Do koske

Opljačkana i ponižena, Srbija dočekuje krizu težu od one devedesetih. Stižu inflacija, beda i glad, a s njima i poziv na pobunu, na odbranu prava na goli život

Oslobađajmo se sami

Rat u Ukrajini već je izazvao tektonske promene na svetskoj političkoj sceni, ali i u globalnom finansijskom i ekonomskom sistemu. Skok cene gasa najavio je recesiju u evropskoj privredi. Usled nedostatka tog energenta u većini zemalja Evropske unije doći će do inflacije, smanjenja proizvodnje, rasta cena svih vrsta robe i usluga, pa i nestašice. Privredni kolaps neće zaobići Srbiju. Iako vlast ohrabruje građane tvrdnjom da „imamo dovoljno pšenice, pirinča i sardina", svima je jasno da stižu glad, siromaštvo i nezaposlenost. Stiže kriza, koja preti težim posledicama od one devedesetih godina prošlog veka, a na vlasti i u opoziciji se nalaze pohlepni diletanti koji gledaju samo lične interese, nezainteresovani i nesposobni da nađu rešenja koja bi pomogla opstanku države i naroda.

P. P.

Rusko-ukrajinski sukob stvorio je političke i ekonomske uslove za globalnu krizu. Zapadna politička elita na rusku vojnu intervenciju odgovorila je finansijskim sankcijama, koje su odmah ugrozile i privredne sisteme njihovih država. Podivljale su cene energenata, što je automatski izazvalo poskupljenje i nestabilnost proizvodnje, ugroženo je snabdevanje tržišta robom i uslugama. Globalni privredni sistem, koji se još nije oporavio od posledica pandemije korona virusa, ne može da izdrži poremećaje do kojih će dovesti recesija pokrenuta ratom u Ukrajini i finansijskim i ekonomskim pritiscima Zapada na Rusiju. Najteže posledice osetiće najsiromašnije države, kakva je Srbija.

Vladimir Vladimirovič Putin još nije ni završio televizijski nastup u ponedeljak, 21. februara, u kome je najavio priznanje nezavisnosti novoformiranih država Donjeck i Lugansk, a na svetskim berzama cena nafte je dostigla najviši nivo od 2014. godine. Posle pokretanja „specijalne vojne operacije" Rusije, sa ciljem „demilitarizacije i denacifikacije" Ukrajine, došlo je do astronomskog skoka cena gasa. Iako je Putin najavio da „Rusija ima za cilj da nastavi neprekidno snabdevanje svetskog tržišta gasom", to neće biti moguće zbog sankcija koje su uvele zemlje Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i njihovih satelita. Evropa obezbeđuje 40 odsto svojih potreba za gasom iz Rusije, a Nemačka industrija gotovo u potpunosti zavisi od tog energenta. Ipak, Nemačka je zamrznula sertifikaciju gasovoda Severni tok 2, koji ionako nije pušten u rad. „Kancelar Olaf Šolc naložio je zaustavljanje sertifikacije. Pa, dobro došli u novi svet gde bi Evropljani uskoro morali da plaćaju 2.000 evra za 1.000 kubnih metara gasa", odgovorio je na Tviteru Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik i zamenik sekretara za nacionalnu bezbednost.

Srbija se snabdeva gasovodom preko Turske i Bugarske. Problemi mogu da se očekuju samo ukoliko Evropska unija donese odluku da zabrani transport gasa preko teritorije njenih članica. Dosadašnji paketi sankcija to ne predviđaju. Ipak, iz nerazumljivih razloga, to od EU traži upravo Turska. I bez toga, Srbija će trpeti štetu. Srbija ima povlašćenu cenu od samo 270 dolara, ali samo do količine od dva miliona kubika. Sve što potroši preko toga mora da plati po tržišnoj ceni, a realne potrebe su od šest do osam miliona kubika. Cena od 2.000 evra nanela bi veliku štetu srpskoj industriji, što bi izazvalo poskupljenje robe i usluga svih vrsta.

Iako se privreda nalazi u fatalnoj opasnosti, Aleksandar Vučić je i ovu situaciju iskoristio za lični marketing. Režimski mediji su danima izveštavali o stravičnom pritisku koji na Vučića vrše diplomate zapadnih država sa zahtevom da Srbija osudi „agresiju na Ukrajinu" i uvede sankcije Rusiji. Vučić je sam isticao da samo Belorusija i Srbija nisu ispunile te zahteve SAD-a i EU. Posle tri sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, vanredne sednice Vlade Srbije, na kojoj je i on prisustvovao, i sastanka s ambasadorima Kvinte, Vučić je objavio da nije popustio pod pritiscima, koje na njega niko nije vršio.

- Srbija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i smatra veoma pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje, uključujući i Ukrajinu. Srbija poštuje norme međunarodnog prava, ali Srbija isto tako dobro razume svoje potrebe, i bez obzira na to što bi neko želeo, Srbija ima svoje vitalne nacionalne i državne interese, poštuje tradicionalna prijateljstva. Rusija i Ukrajina su prijateljske države Srbije i srpski narod ih smatra bratskim narodima, zbog toga Srbija žali zbog dešavanja na istoku Evrope - navodi se u saopštenju Saveta za nacionalnu bezbednost, koje je pročitao Vučić.

Takav stav Srbije dobio je podršku svih suprotstavljenih strana. Evropska unija nije zadovoljna što Srbija nije upotrebila njihovu terminologiju i osudila „rusku invaziju", ali smatra korektnim stav Srbije o potrebi poštovanja međunarodnog prava. Ambasada SAD je na Tviteru objavila: „Sjedinjene Države pozdravljaju ponovljen stav Srbije i predsednika Vučića o podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine, koji je narušen ilegalnim i ničim izazvanim napadima Rusije". Iz Rusije je stigla poruka zahvalnosti Srbije zbog odbijanja da popusti pod pritiskom za uvođenje sankcija, uz napomenu da i Rusija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, koju smatra nezavisnom državom.

Ukrajinska politička elita, predvođena predsednikom i stend ap komičarem Volodimirom Zelenskim i gradonačelnikom Kijeva i bokserom Vitalijem Kličkom, nanela je štetu svojoj državi i narodu bespogovornim izvršavanjem naloga sa Zapada. Amerika i EU su godinama gurale Ukrajinu u sukob s Rusijom. Pojedinci iz ukrajinske vlasti i privilegovani tajkuni, uz podršku zapadnih diplomata, uveli su državu u rat, a onda pobegli i ostavili narod. Čim je počela ruska vojna intervencija, Ukrajinu su napustili mnogi ministri, poslanici i bogataši. Ruski državni vrh je pokazao više razumevanja za ukrajinske vojnike i civile.

- Svi komandanti ruskih snaga moraju da se prema ukrajinskoj vojsci odnose s poštovanjem. Vojnici Oružanih snaga Ukrajine, za razliku od nacionalista, položili su zakletvu ukrajinskom narodu i izvršavali naređenja. Za sve ukrajinske borce, koji polože oružje, potrebno je da se osiguraju bezbedni koridori za napuštanje područja operacije, kako bi mogli da se spoje sa svojim porodicama - rekao je Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane.

Vladimir Putin je ponovio stav da Rusija ne namerava da okupira Ukrajinu, već da otkloni opasnost koju predstavljaju militantne političke i neonacističke grupe. Još pre šest godina Moskva, Vašington i Peking su postigli dogovor o rešenju ukrajinske krize, kojim bi se zaustavila ekonomska propast te države od 44 miliona stanovnika. Ukrajinski korumpirani političari i tajkuni, koji su opljačkali državu i narod, nisu shvatili ozbiljnost situacije.

To nisu shvatili ni srpski opozicioni političari. Za razliku od Vučića, koji je režirao predstavu u kojoj se predstavljao kao najveća žrtva sukoba u Ukrajini, lideri srpskih opozicionih stranaka su požurili da se dodvore svojim zapadnim mentorima.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je odmah „osudio flagrantno kršenje međunarodnog prava" i izrazio „solidarnost s građanima Ukrajine". Predsednik Izvršnog odbora Pokreta slobodnih građana Aleksandar Radovanović je preko društvenih mreža poručio: „Srbija mora bez odlaganja da se pridruži sankcijama Rusiji, koje su joj uvele sve civilizovane zemlje sveta. Srbija je uvek bila na ispravnoj strani istorije i mora pomoći uspostavljanju mira u Ukrajini. Srbija nikada nije bila na strani agresora, tako da je odluka laka, zar ne?"

Boris Tadić i lideri Inicijative Ne davimo Beograd takođe zahtevaju da Srbija uvede sankcije Rusiji. Razloge za takav potez nude Dragan Šutanovac, Balša Božović i slični restlovi DS-a, koji na društvenim mrežama vode intenzivnu kampanju protiv Rusije. U tome prednjače novinari iz medijske imperije Dragana Šolaka.

Slobodan Georgiev, glavni urednik Šolakove televizije NewsMax Adria, na svom Tviter nalogu objavio je fotografiju žene s okrvavljenim licem i zavojem preko glave, uz komentar: „Slika Putinovog rata". Georgiev nije reagovao kad su ga komentatori upozorili da je ta fotografija nastala 2018. godine, kad je eksplozija plinske boce povredila tu ženu.

Uređivačka politika Šolakovih televizija N1 i Nova S podrazumeva da se Kosovo i Metohija nazivaju „Republika Kosovo", dok se za Donjeck i Lugansk koriste termini poput „pobunjene oblasti na jugu i istoku Ukrajine". Šolakov dnevni list Danas objavljuje komentare poput onog Srđana Šušnice, pod naslovom: „Nakon Miloševića, Karadžića i Mladića, Putin je najveći ratni zločinac".

Dragan Đilas i Vuk Jeremić su svesni da takvi antiruski stavovi, koje zastupaju njihove koalicione kolege i partnerski mediji, nemaju podršku većine građana Srbije. Zato se Đilas i Jeremić prave mrtvi, ne oglašavaju se o ratu u Ukrajini. Umesto njih, oglasile su se njihove partije. Stranka slobode i pravde pozvala je na mir, a Narodna stranka na poštovanje međunarodnog prava i suvereniteta svih zemalja na svetu. Ipak, i njima je jasno da će zbog rusofobnih stavova izgubiti podršku i većeg dela opozicionih glasača.

Normalni građani Srbije osećaju žaljenje za svakim životom koji je izgubljen u ratu u Ukrajini. Takođe, osećaju zabrinutost zbog posledica s kojima će se Srbija suočiti tokom ekonomske krize, koja je već počela.

U najtežem trenutku, u najveće izazove Srbija ulazi s Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom na vlasti, a bez relevantnih opozicionih snaga, koje bi mogle da pomognu u oslobađanju od diktature i spasu od privrednog kolapsa.

Opljačkana i ponižena, Srbija dočekuje krizu težu od one devedesetih. Stižu inflacija, beda i glad, a s njima i poziv na pobunu, na odbranu prava na goli život.