Govoreći otvoreno

Srbija u mreži javnih i tajnih angloameričkih fondova i vojno obaveštajne okupacije

ZBOGOM DOLARI

Vlada SAD i čitava evroatlanska diplomatija, pre svega ona vojna, računa na novu-staru Vladu Srbije da pristane na status angloameričkog ratnog depoa, gde bi se i dalje vršile prljave finansijske transakcije, proizvodile prljave tehnologije, otvarale nove vojne baze, stvarale vojno-civilne proizvodnje za potrebe dugoročnog rata sa Rusijom. Dugo godina ranije, od početka vladavine suludog Aleksandra Vučića, SAD (ali i sve njene „saveznice") su u Srbiju preko raznih investicionih fondova sa lakoćom potkupile vladajući režim, koji je velikim novcem nepoznatog porekla doslovno „uhapsio" građane Srbije, a danas ih drži kao taoce i izlaže neželjenom „ratnim savezništvu", nasilju stranih korporacija, pljački i poniženju. Srbija danas više ne liči na sebe, a novac kojim je praktično srušena kao država, znatno je jeftiniji od rata koji bi eventualno ponovo vodila na Balkanu. Vučićevo bekstvo od sebe samog je u toku, a Ujka Sem mu neće pomoći.

Nikola Vlahović

Dana 9. oktobra ove 2022. godine, stigao je na adresu Aleksandra Vučića, jedinog nadležnog za sva pitanja u Srbiji, nezvanični spisak „odličnih ponuda" Evropske unije, ukoliko se gore pomenuti samodržac odluči da uvede sankcije Ruskoj federaciji.

EU, navodno, Srbiji nudi brzi ulazak u ovu zajednicu, više milijarde evra i dolara raznih investicija, te čitav spisak olakšica u pogledu protoka ljudi, robe i kapitala iz Srbije prema EU.

Da bi znali o kakvom se cinizmu ovde radi i šta je zapravo suština ovakve „ponude", treba se osvrnuti na dugogodišnji tretman Srbije kao idealne „kontinentalne rupe" u kojoj je moguće investirati prljavi kapital, korumpirati čitave vlade i sva njega ministarstva, staviti na čelo države korisnog idiota i tako upravljati eksploatacijom svih državnih resursa.

Naravno, nije tu reč samo o kriminalnim poslovima koje vladajući režim u Srbiji treba da obavi, već je reč o metodama anglo američkih osvajanja, kolonizacijom čitavih država i regiona. Napred idu prljave tehnologije, pranje kriminalnih finansijskih fondova, održavanje na vlasti kriminalnih režima, pa onda na tako pripremljenom terenu, očekivana predaja državnih resursa, a na kraju i stvarna okupacija, kao navodni „zajednički odbrambeni štit".

Zvanični podaci Republike Srbije govore da su Sjedinjene Američke Države na 15. mestu među zemljama investitorima u Srbiju.Takođe, zvaničan iznos investicija je blizu 700 miliona evra. Ipak, ovo su samo podaci o ulaganjima prema mestu gde je kompanija koja ulaže registrovana.

U slučaju Srbije, američke kompanije investiraju preko svojih ovdašnjih filijala gde očekuju (i od Vučića dobijaju) najpovoljniji tretman u svakom vidu poslovanja. Veći deo američkog novca uloženog u Srbiju je iz često nepoznatih investicionih fondova, poreklo novca i njegovi stvarni vlasnici takođe su nepoznati.

Ambasada SAD u Beogradu tvrdila je u jednoj izjavi da su američke kompanije uložile preko četiri milijarde evra u Srbiju i da zapošljavaju više od 22.000 ljudi. Ali, ne zna ni ambasada SAD šta rade USAID fondovi, kao i to šta rade razni „hedž" fondovi iz SAD u Srbiji i šire, na Balkanu.

Većina ovih kompanija, preduzeća, agencija, te franšize nepoznatih američkih fondacija i slično, savršeno su pozicionirane u Srbiji. Imaju punu kontrolu nad kretanjem društva, ekonomije, unutrašnje i spoljne politike, privatnog života svakog građanina i praktično drže prst na „pulsu nacije". I uprkos tome što u Srbiji postoji žestoki otpor savremenom anglo američkom robovlasništvu, novac, posebno iz tih „nepoznatih", ali uglavnom obaveštajnih fondova SAD, učinio je to da bi kolektivno korumpirana vladajuća koalicija danas pristala na svaku „prijateljsku ponudu" iz EU. Pa i onu koja znači predaju on malo srpske suverenosti koje još u tragovima postoji.

Tako reći, „ispod radara", Vučićeva kriminalna vladavina poslednjih deset godina, bila je podržavana od strane NATO pakta i vlade SAD, preko gore pomenutih fondova, od kojih su neki bili i direktno u službi „vojnog saveza SAD i Srbije", preko aktivnosti koje se u Vučićevim medijima nigde ne beleže.

Naime, u poslednjih deset godina, američka vojska je u Srbiji učestvovala u preko 70 vojnih vežbi, a SAD su jedan od dva najveća donatora sistema odbrane Srbije. Vučićev režim se trudio svim silama da prikaže odbrambenu saradnju sa Rusijom, kao prioritetnu pa čak i jedino moguću.

Mimo slike koja se kroz medije šalje u javnost i različitih spoljnopolitičkih poteza, iza scene se odvija vrlo dinamična i praktična odbrambena saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama, tačnije, direktno sa američkim ministarstvom odbrane, i to u svim oblastima. Mada to zvuči prilično neverovatno, svake godine Srbija i SAD sprovode oko 100 različitih bilateralnih aktivnosti.

I u tim aktivnostima uključeni su razni vojno obaveštajni fondovi, pa i putem investicija širokog spektra, uz „alternativne fondove" iz SAD, dakle, dolarima kojima se poreklo ne zna. Vučić lično i čitav njegov porodično-partijski režim, ucenjeni su od strane SAD i njenih kriminalnih kompanjona u svetu. Sa druge strane, Vučić i njegov režim godinama su ucenjivalu građane Srbije, držali ih kao taoce takve politike i to je proizvelo stanje nasilja koje je podsticano iz SAD i čitavog Zapada.

Duboka kriza Zapada proizvodi ovakvu agresiju već decenijama. Ta kriza je na svom vrhuncu zbog neizbežnog svetskog sukoba koji je u toku u raznim oblicima. Zapad je mnogo ranije ovakvim politikom sam sebe porazio, a o posledicama ovih dana piše i poznati američki geostrateški analitičar Nurijel Rubini, poznat i kao „Doktor Propast", jer je predvideo i finansijski slom iz 2008. godine i mnoge druge događaje koji su usledili nakon toga.

Naime, Rubini je početkom oktobra 2022. godine upozorio Ameriku i čitav Zapad na ono šta će da se desi, usled ratnih okolnosti u Ukrajini i bahatog trošenja milijardi od strane Bajdenove administracije: „Ovo je samo početak bola. Sačekajte dok ne bude pravi bol. A onda imate veliku finansijsku instituciju koja bi mogla da pukne na globalnom nivou...Postoji nekoliko firmi koje su ogromne i sistemske. Imaćete još jedan slom, a onda će Fed (Sistem federalnih finansijskih rezervi) morati da nestane. Imaćete ozbiljnu recesiju i doživećete šok na finansijskom tržištu."

Srbija se davi u dolarskim dugovima već dvadeset godina. Od kako je davne 2001. godine takozvani Klub poverilaca u Parizu otpisao ondašnjoj SRJ, veliki deo dugovanja, u čast i slavu rušenja Miloševićevog režima, pa sve do dolaska režima Aleksandra Vučića na vlast, ta zaduženja su se progresivno povećavala, ali nikada preko granice izdržljivosti srpske ekonomije, što je danas slučaj. Jer, pravo samoubilačko uzimanje skupih kredita, novca iz stranih, uglavnom mafijaških investicionih fondova, počelo je sa divljačkom ekonomijom Aleksandra Vučića i njegovim „lako ćemo" savetnicima, te ministrima-manijacima, poput Siniše Malog, kome je svakodnevno žongliranje milijardama evra i dolara, omiljeni sport.

Srbija je godinama razarana iznutra, pre svega ekonomski. Kroz neke od ključnih ministarstava u svim dosadašnjim vladama tokom poslednjih deset godina, provlačen je novac iz američkih „hedž fondova" i fantomskih korporacija sa novcem „bez porekla".

U Vučićev projekat navodnog „preporoda Srbije", uključena je bila pre svih Evropska investiciona banka i niz privatnih investicionih fondova.

Preko firmi koje su osnovane novcem USAID, a zovu se Paxton Equiti Serbia, CNZ Green Energy, Western Balkans Provate Equity Fund, tim novcem (iz Evropske investicione banke) od 2017. godine upravljao Kristof Negre, državljanin Francuske i srpski zet, bivši advokat sa diplomom završenog koledža na Oksfordu i bivši savetnik u Evropskoj investicionoj banci.

Gospodin Negre je možda znao (a možda i nije), da je njegovom dolasku (2017) u Beograd, „kumovao" jedan drugi srpski zet, na ovim stranicama već pominjani francuski obaveštajac Arno Danžan, čovek koji je za račun bratskih službi preko Atlantika, doveo Vučića na vlast u Srbiji.

Kako se već u javnosti čulo za „životopis" Dubravke Đedović-Negre, supruge Kristofa Negrea, nove ministarke rudarstva i energetike, ovde treba dodati samo toliko da se radi o „vojniku" zloglasne multinacionalne rudarske korporacije „Rio Tinto".

Mada se, prema svim saznanjima ovog magazina radi o dugogodišnjem agentu anglo američkih službi, mada joj od upućenih izvora niko ne osporava visoku stručnost u bankarskim poslovima. Zanat obaveštajca operativca je učila kao novinar-dopisnik CNN iz Avganistana, a usavršavala ga kasnije u raznim „pojavnim oblicima", kao bankarski stručnjak, stručnjak za takozvanu „zelenu energiju", stručnjak za investicije u megalomanske projekte.

Ali, gospođa Đedović-Negre, ne zna ništa o rudarstvu. Nikada nije pročitala svih 200 strana studije izvodljivosti za Projekat Jadar, niti zna sadržaja i elaborat o resursima, koji su zakoni izmenjeni i kada, kako bi Rio Tinto dobio to što hoće. I ne mora sve to da zna. Ima ko zna. Njen posao biće nešto drugo: iznalaženje nove metodologije kako bi počelo uništavanje prirodnih darova Zapadne Srbije i Podrinja.

Jedno ne treba zaboraviti. Iza impresivnih biografija, najčešće se kriju impresivni prevaranti, često i ordinarni diletanti. U slučaju bračnog para Negre, ne treba sumnjati u stručnost. Ozbiljnim službama trebaju ozbiljni mešetari. I ne treba zaboraviti da ih je ta viša sila „podarila" režimu AleksandraVučića.

Jer, zašto bi tako izvikani stručnjak kakva je gospođa Đedović, radio za „pišljivih" hiljadu evra na dvoru osvedočenog ludaka i samozaljubljenog imperatora, osim kao nisu u pitanju „viši interesi". A, njih je na poslu devastacije Srbije uvek imalo.

Naravno, nije ni ova kruška pala sa stabla dok nije sazrela. Naime, punih dve godine pre nego što je srpska javnost o njoj išta saznala, samo retki pratioci PR tekstova u takozvanim „umivenim" magazinima, imali su priliku da vide kako je i ko je promovisao rad ove žene. A, onda i nju lično, kad su počeli PR intervjui sa njom. Usledila su njena „stručna" predavanja, učešće u raznim „selebriti" događajima, promocijama, a onda i imenovanje u Upravni odbor NLB banke. Bio je to fini rad još nežnijih tajnih službi. Stranih. Domaće su samo pomagale.

Srbijom su od početka vladavine Srpske napredne stranke harali razni znani i neznani investicioni fondovi, i to nije nova pojava u zbiru drugih čuda Vučićevog režima.

Uglavnom se radilo o novcu iz fondova evroatlanske obaveštajne zajednice, pa i direktno iz okupacionih fondova Sjedinjenih Američkih Država, namenjenih privođenju zemalja poput Srbije, svojim interesima.

Na takav način je u Srbiju ušao u američki investicioni fond KKR koji je kupovao i medije, postao i suvlasnik firme Ringier Axel Springer Media koja je prisutna na medijskom tržištu Srbije kao izdavač Blica, NIN-a, specijalizovanih magazina i nekoliko portala. Ovu kupovinu odobrila je i Vučićeva Komisija za zaštitu konkurencije. Da bi navodno bilo sve legalno i kako treba.

KKR se rukovodio principom „kupi jeftino, prodaj skupo". Kupovao je i firme od posrnulih srpskih tajkuna, ponegde je vršio „dokapitalizaciju". Ali, jedan od glavnih zadataka angloameričkih investicionih fondova je uništavanje kompanija i masovno otpuštanje radnika. Kratkoročni cilj je profit a onda devastacija i zatvaranje firmi. Dugoročni cilj je čisto kolonijalnog karaktera: svođenje Srbije na siromašnu i potpuno zavisnu od okupacionih fondova. Radi se o vojno obaveštajnoj mreži investicija, tihoj likvidaciji bilo kakvih oblika suverenosti, nezavisnosti ili čega sličnog u državi-žrtvi. Ovakva sila prinude, dovodi današnju i svaku sutrašnju vlast u Srbiji u stanje potpune predaje bilo kakvih državnih ingerencija u ruke porobljivača. Bez ijednog ispaljenog metka.

Sada već zaboravljeni bivši šef CIA Dejvid Petreus, bio je „zaštitno lice" investicionog fonda KKR, a zabavama sa „hedž fondovima" u Srbiji pridružio se u slično vreme i Dominik Štros Kan, bivši direktor MMF-a, nakon smene i skandala koji su ostali iza njega.

Vučićeva Srbija pokazala se kao divan teren za pranje milijardi dolara i evra iz opskurnih fondova, a „investicije" nastale iz tog nvca danas su na teretu građanima Srbije i njihovim potomcima, ukoliko ih uopšte ostane u državi porekla.

Podsećanja radi, već u septembru mesecu 2013. godine, kad je Vučić preuzeo svu vlast, osnovan je i prvi veliki „hedž fond" vredan dve milijarde dolara. Osnovao ga je već pomenuti bivši direktor MMF preko firme „DSK Global investment", zajedno sa svojom ćerkom, Vanesom Štros Kan. Mada srpskoj javnosti taj važan detalj nije poznat, kapital je, preko svojih starih operativaca iz MMF, sakupljao po Kini od institucionalnih investitora i bogatih pojedinaca. Vučićev nekadašnji savetnik, Dominik Štros Kan i američki general Petreus preko investicionih fondova i danas, 2022. godine, postoje u Srbiji. Konkurencija „jastrebova" koji su se okomili na ovaj deo Balkana, bila je ogromna. Pobednici na ovim nikada raspisanim „tenderima" za opštu pljačku, ostali su francuski i američki investicioni fondovi. Nemačka i Austrija rade na drugi način. Preko evropskih fondova namenjenih Srbiji koje Vučićev režim usmerava na kompanije iz ove dve države. Tačnije, poklanjao im je godinama novac kojim su te kompanije pravile sebi profit u Srbiji.

Kako se posao sa raznim fondovima veoma dopao Vučiću i Siniši Malom kao njegovim ključnom inspiratorom, morao je biti promenjen jedan „stari" zakon iz 2006. godine i usvojen novi i po njihov kriminal povoljniji. Tako su u 2019. godini doneta dva nova zakona u ovoj oblasti: Zakon o otvorenim investicijskim fondovima sa javnom ponudom i Zakon o alternativnim investicionim fondovima.

Poučen primerom ranijih „demokratskih" vlada, Vučić je proširio posao i udesetostručio čitavu „industriju" investicionih fondova, pa je preko njih lako i bez ikakvih procedura kupovao po Srbiji „milom ili silom" šta god mu se htelo. Većina tih „investicija" je propala, a to i jeste bio cilj novca koji su mu nesebično sa Zapada nudili. Srbija danas više ne liči na sebe, a novac kojim je praktično srušena kao država, znatno je jeftiniji od rata koji bi eventualno ponovo vodila na Balkanu.

U tom smislu treba videti potez vlade SAD u septembru ove 2022. godine, kad je od milijardu dolara hitne vojne pomoći koju je američki State Department najavio za 17 evropskih zemalja, izuzeta Srbija. Jer Zapad Srbiju drži u stanju stalne pokornosti, ucenama, selektivnim investicijama (tamo gde se razara tkivo države i društva) i ne pripada joj deo iz ratnih fondova SAD usmerenih na savezništvo sa Ukrajinom.

Ono gde tajni, najčešće već pominjani „hedž" fondovi u Srbiji idu, to su kriminalne investicije, koje otvaraju prostor za stalno dužničko ropstvo. U tom smislu je Srbija odavno već porobljena i Zapad nema potrebe da investira u njenu lojalnost.

To govori da su „ponude" Evropske unije sasvim epizodnog karaktera, usmerene samo na bilo kakvo priznavanje Kosova kao države.

Poslednji javni fondovi koje SAD nude svima na Balkanu pa i Srbiji, usmereni su na „sprečavanje ruskog uticaja i podršku reformama u procesu evrointegracija". Tako je samo u prošloj godini u budžetu američkog Stejt departmenta predviđena suma od 106,2 miliona dolara za zemlje Zapadnog Balkana (Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i takozvanoj republici Kosovo) kako bi se navodno odbranile od „ruskog uticaja". I Vučićev režim je povukao deo tih sredstava namenjenih Srbiji! Ne zna se u koje svrhe je potrošen novac za „odbranu od ruskog uticaja".

Za 2022. godinu, došlo je do smanjenja ukupne sume koja će ići u Srbiju. Projekti koje Vučić nudi vladi SAD, a imaju veze sa njegovom navodnom brobom protiv korupcije, ne mogu više da prođu osim uz direktnu kontrolu američkih finansijskih vlasti.

Sa druge strane, nije ni sva Amerika jednoglasna, naprotiv. Velikom brzinom se povećava broj „osveštenih", koji vide kuda njihov novac ide.

Tako je i američki predstavnik Pol Gosar pozvao je Vašington da smanji stranu pomoć Ukrajini, za koju je tvrdio da se koristi za finansiranje sukoba u koji SAD „ne bi trebalo da budu uključene". Na Kapitol Hilu, veći broj republikanskih poslanika napao je žestoko Bajdenovu politiku „otvorene čekovne knjižice" za vladu Zelenskog. Gosar je tom prilikom rekao: „Nema više strane pomoći, posebno ne za finansiranje rata u koji ne bi trebalo da budemo uključeni! Bajden i njegova kriminalna porodica možda duguju Zelenskom, ali Amerika mu ne duguje ništa!!!"

Gosar je inače član kluba „Amerika na prvom mestu" Republikanske stranke, a pojavio se i kao jedan od najglasnijih kritičara politike Bajdenove administracije u Ukrajini. Taj kongresmen iz Arizone glasao je protiv paketa vojne i ekonomske pomoći Kijevu od 40 milijardi dolara u maju 2022, i protiv zakona o potrošnji koji Kijevu nudi još 12 milijardi dolara „bonusa".

Ovakvi i slični primeri morali bi da nečemu nauče od sebe odbeglog Aleksandra Vučića. Ali, za tu nauku je već zakasnio. Ogromna su sredstva iz mračnih investicionih fondova došla za vreme njegovog režima u Srbiju. Ogromna su zaduženja koje ostavlja iza sebe. Ali, dugačka je i kolona poverilaca koja u stopu prati i njega i njegove najbliže, kumove, prijatelje, „neisplaćene radikale", lokalne šerife.

Svi su živeli i dalje žive na pljački građana Srbije i na vojno bezbednosnim fondovima anglo američke imperije. Sve do sada. Ko je bio oprezan, na vreme se sklonio. A, najkrupnija riba ide na ražanj.

A 1.

Poslovođa iz galerije

Američki ambasador na Kosovu, Džefri Hovenijer (Jeffrey Hovenier), nedavno je dobio obaveštajne podatke o ranijoj i sadašnjoj saradnji srpskih i albanskih mafijaških krugova, te kako su kao narodni poslanici i „ugledni ljudi", zajedno „poslovali" na takozvanim trećim terenima. Očito je bio neupućen u ovu tematiku, inače bi znao da je ne tako davno, čak pet od sedam haških optuženika (Redžep Seljimi, Gani Geci, Bljerim Kuči, Miljaim Zeka, Fadilja Beka, Tim Kadrijaj i Safete Haderđonaj), radilo nelegalne poslove u saradnji sa srpskim kriminalnim klanom iz severnog dela Kosovske Mitrovice.

Podatke o ovakvim poslovima „Vučićevog klana" imao je kod sebe i pokojni Oliver Ivanović. Ambasador Hovenijer, morao je znati u čijoj blizini na galeriji Skupštine Srbije sedi njegov kolega, Kristofer Hil. On znatno bolje zna ko je „ugledni čovek iz naroda", Milan Radoičić.