Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (83)

Traktori stariji od vlasnika

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Problem i poplave!

Prošle 2021. godine u Srbiji je bilo poplavljeno više od 14.000 hektara! Ukupna površina branjena od poplava u 2021. godini iznosila je 1.763.946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu više za 11,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Korišćena poljoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i čini 68,3 odsto od ukupne branjene površine.

Površinskim vodama bilo je poplavljeno 14.072 hektara površine, od čega 50,9 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. U slivu Morave poplavljeno je 3.150 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja 44 odsto od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina. Podzemnim vodama poplavljeno je 656 hektara površine, a od toga 95,6 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. Korišćena poljoprivredna površina poplavljena je u slivu Dunava.

Sistemom za odvodnjavanje obuhvaćeno je 2.372.000 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1.670.000 hektara ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 275.000 hektara.

U 2021. godini, površina zemljišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 km2, što je u odnosu na prethodnu 2020. godinu bilo više za 1,26 odsto. Od toga je smireno 292 km2.

Propadanje hidrosistema

Uzroci takvom stanju nalaze se u nekorišćenju i propadanju najveće investicije posle Drugog svetskog rata, hidrosistema D-T-D. Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega "da ocedi" plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi "Vojvodina, propadanje jednog regiona" autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav - Tisa - Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, shvatao je režim kao "živi organizam" kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.

Kanal D-T-D, posle tri decenije gradnje, pušten je u rad 1977. godine. Branu na Tisi kod Novog Bečeja, otvorio je tada visoki funkcioner tadašnje Jugoslavije Stane Dolanc. Bio je to tada jedan od najkompleksnijih vodoprivrednih objekata u Evropi! On danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlje i ugrađeno je pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno oko tadašnjih milijardu dolara. Kada bi se to računalo po današnjim cenama, bilo bi nekoliko puta veće. Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 510.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, kad zbog velike zapuštenosti i količina mulja nije mogao više da prima suvišne vode, pa je došlo do velikih poplava u Vojvodini. Što se tiče navodnjavanja ono nikada nije funkcionisalo kako je tada rečeno. Navodnjavalo se od 30.000 pa, najviše do 53.000 hektara. Sve ostalo su obmane javnosti!

Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Međutim, 1988. je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle "jogurt revolucije" došlo do decentralizacije nadležnosti i vlasti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je erozija... Sistema i vlasti koja je tada obećala blagostanje, a sve postaje ruina.To se najbolje vidi na ovom gigantu, hidrosistemu D-T-D. Zbog zapušenosti sistema došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti. Kao do smo zaboravili da je rečni transport u svetu najjeftiniji pa ga i ne koristimo.

Prema izveštaju RZS za 2021. godinu u Srbiji se navodnjavalo samo nešto više od 52.236 hektara njiva, što je manje za 0,4 odsto nego godinu dana ranije! A, svaki dan slušamo o izgradnji novih sistema za navodnjavanje na više stotina hiljada hektara. Sad agrar Srbije vodi 13 ministar poljoprivrede od 2000. godine. Da je svaki od njih izgradio sisteme na po 10.000 hektara, sad bi u Srbiji bilo novih sistema na 130.000 hektara. A, najveća promašena investicija u Evropi D-T-D je završena 1977. godine. Tada je rečeno da će se navodnjavati najmanje 510.000 hektara samo iz ovog sistema i odvodnjavati milion hektara. Tog navodnajvanja nije nikada bilo, dok je odvodnajvanje funkcionisalo do 2005. godine kada sistem nije mogao da primi suvišne vode. Kada je građen iz njega je iskopano oko 135 miliona kubika zemlje, a sad ga treba očistiti od najmanje 15 miliona kubika mulja, kako bi mu vratili plovne funkcije. O novim sistemima samo slušamo priče, a ovo su zvanični rezultati. U Srbiji se navodnjava samo 1,4 odsto njiva, a u svetu 17 odsto. U tome treba i tražiti odgovor zašto nam proizvodnja stagnira već decenijama i pored toga što nauka nudi dobre rezultate. Ali, genetske mogućnosti se koriste samo od 30 do 50 odsto!

Sumorna je i slika sela u Srbiji. Od 4.700 naseljenih mesta ili sela, u Srbiji nestaje svako četvrto selo. Po Ustavu Srbije u njoj ne postoji nijedno selo, već se zovu naseljena mesta. U fazi nestajanja je njih 1.200, u 1.000 nema prodavnice, 500 nema puta, u više od hiljadu sela ima manje od po 100 stanovnika. U Srbiji je i oko 200.000 praznih kuća, 2000 sela nema poštu ni bankomat... Od pojave ministra Milana Krkobabića, ministra za brigu o selu počelo je nešto da se radi na rešavanju ovog problema, ali da bi se stanje stvarno poboljšalo, radeći ovim tempom potrebno je da prođe nekoliko decenija. Na početku akcije „500 zadruga u 500 sela" bilo je oko 50.000 zadrugara i oko 150.000 kooperanata. Taj broj se značajno povećao, danas je više od 1.000 novih zadruga. Tim Milana Krkobabića, ministra za brigu o selu, koji je aprila 2017. godine, uz podršku države, pokrenuo akciju i od tada oni krstare selima Srbije, ne samo onim u pet najugroženijih okruga na jugu Srbije. Stare zadruge dobijaju 150.000 evra, nove do 75.000 evra. Veliko je interesovanje za javni konkurs za kuće sa okućnicom. U Srbiji ima oko 200.000 praznih kuća. Najviše ih je u rubnim područjima Banata, zatim Bačkoj u delovima prema Hrvatskoj, te jugu Srbije, gde nam je Kuršumlija tako reći prazna, kao i Trgovište.

U 2021. godini

- 515 porodica, 81 mladi poljoprivrednik, 55 samohranih roditelja dobilo je svoj dom na selu! Ukupno je stanare dobila 651 kuća!

- 57 zadruga je unapredilo svoje poslovanje;

- 479 sela u 18 lokalnih samouprava rešilo je problem prevoza minibusevima;

- 100.000 ljudi iz 961 sela takmičilo se i družilo na ,,Miholjskim susretima sela'';

Akcija je nastavljena i u 2022. godini:

- Prošlo je samo mesec dana od konkursa u 2022. godini, a nove stanare dobilo je 65 kuća! Konkurs će se produžavati dokle god ljudi budu konkurisali!

- Na drugom konkursu, krajem aprila 2022. godine za dodelu praznih kuća na selu dodeljeno je 90 kuća onima koji hoće da žive u selima, odnosno naseljenim mestima Srbije;

- Krenuli su i mini busevi po selima Srbije da besplatno prevoze narod...

Zbog zabrane izvoza brašna izgubljeno 17 miliona evra

Mlinari u Srbiji su zbog skoro dvomesečne zabrane izvoza pšeničnog brašna u 2022. godini propustili mogućnost da prodaju oko 40.000 tona brašna i zarade 17 miliona evra, rekao je direktor poslovnog uduženja mlinara "Žitounija" Zdravko Šajatović. I ova vlast zbog svog malog znanja o zemlji sa kojom vladaju pokazla je da se poigrava sa narodom! Razlog je njeno neznanje. Niti znaju kako im funkcionišu robne rezerve, ne znaju koliko nam treba pšenice i brašna, ni za mesec ni za godinu, koliko imamo, može li se izvoziti. Pokazujući pogrešnu brigu o narodu prvo donose odluku o zabrani izvoza, pa potom, kada narod digne glas, oni poništavaju svoje odluke, priznaju greške. Ali, za to nema odgovornosti. Naravno za sve je to kriv narod. Sve što rade i čine to samo zbog opstanka na vlasti. Od najviših funkcionera pa do predsednika kućnog saveta! To su pokazali i poslednji događaji o zabrani izvoza hrane, pa kasnije odobravanje. Nije to ništa novo, to se dešavalo skoro kod svakog ministra poljoprivrede (samo od 2000. godine bilo ih je 13!).

Odluka Vlade Srbije da ukine kontigente za izvoz brašna bila je nejasna jer se nije znalo da li je važila od 1. juna ili odmah. "Odlukom o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda mlinarima je onemogućeno da izvezu oko 40.000 tona brašna, koliki je prosečan dvomesečni izvoz i zarade oko 17 miliona evra", rekao je Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitounije''. Vlada Srbije donela je 11. marta 2022. godine odluku kojom je bio zabranjen izvoz brašna, zatim 21. aprila iste godine odluku o uvođenju mesečnih kvota, a 30. aprila te godine, kvota je povećana sa 20.000 na 23.000 tona, koja je kasnije ukinuta! Šajatović je rekao da je odluku o slobodnom izvozu Vlada Srbije obrazložila argumentima koje su mlinari naveli pri zabrani izvoza, da je ona nepotrebna jer su zalihe velike, domaće snabdevanje nije ugroženo, a da mlinari moraju da prodajom obezbede novac za kupovinu pšenice novog roda u julu 2022. godine. Osim toga, ta odluka je doprinela da pojedine vrste brašna, koje nisu bile potrebne domaćem tržištu, ostanu neprodate na zalihama. Po njegovim rečima, mlinari su za maj ispunili dozvoljenu kvotu od 23.000 tona, ali da je u ekonomskoj 2016-2017. godini prosečan mesečni izvoz bio je 21.000, i da je opadao i poslednjih deset meseci bio je oko 10.000 tona. "U trenutku kada smo se borili da nađemo nove kupce i povećamo izvoz bila je došla je odluka o zabrani izvoza! Šta znači pogrešna odluka ilustruje podatak da je u martu i aprilu 2020. godine zbog virusa korona izvezeno 300.000 tona brašna, a zatim je tražnja naglo pala i u maju je izvezeno svega 6.500 tona", rekao je Šajatović.

Dodao je da se nada da će se tražnja za brašnom zadržati na visokom nivou i da će se vratiti kupci iz Severne Makedonije i Crne Gore koji su posle zabrane izvoza brašna iz Srbije taj proizvod kupili u Bugarskoj, ali je bilo lošeg kvaliteta i skuplje. On je rekao da je odluka o slobodnom izvozu brašna dobra i da je njome smanjena šteta od odluke o zabrani izvoza.

Država mlinarima duguje 240 miliona dinara za tri meseca zbog toga što nije isporučivala pšenicu iz robnih rezervi po subvencionisanim cenama nego su mlinari morali da ga kupuju na slobodnom tržištu, a cene brašna od jednog do pet kilograma koje su proizvodili od tog žita su zamrznute. Vlasnik mlina "Žitopromet" iz Sente Predrag Đurović rekao je da ta firma preračunava gubitak zbog zabrane izvoza brašna i da tražnja u ovom trenutku nije povećana.

Slobodan izvoz brašna od 15. maja

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da je Vlada donela odluku o slobodnom režimu izvoza brašna od 15. maja 2022. godine i dodao da neće biti korekcije cene tog proizvoda. "Vlada Srbije je na sednici donela odluku o izvozu brašna. Više nema ograničenja. Ta odluka stupa na snagu 15. maja", rekao je Nedimović za javnost.

On je ukazao da je do sada važila kvota od 23.000 tona mesečno za izvoz brašna. "Imamo dovoljno brašna u Srbiji, saznao je ministar posle čitanja medija! Srbija nije ugrožena sa ovom namirnicom tako da brašno ide na slobodni režim kakav je bio pre 8. marta 2022. godine", objasnio je Nedimović. Upitan za cenu brašna rekao je da je cena utvrđena na osnovu uredbe Vlade. "Cena je utvrđena za narednih 60 dana. Neće doći do korekcije cene brašna", poručio je on.

Ministar je već platio ceh ovakvog vladanja. Jer, bio je na listi nosilaca lista na izborima koji su iza nas, pa je bio viđen i za premijera, ali ga posle nije bilo nigde. Posle saznanja o njegovom nedovoljnom znanju u pravom trenutku o oblasti kojom bi trebao da vlada. Saznavši da nema rezultata u stočarstvu i ruralnom razvoju gde je potrošeno 54 milijarde dinara (ili 457 miliona evra) od 2016. do 2020. godine, a gde nema rezultata, nadležni su ga skinuli sa tih lista. Ali, i dalje je ostao na vlasti, pa mu se sad pred formiranje Vlade Srbije umesto ministra poljoprivrede ili premijera nude mesta za ministra zaštite životne sredine! Dakle, i pored takvih grešaka ostaje na vlasti! Nagrađen je za trošenje ogromnih para bez rezultata! A, kolike su pare nenamenski potrošene najbolji je dokaz da nema traga za 457 miliona evra! Koliki je to novac, najbolji dokaz je da je u 2021. godini Agrarni budžet bio oko 400 miliona evra, dok je u 2022. godini na nivou tog novca za koji nema traga gde se nalazi. Nadležni kažu da ne priznaju nalaze državnog revizora, uz tvrdnju da su pare kod naših stočara!? A, stočari su poklali stočni fond jer im se neisplati da to drže zbog loših odluka vlasti. Postavlja se pitanje i traži odgovor gde bi nam danas bilo stočarstvo da je u njega uloženo 28 milijardi dinara subvencija u selo sa 26 milijardi dinara, sve to u vremenu od 2016. do 2020. godine. Inače, treba istaći da je sadašnji ministar agrara jedini ministar u toj grani i jedini od njih 13 od 2000. godine, koji je izdržao cele mandate (od 2016. do 2022. godine). Mana je što nema odgovornosti odgovornih za ne urađeno ili za loše urađeno!

Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici, u prvoj polovini 2022. godine, izmenjenu Odluku o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, kojom su uvedena kvantitativna ograničenja izvoza na mesečnom nivou za određene poljoprivredno-prehrambene proizvode. Sa zakašnjenjem je utvrđeno da je snabdevenost brašnom i pšenicom na domaćem tržištu dobra te da slobodan izvoz brašna ne može da ugrozi snabdevenost domaćeg tržišta, saopštili su iz Vlade. Na taj način se, dodaju, omogućava se, da se pred žetvu rasterete silosi za prijem novog roda, kao i da se sačuvaju tradicionalna tržišta, s obzirom na to da je Srbija tradicionalni izvoznik brašna na tržišta zemalja regiona, saopštili su iz Vlade sa nakandnoim pameću!

"Imajući u vidu dovoljne raspoložive količine brašna i pšenice, slobodan izvoz brašna koji je predložen ovom odlukom, imaće višestruki pozitivan ekonomski uticaj na domaće tržište, dovešće do većeg upošljavanja domaćih prerađivačkih kapaciteta i mlinovima omogućiti akumulaciju finansijskih sredstava neophodnih za otkup novog roda u žetvi", navode u saopštenju.

Traktori stariji od vlasnika

Treba obnoviti poljoprivrednu mehanizaciju jer imamo oko 450.000 traktora i 25.000 kombajna. Većina njih su stariji od svojih korisnilka i vlasnika. Treba otvarati mala i srednja preduzeća u selima, formirati razvojnu banku za agrar, više uključliti ljude iz dijaspore. Računa se da u svetu na svim meridijanima živi oko četiri milina ljudi iz ovih krajeva koji raspolažu sa kapitalom od oko 80 milijardi dolara. Privući da novac ulažu u svoju otadžbinu i njen razvoj. Stimulisati rađanje dece, jer Srbija nestaje! Samo u 2021. godini u Srbiji je više umrlo nego što se rodilo čak 75.000 stanovnika. Sličan trend nastavljen je i u 2022. godini pa je za prva tri meseca više umrlo nego što se rodilo 21.000 žitelja Srbije. Dakle, samo za tri meseca nestala je jedna varošica, manji gradić. Dok se ne vrate velike izvozne firme, treba osnivati izvozne zadruge, da preuzmu nekadašnju uloge bivših izvoznika, firmi poput ,,Geneksa'', ,,Progresa''. ,,Gemeraleksporta'' i drugih sličnih izvoznih firmi...

Za sve ovo potreban je novi koncept funkcionisanja poljoprivrede. Ako se tu ne učini zaokret, ostaćemo bez sela i biti sirotinja. To se posebno odnosi na 1,4 miliona ljudi koji su zaposleni i žive od agrara. Novi koncept treba da podrazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što podrazumeva prerađivačku industirju koju Srbija nema. Jer, ona je uništena u pljačkaškoj privatizaciji koja je obavljena uz pomoć države. Tada je oko 400 firmi dobilo nove vlasnike.

Bez posla je ostalo i oko 100.000 ljudi. U toj pljačkaškoj privatizaciji, seljaci, oni koji su gradili kombinate, nisu postali vlasnici te prerađivačke industrije. Pa nemaju ni uticaj na kreiranje politike. To bi donelo mnogo veći obrt kapitala i veću zaradu, bolju snabdevenost i odnose na tržištu. Tada bi se poboljšala zainteresovanost ljudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa. Postojeće stanje je potrebno menjati jer sadašnji koncept ne korišćenja skupe nauke u poljoprivredi daje slabe rezultate. Treba nam sistem transfera nauke preko instituta čiji us vlasnici farmeri. Ljudi od nauke će farmere ,,hraniti" pravovremenim i krajnje konkretnim znanjem koje će moći odmah da primene u proizvodnji. To je i put da se poveća proizvodnja količinski i novčano, pa i da se krene ka berićetu i boljoj budućnosti agrara u Srbiji.

Taj bolji život u agraru se čeka već decenijama. Jer, hrana će biti sve skuplja, odnosno nikada više neće biti jeftina. A, Srbija ima mogućnosti da je proizvodi znatno više nego što je potrebno za ishranu sopstvsenih stanovnika, kojih je na žalost sve manje. I ne samo za samodovljnost nego i da se izvoz za koju godinu već udvostruči, bude veći i od željenih 10 milijardi dolara godišnje. Jer, žalosno je govoriti o samodovoljnosti u Srbiji koja može da hrani region! Ako, bi se sve koristilo kako treba, uz dve i tri žetve godišnje, Srbija bi mogla da postane zemlja blagostanja, sa dovoljno kvalitetne hrane, kako za domaće tržište tako i za izvoz. Ne sirovina za hranu, već hrane iz viših faza prerade. To će moći samo uz novi koncept agrarne politike.

Posledice ukrajinske krize i poskupljenja hrane

Sukob Rusije i Ukrajine pogodio je tržišta roba i izazvao efekat talasa na globalnom nivou. Biće manja proizvodnja hrane, trgovina je blokirana, a istvoremeno svet će da gladuje! Primera radi, švedska industrija jaja je poslednja koja je podnela najveći teret, jer u velikoj meri zavisi od žitarica za ishranu živine i to u uslovima sve većih troškova za gorivo, piše Sinhua. Za Johana Velandera, švedskog proizvođača jaja, rastući troškovi ishrane kokošaka nosilja učinili su situaciju neodrživom, zahvaljujući inflaciji koju su ubrzale aktuelna kriza u Ukrajini i sankcije Zapada Rusiji.

Stojeći između silosa za stočnu hranu i poljoprivrednih zgrada u kojima se nalazi više od 90.000 kokošaka nosilja, Velander je za Sinhuu opisao strašnu sliku: proizvođači jaja u Švedskoj se bore da sastave kraj s krajem, jer su zarobljeni između visokih troškova proizvodnje jaja i ograničenih maloprodajnih cena. "Situacija je hitna i ukoliko se cena jaja ne poveća, moraćemo postepeno da prekinemo poslovanje", rekao je Velander na farmi živine, koju vodi sa svojim bratom u agrarnoj ravnici u blizini grada Orebra, nekih 160 kilometara zapadno od švedske prestonice Stokholma.

Njegovu zabrinutost deli i Leif Denneberg koji je predsednik odbora Svenska Agg, trgovinskog udruženja švedske industrije jaja. Cena stočne hrane se u poslednje vreme udvostručila, a činjenica da se cena jaja u prodavnicama ne menja istom brzinom biće pogubna za industriju jaja u zemlji, rekao je Deneberg za lokalni list Aftonbladet. Ako prosečno jaje košta 2,5 švedskih kruna (0,25 američkih dolara), 0,80 kruna je trošak za farmere. Ali danas se svih tih 0,80 kruna koristi za kupovinu hrane za životinje, objasnio je Deneberg.

Za Velandera, noćna mora se ovde ne završava, jer je proizvodnja jaja posao sa dugim rokovima isporuke. "Imaćemo isporučene nove koke nosilje za nekoliko nedelja po ceni od oko milion kruna, ali imajući u vidu trenutnu situaciju sa rastućim troškovima hrane, goriva i struje, najekonomičnije bi bilo da platimo fakturu a da ne primimo kokoške", rekao je on. "Onda bismo izgubili 'samo' milion kruna umesto dva miliona ako bismo kokoške pustili u proizvodnju", dodao je. U vreme pregovora o određivanju cena među glavnim akterima, nekoliko velikih proizvođača jaja najavilo je nameru da "žestoko" podignu cene. Ali takvo poskupljenje jaja, osnovne namirnice, neizbežno bi opteretilo potrošače, koji se već bore sa inflacijom u svim aspektima života.

Da stvar bude još gora, rastući troškovi za hranu u Švedskoj propraćeni su rastom cena plastike, koja se naširoko koristi za pakovanje hrane. Posebno je meki plastični materijal polietilen sve skuplji. Naglo poskupljenje se može pripisati rastućim troškovima energije i nafte, kao i određenih aditiva koji se koriste u proizvodnji plastike iz Rusije, odakle je zaustavljen uvoz. Andreas Malmberg, glavni izvršni direktor proizvođača plastike Triovorld, rekao je za švedsku televiziju da će potrošači morati da "plate više za sve" što kupe. Mnogi Šveđani dele Malmbergovo mišljenje da će inflacija potrajati. "Kupovina namirnica postaje sve skuplja, posebno ako treba da nahranite troje dece - uključujucii dvoje tinejdžera", rekao je za Sinhuu Fredrik Sandberg, otac troje dece koji živi u švedskoj prestonici.

Zbog sve većih troškova energije i povećanja kamata Sandberg je zabrinut za budućnost, ali i svestan da su mnogi drugi prošli znatno gore. "Iako sam spreman da platim više za hranu, postoji ograničenje i možda ćemo morati da kupujemo jeftinije artikle da bismo se finansijski izborili", rekao je Sandberg. "Nažalost, mnogi, posebno samohrani roditelji sa niskim primanjima, već su bili primorani na to i niko ne zna kada će se ova spiralna inflacija završiti (1 švedska kruna = 0,1 američki dolar)", dodao je.

Nastaviće se...