Dežurna

Nakon vode i zemlje Vučić i mafija nam otimaju

I sunčev zrak!

Početkom avgusta prošle godine ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović je u ime Vlade Republike Srbije potpisala sporazum o saradnji sa američkom firmom UGT Renewables. Tom prilikom saopšteno je da je predmet sporazuma izgradnja jednog gigavata solarnih elektrana i da je za tu namenu već određeno oko 2000 hektara zemljišta, te da se očekuje da projekat bude završen u roku od dve godine. Činu potpisivanja sporazuma o saradnji prisustvovali su i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić kao i tadašnji ambasador SAD u Srbiji, Entoni Godfri što bi trebalo da znači da je ovaj projekat označen kao izuzetno važan, smatra kolumnista Magazina Tabloid dr dip. ing Miroslav Parović, predsednik narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Stim u vezi već je formirana i radna grupa Vlade Republike Srbije koja radi na realizaciji onoga što je tim ugovorom predviđeno.

Međutim, kada se zagrebe ispod medijske i političke fasade i priča o tome da će se realizacijom ovog projekta, nominalno vrednog više od milijardu evra (a verujem da će po već uhodanoj šemi cena biti naduvana dva do tri puta kako bi se svi ugradili), poboljšati energetska situacija u Srbiji i smanjiti nivo emisija štetnih gasova, otvara se nekoliko suštinskih pitanja. Odgovori na ova pitanja će nam jasno osvetliti i čitavu pozadinu ovog Vučićevog manevra.

Prvo važno pitanje je na bazi kog strateškog dokumenta se vlast odlučila da krene u realizaciju jednog ovako skupog i ambicioznog projekta?! Ako se pogleda važeća energetska strategija Srbije koja pokriva period do 2025. sa projekcijama do 2030. tamo nema ni govora o priključenju toliko solarnih elektrana u naš elektroenergetski sistem.

Ovo je posebno važno jer srpski elektroenergetski sistem nije u stanju da primi toliku energiju iz obnovljivih izvora imajući u vidu njihovu nestalnu prirodu, te je upravo zbog toga spomenutom strategijom koja je pisana od strane stručnjaka i predviđeno da se na mrežu priključi značajno manje ovakvih elektrana. Istovremeno, opet mimo bilo kakve stručne ekspertize vlast je krenula da odustaje od projekata izgradnje novih postrojenja na ugalj iako su ona predviđena strategijom razvoja energetike, a neki od njih već i započeti sa realizacijom.

Na ovaj način se država uvodi u rizik očuvanja energetske stabilnosti, a potencijalno se gura i u rizik povećanja energetskog siromaštva za široke slojeve stanovništva. Sve ovo je posebno važno u ovom kriznom periodu kada se jasno pokazuje da čak ni mnogo razvijenije države od Srbije nisu sposobne da se nose sa izazovima nedostatka fosilnih goriva, te da obnovljivi izvori energije iako potrebni nisu ni dovoljni ni pouzdani.

Drugo važno pitanje je odabir američke kompanije sa kojom je potpisan ugovor. Naime, reč je o relativno maloj firmi koja se pre svega bavi konsultanstkim poslovima i svakako nije u stanju da iznese ovako veliki projekat. Može se očekivati da po modelu koji je primenjen u Africi u Srbiji bude osnovana ćerka kompanija koja će imati prefiks „američke firme", a da suštinski bude u tihom partnerstvu sa lokalnim igračima koji će suštinski biti nosioci posla i koristi.

Stim u vezi, deluje prilično indikativno to što su Nikola Petrović i supruga Zvonka Veselinovića u julu mesecu 2021. (dakle dve nedelje pre potpiisvanja strateškog ugovora sa Amerikancima) postali partneri u firmi koja se baš bavi razvojem solarnih elektrana, pa se imajući u vidu ranija iskustva postavlja pitanje da li će možda upravo ova firma biti partner sa američkom kompanijom?

Stim u vezi nije zgoreg spomenuti i to da je krajem decembra 2021. Supruga Zvonka Veselinovića izašla iz partnerstva i to svega desetak dana nakon objavljivanja američke crne liste ljudi koji su sankcionisani i sa kojima se zabranjuje da sarađuju firme i pojedinci iz SAD. I konačno, u samu radnu grupu koju je formirala Vlada Republike Srbije već su ušle pojedine kompanije čiji se vlasnici dovode u blisku vezu sa porodicom Vučić, tako da je više nego jasno da postoji ogromna lična zainteresovanost da se posao realizuje.

Treća važna stvar je ponašanje Sjedinjenih Američkih Država u ovom periodu krize. Naime, predsednik Amerike je pre nekoliko dana potpisao akt o proglašenju vanredne situacije zbog potencijalnih problema sa snabdevanjem električnom energijom. Po toj odlici se između ostalog ukidaju sve dažbine na uvoz solarnih panela i druge opreme potrebne za izgradnju solarnih elektrana.

Ali ono što je zanimljivo, odluka o ukidanju dažbina na uvoz se ne odnosi na Kinu koja je naveći svetski proizvođač, već na Kambodžu, Maleziju, Tajland i Vijednam.

Na ovaj način SAD pokušavaju da poremete dominaciju Kine u ovoj oblasti i da ostvare nova savezništva i pojačaju stara u regionu Azije kako bi pravili kontratežu. Nije teško zaključiti da je interes američke spoljne politike taj da i u drugim državama nametne nove standarde kako bi i kroz temu solarnih elektrana pojačali svoje prisustvo i uticaj.

Stim u vezi treba posmatrati i nedavni sastanak koji je Aleksandar Vučić tokom posete Svetskom ekonomskom forumu imao sa sa američkom šeficom Eksport-Import banke, Ritom Džo Luis o velikom zajmu koji Srbija treba da uzme za izgradnju solarnih elektrana.

Ovo praktično znači da će investicija koja će ići po ugovoru sa UGT Renewables biti finasirana kreditom od američkih investicionih fondova, a imajući u vidu odluku Džo Bajdena da se favorizuju proizvođači opreme iz Vijetnama, Kambodže, Tajlanda i Malezije biće da već sada možemo zaključiti da barem u ovom poslu neće biti čeličnog prijateljstva sa Kinom o kome Vučić stalno priča, iako bi zaista u oblasti solarne energetike dogovor sa kineskim partnerima bio najbolji za Srbiju, ali očito ne i za vlast.

Takođe, jako je važno da spomenem i to da je neposredno nakon zaključivanja ugovora o realizaciji solarnih elektrana od jednog gigavata započela i priča kako će američka kompanija Behtel da gradi veliku reverzibilnu hidroelektranu Đerdap 3. Inače, izgradnja reverzibilnih hidroelektrana je tehnički preduslov za svaki elektroenergetski sistem u koji se priključuje puno elektrana koje koriste obnovljive izvore energije jer se uz pomoć njih vrši balansiranje proizvodnje i na taj način obezbeđuje stabilnost sistema.

Na taj način, na mala vrata preko solarnih elektrana i male kompanije UGT Renewables u igru ulazi veliki američki igrač i to baš na strateškoj tački kakva je reka Dunav koja bi po završetku rata u Ukrajini mogla da postane možda i jedina ozbiljna transportna veza Rusije i Turske sa Zapadnom Evropom.

Opet, naravno ne slučajno, od novembra prošle godine započeinje i ozbiljna Vučićeva kampanja o potrebi da Srbija izgradi male modularne nuklearne elektrane bazirane na američkoj tehnologiji. U tom smilsu se već spominje kompanija TerraPower koja je u vlasništvu Bil Gjetsa.

Kada se sve sabere trenutno je u procesu što pregovora što realizacije energetskih projekata u vrednosti preko deset milijardi evra. Bukvalno svi ovi projekti su sa američkim partnerima kako u pogledu tehnologija tako i u pogledu finasiranja (odnosno kreditnog zadsuživanja Srbije).

Za američke partnere preduslov ulaska u čitavu priču bila je Vučićeva pisana garancija da će sve biti realizovano, a koja je data u Vašingtonu u septembru 2020. Naime, u tački 8 Vašingtonskog sporazuma eksplicitno stoji da se Srbija obavezuje da izvrši diverzifikaciju svojih energetskih izvora, tako da uvođenje solarne i nuklearne energije u ukupni energetski miks upravo idu u pravcu toga što je i potpisano.

Vučić se dakle odlučio da ovako unosnim projektima plati određene lobističke krugove u Americi bliske demokratskoj administraciji. A još dodatno, ako do kraja sprovede da se kao partneri u čitavom poslu pojave i ljudi koji su u najbližem odnosu sa njime to učvršćuje potencijalni dogovor sa Amerikancima i pravi zaštitu glavnim igračima Vučićevog režima.

Treba samo izračunati koliko milijardi evra vredi tri posto srpskog tržišta električnom energijom (a toliko bi se dobilo sa gigavatom solarnih panela) i to po subvencionisanim cenama i videćete da je to dovoljno novca da se lobističkim kanalima stigne i do samog predsednika Amerike i tako popravi lična loša pozicija i dogovori politička budućnost u ovom turbulentnom vremenu.

Takođe, treba izračunati kolio provizuje će dobiti od recimo Eksport-Import banke onaj ko im obezbedi da oni budu kreditori velikih energetskih projekata u Srbiji. Ili pak, koliko je Behtel spreman da izdvoji što novca što uticaja da zaštiti sve one koji mu obezbede da radi projekat najveće reverzibilne hidroelektrane u Evropi.

Ovo za Behtel nije teško zaključiti ako se pogleda projekat tzv. Moravskog koridora koji našim parama za potrebe NATO radi upravo ova američka kompanija. Svi relevantni proračuni su govorili da izgradnja ove saobraćajnice ne bi smela da košta više od pola milijarde evra, a onda su se pravo niotkuda pojavili Zorana Mihajlović i njeni američki partneri i mimo svake normalne procedure sklopili sporazum da izgradnja košta 900 miliona evra.

Eto ako se neko pita koja li je tajna zdrave kose i političke dugovečnosti ministarke Mihajlović onda se deo odgovora krije i u ovim i sličnim ugovorima koje je u ime Aleksandra Vučića potpisivala (ovo naglašavam jer lično Vučić plaća lažnu opoziciju da napada samo Zoranu, a da njega ne spominju stvarajući pri tome utisak kod naroda da eto on jadan nije ništa kriv i da mu rade iza leđa).

Na kraju, svi znamo da Vučić i njegova mafija već u svom posedu imaju više stotina hiljada hektara obradivog zemljišta u Srbiji. Takođe, ista ekipa je zauzela sve male vodotokove i na njih postavila hidrocentrale. Isti ti su preuzeli i sve izvore lekovite i tople vode širom Srbije. Sada trenutno rade na tome da nam otmu i sunčeve zrake i da tako preko solarnih elektrana stave nogu u vrata elektroenergetskog sistema kako bi nakon toga oni bili ti koji će za tepsiju ribe da ga otkupe.

Zbog toga im treba strana podrška koju će platiti zaduživanjem svih nas kao i izdajom srpskih interesa svugde i na svakom mestu. Ukoliko se ne trgnemo, a ovo je bukvalno poslednji čas, Srbija će prestati da postoji i postaće Vučićlend, a mi ćemo postati kmetovi koji će raditi na njihovim posedima za bedne nadoknade.