Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (30)

SUDBINA ODUZETE IMOVINE

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spsavanje sela i države''. Knjiga je nagrađena za najbolje autorsko delo u 2019. godine VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Kasna intervencija Srbije

Za tri decenije Srbija je u Kosovo i Metohiju uložila 17,6 milijardi dolara. Samo imovina 1.358 preduzeća koja se sad privatizuju, a pripadaju srpskim firmama, procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara. Uzurpirano je čak milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma koje vrede 50 milijardi evra.

Srpska nepokretna imovina čini čak 58 odsto imovine na KiM. Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji iz 1945. godine crkvama je oduzeto oko 83.000 hektara zemlje i šuma kao i 1.181 zgrada. Najveći deo vraćen. Međutim, na Kosovu i Metohiji se pokušava prikazati da su srpske svetinje promenile vlasnike i da su sad albanske... I danas je na Kosvou više od 18.000 uzurpiranih srpskih kuća. Srbija se kasno uključila i u aktivnu odbranu teritorije na Kosovu i Metohiji. Decenijama se smanjivao broj srpskog življa na Kosovu i Metohiji.

U tome se nalazi glavni problem zašto Albanci, sadašnji žitelji KiM kažu da je zemlja onih koji na njoj žive. A, oni su u ogromnoj većini u odnosu na Srbe i ostale.

Nema zvaničnih podataka, ali nezvaničnhi su da na Kosovu i Metohiji ima blizu dva miliona stanvonika. Srba je oko 120.000!? Nekada je bilo više Srba, pa je bio istovetan broj, pa su Srbi svedeni na ovu brojku.

Dobar deo je proteran poslednjih decenija, ali je u prethodnih pola veka dobar deo Srba prodao svoja imanja (dobrovoljno za mnogo novca dobijenog od Albanaca, ali je i deo njih otišao pod pritiskom, prodajući svoja imanja).

Agresija većinskog kosovskog stanovništva (Albanaca ili Šiptara) se povećavala, a sa brojem stanovništva rasla je i njihova moć uz podršku drugih zemalja i lobista iz sveta. Dokaz je jednostrano proglašenje nezavnisnosti. Tada je jasno izražena želja da ne žele da žive u zajednici sa Srbijom.

Sve to je neprijateljski prikazivano i na terenu. Sve je ostvareno uz pomoć spoljnih njihovih prijatelja, a srpskih neprijatelja. Srbija ne ubira poreze i doprinose na Kosovu i Metohiji (za Albance je to samo Kosovo), pa nema ni uticaja, postavljeni su granični prelazi... Formalno se govori samo da je Kosovo i Metohija još uvek južna srpska pokrajina. To je više želja vlasti u Srbiji, nego što je naša stvarnost. Sad se spašava i ono što je nemoguće...

Posle usvajanja Zakona o crkvama i verskim zajednicama u Skupštini Srbije sredinom 2006. godine, Parlament je usvojio i Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u Srbiji.

Ovim zakonom, trebalo je, kako se navodi u 1. članu, da se urede ''uslovi, način i postupak vraćanja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta od crkava i verskih zajednica, kao i njihovih zadužbina od 1945. godine''.

Sličan zakon Narodna skupština Republike Srbije bila je usvojila i 1991. godine. Trebalo je da ga potpiše tadašnji predsednik Republike Srbije pok. Slobodan Milošević, ali on je to odbio iz dva razloga. Jedan je pravne prirode, to što je Zakonom bilo predviđeno vraćanje i gradskog građevinskog zemljišta, koje prema tadašnjem Ustavu Srbije (član 60) nije moglo biti u privatnoj svojini, već samo u državnoj ili društvenoj.

Drugi razlog bio je političke prirode, jer ovim zakonom nije bilo predviđeno vraćanje imovine drugim verskim zajednicama.Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević je u razgovoru sa patrijarhom Pavlom istakao da će posle otklanjanja ove dve smetnje zakon sigurno biti usvojen, odnosno izglasan u Skupštini Srbije. Nakon toga srpskom parlamentu je dostavljena i izmenjena verzija zakona, ali on za vreme te vlasti, nikada nije stavljen na dnevni red Skupštine Srbije.

Posle deceniju i po, 2006. godine konačno u Skupštini Srbije usvojen je prvo Zakon o vraćanju crkvene imovine, u kome se ispravljaju nepravde, a u članu dva, zakona se između ostalog kaže vraćanje imovine se zasniva na načelima: jednakog pravnog tretmana svih crkava i verskih zajednica; njihove autonomne volje u pogledu pokretanja postupka; zaštite pravne sigurnosti sadašnjih savesnih vlasnika i trećih lica, kao i načelima hitnog postupka.

Predviđeno je da se imovina po pravilu vraća u ''naturalnom obliku'' ista ona koja je oduzeta ili neka druga njoj odgovaraju-

ća, a gde to nije moguće da se isplaćuje ''tržišna novčana nadoknada ''.

Primena Zakona trebala je da počne od 1. oktobra 2006. godine na teritoriji Republike Srbije, računajući i Kosovo i Metohiju. Nekadašnji ministar vera u tehničkoj Vladi Srbije Milan Radulović isticao je da vraćanje nacionalizovane imovine neće opteretiti državni budžet, jer će se ona uglavnom, vraćati u fizičkom obimu, dok će samo u malom broju slučajeva biti u obliku novčane nadoknade.

Neposredno uoči zasedanja Skupštine Srbije na čijoj sednici je 2006. godine usvojen dugo očekivani Zakon, opština Sremski Karlovci, samoinicijativno je još 6. maja 2006. godine posle šest i po decenija korišćenja vratila crkvi jednu zgradu u Sremskoj eparhiji... To je bio prvi primer vraćanja imovine...

Posle toga iz godine u godinu situacija se pogoršavala... Na Kosovu i Metohiji je bivalo sve manje Srba i šiptarski funkcioineri počeli su da se ponašaju ko je na zemlja ona je njegova! Po zvaničnim podacima statistike, na Kosovu danas ima prijavljeno oko 1,8 miliona žitelja. Od toga srpske nacionalnosti ima tek oko 130.000!? Pre četiri - pet decenija situacija je bila obrnuta.

Kada je reč o imovini na Kosovu i Metohiji ona je najvećim delom zvanično vlasništvo Srbije i svih njenih žitelja... Međutim, ta imovina je uzurpirana, privatizovana i u poslednje dve decenije primenom raznih metoda ona je promenila i vlasnike!

Hramovi sjedinjuju ljude?

Slično je prošao i manastir Žiča. Posle Drugog svetskog rata odlukom nadležnog suda u Čačku manastiru je oduzeto 948 hektara šume i 435 hektara obradive zemlje. Ostavljeno je 30 hektara šume i isto toliko hektara zemlje lošeg kvaliteta. Tadašnji iguman manastira Seleksije išao je kod seljaka i molio ih da uzmu manastirsku imovinu, ali oni to nisu hteli niti smeli. On im je tad govorio: ''Ljudi bolje da je uzmete vi nego država, bar ćete biti oko svoje crkve''.

Deo imanja od oko 1.000 hektara očekivalo se da će biti vraćen i manastiru Gračanica na Kosovu i Metohiji. Ali, zbog svega, što se dešavalo i sad dešava na Kosmetu, sad je to samo san. Rešenjem Komisije za nacionalizaciju NO u Sremskim Karlovcima od 29. oktobra 1959. godine u tom mestu je nacionalizovano 13 zgrada, dok je rešenjem SO Novi SAD od 28. juna 1967. godine utvrđena naknada za šest nacionalizovanih zgrada koje su bile vlasništvo SPC.

Prave evidencije oduzete imovine nema. Ali, deo postoji u manastirskim i crkvenim arhivama, gde se između ostalog vodi da je: Pećkoj Patrijaršiji oduzeto oko 1.000 hektara, Visokim Dečanima 900, Manasiji 3.900, Ravanici oko 4.000, Studenici i Ljubostinji po 1.500, Živi 100, Gornjaku 900, Vitovnici 1.100, Rajinovcu 400, Kaleniću 1.100, Blagoveštenju 250, Rači 1.000, Tronoši 1.400, Petkovici 700, Čokešini 600, Bogovađi 500, Vojlovici 460 hektara, manastir Beočin imao je 2.140 jutara zemlje, a ostavljeno mu je samo 17 jutara (tadašnji maksimum od 10 hektara), a na njegovom imanju nalazi se i beočinska cementara, manastiru Vrdnik oduzeto je 1.500 jutara, manastiru Jazak 1.600, Rakovcu 1.300, Šišatovcu 1.200, Feneku oko 1.000, Mesiću 1.400, Kovilju 1.700... Manastir Privina glava za obroncima Fruške gore, kod Šida, postoji od 12 veka.

Duhovnik ovog manastira otac Gavrilo ističe da je manastir u XII veku imao 3.000 jutara zemlje, a sad ukupno imamo 14,5 jutara. Na području Žičke eparhije ima 27 manastira. Deset je muških, a 17 ženskih. U muškim manastirima pred kraj XX veka, za vreme ovog istraživanja, živelo je 30 sveštemonaha, 12 monaha i šest iskušenika, a u ženskim 179 monahinja i 23 iskušenice. Ukupna površina zemljišta oduzetog ustanovama SPC u eparhiji Žičkoj je 4.973 hektara.

Dakle, SPC je u XX veku u dva navrata došla pod udar agrarnih reformi, prvi put u novoformiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a drugi put u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji. Donošenjem Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji 1945. godine oduzeta su preostala veća poljoprivredna dobra i šume i time je SPC onemogućena da normalno funkcioniše.

Prilikom susreta nekadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića (2000. godine) sa patrijarhom Pavlom, pomenuto je i pitanje vraćanja imovine SPC. Tada je predsednik Milutinović odgovorio: biće rešeno na obostrano zadovoljstvo.

U međuvremenu Crkvi je vraćena jedino zgrada Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

Radikalnim merama SPC je od 1945. godine lišena najvećeg dela imovine i dovedena na samu ivicu opstanka. Šteta posle Drugog svetskog rata je procenjena na tadašnjih 2,4 milijarde dinara, a ostala je da se procenjena naknadno objavljena šteta od 878 miliona tadašnjih dinara kasnije isplati.

Od naknade, naravno, nije bilo ništa. I dok se više od pola veka tiho negodovalo i tražilo da se vrati oduzeta crkvena imovina, posle osnivanja prve višestranačke Skupštine Srbije u poslednjoj deceniji XX veka ta ideja je intenzivirana.

Nekako su se približili crkva i država i verovalo se da će se uspostaviti saradnja i da će Crkvi biti vraćeno ono što joj je oduzeto. Crkva je tada bila u izuzetno teškoj situaciji pa je Bogoljub Cvetinović, pravnik u Patrijaršiji (14. februara 1990. godine) Republici Srbiji podneo zahtev za vraćanje nacionalizovane imovine. Zvaničan odgovor Crkva nikada nije dobila.

I početkom 1991. godine kada je u Narodnoj skupštini Srbije za kratko bio usvojen Zakon o vraćanju SPC zadužbina, legata, stambenih zgrada, građevinskog i obradivog zemljišta, koji su prešli u društvenu svojinu na osnovu Zakona o nacionalizaciji, izgledalo je da će ovaj problem biti rešen. Ali, nije...

Zakon koji je imao samo šest članova, a predložio je ga poslanik SPO iz Novog Sada Vojislav Nedeljković je u parlamentu bio prihva-

ćen, iako to nije tadašnja Vlada Srbije učinila. Vlada zakon nije prihvatila i upozorila je tada da je nacionalizovano građevinsko zemljište postalo društvena svojina i da sad ima karakter gradskog građevinskog zemljišta, koji je po tadašnjem Ustavu Srbije, može biti samo u društvenoj ili državnoj svojini. Zakon tada nije potpisao ni predsednik Srbije, vraćen je u skupštinsku proceduru, ali nikad nije stigao na dnevni red.

Denacionalizacija, odnosno vraća-

nje nekada oduzete imovine njenim prvobitnim vlasnicima u Hrvatskoj ide veoma sporo, a posebna tema u tome jeste imovina verskih zajednica, u prvom redu Katoličke i Srpske pravoslavne crkve, koje su bile najveći vlasnici nacionalizovane imovine.

Samo u Zagrebu SPC traži vraćanje oko 7.000 kvadratnih metara stanova i poslovnog prostora. Radi se o traženju da se vrati i ogromna imovina, a to su šume i zemljišta na Papuku, Psunju...

Do sada je u Hrvatskoj SPC novčano gledano vraćeno manje od dva odsto oduzete vrednosti i to samo u obliku nekih poslovnih prostora. O svemu tome i u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici tek sledi prava bitka.

Ostrvo cveća u Crnoj Gori prvih dana 2003. godine bilo je vruća tema. Vode oko nekadašnjeg letovališta kod Tivta ustalasala je trgovina ostrvom. Kako je bilo saopšteno javnosti, uoči Božićnih praznika 2003. godine, Ministarstvo odbrane tadašnje SR Jugoslavije i mitropolija crnogorsko-primorska, sklopili su 12. decembra 2002. godine u Beogradu ugovor na osnovu koga SPC, odnosno njena Mitropolija u Crnoj Gori, postaje vlasnik jugozapadnog dela Ostrva cveća.

Za površinu od 10.000 kvadratnih metara na Ostrvu cveća, 13 stambenih objekata površine 741 kvadratni metar i bifea površine 39 kvadrata, Crkva je vojsci ustupila 32.246 kvadratnih metara zemlje u Lastvi Grbaljskoj, nedaleko od Budve.

Registrovano vlasništvo Kosova nad imovinom bivše Jugoslavije

Kosovska katastarska agencija (KKA) saopštila je da je nepokretnu imovinu koja je prethodno bila registrovana kao vlasništvo Jugoslavije i Srbije, registrovala kao kosovsku imovinu, prenosi danas portal „Indekson''.

Nepokretna imovina o kojoj je reč sada se može naći u kosovskom katastarskom informacionom sistemu, navodi se u saopštenju KKA.

Kako je objavljeno na sajtu kosovske vlade, na osnovu odluke Vlade koju je potpisao Isa Mustafa sva nepokretna imovina registrovana na ime SFRJ, odnosno Republike Srbije i Autonomne Pokrajine Kosovo, registruje se na ime Kosova kao vlasnika imovine, zabeleženo 24. marta 2017. godine.

Kosovo i Metohija u brojkoma

Bruto domaći proizvod po stanovniku iznosi oko 1700 evra .

Oko 63 odsto stanovnika mlađe je od 30 godina.

Od 2004. do 2009. godine, svake godine je na tržištu rada registrovano više od 25 000 novih mladih osoba koje traže posao, dok je prosečno godišnje otvarano oko 7500 novih radnih mesta.

Decembra 2010. godine posao je tražilo 335.260 lica.

U martu 2010. godine platu je iz budžeta primalo 75.886 građana, i to 33.098 u obrazovanju, 16.596 u sektoru javnog reda i bezbednosti, 13.311 u zdravstvu.

Prosečna plata u budžetskom sektoru marta 2010. godine je iznosila 272 evra.

Decembra 2010. godine socijalnu pomoć je primala 36.791 porodica sa 156.772 člana.

Do kraja 2009. godine od privatizacije je prihodovano 451 milion evra ili 11,7 odsto BDP.

Tokom 2009. godine proizvedeno je 7.870 .727 tona uglja. Proizvedeno je i 5.348. 620 MWh struje, uvezeno 610. 509 MWh, a izvezeno 113 .910 MWh.

Sa Prištinskog aerodroma 2010. godine je obavljen 5541 let (uzletanje i sletanje).

Kosovo je 2010. godine uvezlo robe u vrednosti od 2.139.624.000 evra, a iz Srbije mu je isporučena roba u vrednosti od 260.056.000 evra. Iste godine je izvezlo robe u vrednosti od 294.031.000 evra, a u Srbiju je isporučilo 3.846.000 evra.

Registrovano vlasništvo Kosova nad imovinom bivše Jugoslavije

Kosovska katastarska agencija (KKA) saopštila je da je nepokretnu imovinu koja je prethodno bila registrovana kao vlasništvo Jugoslavije i Srbije, registrovala kao kosovsku imovinu, prenosi danas portal „Indekson''.

Nepokretna imovina o kojoj je reč sada se može naći u kosovskom katastarskom informacionom sistemu, navodi se u saopštenju KKA.

Kako je objavljeno na sajtu kosovske vlade, na osnovu odluke Vlade koju je potpisao Isa Mustafa sva nepokretna imovina registrovana na ime SFRJ, odnosno Republike Srbije i Autonomne Pokrajine Kosovo, registruje se na ime Kosova kao vlasnika imovine, zabeleženo 24. marta 2017. godine.

Uzurpacija i legalizacija tuđe imovine

Za tri decenije Srbija je do 2000. godine u Kosovo i Metohiju uložila oko 17,6 milijardi dolara. Samo imovina 1.358 preduzeća koja se sad privatizuju, a pripadaju srpskim firmama, procenjena je na više od 1,5 milijardi dolara. Uzurpirano je čak i milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma koje vrede 50 milijardi evra. Srpska nepokretna imovina čini čak 58 odsto imovine na KiM. Srbija vraća dugove (ostalo je oko 1,2 milijarde dolara) iako ne ubira novac od poreza na Kosovu i Metohiji.

Zbog prodaje u bescenje, često i po desetostruko nižoj ceni od realne, po ovom osnovu je sakupljeno tek nešto više od 265 miliona evra. Dok se još uvek u svetu rešava sudbina Kosova i Metohije, očigledno da je obavljena privatizacija bila nelegalna!

Legalizuje se diskriminacija i etničko čišćenje oko 150.000 prognanih radnika Srba i drugih nealbanaca. Srbija nije učinila dovoljno da zaštiti imovinu svojih firmi kako na KiM tako i u bivšim jugoslovenskim republikama. Član jedan Evropske konvencije imovinu proglašava svetinjom!

Jedna trećina stanovništva na KiM živi ispod granice siromaštva. Na KiM se nalazi 15,7 milijardi tona uglja što može da se eksploatiše dva veka! Ekonomisti predlažu da se KiM proglasi zonom slobodne trgovine!

Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti predviđao je mandat Ujedinjenih nacija koji je u skladu sa pravnim sistemom UN i međunarodnim pravom. Dakle, ona ne predviđa niti je pravno moguće bilo kakvo učešće UN u promeni svojinskih pava na Kosovu i Metohiji.

To znači da se zatečena, to jest, stečena svojinska prava države, drugih javnih subjekata, pravnih i fizičkih lica ne molgu menjati bez njihovog izričitog pristanka, ni u toku mandata misije UN. Suprotno takvim stavovima, imovina na Kosovu i Metohiji je već promenila vlasnike...

Veliki deo imovine i srpskih firmi koji se tamo nalazi je - PRIVATIZOVAN! Znači UNMIK je samovoljno i protivno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, a pod izgovorom da tom imovinom “upravlja”, uzurpirao svojinska prava i vlasništvo nad nepokretnostima, preduzećima...

Privatizacija na Kosovu i Metohiji je maskirana “u zakup od 99 godina”, nije legalna i ne bi smela da proizvede bilo kakve pravne posledice za Srbiju i njene organe, bez obzira kakvo će na kraju rešenje biti za KiM. Dakle, imovinska prava svih moraju biti zagarantovana bez obzira na konačno rešenje.

Sem javnih preduzeća: Pošte i Telekoma, Kosovske elektroenergetske korporacije, Železnica Kosova (koje se sad zovu Železnice UNMIK-a) i komunalnih preduzeća, 90 odsto nekadašnjih društvenih preduzeća na Kosovu i Metohiji ne radi. Inače, samo knjigovodstvena vrednost Železnica Srbije na KiM računajući tu dakle infrastrukturu i vozna sredstva premašuje 206 miliona evra.

Tržišna vrednost je višestruko veća, jer bi u realnu “cenu” trebalo uračunati i pozamašne pare utrošene u kapitalne remonte pruga i stanica devedesetih godina prošlog veka, ali i štetu u vidu propuštenog prihoda od 1999. godine.

Te stavke, kako su izračunali u Železnicama Srbije, mere se stotinama miliona evra. Imovina srpskih Železnica na KiM uključuje, pored ostalog, i 330 kilometara pruga, 33 železničke stanice, 19 dizel lokomotiva, 15 dizel-motornih vozova, 570 teretnih i 45 putničkih vagona. Železnice Srbije i dalje izmiruju obaveze prema stranim kreditorima po osnovu zaduženja bivšeg ŽTP Priština.

Reč je o dva zajma od 32,2 miliona dolara Svetskoj banci, 4,2 miliona kanadskih dolara Pariskom klubu, a EUROFIMI su do kraja 2005. godine izmirene obaveze od 1,6 miliona švajcarskih franaka, dok uskoro pristiže i novih 5,5 miliona franaka. Slično je i sa većinom ekonomskih subjekata koji su nekada činili “Trepču”.

Od kraja 2005. godine radi samo rudnik u Starom Trgu, ali tek sa trećinom kapaciteta, a “Feronikl” u Glogovcu je odavno dobio novog vlasnika, pa se očekuje njegovo pokretanje i da po obećanju zaposli 1.000 radnika.

Nijedno od preostalih društvenih preduzeća u Prištini ne radi. I pored obimnih investicija u popravku termoelektrana Kosovo A i B, struje i dalje nema dovoljno. Proizvodnja iznosi oko 750 megavata, dok potrebe, iako radi vrlo mali broj preduzeća, nekada velikih potrošača struje, premašuju 800 megavata.

Privatizacija na Kosovu i Metohiji obavlja se po principu stani-kreni, a u tom procesu Srbija se ništa nije pitala. Iz Privredne komore Srbije (PKS) je nekoliko putra traženo od Asocijacije privrednih komora u svetu, čiji je plan i PKS, da pomognu da se preispita i obustavi nezakonita privatizacija preduzeća na Kosmetu. Jer, ta privatizacija se sprovodila bez prethodnog detaljnog utvrđivanja vlasništva.

Preduzeća su se privatizovala suprotno međunarodnim standardima, protivno Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 i direktno na štetu vlasnika preduzeća iz Srbije, koja je i najveći vlasnik kapaciteta na KiM. Inače, privreda Srbije je za poslednje tri decenije, do 2000. godine u KiM uložila oko 17,6 milijardi dolara.

U državnom vlasništvu Srbije su, prema podacima srpskog Ekonomskog tima za KiM, i broje ogromne nepokretnosti-24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 kvadrata stambenih zgrada, 4.000 kvadrata objekata posebne namene, a svemu tome treba dodati i 750.000 kvadrata građevinskih objekata.

Još pre nekoliko godina samo ovaj deo državne imovine procenjen je na oko 220 miliona evra. No, tu je i vojna imovina sa svojim nepokretnosti i zemljištem, računajući i vojni aerodrom kod Prištine, a prema procenama samo ovaj deo imovine vredi oko 95 miliona evra. Poslednjih decenija KiM su pod međunarodnim protektoratom, a pokušaji Beograda da zaštiti svoj ekonomski interes u tom delu zemlje nisu doneli značajnije rezultate.

Mora se ukazati na to da Srbija nije učinila dovoljno da zaštiti imovinu preduzeća, banaka i pojedinaca, kako na KiM, tako i u bivšim jugoslovenskim republikama. Tu zaštitu trebalo je da pokrenu u Savetu bezbednosti UN i Savetu Evrope.

U međuvremenu društvenu imovinu zatečenu na KiM prodale su Civilna misija UN (UNMIK), a izvršilac poslova je Kosovska poverilačka agencija (KPA).

Prema informaciji kojima raspolaže Koordinacioni centar za KiM, do početka 2007. godine je na devet tendera prodato 145 preduze-

ća za ukupno 148 miliona evra. Preduzeća su prodavana daleko ispod realne cene, a kupovali su ih samo Albanci, ne obazirući se na vlasnička i potraživanja iz dužničko poverilačkih odnosa preduzeća, fondova i banaka iz centralnog dela Srbije, Vojvodine i Crne Gore.

Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan dug Kosova i Metohije (KiM) 31. decembra 2006. godine iznosio je 1,18 milijardi dolara. Od 2002. godine Srbija je uredno otplatila 130,65 miliona dolara, dok prema podacima Pregovaračkog tima za KiM, Srbija dnevno za te dugove izdvaja 100.000 dolara. Zvanični Beograd je još od početka 2002. godine nastojao da ukaže da je privatizacija na KiM pogrešno osmišljena i da će posledice biti teške i dalekosežne.