kratkom postupku.

Desetine hiljada, mahom penzionera, utamničeni su jer je ovejani kriminalac Aleksandar Vučić, sa svojom mafijom, pokupio nekoliko stotina miliona dolara, da bi širio paniku i strah od korone, jer su tako odlučili neki centri moći, među kojima je i Svetska zdravstvena organizacija.

Doprinos Vučićevim zlodelima dali su i srpske sudije. Isticali su se podjednako i tužioci, i sudije osnovnih i prekršajnih sudova.

Opisujemo jedan primer takvog bezakonja.

U IME NARODA

Prekršajni sud u Beogradu, sudija Zoran Cvjetković, u prekršajnom postupku protiv okrivljenog ................ iz Beograda, zbog prekršaja iz člana člana 4d u vezi sa članom la stav 1 tačka 2 Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS” broj 31/2020, 36/2020, 38/2020, 39/2020, 43/2020, 47/2020. 49/2020 i 53/2020), na osnovu člana 100 stav I, člana 102 stav 1, člana 103 stav 1, člana 246, člana 249, člana 251 i člaia 254 Zakona o prekršajima (“Službsni glasnik RS” broj 65/2013 i 13/2016), dana 13.04.2020. godine donosi

PRESUDU

Okrivljeni .......................... 11.07.1953. godine, državljanin Republnke Srbije sa JMBG ........... sa prebivalištem u Beogradu, prijavljen na adresi po zanimanju .........., sa mesečnim primanjem od 27.000.00 dinara, razveden. otac dvoje dece, pravnosnažno prekršajno neosuđivan,

ODGOVORAN JE

Što je dana 13.04.2020. godine u 10,00 časova od strane policijskih službenika PS Stari grad zatečen na javnom mestu, i to u ulici Carice Milice broj 11. u Beogradu, postupivši na taj način protivno odredbi člana la stav 1 tačka 2 Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, kojom je licima sa navršennh 65 godina života, a radi suzbijanja i sprečavanja širenja zarazne bolssti COVlD-19 i zaštite stanovništva od te bolesti, za vreme vanrednog stanja zabranjeno kretanje na javnim mestima, odnosno van stanova, prostorija i objekata za stanovanje u stambenim zgradama i izvan domaćinstva (okućnica) u naseljenim mestima preko 5,000 stanovnika, izuzev petkom od 04:00 do 07:00 časova, od koje zabrane okrivljeni nije bio izuzet ni po jednom osnovu propisanom odredbom člana la stav 2 Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja.....

čime je učinio prekršaj iz člana 4d Uredbe o merama za vreme vanrediog stanja, za koji ga sud na osnovu istog propisa i člana 249 Zakona o prekršajima

Osuđuje

Na NOVČANU KAZNU u iznosu od 50.000,00 (pedeset hiljada) dinara.

Žalbu je odbilo veće Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Ana Đurović, uz obraloženje:

''Navodeći da mu je jedini prihod to što radi kao noćni čuvar i da ostvaruje platu u visini od 27.000,00 dinara, da nema nikoga da mu pomogne oko izdržavanja i da od plate plaća sve račune i na taj način se prehranjuje. Zatim se u žalbi citira i odredba člana 3 Zakona o prekršajima. Smatra da na osnovu Međunarodne konvencije čiji je potpisnik i obveznik Republika Srbija, kao član Saveta Evrope i na osnovu Ustava Republike Srbije, policijski čas je uveden posle uvođenja vanustavnog vanrednog stanja i vanustavnog suspendovanja parlamenta Republike Srbije, te takođe je vanustavni čin u nepostojanju pozitivnih zakona jer su sve uredbe donete u okviru i u toku ove vanustavne situacije i ne proizvode nikakvo pravno dejstvo. Predlaže se ovom sudu da se usvoji njegova žalba u skladu sa napred navedenim predlogom, odnosno i da se oslobodi prekršajne odgovornosti. Žalba je neosnovana.

Prekršajni apelacioni sud je na svojoj sednici razmatrajući pobijanu presudu, ožalbene navode, pa uvidom u ostale spise predmeta, postupajući po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 272 Zakona o prekršajima nalazi da u prvostpenom nije učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka....

Veće ovog suda nalazi da je prvostepeni sud u potpunosti i pravilno utvrdio činjenično stanje, pa ceneći izvedene dokaze i odlučne činjenicu u smislu odredbe člana 92 Zakona o prekršajima odlučio je da je okrivljeni odgovoran za učinjeni prekršaj, pri tom za isto dajući jasne, logične, životne i na zakonu zasnovane razloge, koje kao takve prihvata i veće ovog suda.

Razmatrajući dalje navode iz žalbe okrivljenog koji ukazuje da je kažnjen po Uredbi koja je protivna Međunarodnim konvencijama kao i važećem Ustavu Republike Srbije, veće ovog suda u pogledu toga navodi sledeće: da je na snazi Zakon o važenju Uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog .-stanja i koju je Narodna skupština Srbije potvrdila-kojom je propisano da će se na učinioca prekršaja propisanih uredbama iz stava 1 ovog člana, učinjenih za vreme vanrednog stanja, primenjivati odredbe tih uredaba i nakon ukidanja vanrednog stanja. Stoga su neprihvatljivi navodi iz žalbe vezano za tvrdnju okrivljenog da je kažnjen po Uredbi koja je protivustavna, jer je Ustavni sud Republike Srbije na Četvrtoj sednici Velikog veća, održanoj dana 21.05.2020. godine odbacio inicijative za, pokretanje postupka za ocenu ustanovnosti i zakonitosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja (“Sl. glasnik RS”br. 29/20), te je dalje odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preuzetih na osnovu navedene osporene Odluke.

Razmatrajući odluku o izrečenoj kazni, veće ovog suda nalazi da je kazna izrečena u okviru zakonskog minimuma, gde je prvostepeni sud cenio sve okolnosti ovog slučaja shodno odredbi člana 42 Zakona o prekršajima, pri tom kako , olakšavajuće, tako i otežavajuće okolnosti, kao i stepen odgovornosti na strani okrivljenog, pa je zaključeno da će se sa ovom novčanom kaznom postići svrha njenog izricanja kako bi okrivljeni shvatio težinu počinjenog prekršaja, jer u žalbi i dalje izražava sumnja da je učinio prekršaj za koji se tereti u vreme teške epidemiološke situacije sa kojom se susreo svet i ova država. Veće ovog suda dalje sugeriše okrivljenom da ovu novčanu kaznu može platiti u više mesečnih rata uz saglasnost prvostepenog suda.''

Ovako zaključuje prekršajni apelacioni sud. kakve međunarodne konvencije, kakav ustav Srbije. Važno je to da je tako rekao Vučić. On je odlučio da ukinute odredbe o vanrednom stanju važe i nakon ukidanja!

Verujemo da ovakvo zaključivanje može a izrekne sudija lišen svakog morala.

o Građanin Z.H. sa platom noćnog čuvara od 27.000 moraće da izdrži 50 dana zatvora, koliko će sud da mu izrečenu kaznu pretvori u zatvorske dane. Pošten čovek koji kao penzioner, bez penzije, zarađuje ispod minimuma, možda će, bez lekova, umrerti u zatvoru. Možda će napisati da je umro od korone i na njemu zaraditi 20.000 dolara, koliko plaća Svetska zdravstvena organizacija.

Sudije moraju razumeti da su oni odgovorni društvu, a ne društvo njima

Zašto zaštitnik građana treba da kontroliše i sudstvo?

Sudija je dužan da svakome ko to traži obrazlaže svoje shvatanje prava. On je dužan da to obrazlaže i javnosti, jer on radi za društvo, a ne za sebe, i nije vlastan da primenuje samovolju i nekompetentno i pogrešno razumevanje zakona.

Akutelni Ustav Srbije predviđa da sudija nikome nije dužan da obrazlaže svoje shvatanje zakona! Ovo je član koji sudijama daje pravo na bezakonje, ukoliko viši sud to bezakonje ne sankcioniše drugostepenim odlukama.

Mora postojati pritisak na sud, kao što postoji i pritisak na hirurge, i pritisak na naučnike, i pritisak na sve ostale aktere u društvenom životu: pritisak visokih standarda i pritisak nadzora javnosti.

Nerazumljivo je da sudije sebe smatraju izuzetim iz očekivanja da poštuju zakonom propisane rokove

Piše: prof. dr Aleksandar Fatić*

Srbija je zemlja niskih standarda. U obrazovanju, u javnim službama, pa čak i u međuljudskim odnosima. Ova prosta činjenica objašnjava većinu problema sa kojima se prosečan građanin ove zemlje suočava u svakodnevnom životu. Visoki standardi su preduslov za uspeh u bilo kojoj oblasti delovanja, od najintimnijih odnosa do politike i institucionalnog života. Oni podrazumevaju visoka očekivanja od drugih.

Visoka očekivanja podrazumevaju da se ne toleriše nerad, nepoštovanje rokova, izgovori raznih vrsta i opšta nekompetentnost. To podrazumeva da se ne toleriše, recimo, činjenica da Vlada Srbije preko Ministarstva pravde svake godine u budžetu planira ogromna sredstva za plaćanje poravnanja sa građanima koji tuže državu zbog narušavanja prava na suđenje u razumnom roku.

Potpuno je nenormalno da se takva stavka planira u budžetu, dok se istovremeno donose ustavne izmene kojima se daju dodatna prava sudijama i sudovima koji ne poštuju zakon i zakonom propisane rokove, sa obrazloženjem "da imaju mnogo posla".

Umesto da sprovode pravdu sudije sprovode bezakonje

Zamislite situaciju da neki hirurg pušta da ljudi umiru zato što ima "mnogo pacijenata" pa "odlaže" operacije, kao što sudovi rutinski odlažu ročišta. "Odlaganje" je manir nerada koji se toliko ukorenio da čak i država koja bi trebalo da vodi računa o efikasnosti rada pravosuđa na tu neefikasnost računa kao na normalno stanje.

Onog trenutka kada hitnost predviđena zakonom više nije hitnost u praksi, i kada zakonom predviđeni rokovi više nisu rokovi u praksi, postoji bezakonje. Kada to bezakonje sprovode sudije, onda te sudije treba dodatno kontrolisati i menjati, a ne davati im dodatnu nezavisnost.

Boginji pravde Dike vezane su , sem očiju, i ruke u deobi pravde u Srbiji

Akutelni Ustav Srbije predviđa da sudija nikome nije dužan da obrazlaže svoje shvatanje zakona! Ovo je član koji sudijama daje pravo na bezakonje, ukoliko viši sud to bezakonje ne sankcioniše drugostepenim odlukama.

Sudija je dužan da svakome ko to traži obrazlaže svoje shvatanje prava. On je dužan da to obrazlaže i javnosti, jer on radi za društvo, a ne za sebe, i nije vlastan da primenuje samovolju i nekompetentno i pogrešno razumevanje zakona.

Slično tome, koncept "slobodnog sudijskog uverenja" je uslovan i ograničen zakonom. To nije slobodno lično uverenje, kako to sudije uglavnom shvataju. Stranke i društvo ne bi trebalo da zanima šta sudija lično misli o nekoj stvari. To je privatna stvar sudije. Slobodno sudijsko uverenje je samo neometano pravno rasuđivanje u okvirima zakona, za koje je sudija i te kako dužan da daje obrazloženja i odgovara. Ono je "slobodno" samo u smislu da nije diktirano od nekog drugog, ali nije "slobodno" u smislu da sudija može da radi šta hoće. A upravo ovo drugo se dešava u sudskoj praksi.

Spolja gladac, unutra jadac: Zgrada suda u Zrenjaninu

Slično je i razumevanje da "sudije treba da biraju sudije". U sistemu u kome se ne poštuje zakon, zakonom propisani rokovi i u kome se masovno krše ljudska prava, nemoguće je da sudije same biraju sudije.

Potrebno je da postoji društveni nadzor nad radom sudova. U tom smislu, prirodno bi bilo izmeniti Zakon o zaštitniku građana, tako da, kao u mnogim zemljama, Zaštitnik građana ima nadležnost da kontroliše rad sudova i tužilaštava.

Srbija nije Engleska, niti SAD, u kojoj sudovi imaju tradiciju, zasnovani su na visokim obrazovnim i profesionalnim uzusima, i predstavljaju neku vrstu "kule od slonovače" znanja i integriteta. U Srbiji, sudije moraju razumeti da postoji društvena odgovornost, da su oni odgovorni društvu, a ne društvo njima, i da nema tolerancije za izgovore.

Zašto je neophodan i potreban pritisak na sud

U jednom uređenom sistemu, nezamislivo je da, recimo, postoji "društvo sudija" kao lobistička grupa za "interese sudija". Kakvi interesi sudija? Koji interesi? Sudije su nosioci pravosudnih funkcija koji treba da sprovode pravdu kao jednu od najviših društvenih vrednosti, a ne nosioci nekih partikularnih interesa koje će da brane tako što gostuju po emisijama i daju izjave kako im je teško jer imaju puno predmeta. To je nedostojno i nedostojanstveno u isto vreme. Jedan hirurg to nikada ne bi sebi dozvolio, kao ni jedan naučnik, a i jedni i drugi imaju i više standarde, i više posla od prosečnog sudije.

Uzalud nove i moderne sudnice u Srbiji, pravde niotkuda.

Ako u jednom zdravstvenom sistemu, jedan neurohirurg u Srbiji može da otvara ljudima lobanju kao deo svog svakodnevnog posla, ako može da se nabavi Gama nož i da se spasavaju životi, da se ne izlazi iz operacione sale satima, da se imaju po tri operacije dnevno, neće biti da sudije ne mogu da poštuju elementarne zakonske odredbe o pravovremenosti i ispravnosti postupanja.

Ako naučnici u ovoj zemlji, uprkos svim budžetskim i drugim ograničenjima, nedostatku laboratorija i ogromnom vremenu (najveći deo svog života) koji provode u obrazovanju, koje traje po 15 godina studija raznih vrsta, zbog čega mnogi ne mogu ni da imaju porodice, uspevaju da održe Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi učestvujući sa radovima u najprestižnijim publikacijama (za svaki takav rad potrebno je mnogo više sati i angažovanja nego za bilo kakav uporediv posao nekog sudije, čak i na najvišem sudijskom nivou), nerazumljivo je da sudije sebe smatraju izuzetim iz očekivanja da poštuju zakonom propisane rokove i "posebnim".

Slična je situacija sa pogrešnim razumevanjem pojma "pritisak na sud". Nije pritisak na sud svaki pritisak koji neki sudija oseća od stranaka ili od drugih okolnosti, javnosti itd.

Pritisak se podrazumeva, pritisak zakona, pritisak rokova, pritisak potrebe za visokim standardima u radu, pritisak zahteva da se poštuju tuđa prava i interesi.

Zašto Srbija nije pravna država

Zakon zabranjuje pritisak na sud u smislu pretnji da će sudija trpeti ako ne postupi na ovaj ili na onaj način, dakle pritisak koji se graniči sa kriminalnim, ali shvatanje po kome svako ukazivanje na nezakonitosti i na potrebu da sud postupa ispravno predstavlja pritisak govori o dubokoj raspuštenosti sudova i sudija.

Ovu raspuštenost društvo mora dovesti u red, jer upravo zbog nje Srbija nije pravna država.

(Grčka boginja pravde Dika pobeđuje boginju nepravde Adikiju; Srbija ovo treba da dočeka)

Mora postojati pritisak na sud, kao što postoji i pritisak na hirurge, i pritisak na naučnike, i pritisak na sve ostale aktere u društvenom životu: pritisak visokih standarda i pritisak nadzora javnosti. U slučaju sudova, taj pritisak treba već jednom javno definisati kroz nadzor Zaštitnika građana.

Format Zaštitnika građana je posebno dobar zato što ono omogućava da u nadzoru sudova učestvuju i ugledni pravnici, penzionisane sudije, ljudi koji su izašli iz pravosuđa i postali advokati, dakle svi oni koji poznaju pravosudni sistem i koji, uz samo uže jezgro stručnog kadra Zaštitnika građana, mogu vršiti legitiman "pritisak na sud" bez koga nikada nećemo zatvoriti Poglavlje 23 u pridruživanju EU.

Otvoreno pismo

predsedniku Osnovnog suda u Šapcu

Maletiću, predsednik si najgoreg suda u Srbiji, čega si i sam svestan. Neka mi bude oprošteno što ti neću persirati, jer odavno smo mi „višlji prijatelji" i samo je to razlog proceduralne neučtivosti.

Neposredni povod ovom pismu je (po ko zna koji put) presuda jedne od tvojih kadija, Milice Isaković koja me osuđuje na basnoslovnu kaznu, bar za mene. Njoj, po spisima, to jest kupljenoj presudi od strane mutavog i mucavog advokata, koji ni prosto-proširenu rečenicu ne ume da speluje i koji je diplomirao na Prištinskom fakultetu ratne 1999. (?!!) godine a koju donosi Mirjana Pajtić, (Na stranu činjenice, šest kredibilnih svedoka, et cetera, et cetera...) ništa nije sporno.

Nisam se pojavio na ročištu, a to se plaća. Samo ste zaboravili jednu prostu stvar; još pre dve godine tražio sam izuzeće, ne samo šabačkog Osnovnog suda, Višeg suda, već i svih sudova u nadležnosti Višeg suda u Šapcu! Nikad mi niste odgovorili, mislim sud kao institucija a ne privatna toljaga demonokratskog talibana i njegovih klonova iz sadašnje gradske vlasti. Čime su, opet i opet, prekršena moja osnovna Ustavna ali i ljudska prava.

Iz te činjenice proizilazi da je poslednja presuda tvojih krvožednih neuspelih domaćica jednostavno pravno ništavna. Naravno, to je trebalo da mi odgovori Viši sud, ali onaj nesrećni lala u ulozi predsednika, video je dobru priliku da se i on ogrebe o moju kožu. U Šapcu našao da gradi karijeru?! Dostojan sažaljenja...

Sve ti to znaš, sa svim čerečenjima si upoznat, tako da nemam nameru da te podsećam na sva suludovanja i njihove takozvane presude. Ali ima jedna stvar koju ne znaš, ili nećeš da znaš.

U običnoj vanraspravnoj zaostavštini iza mojih pokojnih roditelja, nekakva kadinica Kulezić, inače šesta po redu po tom predmetu, iz spisa i iz postupka izdvaja Ugovor o doživotnom izdržavanju koji je bio na snazi pune 33. godine?!. Posledica; ostajem bez pradedovskog imanja. Ti, kao domaćinski sin, najbolje bi trebalo da znaš šta nama Mačvanima znači zemlja!

A tvoj sud me je skratio do kućnog praga. I već četvrtu godinu se ne zakazuje rasprava po tom pitanju?! ( Ostaje mi samo Strazbur da tužim sud i da od vas tražim nadoknadu, ako se išta može nadoknaditi kada ti uzmu sve.) Dodatno, isti taj sud me lišava i posla, treba li da napominjem, napakovanom presudom. I sad jedna molba tebi, obavesti te kadinice, od kojih je pola zrelo za psihijatriju, i to na zatvoreno odelenje, a pola za Zabelu, da su ispunili zadaću - uništile su me finansijski. Od domaćina postao sam socijalni slučaj. Mogu gazdi da otrče, da nazdrave za predušu.

Na kraju, dok imam imalo snage i nepomućenog razuma, boriću se da vas izvedem pred lice pravde. Kako i kojim sredstvima? Videće se.

Žrtva bezakonja

Milan Milinković,

Mačvanski Prnjavor

Krici iz Kruševca

Falsifikuju, overavaju, presudjuju, otimaju

Ovim putem želim da Vam se obratim i objavim neverovatnu zloupotrebu službenog položaja jednog od javnih beležnika iz Kruševca, kao i njegovog saučesnika Dragana Dejanovića, takođe iz Kruševca, vlasnika firme „Tehnoinžinjering" koja se bavi izgradnjom stambeno poslovnih objekata.

Naime, samim tim što Vam se obraćam iz Kruševca, a jasno nam je svima da je to najkorupiraniji grad u Srbiji, tako se ova slobodno mogu reći „pljačka" desila baš tu u Kruševcu.

Ja sam sa svojom, sada već bivšom firmom, učestvovala u izgradnji dva stambena objekta u Kruševcu sa Draganom Dejanovićem koji je bio suinvestitor i i izvođač radova.

Po Ugovoru o suinvestiranju OPU:469-2017, ja sam postala vlasnik šest stambenih jedinica u tim zgradama. Taj Ugovor je overen kod javnog beležnika Negovana Antića - prilažem ugovor.

Nakon niza mutnih radnji o kojima još uvek traju sudski postupci, a sudije se prave neveštim, Negovan Antić je sa Draganom Dejanovićem i ostalim suinvestitorima osnovnog ugovora o suinvestiranju , a bez mog potpisa, overili Aneks tog istog ugovora. Tim aneksom su mojih šest stanova iz osnovnog ugovora preneti u svojinu Dragana Dejanovića - prilažem Aneks 2 OPU 773-2019. Tako da su mi tim putem totalno na nelegalan način oduzeli imovinu.

Nakon tog saznanja, a aneks su krili od mene, do tog aneksa sam došla sasvim slučajno iz jednog sudskog predmeta. Ja sam naravno podnela tužbu Osnovnom sudu u Kruševcu. Sudija koja je vodila taj spor Verica Arsić nije htela da izda čak ni privremenu meru, meni se na suđenju obraćala sa nepoštovanjem i sa kritikama, samo što me nije pitala kako sam smela da tužim gospodina Dejanovića. Posle tri ročišta je taj slučaj prosledila Višem sudu i već dva meseca nema ničega od toga.

U međuvremenu napisala sam i podnela krivičnu prijavu ali ne u Kruševcu već u Kraljevu u Višem javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Nadam se da će bar oni postupiti po zakonu.

Napominjem da sam krivičnu prijavu sama pisala jer ni jedan advokat iz Kruševca nije smeo da to uradi Negovanu Antiću.

Obraćala sam se i Javnobeležničkoj komori sa prigovorom na rad Negovana Antića, ali to je zataškano jer je tamo njegov brat na nekoj funkciji, tako je inače i došlo do pozicije javnog beležnika.

Dragan Dejanović je inače poznat u Kruševcu kao lopov, prevarant ali ga drži Ranko Dejanović, suprug Slavice Đukić Dejanović, jer su rođaci.

Mnoge su prevarili i pokrali ali ljudi ćute jer su skloni raznim kriminalnim radnjama i plaše se.

Ja Vam sada ovo pišem potpuno svesna šta će da se desi. I napominjem da nisam sklona suicidu i da nikako neće moći da mi isceniraju samoubistvo kao nekim ljudima iz mog okruženja.

Napominjem da Aneks bilo kakvog ugovora mora biti podpisan od strane svih ugovornih strana osnovnog ugovora, što ovde nije lučaj. Aneks nema pravno dejstvo kao samostalni dokument - stav Kasacionog suda (Zakon o prometu nepokretnosti) član 11.

Inače je u Kruševcu korupcija i kriminal na visokom nivou i to od strane gradskih čelnika. Ovo je samo deo pakla u kome živimo. Imam još mnogo dokaza o raznim sudijama, tužiocima, načelnice odeljenja za urbanizam i građevinarstvo Ivane Pajić, izvršiteljima i ostalim funkcionerima.

Raspoložena sam da Vam sve to blagovremeno dostavim i ispričam sve.

Napominjem da nisam član ni jedne stranke.

S poštovanjem,

Nedeljković Ivana