(P)likovi

Počinje veliko čišćenje političke scene i podzemlja

Dolazi prošlost

Zašto se Luka Bojović vratio u Srbiju? U kojim beogradskim hotelima su se već smestili crnogorski i albanski šefovi kriminalnih gangova? Na kome će Darko Šarić iskaliti osvetnički bes? Koji partijski i državni funkcioneri nameravaju da, poput Zlatibora Lončara, spas potraže u bekstvu? Ko sprečava postavljanje Spasoja Vulovića na mesto direktora policije? Zašto pojedinci iz vrha vlasti strepe od Zagorke Dolovac i, naročito, od "seljanke Borke"? Neke od mogućih odgovora na ta pitanja iznosi zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski saradnik i prijatelj Aleksandra Vučića.

Predrag Popović

Srbija opet postaje mala bara puna velikih i opasnih krokodila. Luka Bojović se vratio u Beograd, a stigli su i šefovi crnogorskih i albanskih klanova. Aktivni su i "vojnici" Darka Šarića, Radoja Zvicera, Nikole Vušovića Džonija i Dejana Stojanovića Keke, pa i Veljka Belivuka, a Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, uskoro izlazi iz Zabele. Iako su i njihovi međusobni odnosi opterećeni problemima iz prošlosti, svi imaju potrebu da svedu završni račun s Aleksandrom Vučićem.

Sticajem okolnosti, u vreme dolaska Srpske napredne stranke na vlast dešavale su se krupne promene u podzemlju. Šarić se nalazio u bekstvu, Joca Amsterdam u pritvoru i na optuženičkoj klupi, Bojović u španskom zatvoru, a kotorski narko klan se još nije podelio na škaljarski i kavački. Vučić se dobro snašao u takvim uslovima.

S vođama nekoliko jačih gangova lako se nagodio, a neke je, zloupotrebom državnih institucija, bez po muke uništio. Istovremeno, formirao je svoju OKG, koju su predvodili Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, Aleksandar Vidojević, zvani Aca Rošavi, i žandarm Nenad Vučković. Pod kontrolu je stavio i ostale klanove, kojima je dao poslove i policijsku i pravosudnu zaštitu, a dobio finansijsku proviziju i političku podršku.

Naviknut da trguje tuđim životima, Vučić se u takav dil upustio i s Darkom Šarićem. Preko posrednika iz srpske i crnogorske policije i izvršne vlasti dogovorio je uslove za predaju i ishod suđenja, kao i za visinu kazne i honorara. Prema svedočenju i dokazima koje je ostavio iza sebe Vladimir Cvijan, glavni posrednik u pregovorima, Vučić je dobio 420 miliona evra, a Šarić obećanje da će biti osuđen na maksimalno deset godina robije.

Vučić je pokušao da ispuni obećanje. Na njegovo insistiranje Apelacioni sud je poništio prvostepenu presudu, kojom je Šarić osuđen na 20 godina zatvora zbog šverca 5,7 tona kokaina. Specijalni sud je, u ponovljenom postupku, smanjio kaznu na 15 godina, što je apelacija potvrdila. Međutim, postupajući po Šarićevoj žalbi, Vrhovni kasacioni sud je poništio drugostepenu presudu i vratio je na razmatranje Apelacionom sudu. U drugom predmetu, gde je bio okrivljen za pranje 22 miliona evra, Šarić je pre dve godine osuđen na devet godina zatvora.

Posle skoro osam godina provedenih iza rešetaka, Šarić je 24. decembra prošle godine prebačen u kućni pritvor pod elektronskim nadzorom. Četiri meseca kasnije, Šarić je uhapšen i vraćen u pritvor zbog sumnje da je organizovao ubistva Alena Kožara i Damira Hadžića, pripadnika škaljarskog klana. Srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal je tu istragu pokrenulo na osnovu informacija koje je dobilo od Europola.

Povratak u ćeliju teško je pao Šariću, ali i Vučiću. Šef naprednjačkog kartela je shvatio da mu strane službe, američke i evropske, neće dozvoliti da ispuni obećanje i omogući minimalnu kaznu Šariću. Iako je dogovor propao, Vučiću ne pada na pamet da vrati novac koji je uzeo. Pohlepa je, opet, bila jača od straha.

Vučić je pokrenuo pravosudnu i medijsku hajku protiv Darka Šarića. Darkov brat Duško je u julu ove godine otišao u Crnu Goru. Srbija je za njim raspisala poternicu zbog sumnje da pripada kriminalnoj organizaciji koju je predvodio njegov brat. Zapravo, Vučić je na taj način sprečio Duška Šarića da se vrati u Beograd, gde je sve vreme živeo bez ikakvih sukoba sa zakonom. Vučić je satanizovao i Dejana Lazarevića, Šarićevog advokata, koji se takođe našao u pritvoru. Režimski mediji su Darka Šarića proglasili za šefa Belivuku i Miljkoviću. Navodno, on im je bio "capo di tutti capi", koji je naručivao monstruozna ubistva preko "Skaj" aplikacije. Naposletku, Vučić je naredio hapšenje tzv. Vračarske grupe, koja je, između ostalog, u medijima optužena i za pripremu atentata na predsednika Srpske napredne stranke. Iako je u javnost plasirana priča da su "Vračarci" bili pod komandom Radoja Zvicera, Vučić se plašio da oni rade za Darka Šarića.

Za razliku od Vučića, pametniji pripadnici naprednjačkog kartela odbili su da učestvuju u napadima na Šarića. Čim je shvatio šta se dešava, Zlatibor Lončar je napustio kartel. Pod izgovorom da je teško bolestan, ima rak na mozgu, Lončar se distancirao od Vučića. Kako i ne bi kad se dobro seća onoga što je zadesilo Dragana Dudića, zvanog Fric, a u šta je bila uključena njegova supruga Vesna.

Srpska policija je, u oktobru 2009. godine, organizovala tajni sastanak sa Dudićem na Jelovog gori. Susret tadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića i Dudića ugovorila je Vesna Lončar, supruga Zlatibora Lončara. Dudić nije imao problema sa srpskim pravosuđem, ali policiji je bio zanimljiv kao jedan od najbližih saradnika Darka Šarića. U okviru svoje poslovne imperije, čiji centar je bio u Kotoru, Dudić je imao prekookeanske brodove, luku, skladišta, sve što treba za transport robe, pa i kokaina. Dudić je imao i poslovne partnere poput Rodoljuba Radulovića, zvanog Miša Banana.

Međutim, kad je srpska policija, u saradnji sa američkom agencijom DEA, pokrenula akciju "Balkanski ratnik", Dudić je pristao da se vidi sa Veljovićem i Vesnom Lončar, koja je došla u pratnji Miodraga Stojanovića Džina, pripadnika BIA i kuma Zlatibora Lončara.

Šest meseci posle tog sastanka, Dudić je ubijen u Kotoru. Beogradski dnevni list Press, koji je uređivao Dragan J. Vučićević, odmah je optužio Šarića za taj atentat. "Darko Šarić je odgovoran za likvidaciju jednog od svojih najbližih saradnika Dragana Dudića. Srpska i crnogorska policija sumnjaju da je ubistvom Frica počeo obračun unutar samog klana Šarića, koji pokušava da ukloni nezgodne svedoke. Dudić je ubijen zato što se Šarić uplašio da bi on mogao da napravi dogovor sa vlastima kako bi se izvukao iz ove priče", navodi se u tekstu Pressa.

Osim Dudića, uklonjen je i nezgodni svedok Vladimir Cvijan. Kad je Magazin Tabloid, u martu 2021, otkrio da je Cvijanovo mrtvo telo pronađeno u Dunavu 6. januara 2018. godine, pojedinci iz Vučićevog okruženja su uprli prstom u Šarića, insinuirajući da on stoji iza ubistva Cvijana. Možda je Šarić mogao da naruči taj atentat, pa i da utiče na pojedince iz tužilaštva, MUP-a i BIA da zataškaju slučaj, ali samo je Aleksandar Vučić mogao da zabrani svim institucijama i pojedincima iz politike, advokature i medija da pominju Cvijana. Na to je pristala i Cvijanova porodica. Pošto omerta traje i danas, očigledno je da iza toga stoji Vučić, a ne Šarić.

Da ne bi prošao kao Dudić ili Cvijan, Zlatibor Lončar se povukao s političke scene. Osim Šarića, Lončar je imao i drugi, podjednako opasan, razlog za bekstvo. Taj razlog, Luka Bojović, nedavno se vratio u Srbiju, posle odsluženja devetogodišnje zatvorske kazne u Španiji.

Luka Bojović je razlog i za Vučićevu nervozu. U vreme puča u Srpskoj radikalnoj stranci, Vučić je tvrdio da je Vojislav Šešelj od Bojovića naručio ubistvo Tomislava Nikolića. Navodno, to je istražnim organima priznao Miloš Simović, pripadnik zemunskog klana. Vučića su demantovali specijalni tužilac Miljko Radisavljević i ministar policije Ivica Dačić. Tačno je da Simović to nije rekao tužiocu i policiji, ali jeste svom poznaniku iz zemunskog klana Zlatiboru Lončaru, koji je optužbe protiv Bojovića preneo Vučiću.

Ta intriga, koju je Vučić skovao kako bi kriminalizovao Šešelja, predstavlja samo mali, zanemarljiv deo hajke koju on sve vreme vodi protiv Bojovića. Osim optužbi da je Bojović vođa škaljarskog klana, koje je plasirao preko svojih medija, Vučić je lično otvorio sezonu lova na Bojovićevog advokata i prijatelja Dragoslava Mišu Ognjanovića. Vučić je optuživao Ognjanovića da je "advokat mafije". Kad je lov okončan, 28. jula 2018. godine, ubistvom Ognjanovića, Vučić je, preko svog nedeljnika Afera, poručio "Ko zajebe - najebe". U toj nezvaničnoj čitulji, Vučić je poručio da "mafija nikad ne prašta". Na Vučićevu inicijativu, pre neki dan, na poslednjem ročištu u postupku protiv Belivuka, okrivljeni svedok Srđan Lalić je rekao da o likvidaciji Ognjanovića zna "samo ulične priče".

- Likvidirao ga je Strahinja Stojanović, ali nismo imali potvrde ni mi. Bio je jedan još, ako se ne varam brat od pokojnog Velibora Dunjića - rekao je Vučićev svedok Lalić, čiji prvi iskaz u sudu je iskorišćen za hapšenje vračarske grupe.

Strahinja Stojanović je, navodno, bio blizak grupi kriminalaca, koji su osuđeni za ubistvo Nikole Bojovića, Lukinog brata. Stojanović je ubijen 13. septembra 2020. godine u eksploziji bombe koja je bila postavljena ispod njegovog automobila.

Vučić je plasirao obe verzije motiva za ubistvo Ognjanovića. Preko Afere je posredno optužio Luku Bojovića, koga je, tobože, advokat "zajebao, pa najebao", a preko Lalića je bacio sumnju na stare Bojovićeve protivnike, koji su mu ubili brata.

Među svim tim medijskim spekulacijama, s kojima je dočekan povratak Luke Bojovića u Beograd, najviše uverljivih i konkretnih informacija ponudio je Sretko Kalinić, pripadnik zemunskog klana koji služi maksimalnu zatvorsku kaznu u Zabeli. Kalinić je nedavno objavio drugo izdanje knjige "Zemunski klan - ko je ko". U dopunjenom delu, pod naslovom "Carta abierta para un amigo" ("Otvoreno pismo prijatelju"), Kalinić je poručio Luki Bojoviću da mu je oprostio što je naručio njegovo ubistvo.

- Tebi sam, Amigo, odlučio da oprostim onaj susret gde nikako nisi smeo da budeš, a to znači da sam ti oprostio život. Oprostio sam ti i to što si naručio moje ubistvo, ali nisam oprostio onome što me je upucao, niti ću to ikada učiniti. Nisam tu odluku doneo naprečac. Dugo sam o tome razmišljao, više godina. Sve sam analizirao, svaku reč koju si izgovorio, svaki tvoj postupak i gest koji si učinio detaljno sam razmotrio. Na kraju, kada sam sve sabrao, oprostio sam ti život, definitivno. Pošto je u mom interesu da poživiš što duže, ukazaću ti na neke tvoje slabosti. Kod sebe kući si najebao budeš li opušten. Kad ovamo dođeš u obilazak najmilijih, imaćeš sačekušu i neće moći da ti pomognu svi pancirni kišobrani i slične budalaštine - napisao je Kalinić.

Sretko Kalinić je uhapšen u junu 2010. godine u Zagrebu, nakon što ga je ranio Miloš Simović. Kalinić u otvorenom pismu optužuje Bojovića da je angažovao Simovića da ga ubije.

- E, mučeniče, koga si odabrao da me likvidira! Da te ne poznajem, rekao bih da je neka pizda naručila moje ubistvo preko Derpeta Glavatog Simovića. Mogu ti se svaka imena kačiti, ali da te neko zove pizdom, to ne može, jer to nisi sigurno. Jebiga, Amigo, vidiš kome si spasao živote, Derpetu Glavatom Simoviću i Aci Simoviću. Velike si greške napravio tom odlukom. Video si sliku Derpeta Glavatog dok je sedeo pored roštilja. Ja sam ga tada slikao. Još tada je smrad planirao da me ubije, ali se uplašio previše, pa nije smeo da puca. Kada smo krenuli nazad i stigli do šume, on je seo na bajs i zapalio kao pizda. Tada sam video da je smrad pederski uplašen, samo što mi je bilo smešno, pošto je on uvek nešto uplašen. Čekao me je na izlazu iz šume, a tu me i upucao sledećeg puta kad smo išli da roštiljamo. Zamisli kolika je to pička! Al si izabrao šljakera u pičku materinu! Nema veze, oprostio sam ti - ponovio je Kalinić, koji je dobar deo knjige posvetio raskrinkavanju Miloša i Aleksandra Simovića, koji takođe služe zatvorsku kaznu u Zabeli.

Kalinić je detaljno opisao odnos Zlatibora Lončara s braćom Simović, naročito s njihovim suprugama. Kalinić tvrdi da je Lončar u Vladi Srbije zaposlio ženu Aleksandra Simovića, ali pod lažnim imenom.

- Čuo sam da su braću Simović žene dovele do bankrota, gospođe sve stukle na ministra žigola. Zato Aca mora da valja gudru u Zabeli, po paviljonima. Ćićolina Čabraja je šetala ministra svuda po banjama, a Acina ministarka, koja je trenutno malo posrnula, vodila ga je po svim mondenskim mestima. Bilo je iživljavanje maksimalno. Ne znam kako se sad zove Acina ministarka, a ministra neću da kompromitujem s poklonom. Inače bih im poslao poklon, da nije takva situacija kod njih. Ovaj ljubavnik Acine ministarske u svojoj struci je uradio za Srbiju više nego svi ministri zajedno u poslednjih sto godina. Baš je uradio ozbiljan posao za Srbiju, a trebalo bi da te zasluge pripadnu malo i Ćićolini Čabraji i Acinoj ministarki, pošto su ministra činile konstatno srećnim, pa je on bio vrlo inspirisan za svoj posao. Acina ministarka mu je navodno bila savetnica. Poštujem sve, ali bude li pomogao Aci i Derpetu Glavatom Simoviću, neće mu se svideti kako će proći u javnosti. Ministar, ali i svako drugi ko bude pomogao Simovićima, mora da shvati da će biti nagrađen po zasluzi. Zato, ministre, razvaljuj te žene, uživaj u njima koliko god hoćeš kao i dosad, ali ako ikada ponovo pomogneš ovim pederima Simovićima, najebao si! Džaba će ti biti titule i poznanstva. Malo je ministara koje žene plaćaju da ih jebe, pravi si žigolo - napisao je Sretko Kalinić.

Istu poruku - "najebao si" - Kalinić je poslao i Miletu Novakoviću, bivšem šefu Uprave kriminalističke policije. Isti je i razlog, Novaković, kao i Lončar, štiti braću Simović.

- Onog momenta kad si mene označio kao likvidatora generala Boška Buhe, ti si javno, s tom laži, zaštitio prave likvidatore Derpeta Glavatog Simovića i njegovog brata Acu. Otkud ti ideja da pričaš takvu laž za mene? Zbog čega štitiš govna Simoviće? Možda si ti odgovoran za generala Buhu kad toliko lažeš i lupaš gluposti, idiote lažljivi. Vidiš li ti, Amigo, ko je u ovoj zemlji vodio policiju? Landara Novaković 20 godina uporno iznosi laži za ozbiljna krivična dela s kojima ja nemam ništa, a štiti Simoviće, za koje zna da su učestvovali u svemu tome" Zato niko nije ni pratio Ćićolinu Čabraju godinama, štitio je Mile Novaković svoje kolege Derpeta Glavatog Simovića i Acu Spadala. Mile, zamerio si se opasnim i ozbiljnim ljudima koji će te navodno spakovati, tako sam čuo. Šta znači spakovati, možemo nagađati, ali ti je moj savet da budeš non-stop naoružan kad izlaziš iz kuće. Budi laganog sna u kući i obavezno pod jastukom drži neku utoku. Moj ti je savet da miniraš vrata i prozore. Nema toga ko će ti provaliti u kuću, miran san je najbitniji. Namrštio se Mile, da izgleda da je opasan, a zapravo je obična sisa. A tek onaj drugi folirant Roćko? On je još gori. Roćko se drogira, on je stvarno opasan za sebe i okolinu kad se pukne gudrom - napisao je Kalinić.

Režimski mediji su preneli delove iz Kalinićeve knjige, koju je pripremila novinarka Snežana Stojanović, ali nisu smeli da citiraju navode o Zlatiboru Lončaru, Miletu Novakoviću ili Rodoljubu Miloviću. I bez saznanja, koja je Sretko Kalinić objavio u otvorenom pismu amigu Luki Bojoviću, bivši ministar Lončar je znao da je došlo vreme da napusti Srbiju. Zahvaljujući istančanom osećaju za tajming za bekstvo, Lončar se izvukao ispod "Sablje", nikada nije odgovarao za saradnju sa zemunskim klanom. Sad, kad su se u bari pojavili stari opasni krokodili, Lončar opet beži.

I Vučić bi rado pobegao, samo kad bi mogao. On dobro zna da ne može opstati u igri sa ozbiljnim igračima. Vučić je pokazao koliki su njegovi dometi. Zloupotrebom državnih institucija, pre svih policije i pravosuđa, napravio je nekoliko gangova, ali po šemi koja liči na njegov zdravstveni karton. Zvonku Veselinoviću je namenio čerupanje državnog budžeta kroz građevinske poslove i kontrolu severa Kosova i Metohije. Procenjuje se da Veselinović samo kroz legalne poslove godišnje ostvari dobit od oko 140 miliona evra, a desetostruko više kroz kombinacije zbog kojih je stavljen na crnu listu Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije. Drugom vrstom kriminala bavio se Vučićev klan, koji su predvodili Veljko Belivuk i Marko Miljković.

U Ritopeku oni su u praksu sprovodili patološke ideje, koje Vučić verbalno usmerava prema svim kritičarima njegove diktature. Što Vučić radi na konferencijama za medije, to je Belivuk radio u klanici. I organizovana kriminalna grupa Predraga Koluvije pravljena je po uzoru na Vučića, uz potpunu zaštitu izvršne vlasti, policije, bezbednosnih službi i pravosuđa. Na kraju, svaki Vučićev mafijaški projekat je raskrinkan i rasturen. Strane službe su oborile sve vrhovnike naprednjačkog kartela - Veselinovića, Belivuka i Koluviju. Pojedinci iz srpskih državnih organa obavili su samo terenske poslove.

- Moramo da dodelimo novi mandat Zagorki Dolovac. Ona nije bitna, nama će probleme praviti seljanke Borke - rekao je Vučić pre nekoliko meseci, u vreme izbora javnog republičkog tužioca.

Niko iz dvorske svite nije znao ko je "seljanka Borka". Niko, osim Vučića. On je shvatio kako funkcioniše sistem koji primenjuju strane službe u akcijama protiv njegovog kartela. "Seljanka", kako je pežorativno naziva Vučić, Borka Jovanović je postupajući tužilac iz opštinskog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici. Ona je vršila uviđaj i pretres "Jovanjice", najveće plantaže marihuane u Evropi. Kad dođe vreme, i sve druge Borke, koje rade u tužilaštvima i sudovima, prihvatiće se prljavog posla na demontiranju naprednjačkog kartela.

To ne znači da se Vučić ne plaši Zagorke Dolovac, naprotiv. Plaši se, ali zna da je njegove ingerencije ne dosežu do njenog nivoa. Strani centri moći, koji su njega pre 10 godina doveli na vlast, doveli su i Dolovac pre 15 godina na mesto republičkoj tužioca. Oboje samo izvršavaju naređenja svojih gazda. Kad dobije naređenje da krene u obračun s kriminalcima iz vrha SNS-a, Dolovac će ga izvršiti bez kolebanja.

Osim povratka nekoliko krupnih figura iz podzemlja, Vučiću problem prave strani mentori, naročito američki, koji preporučuju Spasoja Vulevića za direktora policije. Vulević se od 2005. godine nalazi na čelu Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije, otkad je završio akademiju američkog FBI-a. Vučić je do sada upravljanje policijom prepuštao ljudima od najvećeg poverenja - Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vulinu i Bratislavu Gašiću - ali svi su, i on i njegovi ministri - znali da njihov uticaj ne dopire do Vulevića. Ako bude postavljen na mesto direktora policije, njegova moć biće još veća, a pritom će ostati na raspolaganju gazdama iz Amerike. U takvim okolnostima, Vučićeva pozicija bi bila još teža. On to zna, zato i strepi.

Ako je tačna njegova deviza "ko zajebe - najebe", a jeste, Vučić ima osnove za strah. Kad je bio najjači, zajebao je mnoge konkurente iz podzemlja. Otimao im je poslove, kreirao i predvodio političke, policijske, pravosudne i medijske kampanje protiv njih i članova njihove porodice, a njihovim saradnicima i advokatima crtao je mete na čelu. Sad mu se prošlost vraća. Kad bi mogao, Vučić bi, kao Lončar, pobegao u bolest, pa što dalje od Srbije. Međutim, na njegovu žalost, strani poverioci zahtevaju da ostane na mestu zločina i da se suoči s posledicama svojih postupaka.

Kakve su posledice Vučićevih zločina vidi se po tome što i normalni građani nadu za oslobođenje od njegove diktature traže u obračunu mafijaških klanova, stranim centrima moći, pa i u tome da će kad-tad izvršiti neko od patoloških obećanja o suicidu, svejedno da li vešanjem o luster u zgradi Predsedništva ili vetrenjaču kod Alibunara.

Ipak, za Srbiju, a naročito za Vučića, najbolje bi bilo da se on u poštenom sudskom postupku, suoči s optužnicom za zločine koje je izvršio u proteklih deset godina diktature.