KiM

Srpski diktator, sin Fahri Musliua, predaje svojim sunarodnicima Kosmet

Nije hrabar, već „mudar”

Krajem juna, tačnije 21., u Briselu je između vlasti Republike Srbije, koju je predstavljao direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković i struktura albanskih separatista sa Kosova i Metohije, u čije ime je nastupao Besnik Bisljimi, sklopljen sporazum o kome je domaća javnost obaveštena kratkim saopštenjem. Ono što se nije moglo sakriti je da se radi o sporazumu u oblasti energetike, ono što se sakrilo jeste da njime Aleksandar Vučić, po već ustaljenom principu, zadaje još jedan snažan udarac srpskoj državnosti i to ne samo na Kosovu i Metohiji već i u celini ali i sa krajnje pogubnim posledicama koje ćemo osetiti u najskorijoj budućnosti.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Pre svega u oblasti energetike na Kosovu i Metohiji ne može da se sklopi nikakav sporazum jer sam izraz podrazumeva saglasnost i dogovor dve strane o nečemu što ukazuje da nužno obe strane polažu ili nad predmetom sporazuma drže određena prava zbog čega negiranje bilo koje strane predstavlja kršenje zakona. Ovde to ne može da bude slučaj jer je država Srbija svojim, odnosno sredstvima svojih građana, izgradila sav kapacitet za proizvodnju električne energije, na svojoj teritoriji, što je čini apsolutnim vlasnikom svih energetskih kapaciteta, resursa i postrojenja na Kosovu i Metohiji. Sa druge strane, Albanci sa tog prostora imaju toliko prava tek da mogu da budu potrošači. Problem i leži u tome što čak i mrtvorođeni projekat "republika Kosovo" ima više elemenata i atributa državnosti od Srbije koju vodi Aleksandar Vučić koji je energetske resurse, kao preduslov suštinske nezavisnosti jedne države, prosto predao kosovskim separatistima!

Povrh toga, kako ovaj "sporazum" predviđa, sada će država Srbija morati da registruje kompaniju Elektrosever D.O.O. koja će funkcionisati i poslovati u okviru sistema kosovskih separatista i po njihovim zakonima. To doslovce znači da će zapravo prihod ići kosovskim Albancima a da će ta kompanija poslovati i zarađivati tek kao vrsta inkasanta jer će Srbima struju iz njihovih pogona termoelektrana u Obiliću ali i onih u Zubinom Potoku i podstanice u Valaču (Zvečan) prodavati kao tuđu. Podsećanja radi čak i nakon otpočinjanja Briselskog dijaloga struja za sever pokrajine stizala je iz centralne Srbije kako bi se umanjilo besomučno isključivanje struje u srpskim sredinama pod izgovorom nestašice.

Kako smo u prethodnom broju naveli, na tlu Kosova i Metohije leži 76 odsto od ukupnih rezervi uglja u Republici Srbiji! Istovremeno, one su u jugoistočnoj Evropi prepoznate kao glavni oslonac regionalnog elektroenergetskog razvoja u budućnosti! Prema, u to vreme, važećoj ceni kilovat-sata od pet, a koja danas iznosi 6,6 evrocenti, može se dobiti električna energija čija vrednost premašuje hiljadu milijardi evra!

Tako vidimo da je budućnost srpskog naroda i države predata kosovskim separatistima bez rata, prisile ili bilo kakvog drugog pritiska, a da je Srbija pod Vučićem dobila kratkoročne garancije položaja inkasanta. Pa čak ni to nije uspeh ako znamo da su Albanci zapravo pristali da "popuste" jer se ne osećaju bezbedno da sami šalju svoje inkasante koji bi naplaćivali struju u sredinama naseljenim srpskim stanovništvom.

Čuju se i glasovi da Srbi godinama nisu plaćali struju iako oni i nisu protiv plaćanja već protiv da je plaćaju albanskim separatistima, a čitav sistem pripada državi Srbiji, ali to ne može da bude argument ni u kom slučaju jer zbog dugova građana njoj, država ne može da teritoriju na kojoj se oni nalaze, preda nekome drugom. To se ipak dešava.

Upravo taj nakaradni princip nagoveštava još dublju veleizdaju. Znamo da Albanci sa današnjeg juga Srbije uveliko rade na preotimanju i tog dela teritorije, a upravo tu, i to tek do jula 2013., godine, prema podacima EPS-a, Albanci su u Bujanovcu dugovali 991,3 miliona dinara, u Preševu 925,5 miliona dinara, a samo u selu Veliki Trnovac od 1.492 registrovana domaćinstva samo njih 78 redovno izmiruje dugove za električnu energiju! Hoće li i tu kao rešenje problema biti pribegnuto predaji teritorije? Mnoge to uopšte ne bi čudilo.

"Ja, nažalost, uopšte nisam iznenađen" ističe doktor pravnih nauka Dejan Mirović, nekadašnji stranački kolega Aleksandra Vučića, a danas univerzitetski profesor i autor dve knjige o Vođinoj veleizdajničkoj politici, "Briselski sporazum: hronologija i posledice" (2019), i "Vašingtonski sporazum 2020.: Kosovo - Jerusalim" (2021).

Odluku o predavanju nadležnosti nad elektrosistemom, naročito na severu Kosova, Mirović vidi apsolutno kao "posledicu veleizdajničkog Briselskog sporazuma" kaže u razgovoru za Magazin Tabloid.

"U tom smislu treba imati u vidu da je ona nezabeležena u uporednoj pravnoj istoriji, jer dešavalo se i pre da se centralna vlast odrekne od teritorije, od nadležnosti, ali se nikada nije desilo ovo što Vučić uradio da se separatistička tvorevina pomaže tako što se omogućuje naplata troškova, to jest računa za struju, pre toga predaja administrativnih prelaza, policije, sudstva, telekomunikacija pa i stvaranja "vojske Kosova", Vučić nastavlja da kroz takozvani "Otvoreni Balkan" gradi veliku Albaniju" objašnjava Mirović koji za povod vidi lične interese:

"Razlozi su apsolutno lične prirode, odnosno ostanak na vlasti po svaku cenu, pa neka je to predaja Kosova i Metohije, Republike Srpske, uvođenja sankcija Rusiji, ispunjavanje svih američkih zahteva... njega to apsolutno ne interesuje kao ni posledice koje će to imati po naše građane. On, jednostavno, želi da ostane na vlasti i to je sve što ga interesuje" više nego uvereno zaključuje naš sagovornik.

A da se Vučić o tom cilju usrdno i krajnje posvećeno brine, pokazuju svojim reakcijama i nadležni predstavnici vlastodavaca u Srbiji. Specijalni izaslanik za dijalog "Kosova i Srbije" Miroslav Lajčak je na društvenoj mreži Tviter „sa velikim zadovoljstvom" objavio da su "Kosovo i Srbija upravo usvojili mapu puta za primenu energetskih sporazuma u okviru dijaloga pod posredovanjem EU. Ovo je veliki korak napred" ocenio je ovaj specijalista za razbijanje srpskog etničkog prostora sa zavidnim stažom i, prema standardima zapada, velikim uspesima.

Naime, Lajčak je svoju političku karijeru započeo upravo problemom Kosova i Metohije kada je 1999. godine, u godini NATO agresije na SR Jugoslaviju, postao saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Balkan. Između 2001. i 2005., bio je ambasador u SR Jugoslaviji, Albaniji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji a 2006. godine je imenovan je izaslanikom Evropske unije za sprovođenje referenduma o nezavisnosti Crne Gore. Znamo da je taj referendum prošao "izglasavanjem" nezavisnosti. Nekoliko godina kasnije Milo Đukanović je u intervjuu televiziji sa KiM na albanskom, "Ora 24" izjavio da „vlast u Crnoj Gori nije ostala dužna Albancima u Crnoj Gori zbog podrške na referendumu, jer u novoj državi ta manjina danas uživa sva prava...", a znamo da su u toj Crnoj Gori Srbi bili neprijatelji broj 1. Nakon toga Lajčak je preuzeo ulogu visokog predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu.

Tamošnja karijera ostala je upamćena kao niz neprestanih pritisaka u cilju suzbijanja srpskog faktora i gašenja ovlašćenja Republike Srpske u čemu je često izlazio iz okvira svojih ovlašćenja. Tako da kada Lajčak kaže da je sporazum u energetici "veliki korak" u to nema sumnje, kao ni u to u kom smeru je taj korak načinjen.

Mirović ovaj proces vidi kao primenu, odnosno implementiranje Ahtisarijevog plana kao šemu za zaokruživanje nezavisnosti kosovskih Albanaca a koji su odbacile i Skupština Srbije ali i Skupština Ujedinjenih nacija. On takođe navodi da je primetan kurs skretanja pažnje sa glavnog problema najavama da će biti formirana Zajednica srpskih opština "što je apsolutno netačno jer u Briselskom sporazumu nema datuma za formiranje ZSO, pa je to još jedna laž režima Aleksandra Vučića" ističe naš sagovornik.

Pa i kada bi ZSO bila formirana to bi se dogodilo po zakonima i u okviru sistema albanskih separatista, te Srbima ne bi išla u korist već bi štetu učinila većom, a "od nje korist ima jedino Aleksandar Vučić jer mu pomaže da zadrži vlast" precizira Mirović.

A za dodelu funkcija u vlasti u Srbiji pod neokolinijalnom vlašću, odgovorna je Amerika. Njena uloga u ilegalnom otimanju Kosova i Metohije više je nego jaka. Od podrške albanskim terorističkim ćelijama 90-tih, zatim vojne agresije i varvarskog bombardovanja 1999. godine kada je predvodila NATO pakt, pa preko uloge zaštitnika albanskih terorista i ekstremista u brojnim napadima na Srbe nakon toga, do apsolutne realizacije projekta proglašenja nezavisnosti i obezbeđivanja podrške u svetu za to 2008. do izmeštanja pregovora iz UN-a u Brisel 2011. godine.

Ona ni danas ne posustaje. Neposredno pre nego što će otići u Brisel, Petković se sastao sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom, onim istim koji se odmah nakon otkrivanja masovne grobnice i stravičnog logora za Srbe u selu Klečka, u čijim su krečanama pronađeni nedogoreli ostaci kidnapovanih Srba, sastao sa jednim od vođa albanskih terorista koji su upravo bili odgovorni za taj zločin. To su zabeležile kamere važnijih svetskih televizija i agencija. Pored Hila, sastanku sa Petkovićem prisustvovao je i direktor Kancelarije za južne i srednjoevropske poslove u Stejt Departmentu, Martin Mekdavelo. Tema je bila upravo susret u Briselu koji je usledio nedelju dana kasnije. Takođe znamo i da se problemom energetike bavio Vašingtonski sporazum te je više nego jasno da se radilo o instrukcijama koje je Petković trebalo da primi. Videli smo, američki zahtevi su uslišeni, Vučić može da odahne u fotelji Predsednika Srbije.

Posledice će biti katastrofalne predviđa Mirović i dodaje da će od naplate struje albanskom sistemu na KiM biti pridodata značajna finansijska sredstva u visini od 12 do 20 miliona evra, a tome treba dodati još 30 miliona evra od taksi na carini samo na severu pokrajine na godišnjem nivou.

"Kada znamo da se gradi put Priština - Merdare - Niš, a da u Prištini živi desetak Srba, da Vučićevi ministri bivaju vraćeni sa Jarinja dok Albanci sa prostora Albanije, KiM i Severne Makedonije zahvaljujući projektu "Otvoreni Balkan" bez problema prolaze naše naplatne rampe, onda sasvim jasno vidimo da Vučić ne samo da je pravno omogućio stvaranje nezavisnog Kosova i Velike Albanije, već taj projekat i ekonomski pomaže" rezignirano zaključuje Mirović.